svetovid
Ističe se
- Poruka
- 2.183
Dva filma iz drugog puta 
Hush...Hush, Sweet Charlotte
Film sjajnog Roberta Eldriha (What Ever Happend to Baby Jane, The Flight of the The Dirty Dozen) u kojem je ponovo trebalo da zaigraju zajedno ljute rivalke Bet Dejvis i Džoan Kraford. Zbog velikog uticaja koji je Bet imala na Eldriha, Džoan je ostala bez uloge, a u ulozi koja joj je namenjena zablistala je dvostruka oskarovka Olivija De Havilend.
Film počinje nešto dužom ekspozicijom gde bogati i uticajni Sem saznaje da se njegova maloletna kćerka Šarlota tajno viđa i planira da pobegne sa oženjenim muškarcem Džonom. Na veče velike zabave u njegovoj kući, Džon je iskasapljen. Skoro 40 godina kasnije, Šarlota i dalje živi u očevoj kući sa sluškinjom Velmom. Svih tih godina, meštani su uvereni da je Šarlota ubila Džona, ali da joj je otac omogućio da prođe nekažnjeno, Šarlota živi u potpunoj izolaciji do trenutka kada država odluči da sruši njenu kuću i tu sagradi put. Ona poziva svoju rođaku Mirjam u pomoć, a tajne prošlosti polako počinju da se odmotavaju.
Briljantna glumačka postava dovela je do situacije da su sporedne glumice Olivija De Havilend kao Mirjam i Agnes Murhed kao Velma u određenim scenama nadmašile zvezdu filma, živopisnu Bet Dejvis koja igra Šarlotu kao ponešto infantilnu, nesrećnu ženu, izolovanu iz društva i na granici razuma, koja živi u uspomenama. Pored njih sjajnu glumačku ekipu nadopunjuje čitav niz odličnih glumaca Džozef Koton, Viktor Bono, Sesil Kelavej, Meri Astor, Vesli Edi, Džordž Kenedi i Brus Dern. Konstantno napet kroz misteriju koja se do samog finala ne razjašnjava, ovaj film na momente pada i u neku vrstu unutrašnje konfuzije pa se poneki raspleti čine malo prekomplikovanim ili nedovoljno uverljivim. To ipak ne umanjuje činjenicu da se film gleda sa uživanjem, posebno svaka scena u kojoj su jedan na jedan Bet Dejvis i Olivija de Havilend, kao i sve scene u kojima kroz dobar osećaj za komično Agnes Morhed uspeva da glavne glumce potisne u drugi plan.
Za ljubitelje horora, misterije i trilera, ovo bi trebalo da bude obavezno gradivo. Ocena 8.5/10
The Innocents 1961
Po delu Henrija Džejmsa, scenario za Nevine adaptirao je Truman Kapot. Dva velika pisca sami po sebi bili bi ogromna garancija za dobar film. A onda na scenu stupaju i genijalna fotografija, scenografija, sigurna režija i divna gluma Debore Kar (nađoh da njeno Kerr treba tako izgvoriti).
Mlada guvernantna gospođica Gidens dolazi na usamljeno imanje kako bi čuvala dvoje siročića, brata i sestru koji na prvi pogled deluju kao pravi mali anđeli. Osim nešto posluge, na imanju nema nikoga. Međutim, Gidensova uskoro primećuje nepoznatog muškarca, a istovremeno, deca počinju neobično da se ponašaju.
Poređen sa THe Others i još nekim filmovima, Nevini su sa estetske strane po mnogočemu imali pionirsku ulogu u filmskoj umetnosti, o čemu svedoči i činjenica da su godinama sticali status kultnog filma, iako po samom pjavljivanju, nisu odmah imali adekvatnu popularnost. Igranje svetlošću i tamom, prostorom i figurama u prostoru postigao se tečan film koji deluje kao da je ''iz jednog komada'' koji teče glatko i preliva se u jednu vizuelno harmoničnu celinu od početka do kraja. Vizuelnoj kompaktnosti (koja je ipak sama po sebi instrument atmosfere tajanstva, neizdiferenciranosti i jeze)
treba dodati umnogome mutan smisao filma, koji se tek nazire ili samo učitava, ali koji se ne eksplicira do nivoa na kojem bi mogao da se konstituiše kao definitivan. Dodatno zbunjuje i snažan podtekst erotizma u celom filmu, koji bi verovatno trebalo da posluži za rasvetljavanje smisla, ali ga dodatno čini zamućenim. Da ne bih krenuo sa spojlerima, reći ću da su impresije i zaključci veoma snažni, da na jedan vrlo suptilan način Nevini vode čoveka u neku vrstu kontemplacije o identitetu i nekim čak arhe slojevima i taj utisak ne popušta ni 24 sata kasnije, a to je još jedna dodatna preporuka.
p.s.
Voleo bih da mi na privatnu poruku oni koji su gledali skuckaju...pa recimo kako su shvatili ovaj film, odnos Gidensove i dece, dece i drugih, gde su videli granicu stvarnih zbivanja i njene fantazije, smisao seksualnog podteksta itd. Da ne raspravljamo na temi i ne kvarimo užitak drugima, nadam se nekim ok porukama
ocena 9+/10
Hush...Hush, Sweet Charlotte
Film sjajnog Roberta Eldriha (What Ever Happend to Baby Jane, The Flight of the The Dirty Dozen) u kojem je ponovo trebalo da zaigraju zajedno ljute rivalke Bet Dejvis i Džoan Kraford. Zbog velikog uticaja koji je Bet imala na Eldriha, Džoan je ostala bez uloge, a u ulozi koja joj je namenjena zablistala je dvostruka oskarovka Olivija De Havilend.
Film počinje nešto dužom ekspozicijom gde bogati i uticajni Sem saznaje da se njegova maloletna kćerka Šarlota tajno viđa i planira da pobegne sa oženjenim muškarcem Džonom. Na veče velike zabave u njegovoj kući, Džon je iskasapljen. Skoro 40 godina kasnije, Šarlota i dalje živi u očevoj kući sa sluškinjom Velmom. Svih tih godina, meštani su uvereni da je Šarlota ubila Džona, ali da joj je otac omogućio da prođe nekažnjeno, Šarlota živi u potpunoj izolaciji do trenutka kada država odluči da sruši njenu kuću i tu sagradi put. Ona poziva svoju rođaku Mirjam u pomoć, a tajne prošlosti polako počinju da se odmotavaju.
Briljantna glumačka postava dovela je do situacije da su sporedne glumice Olivija De Havilend kao Mirjam i Agnes Murhed kao Velma u određenim scenama nadmašile zvezdu filma, živopisnu Bet Dejvis koja igra Šarlotu kao ponešto infantilnu, nesrećnu ženu, izolovanu iz društva i na granici razuma, koja živi u uspomenama. Pored njih sjajnu glumačku ekipu nadopunjuje čitav niz odličnih glumaca Džozef Koton, Viktor Bono, Sesil Kelavej, Meri Astor, Vesli Edi, Džordž Kenedi i Brus Dern. Konstantno napet kroz misteriju koja se do samog finala ne razjašnjava, ovaj film na momente pada i u neku vrstu unutrašnje konfuzije pa se poneki raspleti čine malo prekomplikovanim ili nedovoljno uverljivim. To ipak ne umanjuje činjenicu da se film gleda sa uživanjem, posebno svaka scena u kojoj su jedan na jedan Bet Dejvis i Olivija de Havilend, kao i sve scene u kojima kroz dobar osećaj za komično Agnes Morhed uspeva da glavne glumce potisne u drugi plan.
Za ljubitelje horora, misterije i trilera, ovo bi trebalo da bude obavezno gradivo. Ocena 8.5/10
The Innocents 1961
Po delu Henrija Džejmsa, scenario za Nevine adaptirao je Truman Kapot. Dva velika pisca sami po sebi bili bi ogromna garancija za dobar film. A onda na scenu stupaju i genijalna fotografija, scenografija, sigurna režija i divna gluma Debore Kar (nađoh da njeno Kerr treba tako izgvoriti).
Mlada guvernantna gospođica Gidens dolazi na usamljeno imanje kako bi čuvala dvoje siročića, brata i sestru koji na prvi pogled deluju kao pravi mali anđeli. Osim nešto posluge, na imanju nema nikoga. Međutim, Gidensova uskoro primećuje nepoznatog muškarca, a istovremeno, deca počinju neobično da se ponašaju.
Poređen sa THe Others i još nekim filmovima, Nevini su sa estetske strane po mnogočemu imali pionirsku ulogu u filmskoj umetnosti, o čemu svedoči i činjenica da su godinama sticali status kultnog filma, iako po samom pjavljivanju, nisu odmah imali adekvatnu popularnost. Igranje svetlošću i tamom, prostorom i figurama u prostoru postigao se tečan film koji deluje kao da je ''iz jednog komada'' koji teče glatko i preliva se u jednu vizuelno harmoničnu celinu od početka do kraja. Vizuelnoj kompaktnosti (koja je ipak sama po sebi instrument atmosfere tajanstva, neizdiferenciranosti i jeze)
treba dodati umnogome mutan smisao filma, koji se tek nazire ili samo učitava, ali koji se ne eksplicira do nivoa na kojem bi mogao da se konstituiše kao definitivan. Dodatno zbunjuje i snažan podtekst erotizma u celom filmu, koji bi verovatno trebalo da posluži za rasvetljavanje smisla, ali ga dodatno čini zamućenim. Da ne bih krenuo sa spojlerima, reći ću da su impresije i zaključci veoma snažni, da na jedan vrlo suptilan način Nevini vode čoveka u neku vrstu kontemplacije o identitetu i nekim čak arhe slojevima i taj utisak ne popušta ni 24 sata kasnije, a to je još jedna dodatna preporuka.
p.s.
Voleo bih da mi na privatnu poruku oni koji su gledali skuckaju...pa recimo kako su shvatili ovaj film, odnos Gidensove i dece, dece i drugih, gde su videli granicu stvarnih zbivanja i njene fantazije, smisao seksualnog podteksta itd.
Da ne raspravljamo na temi i ne kvarimo užitak drugima, nadam se nekim ok porukama ocena 9+/10
bar 3 filma hocu da stavim na 1 mesto 
