Sta je za vas gore, homofobija ili homoseksualizam?
ay
Homofobija
Davne 1972 ovaj naziv je smislio jedan gej atkivista Dzordz Vinberg, koji je plasirao preko svoje knjige pod nazivom Drustvo i zdrava homoseksualnost. Ovaj termin postaje veoma vazno oruzje u rukama gej aktivista, gde bi svako ko nesto kaze bio proglasen da je homofob. Pazite to je godinu dana pre nego sto je ukinuta homoseksualnost.
1970. uradjeno jedno veoma vazno istrazivanje o homoseksualnosti i transeksualnosti od strane APA(Americke psihijatrijske asocijacije), u kome se govori o psiho-socijalnim uzrocima, cije je prezentovanje na silu prekinuto od strane gay aktivista. Ubrzo je povuceno zbog politickog pritiska!
Posle ovoga incidenta, nasilje dostize svoj vrhunac u paroli od strane LGBTija da je ovo objava rata, a zatim ubrzo na celo APA dolazi niko drugi do upravo homoseksualac? Paradoks u ovoj celoj prici sto se kao osnova uzima publikacija iz 1957 napisana od strane Evelin Huker koja i dan danas od strane Americkog psihijatrijskog udruzenja predstavlja jedini dokument kojim se pravda ukidanje homoseksualnosti kao bolesti. Kao jos jedan delicimican dokaz uzeli su od strane dr Alfreda Kinskog, inace coveka koji je osvedoceni pedofil, a uporedjuju ga sa doktorom Mengelom, jer je vrsio zastrasujuce eksperimente nad decom, i ujedno ih seksualno zlostavljao.
Zasto su samo jedan deo iz istrazivanja uzeli, jer drugi deo govori o mogucnosti promene seksualnog identiteta od homoseksualnog u heteroseksualni.
U osnovi termina homofobija je rec fobija koja znaci strah. Preciznije, iracionalni, preteran strah. Ako neko ima ovaj poremecaj koji ga ometa u svakodnevnom funkcionisanju, trebalo bi da potrazi pomoc. Prema ovome svako ko se ne slaze da je homoseksualnost normalna ima poremecaj.
Homoseksualizam
27. Jun 1969 godine je zvanicni uvod u nasilnicko ponasanje LGBT aktivista koje se desilo pred Stonwelskim barom kada je razjarena masa razbijala sve pred sobom. Taj nasilnicki dan se naziva "Gay pride day". Tom prilikom cetiri policajca su bila povredjena, jer su kontrolisala bar zbog zbranjene prodaje droge i alkohola.
Inace najpopularniji slogan sedamdesetih glasio je ovako:
"Two, four, six, eight - Smash the family, smash the state".
Posle ovoga razbijanja koga LGBT slave kao svoj dan, kontrolu nad pokretom preuzima "Gay Liberation Front". Ovi aktivisti su kao svoj primarni cilj imali maltretiranje i vrsenje pritiska nad psiholozima i psihijatrima. Prekidali su diskusije, napadali govornike itd.
Od 1970 do 1973. Gay aktivisti su neprekidno napadali, prekidali i pretili psihijatrima.
Takve pretnje su dovele do glasanja, prvi put u istoriji medicine, da se na taj nacin neka bolest ukine. Nova kategorija je glasila "Sexual orientation disturbance". Dr Robert Spitzer koji je tada pomogao da se homoseksualnost ukine, danas je u svojim izstrazivanjima rekao da ipak moze doci do promene nezeljene seksualne orjentacije. Medjutim pod pritisko gay lobija, svoj iskaz je morao da ublazi, ali ipak nije u potpunosti odstupio.
Nego, kada je ova odluka izglasana, mnoge clanice APA se nisu slagale i trazili su da se svih 17905 clanica izjasni. Glasalo je samo 10555 jer ostali nisu dobili poziv. 5854 je glasalo za, 3810 protiv, 367 uzdrzano. Ceo proces glsanja je nadgledala organizacija "National Gay and Lesbian Task Force", koja je ujedno slala clanicama pismo da glasaju za.
1985. godine Marshall Kirk i Dr. hunter Madsen plasirali su born that way teoriju kao osnovu njihove kampanje u pravljenju LGBT populacije kao zrtve. Iste godine napisali su clanak pod nazivom The gay agenda koji je izasao u homo magazinu Cristopher Sreet. U clanku su predstavljeni strateski vazni ciljevi koje treba ostvariti u debati o homoseksualnosti i kako prilsiliti one koji su oponenti da se povuku ili ce biti prikazani na najgori moguci nacin. Takodje je sadrzala strategiju kako javnost ubediti da se tako radjaju.
1987. Godine pomenuta dvojica napisali su novi clanak pod nazivom The Overhauling of Straight America u novinama Guide, ali i jos nekim. Poznatih sest tacaka kako da oni ispadnu zrtve, a kako satanizovati neistomisljenike, kao i kako ubediti strejt da se oni takvi radjaju. 1988 je organizovana konferencija pod nazivom "War Conference" na kojoj je ucestvovalo 175 lidera LGBT pokreta na kojoj su usvojili zvanicnu strategiju predlozenu od one dvojice i polaziste u svojoj borbi da se oni takvi radjaju. M.Kirk i H. Madsen 1989 izdaju novu knjigu pod nazivom "After the Ball: How America Will Conquer Its Fear and Hatred of the Gays in the 90s". Ova knjiga je bila jos jedan prirucnik da kako oni kazu javnost se ubedi da su gay osobe zrtve.
U svim njihovim dokumentima i planiranim kampanjama najvaznije je bilo ubediti strejt ljude da su rodjeni, a oponente satanizovati. Naslove sam dao u originalu da bi ih lakse nasli preko gugla.
Ali evo jos nesto da za pocetak procitate.
Clanak “The Overhauling of Straight America” napisan od strane Marshall K. Kirk and Erastes Pill koji postaje jedan od najznacajnijih polazista u gay kampanji.
Ima sest tacka koji ovako glase:
1. pricati o gay ljudima i pokretu uopste sto glasnije i sto cesce;
2. opisati gay-eve kao zrtve, nikako kao agresivne izazivace;
3. dati zastitnicima pravi cilj - napraviti takvu kampanju, opisujuci gay zajednicu kao zrtve drustva, kako bi im i straigt ljudi stali u odbranu;
4. napraviti da gay ljudi izgledaju dobro;
5. napraviti da ugnjetavaci izgledaju lose;
6. sakupiti novac iz svih gay zajednica, radi sto jace/agresivnije medijske kampanje
I izdvojio bih neke recenice kao na pr.
1. In any campaign to win over the public, gays must be cast as victims in need of protection so that straights will be inclined by reflex to assume the role of protector.
2. Second, we intend to make the antigays look so nasty that average Americans will want to dissociate themselves from such types.
3. portray gays as innocent and vulnerable, victimized and misunderstood, surprisingly numerous yet not menacing.
Inace jedan homoseksualac po imenu Dennis Altman's je 1982. godine napisao knjigu „The Homosexualization of America“ u kojoj je izneo jednu veoma smelu misao "to make the whole world gay“.
U njihovoj knjizi koja je napisana jos daleke 1989 godine (imamo prilike da 20 godina posle vidimo sta su uspeli da urade), Posle bala: Kako Amerika ’90-ih može da pobedi svoj strah od homoseksualaca (“After the Ball: How America Will Conquer Its Fear of Gays in the ’90s” - New York: Penguin, 1989) – koja je postala i svojevrsna biblija homoseksualne agende – marketinški geniji Marshall Kirk i Madsen pišu (strana 146):
“Kada ste jako različiti, i ljudi Vas mrze zbog toga, treba da uradite sledeće: prvo nogom blokirajte vrata, time što ćete biti što je više moguće slični njima; tada i samo tada – kada je vaša mala razlika konačno prihvaćena – možete početi da uvlačite i ostale osobitosti jednu po jednu. Zakucajte klin na uskom kraju prvo. Kao što poslovica kaže, dozvolite kamili da promoli nos pod šator i njeno telo će uskoro pratiti. ”
Zatim nastavljaju (strana 155):
“Mi mislimo na preobražaj tipičnih američkih emocija, načina razmišljanja i volje, kroz isplaniran psihološki napad, u obliku naciji ponuđene propagande putem medija. Želimo da potkopamo svaki mehanizam predrasuda – da bi nas Amerika zavolela koristićemo isti proces zbog kojeg nas je zamrzela – hteli to oni ili ne. ”
Kirk i Madsen dalje objašnjavaju (strana 155-156):
“U preobraćanju mišljenja o homoseksualcima, mi imitiramo prirodni proces stereotipnog-učenja koji ima sledeći efekat: polazimo od osobe s predrasudama o homoseksualcima i pokušavamo proizvesti pozitivna osećanja prema tome da je uredu biti homoseksualac time što ćemo oslabiti negativne konotacije stereotipa homoseksualca, ili zameniti njena loša osećanja prema ovoj ”etiketi”. . . Dok ”salećanje” i ”tovarenje” osobe koju obrađujemo ima za cilj da se ona oseti odbačenom zbog svojih predrasuda prema homoseksualcima, u procesu ”preobraćanja” cilj je da ova osoba počne pokazivati drugima svoj pozitivni stav prema homoseksualcima time što će se početi družiti s njima. Još jednom, veoma je teško prosečnoj osobi, koja po prirodi i obrazovanju skoro neizbežno oseća isto što vidi da njegovi drugovi osećaju, teško joj je da ne reaguje na ovakve izkalkulisane reklame od kojih klecaju kolena.
Poštujući istinite činjenice koje se navode u reklamama, Kirk i Madsen arogantno izjavljuju (strana 154):
“Nema veze što su reklame same laži. Ne i nama jer ih mi koristimo u etički dobre svrhe, da bi se suprotstavili negativnim stereotipima koji su u istoj meri laži, pa čak i više opasne. ”
Svi navedeni clanci su dati kao originalni naslovi da ako neko posumnja da to nije tacno moze lako da izgugla.
sto je krajnje kontradiktorna pojava i vodi do pitanja da li su samo pro forma vjernici
ekstra
ali ako je neko gej ne znaci da je sad to neka poremecena osoba,jednostavno tako se rodio 
Ovako, nikako vise.