Holin – hranljiva materija koja je vitalna za naš mozak

[Nina]

Holin nije ni vitamin ni mineral – to je organsko jedinjenje koje je od vitalnog značaja za zdravo funkcionisanje ljudskog nervnog sistema. Sada se pojavljuju dokazi da konzumiranje veće količine holina može imati širok spektar moćnih efekata, od poboljšanja kognitivnih performansi do zaštite od neurorazvojnih poremećaja, uključujući poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) i disleksiju.

Naučnici kažu da je holin čudesna hranljiva materija, ali da je veoma zanemaren.

Holin je „esencijalni“ nutrijent, što znači da nam je potreban za naše zdravlje, ali naša tela ga sama ne proizvode u dovoljnim količinama. Umesto toga, moramo da dobijemo nešto od toga iz naše ishrane. U tom smislu, sličan je omega tri masnim kiselinama, iako je zapravo usko povezan sa vitaminima B.

Holin se uglavnom može naći u hrani životinjskog porekla, uključujući govedinu, jaja, ribu, piletinu i mleko, ali ga ima i u kikirikiju, pasulju, pečurkama i kupusnjačama kao što je brokoli – iako hrana životinjskog porekla obično sadrži više holina nego biljni izvori.

Holin nam je potreban za brojne funkcije u našim telima, uključujući funkciju jetre. Nedostatak može izazvati brojne probleme.

Holin takođe pomaže telu da sintetiše fosfolipide, koji su glavna komponenta ćelijskih membrana u našim telima. Nedostatak hranljivih materija može uticati na ekspresiju gena uključenih u proces umnožavanja naših ćelija. Tokom razvoja fetusa, nedostatak holina može biti posebno štetan jer inhibira proliferaciju ćelija u mozgu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Uloga holina u mozgu je ključna – u stvari, on je prvenstveno „hranjivi sastojak za mozak“.Našem telu je potrebno da proizvodi neurotransmiter acetilholin, hemikaliju koja prenosi poruke od mozga do tela kroz nervne ćelije. Acetilholin igra glavnu ulogu u moždanim nervnim ćelijama, koje su potrebne za naše pamćenje, razmišljanje i učenje.

S druge strane, nedostatak holina je takođe povezan sa neurodegenerativnim poremećajima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
Drugi način na koji holin može uticati na mozak je naše mentalno zdravlje. Jedna studija je otkrila da je veći unos holina povezan sa nižim nivoima anksioznosti. U drugoj studiji, veći unos holina ishranom bio je povezan sa manjim rizikom od depresije.

Jaja su jedan od najmoćnijih izvora holina u ishrani i postoji zabrinutost da oni koji odluče da slede vegansku ishranu možda neće dobiti dovoljno ovog hranljivog materija – iako postoji mnogo biljnih izvora i suplementi holina su široko dostupni u razvijenim zemljama.

Preporuka Evropske agencije za hranu i lekove od 400 mg holina dnevno je dostižna za većinu ljudi ako pažljivo planiraju svoju ishranu, kaže Džangova. Neki veganski izvori holina uključuju tofu (28 mg holina na 100 g), puter od kikirikija (61-66 mg na 100 g) i soja (120 mg na 100 g).link