Homoseksualnost

[gost 202584]

Pojma nemam, valjda će ovaj intelektualac™ sve da objasni

ау, баш се накотило генијалаца овде...

 

[Sizif]

ево...
ако до сутра не сфатиш...питај сороша.
а и појаснићу генијалцу попут тебе...

Auh kak'i si ti čo'ek... na ružno odogvaraš ružnim - hajde to i da razumem... na lepo opet odgovaraš ružnim... buncaš stalno o nekom Sorošu. Mnogo si negativan bre. Ali ja i dalje nemam neko naročito loše mišljenje o tebi... takvi smo mi ateisti, uvek verujemo da u svakom čuči bar nešto lepo.

 

[muzjak]

ево...
ако до сутра не сфатиш...питај сороша.
а и појаснићу генијалцу попут тебе...

Jel ovo tema o sorošu ili homoseksualnosti?

 

[gost 202584]

Auh kak'i si ti čo'ek... na ružno odogvaraš ružnim - hajde to i da razumem... na lepo opet odgovaraš ružnim... buncaš stalno o nekom Sorošu. Mnogo si negativan bre. Ali ja i dalje nemam neko naročito loše mišljenje o tebi... takvi smo mi ateisti, uvek verujemo da u svakom čuči bar nešto lepo.

нисам ти реко да питаш троугао...
зато нећу ни да ти разјасним...
обрисо си битан део.

 

[Manifold]

Evo primera gde je zensko zarobljeno u telu muskarca i obrnuto, sa romanticnim zavrsetkom... U sta sad ovi spadaju? Vole suprotan pol, samo su se osecali obrnuto od normalnog Lep je video bas... Da ne znam da je ova zenska musko i ja bih se zajebo verovatno xD Ali i ovako mogu da kazem da je, ajde neka bude, slatka xD

 

[Sizif]

нисам ти реко да питаш троугао...
зато нећу ни да ти разјасним...
обрисо си битан део.

Ja niti sam te prijavljivao (pošto pominješ trougao), niti sam išta brisao da se sećam....

 

[aleksa ndar]

trougao!? znao sam da masoni imaju neke veze sa ovim

 

[HamzaHumo]

Kao sto homoseksualci zele slobodu da rade sta zele i sta hoce tako i ostali zele slobodu da bas to ne urade i da kazu zasto nece to da rade i tako da misle. Imaju pravo i da kazu da je to i bolest.....Nije to diskriminacija.....Diskriminacija je kada nesto ne smes da kazes jer ako kazes onda je diskriminacija...pa cekajte sta je onda diskriminacija a sta sloboda ako je vecina stvari diskriminacija??? Pa onda je diskriminacija jer ne mozes 70% stvari da pomenes javno!!!!!!

Nema tu velike tajne ili filozofije.

Homoseksualnost je to sto sama rijec kaze, seksualna ljubav prema istom polu.

Diskriminacija je iracionalna iskljucivost. Dakle, racionalna iskljucivost nije diskriminacija.

Na primjer, ako nisi primljen na poziciju profesora knjizevnosti jer si geolog po struci, to je iskljucivost, ali nije diskriminacija jer je razlog racionalan.
Isto tako i homoseksualci su iskljueceni iz nekih stvari jer postoji racionalan razlog sto su ljudi iz istopolnih odnosa iskljuceni. Ali na primjer, ne postoji racionalan razlog zasto homoseksualac ne moze biti profesor knjizevnosti. Takvo iskljucivanje bi bilo diskriminacija.

 

[drdoktor]

ау, баш се накотило генијалаца овде...

Samo LGBT aktivista koji se prave da su strejt i jos spominju da imaju neke porodice. Ne obracaj paznju. Oni vole da se pozivaju na svoje lazi i misle ako ih dovoljno puta ponove da ce postati istina. Sva sreca da u Srbiji nemaju takvu moc kao na zapadu. Inace bi se izivljavali nad svima. Nije lepo za doziveti.

Deca ne mogu svoje roditelje da zovu mama ili tata vec partner 1 ili 2 i ima jos puno bisera. Najveci je da se tako radjaju.

 

[Borac za prava zivotinja]

Samo LGBT aktivista koji se prave da su strejt i jos spominju da imaju neke porodice. Ne obracaj paznju. Oni vole da se pozivaju na svoje lazi i misle ako ih dovoljno puta ponove da ce postati istina. Sva sreca da u Srbiji nemaju takvu moc kao na zapadu. Inace bi se izivljavali nad svima. Nije lepo za doziveti.

Deca ne mogu svoje roditelje da zovu mama ili tata vec partner 1 ili 2 i ima jos puno bisera. Najveci je da se tako radjaju.

Ne znam na koga tacno mislis.
Recimo, ja sam "strejt". Vrloooo strejt.
Da li me činjenica što podržavam prava homoseksualaca automatski svrstava u prikrivene lezbejke?

 

[Sceko]

Ja ne bih mogao da prihvatim da mi je brat homoseksualac odrobia bih ga. Ajde to cura voli curu i mogu da prihvatim al ovo sanse nema.

 

[Sizif]

Ja ne bih mogao da prihvatim da mi je brat homoseksualac odrobia bih ga. Ajde to cura voli curu i mogu da prihvatim al ovo sanse nema.

Hajde leba ti objasni kakve razlike da li cura voli curu ili momak momka, osim što se ti pališ na cure pa ti lepo da vidiš dve kako se ližu....

 

[Zlatna Iris]

u tome lezi ono...strah od prikrivenog homija.

 

[gost 202584]

Ne znam na koga tacno mislis.
Recimo, ja sam "strejt". Vrloooo strejt.
Da li me činjenica što podržavam prava homoseksualaca automatski svrstava u prikrivene lezbejke?

јел борац за права животиња подржава?
или је члан лгбт?
ил ће ускоро и зоофилија да изађе из тестамента у брачну заједницу?

 

[Borac za prava zivotinja]

јел борац за права животиња подржава?
или је члан лгбт?
ил ће ускоро и зоофилија да изађе из тестамента у брачну заједницу?

Pazi, to ti je jeftina retorika: "Borac za prava životinja", životinje, lgbt ... trtemrte i ostale aluzije između redova ...
"Borac za prava zivotinja" se, kao što kaže nick, zalaže za prava životinja, što podrazumeva i to da ne budu seksualno zloupotrebljavane.
Značiiii, nemoj mi poturati priču o zoofiliji na temi o homoseksualnosti, jer nidje veze nema.

Ljubi te bzpž.

 

[gost 202584]

Pazi, to ti je jeftina retorika: "Borac za prava životinja", životinje, lgbt ... trtemrte i ostale aluzije između redova ...
"Borac za prava zivotinja" se, kao što kaže nick, zalaže za prava životinja, što podrazumeva i to da ne budu seksualno zloupotrebljavane.
Značiiii, nemoj mi poturati priču o zoofiliji na temi o homoseksualnosti, jer nidje veze nema.

Ljubi te bzpž.

толко јефтина да ти нис одговорила, по други пут у 2 поста, где те сврби...
а да се здушно бориш за права зазијавала је неспорно.
настраност је бесмисао, свиђало ти се ил јок.

п.с. свуд по телету

 

[Sizif]

ил ће ускоро и зоофилија да изађе из тестамента у брачну заједницу?

Opet stari dobri "slippery slope", tj. "non sequitur".

Ljubav između dva odrasla, punoletna čoveka ne implicira zloupotrebu životinja.

Tipičan primer je u stilu "ako dozvolimo omladini da puše cigarete, onda će oni preći na marihuanu, a posle i na heroin..."

E pa neće. Slobodna ljubav dvoje odraslih ljudi nije isto što i zloupotreba dece i/ili životinja. Jedino što povezuje ta dva pojma je činjenica da ti ne odobravaš ni jedno ni drugo, a to je i ključni razlog zašto si skliznuo u "slippery slope".

 

[muzjak]

Samo LGBT aktivista koji se prave da su strejt i jos spominju da imaju neke porodice. Ne obracaj paznju. Oni vole da se pozivaju na svoje lazi i misle ako ih dovoljno puta ponove da ce postati istina. Sva sreca da u Srbiji nemaju takvu moc kao na zapadu. Inace bi se izivljavali nad svima. Nije lepo za doziveti.

Deca ne mogu svoje roditelje da zovu mama ili tata vec partner 1 ili 2 i ima jos puno bisera. Najveci je da se tako radjaju.

Jesi li ti tako rođen, ili je poremećaj (u razmišljanju) nastao kasnije?

 

[muzjak]

јел борац за права животиња подржава?
или је члан лгбт?

Tebi je kanda jedini dokaz da nisi homoseksualac to što nisi član LGBT.

ил ће ускоро и зоофилија да изађе из тестамента у брачну заједницу?

Kakav sad testament? Šta si ti pušio? Da se nisi usput i zagrcnuo?

 

[Borac za prava zivotinja]

Dođe mi da okačim odlomak iz jednog romana. Baš me zanimaju reakcije.

Može?

 

[Borac za prava zivotinja]

Ma sto uopste pitam ....

DakleM, ovako:
za potpuniji ugodjaj stavite slusalice i dok citate pustite ovu stvar:

(to je skoro pa obavezno, kako biste iskusili nesto od zenskog senzibiliteta )

Kada procitate, zelim da mi kazete sta ste osetili dok ste citali (gadjenje, uzbudjenje, ravnodusnost).
Onda cemo, posle toga, malo da se igramo na temi.

 

[Borac za prava zivotinja]

Irena se prisetila leta kada je, kao devojka, putovala sa Milenom u neko zabačeno selo. Nisu imale dovo­ljno novca za odlazak na more a, zbog sankcija, ni mogućnosti da dobiju vize za inostranstvo. Dogodilo se to one godine, neposredno pre nego što će se Irena upoznati sa svojim prvim mladićem.



Selo je bilo tiho, lepo, okruženo pastoralnim pejzažem. Noćile su u kući starice, koja im je ujutru kuvala kafu i služila ih domaćim slatkim od treša­nja. Starica je rano ostala bez muža, a deca su je napustila, otišavši u drugu zem­lju. Po ceo dan je nešto radila. Nije pokazivala ni umor, ni razočara­nje zbog takvog, usam­ljeničkog života. Ustupila im je sobu, u kojoj je svaki predmet bio relikvija: stari, škripavi orman, bračni krevet, preko koga je bio prebačen ručno istkani prekrivač; jastuci, pu­njeni perjem; na zidu - drvene ikone i kandilo, uram­ljene, požutele porodične fotografije.

Nisu imale drugu zabavu osim svakodnevnih šet­nji po prirodi i Ireni se činilo kako joj ništa više ne treba. Čak je i Milena, uvek že­ljna bučnog provoda, priznala da joj prija malo opušta­nja, daleko od beogradske gužve. Delile su hranu, krevet, odeću. Par dana nakon što su doputovale, u podnožju brda otkrile su rečicu, duboku tek toliko da im stigne do struka. Isprva su u njoj samo kvasile noge a onda je Milena zbacila odeću i ušla u vodu. Irena je učinila isto, pa su se obe brčkale u ledenoj reci, prskajući se i podvriskujući kao male devojčice.

Ireni se dopao taj osećaj slobode. Prvi put nije se stidela svog tela. Možda zbog toga, što je svu paž­nju usredsredila na Milenino: na njene grudi, koje su poskakivale pri svakom zamahu ruku, na njena lepo izvajana leđa i oblu straž­njicu, na preplanulu kožu, po kojoj su kapi vode svetlucale kao dijamanti. Za Irenu je i sam pogled na toliku lepotu bio istovremeno sladak i bolan. I pre je viđala drugaricu bez odeće, ali nikako nije mogla da utoli svoju glad za posmatra­njem. "Voda je baš hladna. Gle, ala si se ti naježila!" viknula je Milena, dodirnuvši joj, vrhom kažiprsta, bradavicu, a Irena je odjednom, osetivši toplinu između nogu, pomislila da se upiškila. Komeša­nje u stomaku bilo je intenzivnije nego ikada ranije. Kasnije, dok je Milena čvrsto spavala na travi, zanosna kao Gojina Maja, Irena ju je krišom proučavala. Poželela je dodirnuti njenu kožu, usisati svaku zaostalu kap­ljicu vode, osetiti pod prstima punoću njenih grudi, pomilovati joj stomak, istražiti sve fine, skrovite pregibe. Zag­njuriti glavu u Milenino krilo. Trgla se iz sa­njare­nja tek kada je, bacivši još jedan zamućen pogled na drugaricu, pored njenih nogu ugledala zmiju. Povikala je iz sveg glasa, ujedno tražeći očima neki štap ili kamen, kojim bi mogla ubiti gmizavca. Milena je skočila, pogledala u­ljeza i slatko se nasmejala: "Obična ribarica, potpuno bezopasna", a zatim uhvatila zmiju i obmotala je oko ruke. "Nije li divna?" zapitala je, prinoseći zmiju uplašenoj Ireni. "Zašto se bojiš? Naša predstava o zmiji je samo klupko predrasuda. Uostalom, kao i mnoge druge. Plašimo se ili užasavamo onoga što ne poznajemo."

Veličanstvena, plamtećeg pogleda, sa raspuštenom kosom punom trave i lišća, i sa zmijom oko ruke, Ireni je ličila na nimfu ili šumsku vilu. Zašto ne postoji neki muški pandan Mileni - pitala se - zar na svetu nema nijednog muškarca tako lepog, pametnog, plemenitog? Nekog, s kim bih se osećala vrednom paž­nje, potrebnom i vo­ljenom.

Uveče je Irena dobila temperaturu, tresla se od groznice i buncala u snu. Pa opet, iako se razbolela, bilo je divno bolovati u sobi s pogledom na Milenu.

Iste noći, iz sna ju je, rovitu i šmrkavu, trgao osećaj pa­lje­nja i tr­nje­nja po čitavom telu. To nije bilo nalik uobičajenoj temperaturi. Ustala je, umila se, prošetala po sobi, ali ništa od toga nije pomoglo da se oseti ma­nje uznemirenom. Zatim se vratila u krevet i, kao da se pretvorila u neku drugu osobu, nekog lopova koji se ušu­njao u kuću, polako sklonila pokrivač sa svoje drugarice, pazeći da je ne probudi. Milena je, po običaju, spavala bez ičega na sebi. Iz nje je isparavao vrlo diskretan miris znoja, izmešan sa još nekim, koji je Irenu podsetio na vlažnu mahovinu i let­nje p­ljuskove. Drugarica je ležala tik pored nje, i sva raskoš njenog tela bila joj je na dohvat prstiju, a Irena je mogla samo da je gleda, miriše njeno prisustvo i mašta. Zažmurila je. Uzbud­ljive slike nizale su se, jedna za drugom: ona i Milena, jedna na drugoj, ljube se kao što to čine muškarac i žena, tr­ljaju tela jedno o drugo; Milena joj dira bradavice - ne vrhom kažiprsta, već jezikom. Milena kao Barbarela ili Amazonka, sa ogromnom zmijom, obmotanom oko struka.

U neizdrživom trenutku, nemoćna da dohvati ono za čim je žudela, nestrp­ljivo je grabila po svom telu. Nije više strepela da će se Milena probuditi. Štaviše, čeznula je za tim da oseti na sebi njen pogled. Što je više razmiš­ljala o takvoj mogućnosti, to je bivala uzbuđenija. Ona se samo pravi da spava. Budna je, gleda me, i ovo nisu moje ruke, već njene. Ljubi me po vratu, mazi me po bedrima.

Posle je plakala. Ja sam nastrana, pomislila je, muškarac, zarob­ljen u telu žene. Sa mojim hormonima nešto nije u redu. Za koju godinu postaću jedna od onih kockastih, nabildovanih lezbejki, koje nose radnički kombinezon, piju pivo i voze kamion. Možda će mi izrasti brkovi. Nikada se neću za­ljubiti u mladića, udati se i imati decu. Celog života biću prokažena.

Tek nakon kontakta sa prvim mladićem, kao da je neka nepoznata, viša sila čula njen vapaj i oslobodila je pat­nji - više nije razmiš­ljala o Mileni na taj način. U njenom uzburkanom mašta­nju bilo je mnogo muškaraca; u javi, međutim, sve do Saše, nije bilo nijednog koji bi je zadovo­ljio.

 

[ublehas]

Ravnodusnost.

 

[Manifold]

Irena se prisetila leta kada je, kao devojka, putovala sa Milenom u neko zabačeno selo. Nisu imale dovo­ljno novca za odlazak na more a, zbog sankcija, ni mogućnosti da dobiju vize za inostranstvo. Dogodilo se to one godine, neposredno pre nego što će se Irena upoznati sa svojim prvim mladićem.



Selo je bilo tiho, lepo, okruženo pastoralnim pejzažem. Noćile su u kući starice, koja im je ujutru kuvala kafu i služila ih domaćim slatkim od treša­nja. Starica je rano ostala bez muža, a deca su je napustila, otišavši u drugu zem­lju. Po ceo dan je nešto radila. Nije pokazivala ni umor, ni razočara­nje zbog takvog, usam­ljeničkog života. Ustupila im je sobu, u kojoj je svaki predmet bio relikvija: stari, škripavi orman, bračni krevet, preko koga je bio prebačen ručno istkani prekrivač; jastuci, pu­njeni perjem; na zidu - drvene ikone i kandilo, uram­ljene, požutele porodične fotografije.

Nisu imale drugu zabavu osim svakodnevnih šet­nji po prirodi i Ireni se činilo kako joj ništa više ne treba. Čak je i Milena, uvek že­ljna bučnog provoda, priznala da joj prija malo opušta­nja, daleko od beogradske gužve. Delile su hranu, krevet, odeću. Par dana nakon što su doputovale, u podnožju brda otkrile su rečicu, duboku tek toliko da im stigne do struka. Isprva su u njoj samo kvasile noge a onda je Milena zbacila odeću i ušla u vodu. Irena je učinila isto, pa su se obe brčkale u ledenoj reci, prskajući se i podvriskujući kao male devojčice.

Ireni se dopao taj osećaj slobode. Prvi put nije se stidela svog tela. Možda zbog toga, što je svu paž­nju usredsredila na Milenino: na njene grudi, koje su poskakivale pri svakom zamahu ruku, na njena lepo izvajana leđa i oblu straž­njicu, na preplanulu kožu, po kojoj su kapi vode svetlucale kao dijamanti. Za Irenu je i sam pogled na toliku lepotu bio istovremeno sladak i bolan. I pre je viđala drugaricu bez odeće, ali nikako nije mogla da utoli svoju glad za posmatra­njem. "Voda je baš hladna. Gle, ala si se ti naježila!" viknula je Milena, dodirnuvši joj, vrhom kažiprsta, bradavicu, a Irena je odjednom, osetivši toplinu između nogu, pomislila da se upiškila. Komeša­nje u stomaku bilo je intenzivnije nego ikada ranije. Kasnije, dok je Milena čvrsto spavala na travi, zanosna kao Gojina Maja, Irena ju je krišom proučavala. Poželela je dodirnuti njenu kožu, usisati svaku zaostalu kap­ljicu vode, osetiti pod prstima punoću njenih grudi, pomilovati joj stomak, istražiti sve fine, skrovite pregibe. Zag­njuriti glavu u Milenino krilo. Trgla se iz sa­njare­nja tek kada je, bacivši još jedan zamućen pogled na drugaricu, pored njenih nogu ugledala zmiju. Povikala je iz sveg glasa, ujedno tražeći očima neki štap ili kamen, kojim bi mogla ubiti gmizavca. Milena je skočila, pogledala u­ljeza i slatko se nasmejala: "Obična ribarica, potpuno bezopasna", a zatim uhvatila zmiju i obmotala je oko ruke. "Nije li divna?" zapitala je, prinoseći zmiju uplašenoj Ireni. "Zašto se bojiš? Naša predstava o zmiji je samo klupko predrasuda. Uostalom, kao i mnoge druge. Plašimo se ili užasavamo onoga što ne poznajemo."

Veličanstvena, plamtećeg pogleda, sa raspuštenom kosom punom trave i lišća, i sa zmijom oko ruke, Ireni je ličila na nimfu ili šumsku vilu. Zašto ne postoji neki muški pandan Mileni - pitala se - zar na svetu nema nijednog muškarca tako lepog, pametnog, plemenitog? Nekog, s kim bih se osećala vrednom paž­nje, potrebnom i vo­ljenom.

Uveče je Irena dobila temperaturu, tresla se od groznice i buncala u snu. Pa opet, iako se razbolela, bilo je divno bolovati u sobi s pogledom na Milenu.

Iste noći, iz sna ju je, rovitu i šmrkavu, trgao osećaj pa­lje­nja i tr­nje­nja po čitavom telu. To nije bilo nalik uobičajenoj temperaturi. Ustala je, umila se, prošetala po sobi, ali ništa od toga nije pomoglo da se oseti ma­nje uznemirenom. Zatim se vratila u krevet i, kao da se pretvorila u neku drugu osobu, nekog lopova koji se ušu­njao u kuću, polako sklonila pokrivač sa svoje drugarice, pazeći da je ne probudi. Milena je, po običaju, spavala bez ičega na sebi. Iz nje je isparavao vrlo diskretan miris znoja, izmešan sa još nekim, koji je Irenu podsetio na vlažnu mahovinu i let­nje p­ljuskove. Drugarica je ležala tik pored nje, i sva raskoš njenog tela bila joj je na dohvat prstiju, a Irena je mogla samo da je gleda, miriše njeno prisustvo i mašta. Zažmurila je. Uzbud­ljive slike nizale su se, jedna za drugom: ona i Milena, jedna na drugoj, ljube se kao što to čine muškarac i žena, tr­ljaju tela jedno o drugo; Milena joj dira bradavice - ne vrhom kažiprsta, već jezikom. Milena kao Barbarela ili Amazonka, sa ogromnom zmijom, obmotanom oko struka.

U neizdrživom trenutku, nemoćna da dohvati ono za čim je žudela, nestrp­ljivo je grabila po svom telu. Nije više strepela da će se Milena probuditi. Štaviše, čeznula je za tim da oseti na sebi njen pogled. Što je više razmiš­ljala o takvoj mogućnosti, to je bivala uzbuđenija. Ona se samo pravi da spava. Budna je, gleda me, i ovo nisu moje ruke, već njene. Ljubi me po vratu, mazi me po bedrima.

Posle je plakala. Ja sam nastrana, pomislila je, muškarac, zarob­ljen u telu žene. Sa mojim hormonima nešto nije u redu. Za koju godinu postaću jedna od onih kockastih, nabildovanih lezbejki, koje nose radnički kombinezon, piju pivo i voze kamion. Možda će mi izrasti brkovi. Nikada se neću za­ljubiti u mladića, udati se i imati decu. Celog života biću prokažena.

Tek nakon kontakta sa prvim mladićem, kao da je neka nepoznata, viša sila čula njen vapaj i oslobodila je pat­nji - više nije razmiš­ljala o Mileni na taj način. U njenom uzburkanom mašta­nju bilo je mnogo muškaraca; u javi, međutim, sve do Saše, nije bilo nijednog koji bi je zadovo­ljio.

Bas mi ne ide iznosenje utisaka, ali ovaj tekst je ostavio interesantan utisak na mene. Zaintrigirao me pre svega... Kako se zove ovo delo?

 

[gost 202584]

Tebi je kanda jedini dokaz da nisi homoseksualac to što nisi član LGBT.
Kakav sad testament? Šta si ti pušio? Da se nisi usput i zagrcnuo?

још нико не објасни будали да је будала.
како препознати?
понос му је де му место није.