! ) i neka pogleda recimo ,recimo ...The Exorcism of Emily Rose ,I Am Legend i The Haunting in Connecticut ,od tih psiholoskih ,napetih ...
Ma ja kazem kako mi sta padne na pamet ...ali devojka neka poseti imdb pa neka sama napravi neku selekciju ili listu kojim ce redom gledati i neka gleda sve
Evo recimo ,neka pogleda i 1408 ( obavezno neka gleda
Polako, polako....pa treba mi tri godine da ovo sve sagledam...Stop right there, za sada je dosta
Za početak, pogledaću ovaj Dead End...prvom prilikom
Samo laganino...javi utiske!
znate, tad horori prelaze u komedije ali evo obećavam, samo sok ću piti..da doživim film kako treba 
Obavezno.. Ne znam jeste li ikad gledali horore u alkoholisanom stanju?
Mada kada se gleda u društvu,pod dejstvom raznih opijata i komedija postane horor..Vidi,ja nisam baš ljubitelj nekvalitetnih horora gdje se smiješ nekvalitetnoj glumi,smješnoj priči.Filmove koje sam ti preporučio nagrađivani su i visoko kotiraju kod filmskih kritičara,zato uživaj i gledaj.
Volim adrenalin i zato ih gledam uglavnom čist...
Pazi, ja ozbiljno shvatam filmove. I znam koliko koji vredi i da razlikujem kvalitetne i nekvalitetne. Ali zašto da ne odgladeš i neki random horor, pa makar bio i glup, ako ti u tom momentu prija?
Ne razumem te stavove. 
Cccc...Obavezno.. Ne znam jeste li ikad gledali horore u alkoholisanom stanju?
(gledam horore u društvu)
Mislim, nije da baš ne čitam nove naslove, ali jako slabo.
Jesi preslušavala ovog cara -György Ligeti?
Odlični svi. Ti stari, tj. Eto sad ću baš pogledati i taj poslednji, pa ću javiti na kojoj sam strani.Jako dugo nisam gledao horore, ali proslog meseca sam stigao da overim nekoliko starijih naslova, koji su mi do sada nekako bezali.
Il gatto a nove code (1971) je argentovski horor triler. Jedno od njegovih prvih ostvarenja, ali solidan film. Slicniji, recimo," Dubokom crvenilu" i" Ptici sa staklenim perjem", nego Suspiriji i njegovoj kasnijoj "vesticjoj&demonskoj" fazi. Napet i slikovit do kraja. Muzika odlicna. Kraj osrednji. Tipican gialo film.
The Little Girl Who Lives Down the Lane (1976) - je film sa malom Dzodi Foster, koja je i tada bila jednako dobra glumica kao i sada. Ne bih ovo ostvarenje gurnuo medju horor zanr, iako ima evidentnih elemenata, vec bih ga okarakterisao kao dramu sa elementima misterije. Podseca na Diznijeve filmove i nosi sa sobom neku nostalgiju minulog vremena. Odlicno mi je legao.
The Sentinel (1977) je vrlo dobar horor film, a rezirao ga je Michael Winner. Neodoljivo lici na filmove Polanskog i odise atmosferom njegovog 'Stanara". Kada bih ga opisivao, rekao bih da je film neka kombinacija pomenutog horora i filma "Ne gledaj sada" iz sedamdeset i neke. Ima i malog uticaja Brajana de Palme, dok je kraj (opet) tipicno argentovski .
- Mlada zena, poznata manekenka, izmorena dilemom da li da se uda za svog verenika ili ne, resava da iznajmi odlican stan za male pare. Odmah nakon useljenja, pocinju da se desavaju cudne stvari sa komsijama i niz bizarnih situacija novu stanarku dovodi pred rub nervnog sloma. Kraj pricu okrece na potpuno drugu, da kazem - losiju, a opet tres stranu (ima cari u u tome). U svakom slucaju, od mene preporuka. Poseban zacin je i sporedna, ali efektna uloga Ave Gardner. Jedna od njenih poslednjih.
A sada nesto novije.
Escape from Tomorrow (2013) je pravo otkrovenje. Film je sniman u crno-beloj tehnici, sto je mac sa dve ostrice. Cim u danasnjim filmovima ne vidim boju, uplasim se pretencioznosti i zapitam da li ce reziser uspeti da prikaze ono sto je zamislio, ili ce se zagubiti negde u zadatku koji je bio prevelik za njega. Avaj, film je odlican. Prica prati cetvoroclanu porodicu u njihovom odmoru i obilasku Diznilenda, a da mesto maste, namenjeno uglavnom deci, moze da bude okidac i mesto budjenja 'crnila' u odraslima, vidimo upravo ovde. Posebno postujem snalazljivost rezisera prilikom snimanja filma. Naime, posto su u Diznilendu zabranjene kamere, filmska ekipa maskirana u turiste i bez dozvole je citav film snimila iskljucivo aparatima. Od mene preporuka, uz napomenu da film nije za svaciji ukus i nema sredinu. Ili se dopadne ili ne.
Pazi, ja ozbiljno shvatam filmove. I znam koliko koji vredi i da razlikujem kvalitetne i nekvalitetne. Ali zašto da ne odgladeš i neki random horor, pa makar bio i glup, ako ti u tom momentu prija?
Je l' treba silovati mozak i u tom momentu gledati neku ultratešku ali dobru dramu samo da bi se pravio pametan pred samim sobom ili da bi se hvalio drugima?
Gledam filmove od nemih bez boje do 2013. i bukvalno sve kinematografije pratim, ali sam gledala i skoro sve ove iz tvoje preporuke gospođici Banzaji. I ne stidim se.
Horori mi prijaju kad sam depresivna i kad mi je teško, jer taj adrenalin potisne sve to, i nemam skoro ni sa čim da se poistovetim.
Tad na ozbiljnije filmove ne mogu da se koncentrišem, ili me dodatno
ubiju u pojam. A šteta bi bilo da dobar film upropasti neko moje stanje.
Naravno, ne gledam sve što mi padne šaka, i dooobro se pomučim dok ne naiđem na neki ok.
Ima i ljudi koji studiraju književnost i previše ozbiljno shvate istu, pa čuješ izjave tipa: "Ja ne čitam žive pisce."
Ništa, pošto je ovo bila komedija, raspalićemo sad Slendera, da se bar malo večeras uplašim. Imamo potpuni ugođaj, veliki TV, 6 zvučnika, ali loše horore.
Još nisi počela?
Slendera? Uspjela sakupiti samo dva papirića, ali sam se dobro preplašila, i bilo mi je dosta
Kažem drugu da skine Dead End.
I on skine drugi dio Pogrešnog skretanja, koji se tako zove
Pretpostaviću da niste mislili na taj Dead End, jer je film nula od horora. Efekti komični.
Dakle, gledala sam horor, ali pogrešan
