HRANITELJSTVO

  • Začetnik teme Začetnik teme -
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Sve je to bilo zakonski regulisano koliko dete dobija dzeparac do 1992.
Nazalost to je ukinuto a dinar izgubio vrednost.
Kada bih rekao da je drzava i slala takvu decu besplatno na zimovanje i letovanje davala stipendije za srednjoskolce uz uslov da zavrse skolu i osamostale se,dobiju posao i stan posredstvom Centra
Tako je to bilo u jednoj zemlji sa resenom socijalnom politikom te davne 80 - 90-te
Sada se 100 puta manje izdvajaju sredstva jer odakle novac stvoriti.
Nema vise tih fabrika i preduzeca od koga su se oporezivala ta sredstva.
Taj novac nazalost nikada vise nece biti izdvojen ni za narednih 100 godina a zasto.
Zato sto je socijalni deo zadnja rupa na svirali trenutno.
Da bi taj deo funkcionisao potrebno je sto vise ljudi zaposliti a ne otpustiti.
Iz dana u dana pogledajte oko sebe kako se menjamo i ljudi oko nas

Padre:
Da se razumemo, sticenica i sticenik doma za decu bez roditeljskog staranja, kao ni dete na hraniteljstvu ne moze ukoliko je srednjoskolac ili student da zadovolji sve svoje potrebe od dzeparca koji iznosi cca. 2.500 din mesecno. Konkretno, od deteta smestenog u instituciju (dakle dom) se ocekuje da od dzeparca sebi kupi carape, donji ves i ostale stvari ako ne stignu preko crvenog krsta ili neke donacije i sl. Dzeparac je inace isti od polaska u osnovnu skolu (dakle 7. godine zivota) do zavrsetka skolovanja. Uzmimo npr. momka/devojku od 15 godina. Ako mislite da im je dzeparac od 85 din dnevno dovoljan da kupe sve sto im je potrebno - gresite. U to stavite da bi od tih para ta deca trebala da izadju sa drustvom, kupe sebi neku sitnicu, krpicu, sredstvo za zastitu (jer su obicno u tom uzrastu vec seksualno aktivni), mobilni, dopunu... Po meni pitanje dzeparca nije nikako regulisano jer a) iznos nije dovoljan za stariju decu b) uplacuje se na racun domova ili hranitelja koji mogu da im isti uskracuju i sl. pa da ne dobiju ni tu crkavicu.
Kliknite za proširenje...
 
Iako već mirišem na ilovaču (pomalo i na zemlju crnicu) još se sećam i drugog razreda osnovne škole isto kao i drugog razreda srednje škole. Prema tome sećam se da se količina potreba uvećavala prema mom uzrastu. Tako je bilo pre 40 godina tako je i danas. To je svima jasno kao dan. Drugo je što mnogi ceo svoj život bauljaju u mraku pa ne vide dalje od nosa (verovatno i ne žele da vide).
Ono što ja ne razumem to je da će pre biti da džeparac ima edukativni karakter a ne ekonomski, jer kako drugačije shvatiti kada savetnik ili voditelj slučaja kaže hranitelju: "Džeparac je isključivo namenjen detetu i vaš zadatak je da učite decu kako da njime (novcem) sami raspolažu". Inače, od džeparca dete može svaki dan da kupi po dve kugle sladoleda u jednoj solidnoj slastici.
I sada jedan crni humor:
Savetnik kaže hranitelju. "Trebate detetu da otvorite štednu knjižicu i da mu uplaćujete svaki mesec nešto novca na štednju. Taj novac će detetu dobro doći kada dete napunu osamnaest godina, da ima od čega da preživi dok se ne snađe."
Kada je već reč o novcu, i jedan primer iz moje prakse:
Hraniteljica čuva maloletnu devojčicu iz druge opštine. Novac za potrebe tog deteta nije dobijala. Nakon (čini mi se tri godine) dobije rešenje u kojem stoji da se novac za potrebe deteta uplaćuje na štednu knjižicu tog deteta. Poenta priče je da je zakonski staratelj deteta centar iz matične opšine deteta. Hraniteljica nikada nije videla tu štednu knjižicu ali je meni pokazala fotokopiju pomenutog rešenja. Kada mi je dosaila sa pričom kako ne dobija novac tražio sam od nje sve papire koje ima od centra da eventualno "otvorimo slučaj". Nije pristala ni do danas a dete je još uvek kod nje na hraniteljstvu. Čudno, zar ne?
 
Poslednja izmena:
foster parents:
Iako već mirišem na ilovaču (pomalo i na zemlju crnicu) još se sećam i drugog razreda osnovne škole isto kao i drugog razreda srednje škole. Prema tome sećam se da se količina potreba uvećavala prema mom uzrastu. Tako je bilo pre 40 godina tako je i danas. To je svima jasno kao dan. Drugo je što mnogi ceo svoj život bauljaju u mraku pa ne vide dalje od nosa (verovatno i ne žele da vide).
Ono što ja ne razumem to je da će pre biti da džeparac ima edukativni karakter a ne ekonomski, jer kako drugačije shvatiti kada savetnik ili voditelj slučaja kaže hranitelju: "Džeparac je isključivo namenjen detetu i vaš zadatak je da učite decu kako da njime (novcem) sami raspolažu". Inače, od džeparca dete može svaki dan da kupi po dve kugle sladoleda u jednoj solidnoj slastici.
Kliknite za proširenje...

Slazem se s tobom pod uslovom da 17-togodisnjaka zanimaju 2 kugle sladoleda dnevno. Ipak plasim se da nije tako...
 
Secam se stedne knjizice i to jugobanke jos me terali da se uclanim u omladinsku zadrugu ako hocu pare.
Kada sam zaradio bruh u ciglani i operisao se bezuslovno sam, dobio stipendiju.......
U prvoj godini srednje i nije bilo lose
foster parents:
Iako već mirišem na ilovaču (pomalo i na zemlju crnicu) još se sećam i drugog razreda osnovne škole isto kao i drugog razreda srednje škole. Prema tome sećam se da se količina potreba uvećavala prema mom uzrastu. Tako je bilo pre 40 godina tako je i danas. To je svima jasno kao dan. Drugo je što mnogi ceo svoj život bauljaju u mraku pa ne vide dalje od nosa (verovatno i ne žele da vide).
Ono što ja ne razumem to je da će pre biti da džeparac ima edukativni karakter a ne ekonomski, jer kako drugačije shvatiti kada savetnik ili voditelj slučaja kaže hranitelju: "Džeparac je isključivo namenjen detetu i vaš zadatak je da učite decu kako da njime (novcem) sami raspolažu". Inače, od džeparca dete može svaki dan da kupi po dve kugle sladoleda u jednoj solidnoj slastici.
I sada jedan crni humor:
Savetnik kaže hranitelju. "Trebate detetu da otvorite štednu knjižicu i da mu uplaćujete svaki mesec nešto novca na štednju. Taj novac će detetu dobro doći kada dete napunu osamnaest godina, da ima od čega da preživi dok se ne snađe."
Kada je već reč o novcu, i jedan primer iz moje prakse:
Hraniteljica čuva maloletnu devojčicu iz druge opštine. Novac za potrebe tog deteta nije dobijala. Nakon (čini mi se tri godine) dobije rešenje u kojem stoji da se novac za potrebe deteta uplaćuje na štednu knjižicu tog deteta. Poenta priče je da je zakonski staratelj deteta centar iz matične opšine deteta. Hraniteljica nikada nije videla tu štednu knjižicu ali je meni pokazala fotokopiju pomenutog rešenja. Kada mi je dosaila sa pričom kako ne dobija novac tražio sam od nje sve papire koje ima od centra da eventualno "otvorimo slučaj". Nije pristala ni do danas a dete je još uvek kod nje na hraniteljstvu. Čudno, zar ne?
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Taj u 17-oj treba da razmislja sta u 18-oj kada ostane sam
Da,par eura dnevno za koji fiks mozda bi sredilo stvar.
Sta ce mu novac kada hranitelj mu mora i drzava obezbediti sve do 18-te.
Puno takve dece dobija stipendije pa eto novca.
Ne pamtim da je neko bio odbijen
:think:


Padre:
Slazem se s tobom pod uslovom da 17-togodisnjaka zanimaju 2 kugle sladoleda dnevno. Ipak plasim se da nije tako...
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
emotivac2:
Taj u 17-oj treba da razmislja sta u 18-oj kada ostane sam
Da,par eura dnevno za koji fiks mozda bi sredilo stvar.
Sta ce mu novac kada hranitelj mu mora i drzava obezbediti sve do 18-te.
Puno takve dece dobija stipendije pa eto novca.
Ne pamtim da je neko bio odbijen
:think:
Kliknite za proširenje...

Kao prvo deca su u domovima i hraniteljskim porodicama do zavrsetka skolovanja + 6 meseci. Dakle ne zavrsava se sve sa 18 godina. Deca koja su pod nekim od BG centara kada izadju dobijaju jos 24 meseca nekih 20.000 din iz gradskog budzeta. E sada druga je stvar nebulozna dluka da ukoliko se zaposle gube pravo da pimaju taj novac, umesto da ih stimulisu da se sto pre zaposle. Ovako dranma zapravo nastaje po isteku ta 24 meseca.
Sto se stipendija tice... Samo cu ti reci da iz jednog BG doma prosle godine nijedno dete nije dobilo Stipendiju iz "Fonda Solidarnosti", a mislim i da se Delta pocela povlaciti... Daklebroj stipendija se smanjuje.
 
Pogledajte novinske članke o hraniteljstvu, nebilo vam teško i dosadno, uostalom i nema ih tako često po dnevnim novinama. Možda dvanaest članaka na godišnjem nivou. Kada se desi neki teži propust nekog radnika negog centra za socijalni rad, neko od novinara nađe za shodno da slučaj iznese u javnost. Obično je razlog za eventualno pisanje teksta o hraniteljstvu neka vrsta promocije. Ili predstavnici državnih institucija nadležni za pitanje hraniteljstva daju statističke izjave o „uspesima“ ili je to neki članak o hraniteljskoj porodici. Istraživačko novinarstvo se ne bavi hraniteljstvom?

Svako dete ima pravo da odrasta u krugu porodice. Neka deca iz raznih razloga, zbog sopstvene dobrobiti bivaju izdvajana iz bioloških porodica. I to je pravda kada država zaštiti dete od svake vrste nasilja. Ali ako država, preko svojih organa, to ne učini na adekvatan način onda ona sigurno vrši proneveru pravde i time omogućuje novo zlo koje će nastaviti da se progresivno širi. Ta nesrećna deca sa dušama ispunjenim ožiljcimi ne vide svetlu budućnost.

Toj deci bez roditeljskog staranja, kao da je major Gavrilović lično, čim se rode održao govor u porodilištu u kome kaže: “ne brinite za živote, vi ih više i nemate, dali ste ih za otadžbinu”. Ne slažem se da deca trebaju svoj život pokloniti otadžbini. Isto se tako ne slažem da deca izuzeta iz bioloških porodica po inerciji ljudskog uma budu određeni kao “društveni škart”. I ta deca kao i sva druga trebaju imati veselo i srećno detinjstvo, a ne da glavna zasluga bude da kažu sebi - e, preživeh i još jedan dan. Ovo je zemlja smrknutih ljudi. Ovde su ljudi postali neprijatni, sebični, nadrndani. Ovde kad se neko smeje i ljubazan je obično je mlađi od 20 godina. A i takvih je sve manje. Ne znam, nekako nikad toliko cinizma nije bilo.

Kada se do zaoštrenosti razvije terminologija koja se koristi u okvirima hraniteljstva, socio-humanitarne vrednosti postaju samo fraze i poželjan refren zbog činjenice da danas nema više mogućnosti za one hranitelje koji raskinu podčinjeni odnos sa državnim institucijama u pokušaju uspostavljanja partnerskog odnosa.

Ja obično kažem da se život čoveka oslanja na filozofiju. Shodno tome citiram ”Kakva se filozofija odabire zavisi od toga kakav je tko čovek, jer filozofski sistem nije mrtav komad pokućstva koji se može odložiti ili prihvatiti kako nam je po volji, nego je produhovljen dušom čovekovom, koji je ima. (Johan Gotlib Fihte).
 
Danas, 03.juna 2010. Načinjen je prvi praktični korak međuregiolane saradnje hraniteljskih porodica. Hranitelji i hraniteljice sa decom na hraniteljstvu iz Lekovca u organizaciji HU "Sunce" posetili su u jednodnevnom izletu Zaječar. Jedan predivan susret malih ljudskih bića vredan je posebne pažnje. Naime, jedno hraniteljsko dete iz Zaječara susrelo se sa dva deteta iz Leskovca i to posle pet godina pošto su bili rastavljeni nakon zajedničkog života u domu, radi smeštaja u hraniteljske porodice. Deca su se međusobno prepoznala, potekle su i suze radosnice. Ovaj hraniteljski susret barem je jednim zrakom svetlosti pokazao koliko je deci potrebno međusobno druženje po celoj Srbiji a verovatno i šire.
 
Hranjenik (štićenik) je napunio 18 godina starosne dobi. Po automatizmu, hraniteljici je rešenjem ministrrstva obustavljena dalja isplata novčanih nadoknada. Centar nije preuzeo novog omladinca u dalji "tretman" tako da je njegov status sada ni na nebu ni na zemlji. Lokalna uprava "normalno" nema u realizaci ni slovo "R" po pitanju teme 18+ a hraniteljica po običaju nije situirana.
Zanimljivo je kako će se dalje odvijati slučaj. Obzirom da poznajem dotičnu situaciju siguran sam da će se kola prelomiti na samom omladincu. Odgovornost je svakako na centru ali je i neodgovornost ostalih hranitelja koji se ne interesuju za ovaj slučaj jer su ubeđeni da će njih ovakve situacije zaobići. Da li će?
 
foster parents:
Hranjenik (štićenik) je napunio 18 godina starosne dobi. Po automatizmu, hraniteljici je rešenjem ministrrstva obustavljena dalja isplata novčanih nadoknada. Centar nije preuzeo novog omladinca u dalji "tretman" tako da je njegov status sada ni na nebu ni na zemlji. Lokalna uprava "normalno" nema u realizaci ni slovo "R" po pitanju teme 18+ a hraniteljica po običaju nije situirana.
Zanimljivo je kako će se dalje odvijati slučaj. Obzirom da poznajem dotičnu situaciju siguran sam da će se kola prelomiti na samom omladincu. Odgovornost je svakako na centru ali je i neodgovornost ostalih hranitelja koji se ne interesuju za ovaj slučaj jer su ubeđeni da će njih ovakve situacije zaobići. Da li će?
Kliknite za proširenje...

Ako je omladinac i dalje ucenik ili student onda ne dolazi do prekida smestaja po automatizmu. Do toga dolazi samo ukoliko sticenik nije redovni ucenik/student.
 
foster parents:
Hranjenik (štićenik) je napunio 18 godina starosne dobi. Po automatizmu, hraniteljici je rešenjem ministrrstva obustavljena dalja isplata novčanih nadoknada. Centar nije preuzeo novog omladinca u dalji "tretman" tako da je njegov status sada ni na nebu ni na zemlji. Lokalna uprava "normalno" nema u realizaci ni slovo "R" po pitanju teme 18+ a hraniteljica po običaju nije situirana.
Zanimljivo je kako će se dalje odvijati slučaj. Obzirom da poznajem dotičnu situaciju siguran sam da će se kola prelomiti na samom omladincu. Odgovornost je svakako na centru ali je i neodgovornost ostalih hranitelja koji se ne interesuju za ovaj slučaj jer su ubeđeni da će njih ovakve situacije zaobići. Da li će?
Kliknite za proširenje...

Eto jos jedan primer onoga o cemu pricam sta posle 18-te.......
Dete ce propasti dok je ni na nebu ni na zemlji morace odmah da krene da radi ali gde?
Nicic ako je jos gradonacelnik tamo tesko da ce pomoci jer danima se ne moze kod njega niti para daju za takve.
Te dete i ovako teraju da prekine skolovanje cak i da nastavi cime bi ga platio kada posle srednje nista nije obavezno kako tvrde u Centru gde je direktor cini mi se Andrijasevicka
Pozdravljam rad udruzenja i samo napred ...................
 
Poslednja izmena:
Padre:
Ako je omladinac i dalje ucenik ili student onda ne dolazi do prekida smestaja po automatizmu. Do toga dolazi samo ukoliko sticenik nije redovni ucenik/student.
Kliknite za proširenje...
Vecina hranitelja ne zeli decu sa 18 i vise godina te moraju stanovati sama sto je dodatni trosak za drzavu .......
Nisi upoznat da Centri i vrse pritisak na decu da se takoreci osamostale na silu sa 18 i da traze posao koga vise recimo u TIMOCKOJ KRAJINI _NEMA a o tome malo ko priznaje i prica pa sad .....sta reci.
Hvaliti samo uspeh a o neuspehu cutati.
A ministarstvo po automatizmu obustavlja isplatu deci sa navrsenih 18 godina.
Tako je bilo i bice bar u Timockoj krajini.
DA me neces ubediti da ce drzava platiti mendzment centarskoj deci?

Znam decu koja su morala odmah posle srednje da se zaposle jer drzava nema para da ih finansira.
I NEMA..........
Mozda lokalna samouprava i grad ali moras kleknutu da ih molis kao slepac da bi ti dali.
Mozda grad Beograd ima pare ali u Timockoj Krajini TOGA NEMA.
Deca nasledjuju penzije ili dobijaju stipendije veca pomoc od toga-TESKO.
A najvise novca i podrske treba bas tada u 18-oj godini,dzaba je sve ovo iza kada posle toga se dete nalazi na raskrsnici.
Secam se jednog slucaja od pre 2 godine kada je jedan radnik Centra svom sticeniku izjavio da podigne 2 000 dinara trenutnu i sta mu bog da sa 18 godina.
Rekao mu da bere visnje,kopa drzava nema pare za visu skolu u Vrnjackoj Banji.
Dzabe neki znaju ko je ko po Centrima kada se zmuri nad istinom koja kruzi ISTOCNOM SRBIJOM.
 
To sto se tice prekidanja hranarine sa 18 godina... Zakon kaze da na to imaju pravo dok su redovni ucenici/studenti. Dakle hrnarinu placa budzet Republike Srbije a ne lokalni CSR, o hranarina se direktno uplacuje na racun hranitelja (zajedno sa dzeparcem). Ukoliko neko u Timoku 'odjhavljuje decu' sa 18 godina zovite Orlandicku - zamenicu Ombudsmana za prava dece. Zena je sasvim OK i reagovace.
Inace ja znam bar 16 domaca u Beogradu koji su stariji od 18 godina. I sestra mog deteta uskoro puni 18 godina i niko ne postavlja pitanje da ce biti u sistemu zastite bar naredne 2 godine dok ne zavrsi skolu.
 
BEOGRAD 29. 07. 2009
PRESS
PRESS ISTRAŽUJE: HRANITELJSTVO U SRBIJI
Za brigu o detetu 30.000 dinara
Porastao broj hraniteljskih porodica, po detetu dobijaju 30.000 dinara mesečno i plaćene doprinose. Nekada su hranitelji bili uglavnom sa sela, a sad ih ima sve više iz grada

Biznis ili humanost... Hraniteljstvo postalo popularno u Srbiji
Broj hraniteljskih porodica u Srbiji povećao se u 2009. godini za 3,5 puta u odnosu na 2003! U vreme ekonomske kriza hraniteljstvo se pokazalo kao human, ali i siguran posao, jer svaki hranitelj za brigu o jednom detetu dobija oko 30.000 dinara mesečno i plaćene doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje.

Direktorka Centra za porodični smeštaj dece i omladine „Beograd" Dobrila Grujić kaže za Press da se za hraniteljstvo najčešće odlučuju oni ljudi koji su u tranzicionom periodu ostali bez posla!
Profil hraniteljske porodice u Srbiji bitno je promenjen u poslednje vreme. Od nekada prosečne hraniteljske porodice u kojoj supružnici imaju završenu osnovnu školu, nezaposleni su, stari oko 52 godine i žive u seoskom ili prigradskom području, danas hraniteljske porodice u proseku imaju srednju stručnu spremu, supružnici rade ili je jedan od njih bez posla, imaju oko 42 godine i žive u širem gradskom području.
- Hranitelji su najčešće oni koji su u tranzicionom periodu ostali bez posla. Sve je više hranitelja u gradskim sredinama, a oko sedam odsto njih ima fakultetsku diplomu. Kriterijumi za procenu hraniteljskih porodica su jasni i procena se donosi u odnosu na kompetencije hranitelja da u potpunosti zadovolje potrebe deteta. Nekim hraniteljima ovakav pristup ne odgovara, jer ne ispunjavaju propisane standarde, odnosno neki od njih će završiti s hraniteljstvom jer su interesi dece iznad svih drugih - objašnjava Dobrila Grujić.
Hraniteljstvo kao porodična tradicija
Kada je pre dve godine desetogodišnja Marija iz jednog sela nadomak Lazarevca stigla u dom porodice Šestić, njen život se promenio iz korena. Nemaštinu i neizvesnost u kojima je do tada živela zamenila je toplina porodičnog doma.
- Posle smrti majke Centar za socijalni rad je procenio da je za devojčicu najbolje da ode u hraniteljsku porodicu. Čim je stigla kod nas, uklopila se kao da oduvek živi s nama. Odmah je počela da me zove mama, a mog supruga tata. Mariju su moje ćerke prihvatile kao da im je rođena sestra. Trude se da joj pomognu oko školskih obaveza, a ona je vredna devojčica, pa je peti razred završila s odličnim uspehom - priča za Press hraniteljka Slobodanka Šestić.
Ona kaže da je prednost i lepotu hraniteljstva upoznala u svom rodnom selu Miloševac, jer je njena majka bila među prvim hraniteljkama u ovom selu.
- U našem selu hraniteljstvo je postalo tradicija koja se prenosi s kolena na koleno. Prvo dete stiglo je u našu porodičnu kuću u Miloševcu daleke '63. Moja majka je 30 godina negovala decu, a sada to radi njena snaja. Sada sam se i ja pridružila porodičnoj hraniteljskoj tradiciji - priča Slobodanka.
Ljubav i posao
U 3.500 hraniteljskih porodica u Srbiji trenutno je smešteno 4.250 dece, dok je 2003. godine na ovaj način bilo zbrinuto samo 1.795 dece. Oko 800 porodica spremno je za hraniteljstvo i očekuje dolazak deteta, dok je 1.200 njih u postupku procene opšte podobnosti za porodični smeštaj. Nagli porast broja hraniteljskih porodica neki su skloni da objasne i pristojnom novčanom nadoknadom koju hranitelji dobijaju za brigu o detetu i za svoj rad, a koja iznosi oko 30.000 dinara. Međutim, Grujićeva ističe da svako ko želi da postane hranitelj prvo mora da ispuni sve uslove za negu i vaspitanje deteta bez roditeljskog staranja i da oni kojima je motivacija za hraniteljstvo isključivo materijalna dobit neće moći da postanu hranitelji!
fakti
n Hraniteljstvo ili porodični smeštaj podrazumeva da deca koja iz nekog razloga ne mogu da žive sa svojim roditeljima do punoletstva žive u porodicama koje za to dobijaju mesečnu nadoknadu
n Broj usvojenja već godinama stagnira, ali se povećava procenat hraniteljskih porodica. Danas je u Srbiji 4.250 dece na smeštaju u 3.500 hraniteljskih porodica, dok je 2003. bilo 1.795 dece
n Oko 800 hraniteljskih porodica procenjeno je kao podobno za hraniteljstvo i trebalo bi da uskoro dobiju decu, a oko 1.200 porodica je u postupku procene opšte podobnosti za hraniteljstvo
n Dete u hraniteljskoj porodici može ostati do 18. godine, ali ako nastavi školovanje, onda hraniteljstvo traje do završetka fakulteta, a najviše do 26. godine
n Stranci ne mogu biti hranitelji, odnosno naša deca se ne upućuju na hraniteljstvo u drugu zemlju
- Mesečna naknada za hraniteljstvo, kao i sve druge nadoknade koje hranitelji dobijaju za dete ili svoj rad, novina su u načinu finansiranja hraniteljstva i na nivou su najboljih svetskih rešenja. Postoji niz prava koje dete i hranitelj ostvaruju po osnovu hraniteljstva. Za troškove izdržavanja za jedno dete hranitelj redovno mesečno dobija 17.852 dinara, a za svoj rad još oko 10.114 dinara, plus džeparac ako je dete školskog uzrasta, što ukupno iznosi oko 30.000 dinara mesečno. Ovaj iznos se uvećava za prevoz deteta ako putuje u školu van svog mesta, knjige, ekskurzije... Ako je dete o kojem hranitelj brine ometeno u razvoju ili ima neke zdravstvene probleme, ovaj iznos može se uvećati do 50 odsto od naknade za izdržavanje deteta - kaže Grujićeva.
Naša sagovornica ističe da je posebnim pravilnikom predviđeno šta sve hraniteljska porodica mora da obezbedi za dete o kojem preuzima brigu.
Stroga kontrola
- Ako se utvrdi da neka porodica nenamenski troši novac koji dobija za dete i ne odnosi se prema njemu na odgovarajući način, preispituje se njihova podobnost za hraniteljstvo - ističe Grujićeva. Ona kaže da se u poslednje vreme, s obzirom na dovoljan broj hranitelja, jednoj porodici poverava samo jedno dete jer se vodi računa da ono ima svu potrebnu pažnju.
- U nekim hraniteljskim porodicama zbrinuto je i po četvoro dece. Ali to je zatečeno stanje, a tendencija je da ubuduće jedna porodica brine o jednom detetu. Naravno, kada se radi o braći i sestrama, gledamo da ih smestimo u jednu porodicu. Na teritoriji beogradske opštine od kraja 2008. radi Centar za porodični smeštaj dece i omladine „Beograd", čiji su zadaci smeštaj dece u hraniteljske porodice, praćenje njihovog razvoja i rada hranitelja, podrška deci i hraniteljima, procena podobnosti za hraniteljstvo, edukacija hranitelja i profesionalaca koji se bave hraniteljstvom... - kaže Grujićeva.
V. NEDELJKOVIĆ
 
Hvala. Mislim da ovaj clanak upravo potvrdjuje da deca ostaju na hraniteljstvu i nakon 18. godine ukoliko su redovni ucenici/studenti. Mozda je drugo pitanje koliko hranitelji i CSR podsticu decu da idu dalje i da studiraju.
 
Sve jo to ok. Ali slučaj koji sam napomenuo u jednom od prethodnih postova odnosi se na hraniteljicu bez srednjeg obrazovanja a štićenik je završio "specijalnu" školu (za decu ometenu u razvoju). Otvara se pitanje: šta je sa projektima 18+, šta i ko (ne)radi po ovom pitanju koje se uporno drži u zapećku.
Veći broj dece na hraniteljstvu, zbog mnogih razloga; na žalost, nemaju sposobnost za studije a i ona drga koja su hvala Bogu sposobna ipak završe studije. Sklapanje prevremenih brakova samo radi pukog preživljavanja nije korisno rešenje. U svim slučajevima je ipak neophodno svoj toj deci (manje ili više) obezbediti neke od uslova preživljavanja u "prelaznom" periodu, makar to nazvali i "kućom na pola puta". Mnogi primaju platu za rešavanje ovih pitanja ali ih ne rešavaju. Nije na hraniteljima da se bave rešenjem ovog pitanja mada nose neku dozu odgovornosti. Samo jedan manji broj hranitelja uspe da "zalebi" bivšeg hranjenika ali se oni mogu smatrati izuzecima. Generalno problem ostaje otvoren.
 
Poslednja izmena:
Ovo nije puka filozofija, ovo je stvarnost.
Mi nismo dobili savremeno hraniteljstvo, moderno, profesionalizovano. U stvari mi smo dobili, ja mislim, oligarhiju, personalnu i svakakvu drugu. Birokratsku nekulturu već odavno imamo i to zaista utemeljenu u svim porama društvenih institucija. Pratim šta se događa u hraniteljstvu od 2004. godine. To je godina u kojoj počinje javno zagovaranje najadekvatnijeg oblika alternativne brige o deci bez roditeljskog staranja.
I posle šest godina osnovni smisao hraniteljstva ostaje u magli kao potpuno nejasan pre svega hraniteljima ali i celokupnoj zajednici počev od prosečnog građanina sve do najvišeg predstavnika lokalne samouprave. Normalno da postoje zlatni izuzeci ali je taj broj minoran, gotovo zanemarljivo mali.
Šta sad?
Evo, ja se i praktično bavim hraniteljstvom punih šest godina. Službenici zaduženi za hraniteljstvo još uvek u javnim izjavama koriste pojam “deca sa posebnim potrebama” i “deca ometena u razvoju” u neodgovarajućim kontekstima i veoma često u suprotnosti sa međunarodnom definicijom i to stvara zabunu kod prosečnih građana.
Budući hranitelji obukom, propisanom Pravilnikom o hraniteljstvu od strane nadležnog ministarstva, stiču osnovna saznanja za ovladavanjem PET KOMPETENCIJA potrebnih za rad sa decom bez roditeljskog staranja. I to je za većinu hranitelja početak kraja. Zašto?
Naše podneblje još nije upoznalo životnu školu učenja. Kao, sad ja, završio srednju školu što dokazuje moju pismenost, imam nekoliko poodrasle biološke dece što znači da sam i na tom polju “diplomirao”. I još posedujem uverenje ili potvrdu da sam uspešno prošao obuku za hraniteljstvo. Sada sam car usred ekonomske krize. Za jedno dete dobijem oko 30.000 dinara pa još i ako sam “poslušan” to jest “ako ne talasam” dobijem još “tri komada”, to ti je brale nešto manje od najmanje plate u našem parlamentu. To mnogo lepo zvuči. Ali samo lepo zvuči. Istini je u nekim sasvim drugačijim pričama.
Ja nisam znao koliko ljudi ne znaju o hraniteljstvu dok nisam sa nekolicinom istomišljenika osnovao hraniteljsko udruženje. Ja znam šta znam, znam šta ne znam i znam ko drugi zna ono što ja ne znam. Koristim svaku priliku da posetim treninge za sticanja novih znanja. Mislio sam, hajde dobro, stečena ali i nova saznanja podeliću sa svim hraniteljima. Imam jak razlog za to: Hranitelji rade sa decom koja su u velikim i gotovo uvek neizvesnim problemima, sa decom koja se i dans uporno ostavljaju na marginama društvenih zbivanja. Idem sa namerom da razmenimo iskustva, proširimo saznanje, uspostavimo timski rad i na kraju krajeva da razvučemo saradnju u svim pravcima i na svim nivoima jer se radi o deci koja su često od društva unapred otpisana po osnovi duboko ukorenjene predrasude. Ja stalno pominjem, Miloševac je sinonim za hraniteljstvo. Gotovo da nema kuće a da kroz nju nije prošlo nekoliko deteta na smeštaj. A šta se u stvari tamo događa kada dete navrši dvanaestu godinu i otpočne sa nekim svojim “fazonima” koji su u trendu kod njegovih vršnjaka. O tome se ćuti. Zašto? Ja to pitanje postavljam ne sebe radi već radi dece. Ako smo ih uzeli da se pohvalimo sopstvenom humanošću a pri tom usput i da inkasiramo neki dinar onda se moramo baviti problemima te dece. Ona imaju iste problem kao i naša biološka deca. Razlika je u količini pravnih mogućnosti u postupcima Roditelja prema detetu i hranitelja prema hranjeniku. Hranitelj ne sme svoje delovanje proširiti izvan PET KOMPETENCIJA. Kao potpora hraniteljima Pravilnikom o hraniteljstvu predviđena je podrška detetu i hraniteljskoj porodici (član 41. Pravilnika). Onda se kaže kako je odgovornost za dete podeljena između hranitelja i centra za socijalni rad. U praksi od podrške (potpore) ostalo je samo slovo “P”. Od osam tačaka koje se odnose na vrste podrške praktično nema govora niti o jednoj. I sada, da li da pričamo o odgovornosti ili neodgovornosti i hranitelja i radnika centra zaduženog za slučaj? Ne. Nećemo pričati o tome jer deca imaju “dečja prava”. I mi sad to shvatamo bukvalno, makar se radilo o bilo kakvom zastranjivanju deteta ili njegovom zapuštanju. Zašto? Zato što je odgovornost podeljena i nezna se ko je za šta odgovoran, u stvari niko nije odgovoran jer prave saranje između radnika centra i hranitelja nema, a dete je prepušteno sudbini. Uostalom da mu je sudbina naklonjena dete bi ostalo na svom ognjištu.
Da li mora biti tako?
Termin “(ne)morati” osobe od morala i principa zamenjuju terminom "hoću" ili "neću". I sa tim povezujem pitanje smisla hraniteljstva: Da li je zamišljeno da hranitelj radi sa detetom ili da lagodnije živi pored deteta.
 
Evo da malo podignem temu.
Pre nedelju dana sam imao poziv iz Centra za porodicni smestaj s nenadanim pitanjem da li bih privhvatio jos jedno dete na smestaj. U pitanju je 'dete' iz unutrasnjosti koje treba da krene ne fakultet. Na moju opasku da u mojoj podobnosti pise da mogu na smastaju imatisamo jedno dete krenulo je vrdanje - pa znate... to je bila trenutna procena... trt mrt... U principu kada im treba neki hranitelj onda nije bitno sta pise u papirima.
Sutra treba da imam prvi sastanak sa momkovim centrom jer moramo da razmotrimo uslove. Vidim da im nije bas bilo pravo kada sam spomenuo da je jedan od uslova da momak ima sve prinadleznosti koje dobijaju beogradska deca. Generalno govoreci troskovi jednog studenta i jednog osnovca ili deteta koje nije krenulo u skolu nisu isti a drzava odvaja ista sredstva za troskove korisnika. Isto tako BG daje odredjene 'dodatke' za svoju decu jer su svesni da troskovi zivota u Beogradu nisu identicni sa troskovima u unutrasnjosti i to ide iz gradskog budzeta. Jedan od komentara je bio da se 'uklopim' u ono sto drzava daje, nasta je moj komentar bio da ne mogu da priavim razliku izmedju dece (nisam ni spomenuo da dete koje je sada kod mene na smestaju ima 'dotacije' od bake koja mu malo, malo pa posalje dzeparac ili nesto od garderobe iz inostranstva gde zivi).
Na ovoj temi je bilo dosta diskusije o finansijama, hraniteljima i deci koja su imala tu sudbinu da ne rastu u primarnim porodicama. Moje pitanje je da li sam ovakvim postupkom mozda pokazao ruzniju stranu hraniteljstva a to je da se mnogi hranitelji rukovode finansijama. S druge strane svestan sam da upravo zbog takvog ponasanja drzave i nepravljenja razlike u stvarnim troskovima ljudi ne zele da prime stariju decu na smestaj jer realno govoreci ta deca vise kostaju.
 
vexy sve dok ne prekine skolovanje odprilike do kraja fakulteta a redovno skolovanje uziva sva prava iz socijalne zastite cak i hraniteljstvo i zastitu drzave.
Druze padre ne radi link a u pravu si izneo si cinjenicu i istinu-deca vise kostaju u zavisnosti od uzrasta.Sta je 100 e ili 200 eza dete koje ide na fakultet -nista.

Ali ko decu cuva iz ljubavi to ne predstavlja problem.........
Zato treba izabrati cuvamo li decu iz ljubavi ili koristi ?

Ako iz ljubavi budimo svesni da kostaju.(sagledati svoj budzet i finansije ako mu nemozete pomoci nemojte odmagati)
Ako iz koristi budimo svesni koliko ce nas kostati i sta nam ostaje i koliko nam drzava nudi za to.
Sve izmedju toga je cista laz uglavnom-tipa
ja volim decu ali znate koliko kostaju sta ja da radim sa ovim parama ili eto primio sam 20000 a ekskurzija samo 200 e.Sta misle oni iz Centra?
Znate li koliko sam potrosio za sveske ,tasne i sl


Zasmejava me izjava jednog hranitelja kao ja volim decu ali nemam para.
Pa i ja volim da budem ministar al ne mogu nemam skolu za to .

Zato raditi i zaraditi pa uzeti dete ili stvarati porodicu nemojte terati i vaseg sticenika da se muci zajedno sa vama jer je tako nesto i imao verovatno i u svojoj maticnoj porodici izuzev drugih slucajeva kojima je neko od roditelja -srodnika nasilnik umro ili slicno.

Dakle vremena su teska sagledajmo svoje mogucnosti i potrebe
ne koristiti decu zarad ostvarenja svojih ciljeva.

Cak je jedan hranitelj trazio veci stan zato sto brine o dvoje dece preko centra kao "mogu ja i vise da cuvam dajte mi veci stan".
Pa ne da bi mu oduzeo decu nego bih ga odmah oterao u zatvor.
Eto formule kako do veceg stana a da ne ulozite nista.

Ovo da si dobio ponudu da cuvas drugo dete samo dokazuje moje ranije tvrdnje da postoje u porodicama vise od jednog deteta.

Ali opet i jesi u pravu treba uzimati od drzave sve sto se moze uzeti a da ce koristiti detetu-sticeniku.

Srbija nije Beograd,
I Zajecar je Srbija i Negotin i Kladovo i Leskovac i Bujanovac

Trazi padre sta detetu pripada oni mu moraju obezbediti po Zakonu verujem da nisi od nepostenih .
Moze centar sve ako ih pritisnes.

pozdravljam fostera nadam se da ce se i on oglasiti
Pozdrav
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top