zar ne bi litij bio bolji izvor energije od vodika ? stalno se prica o toj hladnoj fuziji pa sto ju vise ne izmisle tj potvrde njenu tehnicku izvedivost ?
Najbolji fuzioni proces sa energetskog stanovišta, je sinteza D + 6Li → 2 He4 + 22,4 MeV ili deuterijuma i tricijuma u helijum D + T → He4 (3,5 MeV) + n (14,1 MeV)
Međutim, klasičan način podrazumeva ekstremno visoke energije fuzionisanja, koje se postižu zagrevanjem ili ubrzavanjem čestica do visokih energija.Lančana reakcija fuzija, kao prirodni proces moguća je, za sada , jedinu u zvezdanim jezgrima. Za razliku od lančane reakcije fisije, koja je na Zemlji prirodno postojala (fenomen Oklo), održiva reakcija fuzije u zemaljskim uslovima, nije ostvarena (priče da Rusi i Francuzi imaju baklju, koja je radila nekoliko milisekundi, nisu mi poznate). Mada najbolji kandidat za fuziju je upravo francuski ITER projekat.
Što se tiče, hladne fuzije,autor jednog od objavljenih radova su bili Flajšman i Pons, a drugog Džons sa saradnicima. Ta vest je imala neverovatan odjek ne samo u naučnoj nego u sveukupnoj svetskoj javnosti, jer je obećavala da se bez skupih i komplikovanih mašina, kao što su tokamak ili sistemi za inercijalnu konfinaciju, može dobijati energija. Njihov je uređaj bio krajnje jednostavan, i sastojao se od staklene posude u kojoj su se nalaze lektrode (Pt i Pd) i elektrolit (LiOD).
Saopšteno je da je fuzija konstatovana jer je
ustanovljeno sledeće:
1. oslobađanje energije
2. emisija neutrona
3. stvaranje tritijuma
4. stvaranje 2He3,
Fenomen je nazvan „hladna fuzija” i smatralo se da se ona ostvaruje tako što se deuterijum koji se izdvaja na katodi pakuje u kristalnu rešetku paladijuma, gradeći hidrid (što je poznato odranije). Pri tome paladijum može da apsorbuje toliko vodonika da njegova zapremina naraste i do 20%. Zahvaljujući tome njegova kristalna rešetka ostvaruje pritisak D dovoljan da dođe do fuzije.Mnoge laboratorije širom sveta su pokušavale da ponove taj eksperiment, ali je bilo malo uspeha da se detektuju neutroni, kao najbolji indikator da se fuzija dešava. Danas postoje hipoteze u vezi sa ovim eksperimentom kao i sa njemu sličnima (npr.električno pražnjenje kroz deuterijum ostvareno u uskim kapilarama sa veoma jakim strujama) po kojima fuzija zaista nije isključena, ali ona nije dominantan proces, već se radi o prelasku sistema na neka kvazi nulta stanja energije, koja su niža od onih koja mi poznajemo kao najniža. To objašnjava oslobađanje velikih količina energije koju su konstatovali Flajšman i Sar, ali koja, izgleda, nije nuklearnog porekla, kako su oni mislili.
U svakom slučaju još uvek postoje mnoge nedoumice u vezi sa ovim efektom, i ne može se reći da je ova vrsta fuzije dokazana.
Za one koji žele više... M. Fleischmann and S. Pons, „Electrochemically Induced Nuclear Fusion of Deuterium”, J. Electroanal. Chem. 261, 301 (1989).
S. E. Jones et al., „Observation of Cold Nuclear Fusion in Condensed Matter”, Nature 388, 737 (1989).
Ako bi hladna fuzija zaista bila moguća, sama priroda bi se za to postarala, i siguran sam da bi se načao neki fenomen, poput onoga u Oklu.
