Neces cekati da ti zec dodje u kucu nego uzmes pusku , odes u polje i ubijes zeca . Isto ti je i sa onima koji su rijesili da se zene
Pa sad, zavisi..., zecetinu(kao i ostalo meso) moz da nabavis i vec 'ulovljenu', 'upucanu', 'smrznutu'. Ili da narucis vec spremljeno
A moz i da nabavis preko posrednika.
Ok, salim se malo, naravno, znam da je ovd izraz lov i lovina upotrebljen u figurativnom kontekstu, al nije taj 'lov' uvek nuzan. Moze 'lovina' da se dobije i bez licnog ucesca u 'lovu'. Tako to moz i kod zenidbe ili udaje putem 'provodadzisanja'. Ne mora se uvek ici u 'lov', ima i onih koji bas i ne umeju sami da 'ulove'. Zato ima i drugih nacina. Ma koliko to danas izgledalo zastarelo.
OT: Sto se tice teme...i pitanja zasto se ljudi zene i udaju sa onima koji su tu pored...hm...pa mozda prosto zato sto ne zele biti sami. Verovatno zato sto tokom godina i godina raznih ljubavnih neuspeha, ili konstantnog soliranja, shvate da je vreme proslo, da neumitno, nezaustavljivo tece, i prosto se u ljudima javi ta zelja da imaju uz sebe nekog neku osobu, da oni budu uz nekog neku osobu. Ne znam, meni to nije toliko misticno, mislim ta zelja, jer kada su ljudi usamljeni, kada su solo, onda je mislim prirodno da ima tih zelja, cak opsesivnih zelja da se razbije samoca, zelja da se bude sa nekom osobom nekom koja je tu odmah pored, da se udje u nesto sto se zove ziveti zajedno, zelja da se sa nekom osobom razgovara da se podeli nesto, da se oseti neka toplina, neka kakva takva bliskost, da se podele emocije, zatim da se oseti i onaj intimni seksualni zivot. Da bude nesto sto ce dvoje ljudi deliti zajedno, svakog dana. Da se razbije osecaj usamljenosti, samoce. Mislim da su ovo sve ljudski razlozi koji u nekom momentu navedu ljude da prelome, da se vezu za osobe koje se nadju tu blizu njih, spoj usamljenih ljudi. Mislim da to i nije tako tesko razumeti. Ljudi se cesto i danas sve cesce suocavaju sa zivotnom cinjenicom da iz raznoraznih razloga prosto ne umeju da nadju ono sto zele(o cemu su mastali), spoznaju realnost da nemaju puno mogucnosti da biraju, da nisu za nesto 'bolje'. Verovatno i zato sto posle godina raznoraznog traganja, cekanja na kraju skapiraju da niko(a svako prvo treba da podje od sebe i svojih mana) nije bez mana i nedostataka, i verovatno sto shvate da taj neko ili ta neka koji su tu pored ce najbolje istrpeti, prihvatiti te nesavrsenosti, obostrano. Ljudi dodju valjda do spoznaje da nema idealno ni savrseno, da su kilometarske liste raznoraznih kriterijuma, cesto tesko ispunjive i cak besmislene. Shvate da cekajuci ispunjenje kriterijuma i sna o nekakvom 'savrsenstvu' docekaju starost i samocu.
Naravno, i samoca je za ljude. Ko zna, nekad je to mozda casnije nego u zajednici nekom ili sebi zivot upropastiti. Samoca, nije strasna(tj ne mora se biti sa nekim po svaku cenu), al s druge strane...samoca ipak nije bas ni jednostavna.
