Homo Philosophicus

[gost 391595]

Jednom sam se otrovala neurotoksinom, tj. imala sam posledice po CNS (dobro sam sada, hvala što brinete, oporavila sam se potpuno, osim što ponekad imam centralne simptome, ali u redu je to, ništa značajno).

Ali ono što sam shvatila tada je da je dobro funkcionišući nervni sistem apsolutno neophodan za bavljenje bilo kojom umnom aktivnošću, pa i filozofijom.

U fazi akutne otrovanosti, srž mog identiteta, ono što zovemo ja u najtimnijem mogućem smislu je ostalo netaknuto, ali osećaj je bio da je zatrpano ispod debelog sloja magle i nije imalo baš neku agensnost. Telo se prebacilo na autopilot mod, sa ciljem da me održi u životu i povrati homeostazu. Tu nije bilo mesta za emocije, kompleksno razmišljanje, sofisticiranu fizičku aktivnost, samo čista fiziologija. Često me ljudi koji potiskuju emocije podsećaju na mene kada sam bila otrovana, isti fiziološki princip.

Kako je otrov polako napuštao moj sistem, tako sam počela da se vraćam onlajn. Tada sam shvatila značaj zdravog organizma za proces razmišljanja. Nemojte da me razumete pogrešno (ako je neko hronično bolestan ili rođen bolestan, grlim vas i šaljem ♥ ), ne mislim na taj način, već na način što je moguće manje ometanja optimalnog funkcionisanja.Takođe, sve emocionalne i psihičke komplikacije se računaju u nezdravlje. I to mora da se reguliše ako hoćemo normalno da dišemo.

Tek kada se mirno diše i lepo kaki, čovek može da se posveti uzvišenim umnim aktivnostima.

Pa me zanima koje stvari vi praktikujete da se održite u top filozofskoj formi?

 

[MarieSoLong]

dovoljno slobodnog vremena i dokolice
preopterecenost prakticnim radnjama smanjuje kapacitet za 'filozofiranje'

premda moze i tada, ali smo onda nuzno rasejani i nefokusirani
plivanje, voda je moj element za exit

 

[Metronomy]

Jednom sam se otrovala neurotoksinom, tj. imala sam posledice po CNS (dobro sam sada, hvala što brinete, oporavila sam se potpuno, osim što ponekad imam centralne simptome, ali u redu je to, ništa značajno).

Ali ono što sam shvatila tada je da je dobro funkcionišući nervni sistem apsolutno neophodan za bavljenje bilo kojom umnom aktivnošću, pa i filozofijom.

U fazi akutne otrovanosti, srž mog identiteta, ono što zovemo ja u najtimnijem mogućem smislu je ostalo netaknuto, ali osećaj je bio da je zatrpano ispod debelog sloja magle i nije imalo baš neku agensnost. Telo se prebacilo na autopilot mod, sa ciljem da me održi u životu i povrati homeostazu. Tu nije bilo mesta za emocije, kompleksno razmišljanje, sofisticiranu fizičku aktivnost, samo čista fiziologija. Često me ljudi koji potiskuju emocije podsećaju na mene kada sam bila otrovana, isti fiziološki princip.

Kako je otrov polako napuštao moj sistem, tako sam počela da se vraćam onlajn. Tada sam shvatila značaj zdravog organizma za proces razmišljanja. Nemojte da me razumete pogrešno (ako je neko hronično bolestan ili rođen bolestan, grlim vas i šaljem ♥ ), ne mislim na taj način, već na način što je moguće manje ometanja optimalnog funkcionisanja.Takođe, sve emocionalne i psihičke komplikacije se računaju u nezdravlje. I to mora da se reguliše ako hoćemo normalno da dišemo.

Tek kada se mirno diše i lepo kaki, čovek može da se posveti uzvišenim umnim aktivnostima.

Pa me zanima koje stvari vi praktikujete da se održite u top filozofskoj formi?

Nece da bidne, a i nista ne znaci....osim zanimljive price...( i nemoj da te cuje oziman...).

 

[oziman]

Tada sam shvatila značaj zdravog organizma za proces razmišljanja. Nemojte da me razumete pogrešno (ako je neko hronično bolestan ili rođen bolestan, grlim vas i šaljem ♥ ), ne mislim na taj način, već na način što je moguće manje ometanja optimalnog funkcionisanja.Takođe, sve emocionalne i psihičke komplikacije se računaju u nezdravlje. I to mora da se reguliše ako hoćemo normalno da dišemo.

Pa me zanima koje stvari vi praktikujete da se održite u top filozofskoj formi?

Како се човек треба кретати кроз живот да би колико толико очувао своје здравље и духовни мир, Шопенхауер је све рекао у ових неколико реченица:

Kao najviše pravilo svake životne mudrosti smatram jednu rečenicu koju je Aristotel napisao
uzgredno u Nikomahovoj Etici:

"Pametan ćovek ne ide za tim da dođe do uživanja nego da izbegne
bol".

Istina ove izreke zasniva se na tome što je svako uživanje i sva sreća
negativne, a naprotiv bol pozitivne prirode. Budala juri za uživanjima u životu i posle vidi da se prevario; mudrac izbegava zla. Ako mu, pak, ni to ne podje za rukom, onda je tome kriva sudbina a ne neka njegova ludost. Ali u koliko mu to pođe za rukom, on nije prevaren, jer zla koja je izbegao, i suviše su stvarna. Pa čak ako im je i suviše daleko skrenuo sa puta, i uživanja bez potrebe žrtvovao, time u stvari nije ipak ništa izgubio, zato sto su sva uživanja. himerična, a žalostiti se sto su nam izmakla bilo bi sitničarski, čak smešno.

Zaista, najveca je mahnitost hteti ovu pozornicu jada preobraziti u mesto za uživanje, i,
mesto što vise bezbolnosti, postaviti sebi uživanja i radosti kao cilj, kako to ipak mnogi čine.

Шопенхауер "Паранезе и Максиме"

"Budala juri za uživanjima u životu i posle vidi da se prevario; mudrac izbegava zla".

Овоме се нема шта додати.
Једноставно треба престати јурити задовољства на овој позорници јада, мислећи да ћемо тиме себи олакшати живот. Не, отежаћемо га, јер уз скоро свако задвољство које ухватимо (осим естетског) као његова пратња следе многобројна зла, при чему задовољство убрзо ишчезава као химера, а зла остају.
Па тако, конкретно:

Онај ко жели духовни мир, пре свега неће као циљ у свом животу поставити заснивање брака, то јест оснивање породице. Јер за оно мало задовљстава на том путу морао би натакнути себи јарам проблема на врат за цели живот. Огромно је олакашње одбацити и бити без тог јарма у животу.

Даље, мудар човек неће кроз живот служити свом телу и услишивати све његове хирове а на уштрб здравља. Неће се преједати.
(Интересантно је то како се људи не стиде своје дебљине. Бити дебео, значи показивати свету немоћ свог разума над вољом. И то над вољом за храном, нечим чега се релативно лако можемо одрећи).

Такође, неће јурити за разним везама и везицама зарад полног задовољења и тек тиме себи навући гомилу проблема.

Једноставно, не може се имати обоје, и сва животна задовољства и духовни мир.

 

[момоа]

Slusao sam davno neki Kalajicev intervju gde je rekao kako ne voli debele ljude jer nisu u stanju da savladaju taj najnizi nagon, a tek kako onda misle da savladaju sve ostale koji su mnogo tezi za savladati.

 

[gost 391595]

Ova tema nije zamišljena i nikad neće biti zamišljena kao tema za blaćenje ljudi kojima nešto fali fizički.

Jer razmišljanje koje ste demonstrirali vas dvojica razmišljanje ne može biti prostije.

Goje se i uspešni ljudi, i ljudi sa puno novca, i ljudi koji su u životu ostvarili stvari za koje je je potrebna premoć volje u odnosu na nagon. A nije baš ni toliko retka pojava da debeli vežbaju, evo sad videh dva debeljka na košarkaškom igralištu, skaču i znoje se. Treba sad da ih osuđujem i zamišljam da su privatno svinje bez inhibicija? Ne pada mi na pamet, svaki čovek zaslužuje benefit sumnje.

Psihologija je pokazala da nemogućnost da se reguliše telesna težina ima mnogo veće veze sa emocionalnim faktorima, Ogromna višegodišnja studija (ACE) studija prestižnog Kajzer instituta je ukazala i na značaj iskustava u ranom detinjstvu na zdravlje osobe u odrasloj dobi.

U novije vreme nauka otkriva i razlike u načinu na koji naš mikrobiom utiče na metabolizam. Pa tako postoji slučaj kada su presadili mikrobiom gojazne žene mršavoj ženi, nakon čega je mršava žena počela da se goji. Drugi rečima: ne metabolišemo hranu isto, i taj metabolizam zavisi od mnogo faktora, počev od toga kako smo rođeni i kakav mikrobiom je imala majka, koliko smo koristili antibiotike, lekove, itd

Takođe, poremećaji u ishrani su psihološki poremećaji sa najvećom stopom smrtnosti, a lekari ih najmanje leče jer od njih boluju uglavnom, šta mislite ko? Žene.

Tako da zaboravite tu liniju argumenata, ova tema uopšte nije o tome.

 

[момоа]

U poslednje 2 i po, tri godine na mene su se srucili svi moguce zdravstvene tegobe, a najgore je sto sam vecim delom sam doprineo tome upravo ja sam. Prestao sam naglo da se bavim sportom, poceo da spavam od 6 do 2, nezdravo ziveo, pao u depresiju itd. Sve to uticqlo je da mi oslabi imunitet i napadnu me razni virusi koji su izazvali srcane infekcije cije tegobe vucem i danas, kao sto su zamor, tahikardija, povremeno visok pritisak, nedostatak koncetracije, bol u glavi. Svestan sam svoje odgovornosti sto ne znqci da je svaki covek kriv za svaku zdravstvenu tegobu koju ima. Poznavao sam lika koji je umro sa 22 godine od retke vrste raka, kojeg je imala i njegova keva, te je u toj situaciji apsurdno i glupo u njega upreti prst da je sam kriv za to. Postoji mnogo takvih slucajeva. Sve je od slucaja do slucaja, nema nekog opsteg pravila, ali cak i da ima niko ne moze garantovati da neces mozda bas ti biti izuzetak.

 

[DISKHDD]

šta piše ?

 

[gost 391595]

U poslednje 2 i po, tri godine na mene su se srucili svi moguce zdravstvene tegobe, a najgore je sto sam vecim delom sam doprineo tome upravo ja sam. Prestao sam naglo da se bavim sportom, poceo da spavam od 6 do 2, nezdravo ziveo, pao u depresiju itd. Sve to uticqlo je da mi oslabi imunitet i napadnu me razni virusi koji su izazvali srcane infekcije cije tegobe vucem i danas, kao sto su zamor, tahikardija, povremeno visok pritisak, nedostatak koncetracije, bol u glavi. Svestan sam svoje odgovornosti sto ne znqci da je svaki covek kriv za svaku zdravstvenu tegobu koju ima. Poznavao sam lika koji je umro sa 22 godine od retke vrste raka, kojeg je imala i njegova keva, te je u toj situaciji apsurdno i glupo u njega upreti prst da je sam kriv za to. Postoji mnogo takvih slucajeva. Sve je od slucaja do slucaja, nema nekog opsteg pravila, ali cak i da ima niko ne moze garantovati da neces mozda bas ti biti izuzetak.

A priznaj da ti se prvo duša razbolela, pa onda telo?

 

[момоа]

A priznaj da ti se prvo duša razbolela, pa onda telo?

Pa u sustini moze se reci, manje vise 90% bolesti je psihosomatsko. Vise je faktora uticalo na to i islo je postepeno. Mislim da je sve krenulo sa citanjem hebene ezoterije u koju sam se upustio kako bi svom zivotu dao smisao, a ispalo je nesto totalno naopako.

 

[gost 391595]

Pa da. To je ono što sam ja rekla na temi Zenonov paradoks, intelekt nas brani od naglih uvida te vrste. Svaka naglost može da izazove poremećaj u psihologiji i posledično - fiziologiji.

 

[момоа]

Pa da. To je ono što sam ja rekla na temi Zenonov paradoks, intelekt nas brani od naglih uvida te vrste. Svaka naglost može da izazove poremećaj u psihologiji i posledično - fiziologiji.

Tako nekako. U sustini desilo se da sam u sebe primio mnogo infornacija koje moj razum nije bio spreman da apsorbuje.

 

[Baudrillard]

Slusao sam davno neki Kalajicev intervju gde je rekao kako ne voli debele ljude

Naravno njemu kao salonskom fašisti su verovatno bili draži visoki, plavi, mršavi i savršeno zdravi ljudi.

 

[момоа]

Naravno njemu kao salonskom fašisti su verovatno bili draži visoki, plavi, mršavi i savršeno zdravi ljudi.

Verovatno, arijevska rasa sto se kaze.

 

[JA KOJI JESAM]

A priznaj da ti se prvo duša razbolela, pa onda telo?

Duša je nepromjenjiva, stoga neoboljiva. Realnost koju projektujemo kroz razum je promjenjiva, te u zavisnosti od nivoa svjesnosti biće kroz razum sebi projektuje predstavu duše ili pak ubjeđenja ega. Kada projektuje egocentričnu predstavu, biće doživljava poremećaje, remeti se iskonski plan, duša se potiskuje u sjenku a ubjeđenja dominiraju realnošću.

Duša ne boli. “Duševni bol” doživljava biće koje je djelimično svjesno svoje duše a nemoćno da je izrazi jer se realnost (u poistovijećenosti sa egom) manifestuje pod potpunom kontrolom “ega” (ubjeđenja).
Duša stoga ne boli, duša je iskonski plan samorealizacije, te ako smo je i minimalno svjesni a nemoćni da je manifestujemo, postajemo razapeti. To raspeće polako ali sigurno stvara poremećaje u razumu i blokade protoku energije u tijelu kojeg kroz razum sebi projektujemo, a sve to s ciljem da se zaustavi egomania. Bolest ima svoj smisao stoga; da nas nasilno probudi iz sna. Međutim, često, u tom procesu nasilnog buđenja mi se još više izgubimo u strahu od smrti, te tijelo sagori prije no što biće (apsolut) uspije da se otrgne i probudi iz poistovijećenosti s egom, sa snom.

Ako se pak biće uspije probuditi iz tog sna i postane svjesno sebe, “duševni bol” (takođe i tjelesni) nestaje jer se duša vraća u svjetlo razuma, raspeće nestaje a tijelo se iscjeljuje. Dokaz da se duša realizuje jeste doživljaj Ljubavi, harmonije, mira i radosti življenja. To je stanje zdravog duha ili istinsko Zdravlje.

 

[KPCTAHK]

Naravno njemu kao salonskom fašisti su verovatno bili draži visoki, plavi, mršavi i savršeno zdravi ljudi.

Bravo za izbunareni izraz - slatko me nasmeja …

 

[KPCTAHK]

Ovo je, ubedljivo, najbolja, najlepša i najmamljivija tema na ovom mediju, rado ću se na nju vraćati, naročito kada zalutam u svom razmišljanju, ali pošto danas, zaista, nemam vremena da se ovoj temi posvetim onako kako ona zaslužuje želim da poručim postavljaču ove slatko-kompleksne teme sledeće:

Hvala Ti što postojiš i što svojim razmišljanjem i kod mene istovetne misli rojiš !

 

[memento mori]

Pa me zanima koje stvari vi praktikujete da se održite u top filozofskoj formi?

pokušam da što manje razmišljam i uzmem da crtam

 

[KPCTAHK]

pokušam da što manje razmišljam i uzmem da crtam

И онда схватиш да тек тада мораш да размишљаш, још више, јер ништа се не уради само од себе ...

 

[gost 391595]

Hvala Ti što postojiš i što svojim razmišljanjem i kod mene istovetne misli rojiš !

Hvala! Najlepši su uvidi iz neposrednog iskustva.

 

[KPCTAHK]

Hvala! Najlepši su uvidi iz neposrednog iskustva.

Da, to je živa istina, svi mi u sebi imamo, sličnog i naličnog onom Sokratovom, svoga dajmoniona, ali njega može da oseti samo čista duša i savršen um da prepozna … Evo ga dokaza kako taj dajmnčić izgleda:

„Na osnovu božanske odredbe postoji neki dajmon što me sledi još od detinjstva.To je neki glas koji mi, kada se pojavi, uvek naređuje odustajanje od onoga što bih želeo da učinim, a nikada me ne nagovara“ – (Platon,Teag 128d) …

Pošto u novijoj filozofiji ništa ne može da se razbistri bez Hegela evo o tome i njegovog umnog razmišljanja:

„Dajmon jeste još ono nesvesno, spoljašnje što odlučuje; a ipak je ono nešto subjektivno. Dajmon nije sam Sokrat, nije njegova vera, njegovo uverenje, već nešto nesvesno. Sokrat je (pro)gonjen. U isto vreme proročanstvo nije ništa spoljašnje, već je njegovo proročanstvo“- (Hegel, Istorija fil. II)

Tome bih dodao i ovo, moje slovo:

Najbolji i najdelotvorniji lek za bolesti sve u duši nalazi se, a najbolji i najefikasniji lekar je um, ispinjen znanjem, iskustvom i pozitivnom energijom ...

Više o tome, dabome, kao što sam i obećao i kao što ova savršena tema zaslužuje, ću nekom drugom prilikom kada budem imao više slobodnog vremena ... Naravno, kao i uvek do sada, podeliću sa vama moja lična iskustva i znanje o svemu tome ...

 

[KPCTAHK]

gde si
Eurus
pičkitino moja

Ne diraj je - ona moja je !

 

[gost 391595]

Vi očigledno ne znate ko/šta je Eurus, pa mislite da može biti ičije.

Eurus
GR. MYTH.
the god of the east wind or southeast wind

 

[KPCTAHK]

Vi očigledno ne znate ko/šta je Eurus, pa mislite da može biti ičije.

Eurus
GR. MYTH.
the god of the east wind or southeast wind

Волим тога бога, живота ми мога …

 

[Antares13]

Filozofija mi dodje kao urodjeno stanje, cim se probudim pocinjem da filozofiram. Kao sto u jogi postoje Siva i Sakti ili ida i pingala stanje meditacije koje se postize praktikovanjem joge ali takodje postoje i stanja koja se postizu bez joge, eto tako je i sa filozofijom, ne moram da vezbam da bih filozofirao jer to prosto jeste deo mene,ne moram da pamtim ili izdvajam posebno odredjene pojmove i znacenja jer se oni slazu sami od sebe i isto tako deluju na moj um.