HRISTOS SE RODI - VAISTINU SE RODI !...

[Nott]

Tiha je i sveta noć, spava sve
samo Marija s' Josipom još bdi
nad detešcetom, tek' rođenim ...


MOLITVA .....

Gospode, podigni mi sina
koji će biti
ponosan i uspravan
u časnom porazu,
i skroman i
plemenit u pobedi.
Podigni mi sina
čije želje neće
zauzeti mesto dela;
sina koji će znati Tebe i samoga sebe,
jer je to kamen
temeljac svakog znanja.
Molim Te, Gospode, povedi ga,
ne putem lakim i ugodnim,
nego neka bude pod pritiskom
udaraca teškoća i poziva.
Neka nauči da stoji uspravno u buri;
neka nauči da
saoseća sa onima
koji su pali.
Gospode, podigni mi sina
čije će srce biti čisto,
čiji će cilj života biti uzvišen,
sina koji će znati upravljati samim sobom
pre nego što
zaželi da upravlja drugima,
sina koji će gledati u budućnost,
ali neće
zaboraviti
prošlost.
Podaj mu, Gospode, skromnost istinske veličine,
otvorenu dušu za pravu mudrost,
i krotkost za
istinsku snagu.
Tada ću se ja, njegov otac, usuditi da
kažem:
- Nisam živeo
uzalud!

(Iz knjige „Dečje jevanđelje“,
protođakona Ljubomira Rankovića)

 

[Nott]

 

[Nott]

ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА БОЛЕСНОЈ ДЕЦИ
И СИРОМАШНИМ ПОРОДИЦАМА ...

ХРИСТОВ РОЂЕНДАН

Над старом пећином, зрак звезде пада
Прости пастири чуваху стада
Наједном чуше анђела глас:
„Мир Божји свима, роди нам се спас“.

Пећина мрачна, стаја овчија
Сва се ко Сунце, од Њега сија
Он избра просте по вечном суду
Да Му весници најпрви буду.

Анђели свети са неба лете
Пречиста роди најлепше
Дете Који је ово пресвети дан?
Данас је дан, Христов је рођендан!

Христов рођендан, спасење душе
Господ се роди, народи чуше
Славо вечита, Сунце истине
Добро нам дош'о ,Божији сине

Звезда мудраце источне води
Анђели певају:“ Христос се роди!“
Њих води звезда, звезду анђели
Док су пећини светој приспели

По њој мудраци пуни трепета
Познаше славу Цара детета
Клекнувши пролише сузе радости:
Добро нам дош'о Царе светлости

Бадњачић гори, слама мирише
Сва васељена Исусом дише
Kaкав је ово чудесан дан?
Данас је дан ,Христов је рођендан!

Славите људи Дјеву Пресвету
Она нам роди Спасење свету,
Славите људи посебан дан
Највећи дан,Христов рођендан!

Христов рођендан, спасење душе
Господ се роди, народи чуше
Славо вечита, Сунце истине
Добро нам дош'о ,Божији сине !!!

Снимано: у Храму Св. Јована Владимира у Београду,
у манастиру Ђурђеви Ступови у Старом Расу у Новом Пазару ...

 

[Nott]

UMETNIČKI PRIKAZ HRISTOVOG ROĐENJA

Prvi utisci o Božiću dosežu s' kraja III. i početkom IV. veka. Na početku, božićna scena je bila prikazana na sarkofazima:
„Dete leži u jaslama, često u pletenoj korpi, ponekad sa malim "baldahinom" i pored njega – magarac i vo, a pastiri i kraljevi završavaju tu scenu.

Prvi umetnici su često mešali elemente, koje su nam Luka (krevetići i pastiri) i Mateo (Kraljevi-magovi) preneli u svoja jevanđelja, kao i priče iz apokrifnih jevanđelja pripisanih Jakovu i Pseudo-Mateu.Kasnije, prema apokrifnom događaju, scena je obogaćena novim elementima.

Među najstarijim primerima božićne „izložbe“ svakako su freske (koje je teško videti) u katakombama sv. Sebastijan u Rimu, neki sarkofazi u Lateranskom muzeju u Rimu, Arles u Francuskoj i u katedrali u Ankoni. Freska koja je iz IV. veka, jedina je sačuvna slika s' tim scenama u katakombama, dok su sarkofazi iz III. i IV. veka nađeni, i na različitim grobljima.

U katedrali Maksimijan, u Raveni, napravljenoj od slonovače 520. godine, urezana je scena rođenja Isusa sa primaljom(babicom) Salomine ljubavnice, koja je po Psudo-Mateu, sumnjala u Marijinu nevinost te ruka, kojom je pokušala da proveri te svoje sumnje je se momentalno osušila !
Ali dodirivanjem pelena u kojima je mali Isus bio umotan, ruka joj je odmah, čudno zacelila.

Takva vrsta prizora u zapadnoj umetnosti, ostala je nepromenjena i pod vizantijskim uticajem, sve do trinaestog veka. Primeri koji se najčešće spominju su slike u VII. veku sa groblja sv. Valentina u Rimu, Codek Menologio Bazilija II. koji se nalazi u Vatikanskoj biblioteci, mozaik u kapeli "Palatina" u Palermu iz 1143. godine, i moderni mozaici u Sv. Mark u Veneciji.

Zlatna legenda Jacopa da Varagine, prevedena na narodni jezik početkom 1300-tih – snažno jeuticala na umetnike svojim spontanim tonom i pristupom. Nove teme sada imaju tri sunca (pojavljuje se sunce tri puta) i zvezdu, koja se prikazuje Sibili i caru Augustu.

Na istoku, međutim, postoje različiti elementi u zapadnoj ikonografiji.
Tamo, Marija leži na jastucima u pećini, Josip se klanja Isusu, dok pastiri sada vide krda.
Ponekad u ovim scenama vidimo i babice koje kupaju dete.

Sa Zapada - i to je pod snažnim uticajem Cluni, St. Bernard i srednjovjekovnih mistika - dolazi "linija" realizma.
Isusovo rođenje je istovremeno i predskazanje buduće patnje. Dete je golo, leži na zemlji, osvetljava ga mistično svetlo, koja ponekad zrači iz njega, baš kao "moderne fluorescentne figure". Majka Božja mu se klanja a pored nje se pojavljuju, Otac i Sveti Duh.
To može da se vidi na slikama Filippa Lippija u berlinskom državnom muzeju i nemačkog slikara Franckeu, kao iu H. Bosch-a, koji prizor rođenja obogaćuje, bučnim scenama iz njegovog svakodnevnog života.

U doba renesanse ambijent će se umnožavati, au pozadini će se početi pojavljivati pejzaži i arhitektonski prikazi gradova ili sela.

Tek će Tridentni savet upriličiti Božićno sećanje i vratiti mu suštinu i srž, uklanjanjem maštovitog, likovnog obogaćenja, kako bi se mnogo naglasio, duhovni aspekt rođenja Isusa.

Dobri primeri postkolonijalnog, likovnog stila su : „ Jacopo Bassano, Caravaggio, Murillo i Rembrandt. „

Prevod ... Daniel Labaš (Glas Koncila)

***

Jacopo Torriti (13./14. vek ) – Bazilika svete Marije Velike

Giotto di Bondone (1267. – 1337.godine)

 

[Nott]

Sandro Botticelli (1445. – 1510. godine)

Domenico Ghirlandaio (1449. – 1494. godine)

Michelangelo Merisi da Caravaggio (1571. – 1610. godine)

 

[Nott]

Guido Reni (1575. – 1642. godine)

Gerard van Honthorst (1590. – 1656. godine)

 

[Nott]

Matthias Stom(c. 1600 – 1652. godine)

Bartolomé Esteban Murillo (1618. – 1682. godine)

Antonio Allegri da Correggio (1489. – 1534. godine)

 

[Nott]

 

[Nott]

 

[onako-ex]

"jubavi" HRISTOS SE RODI - VAISTINU SE RODI -

 

[Nott]

"jubavi" VAISTINU SE RODI , i želim ti samo zdravlje!
Ostalo, kako može i dođe

P.s. Gde nađe ovo ? Mada i ja to imadoh.
Prošle godine mi neko poslao via mail ali sam to
negde "smuvala" ... nigde više ne mogu da nađem
Ja kad' raspremim ... to je skonjeno zauvek
Ali je super da si to okačio )
Ajd' briši odavde i dođi na pićence. Ima još dosta gostiju,
no braca je u elementu

 

[Nott]

... БОЖИЋНЕ ПРИЧЕ ...

Светлост божићне ноћи – рече мудри старац – попут свеће, јасно показује који људи
изгарају читавим бићем, који се једноставно топе од милине, а који стоје подаље ...
као да ништа немају са тиме !,, ... и ако светло и њима светли.

Како се постаје овакав или онакав човек ? – упиташе ученици ?...

Људи се опредељују у различитим околностима са различитим поривима – одговори им.
Зато је врло тешко утврдити, одакле ће ко поћи, где ће стићи или се затећи. Но једно је сигурно :

" Људи који изгарају читавим бићем, обично не долазе у прилику да се опредељују.
Њих светлост сама одабере ! " ...

 

[Nott]

Било је то уочи Божића !
Бака је, по старом обичају, окупила око себе ћерке и унучиће али и неколико пријатеља ..
. сеоског попа, младог доктора и старог учу.

Што сте нам лепо донели? – питала су деца у хору. – Можда торту? – повика један малац.
Он јест' да је био најмањи, али зато беше највећи сладокусац.

Мени мач?! – викнуо с' надом други. Тај је увек сањао о томе да постане славан ратник.

Ма, сигурно брод! – рече весело трећи, јер је био сигуран да ће, кад' порасте постати
капетан брода.

Парче материјала за једну хаљину !,,... уздахну сетно тетка Лела.
Увек је волела лепе хаљине, али је била врло сиромашна и никада није могла да их купи.

Марија, нежна и прелепа девојка смешећи се, само је гледала у младог доктора !
Али и он јој је узвраћао погледе и по који осмех. Они нису ништа запиткивали.
Њима је било доволно да су заједно...

А онда се, стари учитељ приближи огњишту и просу на разбуктале цепанице мало,
неког беличастог прашка.Ево! – викне он и пљесне длановима – донео сам вам ово !

Облак црвенкастог дима сукне у вис и претвори се у позлаћену прашину, која обасја
целу собу, и све се наједном преобрази у неки златни сан ...

Онај дечачић се ођедном нађе на великом броду, који је поскакивао на бесним таласима
али се он јуначки борио на командном мосту, држао у рукама кормило и водио брод
у сигурне воде....

Други дечачић се нађе усред крвавог боја. И мада је непријатељ био навалио са свих
страна, у његовим рукама је бљештао оштар мач ... који је храро држао одступницу …

Доктор и Марија као у трансу, зачуше свадбену музику, весео смех и куцкање шампањских
чаша. Гледали су се свечано обучени ... он у црном фраку, а она у прелепој, белој венчаници
са дугачким шлајером и цвртним венцем у, као зифт црној коси...

Бака се огледала у великом огледалу са златним оквиром у коме, виде себе као некада, лепу
и младу и пожеле да макар још једном, буде таква ...

Тетка Лела нађе у рукама велики пакет.Одреши украсну машницу, одмота шарени папир и
угледа прекрасну, блиставу хаљину од црвено - златног броката.

А сладокусни малац, опази да су ормани и полице од саме слатке чоколаде, завесе од
прженог шећера, а јастуци ... од слатке, шећерне вате.

Сеоски поп осети хладноћу. Огледа се око себе, погледа на горе и виде ведро небо пуно
звезда а пред собом осветљену пећину ! У трену схвати да се налази у Бетлехему и да је то
право Бадње вече.

Тако је свима дошла поноћ. Онда су зазвонила звона, јасним, сребрним звуком !!,,...

Стари уча растера руком златни дим и соба се разведри. Сва су привиђења нестала, сви
су се пренули из својих снова, али је у сваком', дубоко у срцу, остала велика срећа и мир.

Чак су и пси у дворишту, задовољно лајали и махали реповима сретни ... мада нико, никада,
није сазнао што су они сањали …..

 

[Nott]

ДАНАС ЈЕ ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА И СЛАВА СВЕТИ СТЕФАН !

Данас, православн верници прослављају трећи дан Божића, и Светог првомученика и архиђакона Стефана . Овог свеца Срби називају и Стеваном Ветровитим, па верују да се треба чувати ветра да не би дошло, до озбиљног разбољевања.

Архиђакон Стефан је први светитељ који је настрадао за хришћанску веру, па се овај празник слави као сећање на његов живот.

Овај светац био је Јеврејин и рођак апостола Павла, који је снагом своје вере чинио многа чудеса. Како је био први од седморице, кога су апостоли поставили у службу помагања сиротињи у Јерусалиму, прозван је архиђаконом.

Својом вером чинио је многа чудеса међу људима, а својим противницима се супротстављао мудрошћу и силом Светог Духа. Светитељ се, озарен својом вером, обратио народу и говорио о многим доброчинствима, која је Бог учинио народу Израиља и назвао их издајницима и крвницима Христовим.

Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен.

Убрзо после тога, извели су га из града и каменовали. Међу мучитељима налазио се и његов рођак Савле, касније апостол Павле.

Мучење светог Стефана, који је заправо био први мученик за истину њеног сина, посматрала је и Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом. Овај светац убијен је кад је имао 30. година, а последње речи су му биле "Господе, не урачунај им грех овај".

Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомученик. Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању, потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил.

Свети Стефан био је надахнут силом Духа Светог, као и дванаест великих апостола. Његова добра дела, помагање људима, као и чудеса која је извео, помињу се у Светом писму Новог завета.

СРЕЋНА СЛАВА СВИМА, КОЈИ ДАНАС СЛАВЕ !​

 

[Nott]

... VAISTINU SE RODI ....

 

[Nott]

 

[Kami]

Mir Božiji, Hristos se rodi!
Srećan Božić!

 

[Doktor Zo]

Vaistinu se rodi!

 

[Nott]

Iguman Mihailo Biković, starešina manastira Jovanja, i rođeni brat glumca Miloša Bikovića u jednom od retkih intervjua, otkrio je kako je izgledalo odrastanje u Sarajevu, zašto je prvi put ušao u crkvu, zbog čega je smrt na krstu toliko strašna …

DETINJSTVO

Seljakanje od jednog do drugog mesta je značila da nigde ne možete da pustite korene. Taman se negde skućimo ajde seli se na novo mesto. Ceo život smo bili podstanari. Možda je to razlog što sam u trenutku odrastanja počeo da tražim nešto što je stalno. Razočarao sam se u međuljudske odnose jer sam video da je čovek relativan i da ako se i oslonimo na njega može on da se izmakne i da izgubimo oslonac pod nogama.
Taj stalni osećaj gubljenja oslonca pod nogama je kod mene rodio želju za nečim apsolutnim i stalnim. Za nečim što mi neće izmaći.
Moji su se razvodili dva puta, dva puta se venčavali. Moj brat Miloš je iz njihovog drugog braka...od istog oca i iste majke... Prvi razvod njihov je bio kad sam imao 5 a drugi kad sam imao 16 godina a moj brat svega 6 meseci. Sve su to duboki ožiljci.

Ali da se sve to možda nije desilo, ja možda nikada ne bih razmišljao o nekome, drugome. Shvatio sam da je Ajnštajn u svojoj Teoriji relativiteta pogrešio. Kada je rekao da je sve realtivno, nije rekao potpunu teoriju. Potpuna teorija bi glasila :

- Sve je relativno, osim apsolutnog.


O SARAJEVU

U to vreme nije se gledalo na nacionalnu pripadnost. Ja sam tamo išao obdanište i u osnovnu školu. Bio sam diskriminisan ali ne po nacionalnoj osnovi već po tome što sam bio debeo. Zvali su me Deba. To me je opet opredelilo da se više družim sa devojčicama, i da im budem drug.

A znajući da izgledom ne mogu da ništa tu uradim onda sam se trudio da budem vitez. Odnosno da ih branim od drugova koji su ih nešto čupkali za kosu ili zadirkivali... Mislio sam da ću tako da zadobijem sipmatije.


O NOVOM BEOGRADU

Preseljenje na Novi Beograd je za mene tada bilo strašno. Ja sa bosanskim naglaskom - Đes ba - sunđer sam govorio spužva pa su me tako i zvali u školi... I dalje sam bio debeo.

Nisam znao kako da iz 45. bloka stignem do centra da bih kupio košarkašku loptu. Godinu dana nisam mogao da se pomerim do centra grada. Nisam znao kako da koristim telefon jer smo u Sarajevu živeli bez njega.

Trebalo mi je vremena da se naviknem. Navikao sam već u Sarajevu da se tučem ne prezajući od toga ko je ko pa sam prvu kavgu u Beogradu imao sa najvećim harambašom u toj mojoj novoj školi. Svi su se čudali odakle mi hrabrosti, ali to je zato što nisam znao sa kim ulazim u sukob.

Naravno, dobio sam batine...

Vrlo brzo sam se uklopio, posle godinu dana sam već govorio beogradskim naglaskom.
Tu sam se i prvi put zaljubio. Kasnije sam video da kako se čovek zaljubljuje u ženu tako se i, ali ne na isti način, zaljubljuje i u Boga.
Zaljubljen čovek neprestano misli o predmetu svoje zaljubljenosti. Tako da postoje paralele da se može reći da se može biti zaljubljen i u Boga... Može se biti zaljubljen i u narod...

Grci imaju sedam reči za ljubav, eto koliko oni precizno razvrstavaju o kakvoj je ljubavi reč. Mi u zapadnom svetu imamo samo jednu reč za ljubav i onda se pod nju svašta podmeće. I onda ispada da je ljubav samo seks. Sadašnjoj omladini kada kažete ljubav njih prvo asocira na seks.

Evo primera radi... Grci za ljubav kažu agape, eros i fileo... Fileo je prijateljska ljubav, agape je ljubav srca, uzvišena ljubav primenjljiva u svbim odnosima među ljudima i označava i ljubav prema Bogu a eros je erotska ljubav.

ODRASTANJE U BEOGRADU

Sedmi razred, ja i dalje debeo, 178 visina, 98 kila... Ne znam modu beogradsku... I dalje imam samo drugarice. I jednog dana išao sam sa drugaricom a ona se nešto zaplače i kad sam video suze to je bilo kraj - zaljubio sam se u te suze. Mirno porcelansko lice a samo su se suze pojavile, e tada me je nešto preseklo. Dugo sam ja skupio hrabrost da joj to kažem a ona mi onda reče - E kad bi bio tanji od senke.

E to je za mene bio pokretač. Ja se zainatim i odem na dijetu i za tri meseca skinuo 18 kila. A genetika odradila svoje i baš u tom periodu ja porastam 7 santimetara. Nisu mogli da me prepoznaju u razredu.

Ali ona i dalje nije ništa htela... Ali dobro, ja sam postao lakši, samim tim i zdraviji.

O PREOBRAŽAJU

Mi smo bili u Trstu 1990. i odjednom mi dođe ideja da mi se ne gledaju više izlozi što je za mene bilo čudno jer sam bio okoreli materijalista. Otac je radio u Beču i kad me odvede u Beč - Marijahilfer Štrase je moja... iskrivi mi se vrat od gledanja izloga. Posle moram da pređem na sdrugu stranu da ispravim vrat od gledanja drugih izloga.
I tako sam krenuo jednom ulicom, njima sam rekao da idu u šoping a da ja idem da razgledam grad. Krenuo sam ali ne gledam izloge, već gledam arhitekturu... Bio je topao dan. Dođem do kraja ulice i pogledam a ispred mene crkva. I moja prva misao je bila - Ajde da uđem u crkvu, u crkvi su debeli zidovi pa da se rashladim.

Boraveći tu jedno pet minuta ja sam osetio jednu takvu milinu koja je poprimila takvu snagu da sam ja počeo da ridam. Plakao sam od tuge i radosti, bukvalno sam se tresao od plača. A dve tri godine unazad bio sam kao kamen. Umirali su neki moji rođaci i tada ni suzu nisam mogao da pustim, a ovde ridam... I tako plačem bez razloga ali jako prijatan osećaj. Polako izađem iz crkve i pogledam oko sebe i vidim da su mi boje lepše, kako pomislim na ljude nekako su mi draži. I zbog tog lepog osećaja kažem sebi da ću čim dođem u Beograd krenuti u crkvu samo da mi se ovo ponovo desi.

Krenem u Sabornu crkvu svake nedelje... Kako hor zapeva - od prvog do poslednjeg amin ja ne prestajem da ridam. Ne mogu da se uzdržim. Ništa nisam znao, ni kad treba da se prekrstim, ni šta znače ispovest i pričešće...
Malo po malo uz bakice naučim se i ja tim pravilima ali nisam znao šta hor peva. Sve je bilo na crkveno slovenskom. Ali je interesantno da je biće osećalo šta se tu dešava. Posle kada sam ja retroaktivno analizirao na koje sam delove liturgije najviše reagovao video sam da je moje biće, iako racio nije učestvovao, osećalo... To je bio simbol vere...

Miloš je jednom prilikom bio u Americi na poziv Đokovića. Očekujem da mi kaže utiske a Miloš mi kaže, misleći na Ameriku - Sve imaju ali nemaju smisla.

O LITURGIJAMA

Kad sam naučio da se ponašam u crkvi onda sam na jednoj ponoćnoj liturgiji video ispred sebe mladi par koji se drži za ruke i ljube se. I ja krenem da osuđujem - Vidi kako se ponašaju, ne treba tako već ovako... I onda mi stigne misao u glavu - A zbog čega si ti prvi put ušao u crkvu... Ja sam ušao zbog hladovine. I onda sam shvatio da Bog poziva sve na bilo koji način.

Mi smo vremenski ograničena bića pa smo nestrpljivi i voleli bismo da svi ljudi odmah budu onakvi kako mi zamišljamo da se ponašaju u crkvi. A za Boga nije problem da sačeka ni 50 ni 70 godina ako u poslednjih 5 minuta čovekovog života dobije nekoga ko se iskreno okrenuo njemu.


O PRIČI KOJE NEMA U SVETOM PISMU I STRAŠNOJ SMRTI NA KRSTU

Ove priče nema u Svetom pismu ali Sveto predanje govori o njoj. Sveta porodica kada je bežala od Iroda u Egiptu njih je presrela banda beduina u pustinji u nameri da ih opljačkaju. Majka Božija je držala jedan svežalj uz sebe kao nešto najdragocenije. I vođa bande zaintrigiran priđe joj i strgne da vidim šta to drži... Kad je ugledao Gospoda kao bebu udivio se njegovoj lepoti i rekao - Kad bi sam Bog sišđao sa neba ne bi bio lepši od ovog deteta. I zbog lepote ovog deteta nećemo vam učiniti ništa. I naredi svojoj bandi da ode.

Majka Božija je za njim vikala - Ovo dete ti neće ostati dužno.

Trideset godina kasnije s desne strane od Gospoda na krstu je taj vođa razbojnika a levo od Gospoda je jedan od razbojnika. Ta scena je veoma potresna. U nekoliko jevanđelja stoji da je ovaj levo hulio na Boga ali samo u jednom jevanđelju se govori šta je tačno govorio taj razbojnik s leve strane.

On je rekao - Tolikima si pomogao sad pomozi sebi i nama pa nas skini sa krsta.

Inače morate znati da je krsna smrt strašna i fizički i psihički.
Kada vam probodu ruke i noge vi tog trenutka ne umirete, ali jeste u velikim bolovima. I znate da sa krsta neće niko da vas skine. Sa krsta vas skidaju samo kroz smrt. Tek kad umrete oni vas skidaju sa krsta. To je strašan psihološki pritisak.
Gledate u svoje rane i vidite kako krv sporo otiče a vam je jedino rešenje da krv što pre otekne da što pre umrete. To je strašno... A kako visite, od težine vam ramena sužavaju plućna krila i sve je plići dah a što je on plići to više nastaje panika.

E sad, shvatamo tog razbojnika sa leve strane zašto traži od Gospoda da im pomogne.

U tom trenutku su se i apostoli razbežali od smrtnoga straha. Pod krstom stoji samo Majka Božja, jer ona ne mari više za svoj život, sveti Jovan Bogoslov i nekoliko mironosice.
A evo šta radi razbojnik sa desne strane... I on je samo čovek i on više nema vlast i moć kao vođa bande da uzme sablju i da reši stvar... I on je prikovan... Jedino što ima je autoritet kao vođa te bande... I koristi ga da bi ukorio svog druga hajduka. Prvo brani Gospoda i kaže ovom svom - On je čovek pravedan, ništa nije učinio loše...

Zatim priznaje i kaje se - Mi smo ljudi grešnici

Prihvata kaznu - I pravedno smo kažnjeni...

I na kraju okreće se ka Gospodu i kaže - Pomeni me Gospode kada dođeš u carstvo tvoje.

- Još danas ćeš biti u carstvu mom...

Vidite dva čoveka, ista patnja, isti strahovi... Ali pogledajte šta on radi u poslednjim minutima svog života ...

Kurir.rs/Duhovnici/Priredio: P.L./Foto: Youtube

***


Ponekad se i u novinamma može pročitati nešto lepo .... i pametno !

​

 

[Nott]

ŠTA SU SRBI POKLANJALI ZA BOŽOĆ, PRE VIŠE OD 100 GODINA ...

Nema boljeg vremena za darivanje od novogodišnjih i božićnih praznika a, od kad je sveta i veka, ljudi su voleli da dobijaju poklone.
Po ovome ni naš narod nije izuzetak. Ipak, vremena su se promenila - nekada je bilo mnogo manje izbora, a i novca.

Što se darivanja tiče, nije se mnogo toga promenilo - deci su se poklanjale igračke, damama modni detalji, a gospodi piće ili cigare.
Ipak, ima i nekih razlika u odnosu na današnje vreme.
Na kraju 1912. godine, verovatno zbog činjenice da je u toku bio Prvi balkanski rat, kao idealan poklon za svakog muškarca,
nudi se - oružje!
"NajlepšI poklon za BožIć i Novu godinu - patent emge, sport pištolja sa 8 hitaca. Bez policijske dozvole", oglašava veliko
stovarište oružja "Kod lovca".

U stopu ih prati firma "Bajar" koja "automat revolver kalibra 7.65 ili 9 mm" reklamira kao "vrhunac tehnike".
Ipak, kako se oružje nije moglo pokloniti baš svakome, kao lep, ozbiljan poklon, koji bi se mogao darivati poslovnom saradniku ili
prijatelju nude se kalendari. Jedan takav, za 1913. godinu, reklamira se u Politici od 31. 12. 1912. godine i zove se "Osvetnici" - "
sa veoma lepom i odabranom sadržinom kao i sa slikama sve iz rata 1912. godine".

"Najstarija i najveća trgovina dečijih igračaka i muzičkih instrumenata" - "Kod Trube" Rajića i Vukotića u isto vreme nudi veliki izbor
raznovrsnih dečjih igračaka i "nakita za božićno drvo".

Za starije i one koji čitaju, kao savršen poklon nudi se nova knjiga Fjodora Dostojevskog - "Zločin i kazna".

Poslednjeg Božića koji je Srbija provela u miru, pre četvorogodišnjeg pakla Velikog rata 1914. godine "Srpske novine" reklamirale su kao
"najlepši poklon za nastupajuće praznike" igre na sreću, dok su se kao nešto ozbiljniji tretirali pokloni, pomodno galanterske trgovine ...
"Petar Petrović i Belović" koji su nudili "najnovije ukrase za dame: za kosu i oko vrata", kao i “za gospodu: cilindre, obuću, košulje, kragne…".

Čak ni početak rata u prvo vreme nije mogao da poremeti praznični duh prestoničana. Beograd je od prv,e austrougarske okupacije 1914. godine
oslobođen 15. decembra, i Politika tek što je počela da ponovo da izlazi, ali su oglasi ponovo počeli da nude darove za nastupajuće praznike.

Podrum "Kasina" je tako 29. decembra 1914. godine svoje verne mušterije obavestio da ponovo radi i da će "za vreme praznika svoja vina
prodavati po umerenoj ceni", a slično je učinila i čuvena "Vajfertova pivara".

***​

 

[Tea]

 

[Tea]

 

[Tea]

РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА

У тој свијетлој и празничној ноћи
пјевао је небом анђеоски хор
пастири небу упутише очи
угледаше свијетли небески збор.

Тад анђели пастире поздравише,
уз пјесму: Слава Богу на висини
и на земљи мир, па се поклонише;
медј' људима добра воља у истини.

Радујте се вечерас и славите
Спаситељ вам се родио свијете
устаните, идите и тражите
у јаслима наци ћете дијете.

За трен ока небо се засијени
анђели у свом сјају иступише
а пастири виђењем уплашени
Витлејему радосно пожурише.

Кад тамо у истом часу сретоше
на вратима стаје у сусрет њима
мудраце са истока угледаше
прилазе са богатим даровима.

Смирна, злато и тамјан су дарови,
достојног да красе; Злато за Цара,
Смирна за Бесмртног, рекоше ови,
Тамјан за Свестеничког поглавара.

А Марија благословена Дјева
тајну чувала пророчким ријечима,
кад ће нам се најавити првенац
Спаситељ свијета, Цар над царевима.

 

[Nott]

ZAŠTO SRBI ZA BOŽIĆ JEDU BAŠ PRASETINU (SVINJETINU) ... ???

Dobar deo Srba će vam reći da je za njih "dok ne probaju lava .... SVINJA kraljica životinja" !
Ovo naročito važi za vreme oko nove godine i Božića jer se za ove praznike trpeza ne može zamisliti bez
svinjskog pečenja. O tome, kako je došlo do ovoga, zapravo postoji veoma zanimljiva priča....

Od 15. veka pa sve do ponovnog sticanja nezavisnosti, u 19. veku, Srbi su živeli pod turskom upravom.
U tom periodu, age i begovi imali su pravo da u bilo kom trenutku, ušetaju u kuće srpskog stanovništva
i traže hranu za sebe i konje, kao i druge potrepštine.
U slučaju kada bi domaćin odbio neki zahtev, Turci bi se svetili celoj porodici, a neki od slučajeva strašnog
zuluma zapamćeni su do dan - danas.
Upravo, u to vreme, priča kaže, rodio se i običaj da Srbi za Božić jedu svinjsko pečenje.

- Postoji legenda da su Srbi, kako bi ih Turci za ovaj veliki praznik ostavili na miru, počeli da pripremaju
svinjetinu i to na ražnju, u dvorištu, ispred kuće, da svi vide i osete.

Kako je Turcima verski, bilo zabranjeno da jedu ovo meso, pa čak i da uđu u dom gde se sprema
svinjetina , morali su da za BožIć zaobiđu srpske domove - kaže za istoričar Stanislav Sremčević
i dodaje da su Srbi, dok su jeli jagnjetinu za praznike, često ostajali bez nje jer bi im je Turci otimali.

Sa svinjskim pečenjem, Srbi su obezbedili da bar Božić provedu u miru i bez neželjenih gostiju,
a vremenom se, prema predanju, običaj proširio i na ostale velike hrišćanske praznike.

Verovatno je da u pričI ima malo više istine jer su Srbi i u drugim slučajevima nalazili načina da
“izvdraju” turskim osvajačima. Iako je nju danas nemoguće potkrepiti istorijskim izvorima, svakako
reč je o simpatičnoj božIćnoj legendi – zaključuje istoričar Sremčević.

Zato, kada danas sednete za prazničnu trpezu i na njoj vidite svinjsko pečenjce, uz čašicu (ili dve)
ispričajte prijateljima i porodici priču o svinjetini, Srbima i Turcima.
Sve će te nasmešiti i gozbu nastaviti u dobroj atmosferi.

<<<<<<

 

[Nott]

Grad gde Božić traje celu godinu ! …

Gradić Rothenburg ob der Tauber, smešten je u zapadnom delu nemačke pokrajine Bavarske, između Würzburga i Nürnberga.
U jednom od najbolje očuvanih, arhitektonskih, srednjovjekovnih gradova Nemačke, mogu se videti kuće od drva drveta duž
kaldrmisanih ulica starog grada. Gradske zidine uključuju mnogo sačuvanih kapija i kula, kao i natkriveni prolaz iznad starih zidina.
Srednjovekovna gradska kuća ima toranj sa panoramskim pogledom.
U St. Jakobskirche (crkva svetog Jakoba) se nalazi detaljno osmišljena, kasnogotička oltarna slika - originalna rukotvorina ....
izrađena rezbarija u drvetu, Tilmana Riemenschneider-a, pozntog, nemačkog majstora za rezbarenje slika i vajara ...
gradonačelnika i borca za slobodu ljudskih prava i reči. Tilman je bio jedan od najvažnijih umetnika, na prelazu iz kasne gotike
u renesansnu 1500. godine.

Rothenburg ob der Tauber je nemačka, božićna metropola. Upravo je u vreme Božića, ovaj bogato okićen grad
prepun je turista jer tu se nalazi jedini Božićni muzej na svetu i samo se tamo, cele godine mogu kupiti božićni ukrasi,
drangulije i kolači.

Pored božićnog sajma, kuvanog vina i raznih poslastica, ovde se nalaze i brojne radnje sa raznim "božićnim potrepštinama".
Jedna od njih, svetski je poznata i tokom cele godine otvorena je - Käthe Wohlfahrt.

Već na samom ulazu u ovaj svetlucavi svet bajki, posetioce pozdravlja veliki “ lutak “ čija se manja izdanja koriste
za krckanje oraha. Strastveni obožavatelji Božića, ovde mogu pronaći sve što im srce želi: voštane anđele, drvene lutke,
božićne piramide, nakit za božićnu jelku u svim oblicima i bojama, Hristove jasle i mnoštvo drugih stvari !

Veliki deo proizvoda, nastaje u sopstvenoj proizvodnji vlasnika ove radnje. Ovakvom, raskošnom asortimanu, potreban je
baš prostor a njega, ovde ima i više nego dovoljno.
Neki trgovinu Käthe Wohlfahrt titulišu i kao "božićno selo" jer se tu nalaze i prave kanatne kućice, prekrivene veštačkim
snegom a u sredini otvorenog, prodajnog prostora, nalazi se i pravi mali trg pa čak i božićna jelka, visoka ca. pet metara.

Gospođa Felicitas Höpner, nije samo PR-zastupnica Käthe Wohlfahrt, već i "duša" ove kuće pa vam može ispričati priče o svakom,
pojedinačnom proizvodu a dobro poznaje i svaki ćoškić ovog > božićnog sela <.
Prolazeći pored brojnih privezaka, čitavih resora s' božićnom rasvetom, drvenih lutaka za otvaranje oraha i mirisnih štapića, posetioci će
doći do jednog ... od najvažnijih predmeta ovog božićnog sela. Naime, u "šatulici za dragocenosti" izložene su zbirke anđelčića i drugih
malih figura - svi su izrezbareni i obojeni.

Marianne iz Nizozemske(alias Holandije) jedna je od onih, koji ovde dolaze već godinama. Obožava anđelčiće i obavezno
kupuje nekoliko njih, ne bi li proširila svoju zbirku. Nedostaju joj još samo, kako kaže, četiri figurice pa će njen "nebeski orkestar"
biti potpun. Anđeli su za nju i jedna vrsta investicije. Naime, svaki takav mali unikat, veličine deset santimetra, košta skoro 50 Evra.
Njena deca će sve to jednoga dana naslediti i ako žele, dobro unovčititi, smiješeći se priča Marianne, čekajući da prodavačica dobro
ali pažljivo, upakuje figuricu jednog, minijaturnog pijaniste. On spada u kolekciju "nebeskog jazz orkestra" koji je ove godine,
očigledno pravi hit među sakupljačima figurica.

Pored rukom izrađenih exponata i kolekcija , ovde se može naći i uobičajeni i ne toliko vredan, božićni kič.
Felicitas PR – Höpner, pomno je posmatrala i pratila kupce iz čitavog sveta pa zna, šta je od primeraka kurentno i šta se
interesentima najviše sviđa, te tako ... Amerikance primarno raduju vesele, tradicionalne rezbarije iz rodnih gora.
Japanci rado kupuju male stvari, dok se Rusima sviđa sve što blješti i šljašti.

A da je i samoj vlasnici radnje kontakt sa kupcima iznad svega važan, najbolje se vidi, ne samo u pasažu, gde se prodaju
božićne piramide već svuda ima nameštenika, svih boja i nacionalnosti.
Tamo radi i prodavačica Okoyama, Japanka, koja brine o tome da njeni sunarodnici, koji ovde masovno prolaze hodnicima,
znaju šta kupuju. Ove godine, ona ima posebno pune ruke posla. Naime, nikada u vreme božićnih praznika nije bilo toliko
kupaca iz Japana, kao ove godine.

Nakon obilaska božićnog sela posetioci se baš umore. No, ukoliko neko ipak još želi da sazna nešto više o poreklu božićnih
običaja, onda su i pored umora, na pravom mestu.Potrebno je samo, popeti se stepenicama do Božićnog muzeja.
Tamo će čuti da je običaj ukrašavanja božićne jelke, star “tek” 400 godina i da su seoske porodice, koje nisu imale ni mnogo
prostora a ni finansijske moći, svoje božićne jelke privezivale na plafon ... pa umesto ukrasa, okolo – naokolo kačili razno
voće i keks !

To je, osim što je zdravije ipak, zbog težine, znalo mnogo puta biti i opasno i zato je je bilo dozvoljeno obesiti samo jedno,
tanko “drvce", priča Felicitas Höpner. Oni, koji bi bili zatečeni u šumi kako seku satblo i sa sobom uzimaju samo vrh, dobili bi
ogromne novčane kazne, a neke bi, šta više, za vreme Božića zadržavali u zatvoru.

Posetioci u muzeju mogu saznati sve i o adventskom kalendaru i Hristovoj kolevci, a muzej raspolaže i jasnim dokazima da
deda Marz - NIJE izum Coca Cole !!!...

Felicitas Höpner pokazuje crtež i priča, kako se dugo tražio lik, koji za razliku od Sv. Nikole, nema sličnosti s' hrišćanstvom.
Slikar Moritz von Schwind, austrijski crtač i slikar kasnog romantizma je 1847. godine za jedne, tada vrlo popularne minhenske
novine, ilustrovao priču u slikama, pod naslovom" Herr Winter” (gospodin zima). U toj priči, po prvi put se pojavio čovek sa bradom
i dugačkim kaputom, koji u ruci drži malu jelku.

Danas, ta figura predstavlja prototip deda Mraza koga je Coca Cola, tek 1931. godine počela da reklamira !-

***

​