NEMA DOVOLJNO BOGATAŠA!
Ekonomisti smatraju da samo podizanje poreza na plate bogatijih građana ne može značajno da popuni rupu u srpskom budžetu
Povećanje poreza na visoka mesečna primanja, koje predlaže Vlada Srbije, ne bi imalo velike koristi za budžet ako se ne uvedu i druge dodatne mere, prvenstveno u smanjenju rashoda, smatraju ekonomisti! Oni predlažu da bi Vlada, pre svega, trebalo da uvede red u poreski sistem kako bi što efikasnije naplatila postojeće poreze.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da se razmatra mogućnost povećanja poreza na lična primanja onih ljudi za koje država utvrdi da imaju visoka primanja. Na taj način bi se siromašnim građanima omogućilo da ne snose teret ekonomske krize. Ekonomista Milan Kovačević ističe da je prvo neophodno urediti sistem oporezivanja.
- Ako država hoće nešto da uradi, treba da natera ljude sa crnog tržišta da plaćaju porez. Ideja da se poveća bilo kakav teret na dohotke građana nije dobra. Vlada treba da razmišlja o tome kako da smanji potrošnju, a ne samo kako da poveća prihode - kaže Kovačević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić naglašava da za budžet Srbije ne bi bila velika korist ako bi se, radi ublažavanja posledica ekonomske krize, privremeno dodatno oporezivali samo najbogatiji.
- Uvođenjem neke vrste „solidarnog poreza" na visoke iznose mesečnih primanja ne bi moglo da se sakupi dovoljno novca da se pomogne najugroženijim građanima. Mali broj ljudi u Srbiji ima velike plate i penzije, i to ne bi bila značajnija stavka u budžetskim prihodima - smatra Arsić, ali dodaje da ako se ova mera uvede treba uključiti ne samo natprosečne zarade, već i sve prihode po osnovu ugovora i honorarnih poslova.
Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić objašnjava da zasad dodatni porez na ekstraprihode plaća samo oko dva odsto građana.
- To čini samo mali deo budžetskih prihoda. Novi predlog verovatno znači da će ovaj prag biti spušten, ali pretpostavljam da će Vlada „povući crtu" na primanja u skladu s procenama o prihodima koje bi mogla da ima od toga - ističe Nikolić.
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ocenjuje da je uvođenje „solidarnog poreza" dobro kao privremena mera, ali da bi paralelno s tim trebalo raditi na poboljšanju sistema naplate poreza.
Predsednik Unije poslodavaca Slobodan Avramović nije za uvođenje novog poreza na dohodak.
- Nije ni sasvim jasno na šta tačno misle predstavnici Vlade! Koliki je taj iznos plate koji bi dodatno oporezivali? Problem je što ceo sistem oporezivanja nije uređen, što dosta stranih državljana nije prijavljeno, a njihova primanja se uopšte ne oporezuju! Najave da će podići porez za plate od 40.000 dinara su nerazumljive, pa to su primanja srednjeg staleža - kaže Avramović.
fakti
n Prema podacima Poreske uprave, u Srbiji ima 16.500 građana koji imaju milionska primanja
n Ekstraprimanja koja se oporezuju jesu ona koja godišnje pređu 1,64 miliona dinara
n Najviše milionera ima u Beogradu - 11.800, Novom Sadu - 2.660, Kragujevcu - 1.100 i Nišu - 940
n U prethodnoj godini od poreza na ova primanja naplaćene su 2,22 milijarde dinara, a najveći pojedinačni prijavljeni godišnji prihod bio je oko 295 miliona dinara
S. GAVRIĆ
Spasojević: Više štete nego koristi
Vlasnik „ITM grupe" Toplica Spasojević kaže da bi oporezivanje bogatijih građana imalo više psihološki, nego realan efekat.
- Neophodno je doneti niz mera, a ne samo jednu ili dve. Treba sprovesti i ovakve poteze, ali tu postoji opasnost da dođe do „bega" u sivu ekonomiju - naglašava Spasojević.
Državni nameti neće pogoditi najbogatije
Solidarni porez po leđima srednje klase
Autor: Jelena Aleksić, Bojana Stamenković | Foto:G. Srdanov | 20.03.2009. - 07:40
Svi građani Srbije koji primaju više od 50.000 dinara mesečno biće, po svemu sudeći, „najbogatiji koji će snositi teret krize”. Mnogi bogataši i inače izbegavaju plaćanje poreza, a odlučnost države neće osetiti ni sada kada se najavljuje uvođenje solidarnog poreza kojim vlasti nameravaju da navodno udare najimućnije po džepu.
Za nova oporezivanja, kažu stručnjaci, trebalo da se pripremi srednja klasa, a ekstrabogataši, kao i do sada, najverovatnije će mirno spavati i koristiti sve zakonske blagodeti za izbegavanje plaćanja ne novog poreza već i onog koji je sada na snazi. Njih je, kako „Blic” saznaje, prošle godine bilo 16.500, a da bi bilo koji porez dao rezultate mora da ga plaća bar 300.000 ljudi. Zato se treba pripremiti na to da će svi sa primanjima dva puta većim od prosečne plate biti „solidarne platiše” novog poreza, tvrde stručnjaci.
Druga varijanta je da se odredi neki procenat opet veći od prosečne plate kako bi se izbegla inflacija i da udar po džepu opet oseti srednja klasa.
- Mi ne znamo koliko ljudi prima kolike iznose, ali vlasti znaju i njima će to biti osnovno za određivanje ovog poreza. Pretpostavljam da će to biti 50 odsto više od prosečne plate na šta će se izdvajati veći procenat od sadašnjih 12 odsto. Međutim, time se vraćamo u socijalizam i u vremena kad su sposobni vukli nesposobne, a ekstrabogataši i dalje ostaju zaštićeni - kaže za „Blic” Ljubiša Lazarević, stručnjak za poreze.
Kriterijum za određivanje bogatstva u Srbiji sada je godišnji porez na dohodak građana koji se nakon redovnog plaćanja poreza od 12 odsto mesečno plaća na kraju godine i to ako je prihod veći od 1,6 miliona dinara. Prema prvim podacima do kojih je „Blic” došao u Poreskoj upravi, njih je lani bilo za 1.100 manje nego prošle godine.
- Broj je smešan jer je ekstraprofiterima zakonom ostavljeno da mogu kao osnivači firme svu dobit isplate sebi na ime ličnih primanja, što ne ulazi u godišnje oporezivanje. To, naravno, rade sva fizička lica osnivači firmi - objašnjava Lazarević.
Uz to, budući da porez plaćaju navodno najbogatiji, upravo je njima moguće da o trošku svoje firme idu na letovanje, ručkove, kupuju službene automobile i zaobiđu ovaj državni namet. A plaćaju 10 odsto na godišnja primanja veća od 20.000 evra i 15 odsto na sve što u godini dana prikupe više od 40.000 evra.
Ova poreska stopa je izuzetno niska o čemu svedoči podatak da hrvatski milioneri već od 7.000 evra godišnje državi daju 15 odsto, dok se za sve preko 14.000 evra uzima 45 odsto od ovog iznosa.
Prošle godine u Srbiji je na ime ovog poreza naplaćeno 2,4 milijarde dinara, a otkriveno je 7.500 onih koji su pokušali da ne plate 700 miliona dinara državnoj kasi. Čak i da su platili, prihod bi opet bio neznatan u odnosu na 71,6 milijardi dinara koje država prikuplja od nameta koji se plaća na svaku platu. To je još jedan od argumenata da će „solidarni” biti svi koji nisu siromašni, a što će poslodavce, prema procenama stručnjaka, oterati u sivu ekonomiju a radnike ostaviti bez posla. Eksperti tvrde da je najbolje od najgoreg ako radnicima počnu da isplaćuju deo plate na ruke, pa im samo smanje penziju.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je iz predloga nejasno kako su to bogataši svi koji imaju nešto veće plate, te da je bolje oporezovati imetak.
- To je napad na srednju klasu koja stvarno nešto privređuje u ovoj zemlji pa je na taj način jasna i poruka države da se rad ne isplati. Tako će ljudi koji dobro zarađuju ili raditi manje ili će iskoristiti mogućnost da deo prohoda prebace u kategorije koje nisu oporezive. Država će time doći u situaciju da se prikupi manje novca nego do sada - objašnjava Stevanović.
Ima i onih koji misle da je ova mera nužno zlo, odnosno nešto bolja od povećanja PDV-a, čime bi se punili nedostajući prihodi državne kase. Pavle Petrović, ekonomista, ističe da bi se ova mera mogla privući kao dobro iznuđeno rešenje koje nikako ne sme da traje.
- Paralelno sa ovim trebalo bi raditi na poboljšanju sistema naplate poreza - ističe Petrović.
On ne krije da bi trajno uvođenje solidarnog poreza ugrozilo kako domaće tako i strane investicije, a samim tim otvaranje novih radnih mesta. Zna se da je poresko opterećenje plate u Srbiji i kroz poreze i doprinose mnogo veće nego u zemljama Evrope kojoj Srbija tako zdušno stremi.
Arsić: Mala vajda za najugroženije
Član vladinog Ekonomskog saveta Milojko Arsić izjavio je za TV B92 da bi slučaju da se Vlada Srbije odluči za uvođenje privremenog solidarnog poreza njime morala da budu obuhvaćena sva primanja koja su nešto iznad proseka u Srbiji.
„Uvođenjem neke vrste solidarnog poreza na visoke iznose mesečnih primanja ne bi moglo da se sakupi dovoljno novca da se pomogne najugroženijim građanima”, kaže on.
Ljajić: Vreme je da imućni pomognu
Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić je naglasio da je Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo osnivanje Fonda za socijalne intervencije u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara, a oni sa platom iznad 100.000 dinara po 600 dinara. On je poručio da je vreme za socijalnu pravdu i solidarnost i da se razmatra osnivanje fonda u koji bi sredstva uplaćivali zaposleni sa većim primanjima za pomoć socijalno najugroženijima.
Najbogatiji žive u Beogradu
Najviše podnetih poreskih prijava za godišnji porez na dohodak građana u 2009. godini (preliminarni podaci) - prihodi viši od 1,6 miliona dinara
Ukupno - Beograd - Novi Sad - Kragujevac - Niš
16. 500 - 11.800 - 2.700 - 1.100 - 950
Najviše po beogradskim opštinama
Novi Beograd 3.000
Vračar 1.300
Voždovac 1.050
Stari grad 1.020
Deset najvećih poreskih osnovica
-295.773.948
-246.047.175 bankarski službenik
-184.894.194
-159.352.162
-153.503.973 doktor ekonomskih nauka
-151.891.334 profesor nemačkog jezika
-150.311.781
-95.695.466 ekonomista
-92.146.239 advokat
-92.076.500 advokat
*Napomena: Podaci iz 2008. godine
U prvih sto „milionera” bilo je 25 koji nisu naveli zanimanje, 18 preduzetnika, 12 menadžera, dva advokata, tri
auto-prevoznika, tri finansijska i tri generalna direktora
Ekonomisti smatraju da samo podizanje poreza na plate bogatijih građana ne može značajno da popuni rupu u srpskom budžetu
Povećanje poreza na visoka mesečna primanja, koje predlaže Vlada Srbije, ne bi imalo velike koristi za budžet ako se ne uvedu i druge dodatne mere, prvenstveno u smanjenju rashoda, smatraju ekonomisti! Oni predlažu da bi Vlada, pre svega, trebalo da uvede red u poreski sistem kako bi što efikasnije naplatila postojeće poreze.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da se razmatra mogućnost povećanja poreza na lična primanja onih ljudi za koje država utvrdi da imaju visoka primanja. Na taj način bi se siromašnim građanima omogućilo da ne snose teret ekonomske krize. Ekonomista Milan Kovačević ističe da je prvo neophodno urediti sistem oporezivanja.
- Ako država hoće nešto da uradi, treba da natera ljude sa crnog tržišta da plaćaju porez. Ideja da se poveća bilo kakav teret na dohotke građana nije dobra. Vlada treba da razmišlja o tome kako da smanji potrošnju, a ne samo kako da poveća prihode - kaže Kovačević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić naglašava da za budžet Srbije ne bi bila velika korist ako bi se, radi ublažavanja posledica ekonomske krize, privremeno dodatno oporezivali samo najbogatiji.
- Uvođenjem neke vrste „solidarnog poreza" na visoke iznose mesečnih primanja ne bi moglo da se sakupi dovoljno novca da se pomogne najugroženijim građanima. Mali broj ljudi u Srbiji ima velike plate i penzije, i to ne bi bila značajnija stavka u budžetskim prihodima - smatra Arsić, ali dodaje da ako se ova mera uvede treba uključiti ne samo natprosečne zarade, već i sve prihode po osnovu ugovora i honorarnih poslova.
Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić objašnjava da zasad dodatni porez na ekstraprihode plaća samo oko dva odsto građana.
- To čini samo mali deo budžetskih prihoda. Novi predlog verovatno znači da će ovaj prag biti spušten, ali pretpostavljam da će Vlada „povući crtu" na primanja u skladu s procenama o prihodima koje bi mogla da ima od toga - ističe Nikolić.
Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ocenjuje da je uvođenje „solidarnog poreza" dobro kao privremena mera, ali da bi paralelno s tim trebalo raditi na poboljšanju sistema naplate poreza.
Predsednik Unije poslodavaca Slobodan Avramović nije za uvođenje novog poreza na dohodak.
- Nije ni sasvim jasno na šta tačno misle predstavnici Vlade! Koliki je taj iznos plate koji bi dodatno oporezivali? Problem je što ceo sistem oporezivanja nije uređen, što dosta stranih državljana nije prijavljeno, a njihova primanja se uopšte ne oporezuju! Najave da će podići porez za plate od 40.000 dinara su nerazumljive, pa to su primanja srednjeg staleža - kaže Avramović.
fakti
n Prema podacima Poreske uprave, u Srbiji ima 16.500 građana koji imaju milionska primanja
n Ekstraprimanja koja se oporezuju jesu ona koja godišnje pređu 1,64 miliona dinara
n Najviše milionera ima u Beogradu - 11.800, Novom Sadu - 2.660, Kragujevcu - 1.100 i Nišu - 940
n U prethodnoj godini od poreza na ova primanja naplaćene su 2,22 milijarde dinara, a najveći pojedinačni prijavljeni godišnji prihod bio je oko 295 miliona dinara
S. GAVRIĆ
Spasojević: Više štete nego koristi
Vlasnik „ITM grupe" Toplica Spasojević kaže da bi oporezivanje bogatijih građana imalo više psihološki, nego realan efekat.
- Neophodno je doneti niz mera, a ne samo jednu ili dve. Treba sprovesti i ovakve poteze, ali tu postoji opasnost da dođe do „bega" u sivu ekonomiju - naglašava Spasojević.
Državni nameti neće pogoditi najbogatije
Solidarni porez po leđima srednje klase
Autor: Jelena Aleksić, Bojana Stamenković | Foto:G. Srdanov | 20.03.2009. - 07:40
Svi građani Srbije koji primaju više od 50.000 dinara mesečno biće, po svemu sudeći, „najbogatiji koji će snositi teret krize”. Mnogi bogataši i inače izbegavaju plaćanje poreza, a odlučnost države neće osetiti ni sada kada se najavljuje uvođenje solidarnog poreza kojim vlasti nameravaju da navodno udare najimućnije po džepu.
Za nova oporezivanja, kažu stručnjaci, trebalo da se pripremi srednja klasa, a ekstrabogataši, kao i do sada, najverovatnije će mirno spavati i koristiti sve zakonske blagodeti za izbegavanje plaćanja ne novog poreza već i onog koji je sada na snazi. Njih je, kako „Blic” saznaje, prošle godine bilo 16.500, a da bi bilo koji porez dao rezultate mora da ga plaća bar 300.000 ljudi. Zato se treba pripremiti na to da će svi sa primanjima dva puta većim od prosečne plate biti „solidarne platiše” novog poreza, tvrde stručnjaci.
Druga varijanta je da se odredi neki procenat opet veći od prosečne plate kako bi se izbegla inflacija i da udar po džepu opet oseti srednja klasa.
- Mi ne znamo koliko ljudi prima kolike iznose, ali vlasti znaju i njima će to biti osnovno za određivanje ovog poreza. Pretpostavljam da će to biti 50 odsto više od prosečne plate na šta će se izdvajati veći procenat od sadašnjih 12 odsto. Međutim, time se vraćamo u socijalizam i u vremena kad su sposobni vukli nesposobne, a ekstrabogataši i dalje ostaju zaštićeni - kaže za „Blic” Ljubiša Lazarević, stručnjak za poreze.
Kriterijum za određivanje bogatstva u Srbiji sada je godišnji porez na dohodak građana koji se nakon redovnog plaćanja poreza od 12 odsto mesečno plaća na kraju godine i to ako je prihod veći od 1,6 miliona dinara. Prema prvim podacima do kojih je „Blic” došao u Poreskoj upravi, njih je lani bilo za 1.100 manje nego prošle godine.
- Broj je smešan jer je ekstraprofiterima zakonom ostavljeno da mogu kao osnivači firme svu dobit isplate sebi na ime ličnih primanja, što ne ulazi u godišnje oporezivanje. To, naravno, rade sva fizička lica osnivači firmi - objašnjava Lazarević.
Uz to, budući da porez plaćaju navodno najbogatiji, upravo je njima moguće da o trošku svoje firme idu na letovanje, ručkove, kupuju službene automobile i zaobiđu ovaj državni namet. A plaćaju 10 odsto na godišnja primanja veća od 20.000 evra i 15 odsto na sve što u godini dana prikupe više od 40.000 evra.
Ova poreska stopa je izuzetno niska o čemu svedoči podatak da hrvatski milioneri već od 7.000 evra godišnje državi daju 15 odsto, dok se za sve preko 14.000 evra uzima 45 odsto od ovog iznosa.
Prošle godine u Srbiji je na ime ovog poreza naplaćeno 2,4 milijarde dinara, a otkriveno je 7.500 onih koji su pokušali da ne plate 700 miliona dinara državnoj kasi. Čak i da su platili, prihod bi opet bio neznatan u odnosu na 71,6 milijardi dinara koje država prikuplja od nameta koji se plaća na svaku platu. To je još jedan od argumenata da će „solidarni” biti svi koji nisu siromašni, a što će poslodavce, prema procenama stručnjaka, oterati u sivu ekonomiju a radnike ostaviti bez posla. Eksperti tvrde da je najbolje od najgoreg ako radnicima počnu da isplaćuju deo plate na ruke, pa im samo smanje penziju.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je iz predloga nejasno kako su to bogataši svi koji imaju nešto veće plate, te da je bolje oporezovati imetak.
- To je napad na srednju klasu koja stvarno nešto privređuje u ovoj zemlji pa je na taj način jasna i poruka države da se rad ne isplati. Tako će ljudi koji dobro zarađuju ili raditi manje ili će iskoristiti mogućnost da deo prohoda prebace u kategorije koje nisu oporezive. Država će time doći u situaciju da se prikupi manje novca nego do sada - objašnjava Stevanović.
Ima i onih koji misle da je ova mera nužno zlo, odnosno nešto bolja od povećanja PDV-a, čime bi se punili nedostajući prihodi državne kase. Pavle Petrović, ekonomista, ističe da bi se ova mera mogla privući kao dobro iznuđeno rešenje koje nikako ne sme da traje.
- Paralelno sa ovim trebalo bi raditi na poboljšanju sistema naplate poreza - ističe Petrović.
On ne krije da bi trajno uvođenje solidarnog poreza ugrozilo kako domaće tako i strane investicije, a samim tim otvaranje novih radnih mesta. Zna se da je poresko opterećenje plate u Srbiji i kroz poreze i doprinose mnogo veće nego u zemljama Evrope kojoj Srbija tako zdušno stremi.
Arsić: Mala vajda za najugroženije
Član vladinog Ekonomskog saveta Milojko Arsić izjavio je za TV B92 da bi slučaju da se Vlada Srbije odluči za uvođenje privremenog solidarnog poreza njime morala da budu obuhvaćena sva primanja koja su nešto iznad proseka u Srbiji.
„Uvođenjem neke vrste solidarnog poreza na visoke iznose mesečnih primanja ne bi moglo da se sakupi dovoljno novca da se pomogne najugroženijim građanima”, kaže on.
Ljajić: Vreme je da imućni pomognu
Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić je naglasio da je Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo osnivanje Fonda za socijalne intervencije u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara, a oni sa platom iznad 100.000 dinara po 600 dinara. On je poručio da je vreme za socijalnu pravdu i solidarnost i da se razmatra osnivanje fonda u koji bi sredstva uplaćivali zaposleni sa većim primanjima za pomoć socijalno najugroženijima.
Najbogatiji žive u Beogradu
Najviše podnetih poreskih prijava za godišnji porez na dohodak građana u 2009. godini (preliminarni podaci) - prihodi viši od 1,6 miliona dinara
Ukupno - Beograd - Novi Sad - Kragujevac - Niš
16. 500 - 11.800 - 2.700 - 1.100 - 950
Najviše po beogradskim opštinama
Novi Beograd 3.000
Vračar 1.300
Voždovac 1.050
Stari grad 1.020
Deset najvećih poreskih osnovica
-295.773.948
-246.047.175 bankarski službenik
-184.894.194
-159.352.162
-153.503.973 doktor ekonomskih nauka
-151.891.334 profesor nemačkog jezika
-150.311.781
-95.695.466 ekonomista
-92.146.239 advokat
-92.076.500 advokat
*Napomena: Podaci iz 2008. godine
U prvih sto „milionera” bilo je 25 koji nisu naveli zanimanje, 18 preduzetnika, 12 menadžera, dva advokata, tri
auto-prevoznika, tri finansijska i tri generalna direktora
