HIPOHONDRIJA?

MA nema na cemu, nije bilo sa pozicije pametovanja, nego znam iz prakse da ljudi zapravo ne znaju bas mnogo o pomenutoj problematici, samo znaju da je to nesto drugacije, bolesno, izopaceno, odvratno, da su to ljudi koje treba mrzeti, tuci, izolovati, unistiti i ukloniti. Strasan je nivo netolerancije u ovom drustvu za bilo kakvu razlicitost, a tu razlicitost - razlicitost seksualnog izbora, u drustvu u kome je incest kao dobar dan, a duboka kriza seksualnog identiteta traje do kasnih dvadesetih a nekad i zauvek (uslovljena patoloskim suzivotom sa roditeljima i vucenjem nerazresenih edipalnih konflikata do u kasnu 'zrelost) ovde ljudi tesko podnose, makar ih se to licno i ne doticalo. Uostalom, nije to jedina razlicitost prema kojoj se izrazava netrpeljivost u drustvu... To me uvek podseti jednog perioda zivota kad asam zivela van Srbije i pocela d apohadjam americku gimnaziju, a svi klinci tamo tripovali da je Juga deo Rusije ili vec, ali komunizam u punom jeku; a njih su 'naucili' da treba da mrze komuniste, nema veze ako ti se i neko dopada kao covek, ali ako vuce na komunizam treba da ga mrzis (znas kakva su deca u 15-16 godina). Trebalo mi je do mature da ih prevaspitam, naucim geografiji i istoriji, kulturno opismenim o nasoj zemlji (a prisilno i o Rusiji).....Zavrsili smo kao najbolji na svetu prijatelji. Ali prosto, ja sam imala srecu da sam bila sa ljudima koji su bili otvoreni za argumente, za debatu, za saznanje, za ucenje, za prihvatanje. Na kraju je bilo prilicno neverovatno jer sam dozivela da mi se momak koji je bio patoloski zagrizeni antikomunista (znas ono 'sve komunjare pobiti!') i koji je posle gimnazije otisao u marince, silno izvinjavao i to napismeno, i meni i Rusima, zahvalan za neke zivotne lekcije koje je dobio; postali smo dobri prijatelji....Zivot je cudna stvar. Pozdrav.
 
WithdrawnWater:
MA nema na cemu, nije bilo sa pozicije pametovanja, nego znam iz prakse da ljudi zapravo ne znaju bas mnogo o pomenutoj problematici, samo znaju da je to nesto drugacije, bolesno, izopaceno, odvratno, da su to ljudi koje treba mrzeti, tuci, izolovati, unistiti i ukloniti. Strasan je nivo netolerancije u ovom drustvu za bilo kakvu razlicitost, a tu razlicitost - razlicitost seksualnog izbora, u drustvu u kome je incest kao dobar dan, a duboka kriza seksualnog identiteta traje do kasnih dvadesetih a nekad i zauvek (uslovljena patoloskim suzivotom sa roditeljima i vucenjem nerazresenih edipalnih konflikata do u kasnu 'zrelost) ovde ljudi tesko podnose, makar ih se to licno i ne doticalo. Uostalom, nije to jedina razlicitost prema kojoj se izrazava netrpeljivost u drustvu... To me uvek podseti jednog perioda zivota kad asam zivela van Srbije i pocela d apohadjam americku gimnaziju, a svi klinci tamo tripovali da je Juga deo Rusije ili vec, ali komunizam u punom jeku; a njih su 'naucili' da treba da mrze komuniste, nema veze ako ti se i neko dopada kao covek, ali ako vuce na komunizam treba da ga mrzis (znas kakva su deca u 15-16 godina). Trebalo mi je do mature da ih prevaspitam, naucim geografiji i istoriji, kulturno opismenim o nasoj zemlji (a prisilno i o Rusiji).....Zavrsili smo kao najbolji na svetu prijatelji. Ali prosto, ja sam imala srecu da sam bila sa ljudima koji su bili otvoreni za argumente, za debatu, za saznanje, za ucenje, za prihvatanje. Na kraju je bilo prilicno neverovatno jer sam dozivela da mi se momak koji je bio patoloski zagrizeni antikomunista (znas ono 'sve komunjare pobiti!') i koji je posle gimnazije otisao u marince, silno izvinjavao i to napismeno, i meni i Rusima, zahvalan za neke zivotne lekcije koje je dobio; postali smo dobri prijatelji....Zivot je cudna stvar. Pozdrav.
Kliknite za proširenje...

:)

bas - zivot je cudo :).
mislila sam "hvala" i za informaciju kao takvu, i za jos nesto, ne znam kako da objasnim... "tvoja sorta" mene uvek odusevljava, jer imate... odredjeni (za mene) vrlo pronicljivi nacin posmatranja ljudi, a jos umete na manje ili vise sofisticirani nacin da "pokazete prstom" na "ono nesto" cega nisu svesni ljudi koji (kao ja, recimo :) ) misle za sebe da imaju solidnu introspekciju :).
'ocu reci, ja sam od one sorte koja jako dopada da joj se "pokaze prstom" :), pa, mozda cak i "gurne nos", LOL, jer cak i ako se na prvi momenat uvredim, malko kasnije cu sigurno o tome jos promisliti, a ponekad mi u zivotu zaista zatreba, i mnogo znaci... kako da kazem... znam da ti je posao da "vidis iza vidjenja", ne da gledas, nego da se "setis ocima", kako rece mika antic - ne da gledas, nego da "vidis", a mislim da to, primenjeno makar i samo na mene licno :), mnogo toga pozitivnog moze da (mi) donese.

(valjda nisam jako iskomplikovala, mozak mi je stao oko 17.30 :) )
 
Ja sam strasan hipohondar:( Najveci deo dana sam u panici. A sto je najgore ne idem kod doktora da on ne bi "potvrdio moje sumnje":(
Hipohondar sam i za moje dete naravno. Recimo neki dan je imala temperaturu 37.5 i nije rasla, a mene je odjednom oblio hladan znoj posto sam se setila da sam cula da mi je neko rekao da je tako niska temperatura znak infekcije mokracnih kanala, bubrega itd. Ja cak ne mogu ni da slusam da ljudi pricaju o nekome ko ima rak (i ovde mi je bilo tesko da napisem ovu rec verujte mi) jer me momentalno hvata panika.
Druga stvar je sto ne volim da pijem lekove posto sam ja od onih hipohondara sto citaju kontraidikacije i upozorenja i onda se uspanicim od njih:(
Vidim da mi bas nema pomoci, a stvarno bi zelela to da prevazidjem.
Da li je hipohondrija nasledna? Ovo pitam posto je moj deda pre 10-ak godina bio 3 meseca na psihijatriji posto je umislio da je dobio AIDS tako sto je pojeo kivi koji mu je moja tetka stjuardesa donela (on je tvrdio da je donela iz Afrike gde ima mnogo side:) Ovo je vec tragikomicno i bojim se da cu zavrsiti kao i on.
Ja se trudim da ne opterecujem druge (porodicu, prijatelje), ali onda mi je jos gore posto se grizem u sebi:(
 
Pa to o cemu ti pricas i nije bas prava hipohondrija u uzem smislu reci: hipohondri se zale na razlicite boljke i bolesti i patoloska stanja, insistiraju na odlascima lekaru i na najrazlicitijim pretragama koji ce dokazati njihovu bolest i obicno imaju na tone prikupljene dokumentacije koju vuku s asobom kao dokaz d aim nesto fali ako postoji i najmanje odstupanje od ref. vrednosti......

Ovo sto ti opisujes pre lici na neuroticno ponasanje ili nozofobiju (strah od bolesti).

Ukoliko je onesposobljavajuce za normalan privatni i profesionalni zivot te socijalne kontakte, javi se psihijatru za pomoc.
 
Ne, hipohondri u sirem smislu reci plase se da su BOLESNI (od necega....svacega....) i cine sve d ato i dokazu: idu od doktora do doktora, prave hiljade analiza, traze najkomplikovaniju dijagnostiku itd.

Nozofob je po pravilu u strahu od BOLESTI. Panicno ga uznemirava sve sto bi moglo da dokaze da zaista ima bolest, ne ide kod lekara jer ga i to asocira na bolest i plasi.....

Nozofobija spada pod hipohondriju, ali hipohondrija je daleko siri pojam i daleko vise od nozofobije.
 
Hvala WW. :)

Poznajem osobu koja se stalno plaši da ne dobije neku bolest. Od sitnice, odmah sumnja na rak. Kada treba da izvrši neki pregled, veoma je uplašena i plaši se šta će joj lekar reći. Ne želi da dokaže da je bolesna, već želi da lekar potvrdi da joj nije ništa, kako bi se smirila. Međutim, uvek se pojavljuju neke nove bolesti na koje sumnja.

Rekla mi je jednom da se ne plaši smrti, već da sazna da ima neku tešku bolest i da će morati da se muči.

Da li je to hipohondrija?
 
PS: Danas je ta osoba izjavila da ne želi više da ide kod lekara, jer svaki put kad treba da izvrši neki pregled, plaši se šta će joj lekar reći.

Zaista bi mi značio odgovor na ovo pitanje, jer mi je osoba o kojoj govorim prilično draga.

Hvala unapred. :)
 
Jako je tesko iz samo par naznaka nekog klasifikovati da tako kazem - da li je nesto bolest ili stanje ili nije zavisi u mnogome od cele covekove istorije i celokupnog nacina funkcionisanja. POstoije ljudi koji su naglaseno plasljivi i zabrinuti za svoje zdravlje ali to ih ne svrstava ni u nozoofobe ni u hipohondre. Uslov je da celokupno zoivotno funkcionisanje u manjoj ili vecoj meri bude naruseno i prozeto brigom/strahom od bolesti.....
 
Koliko sam ja upoznata sa ovom tematikom, hipohondri su uglavnom stalno (ili jako često) fokusirani na svoje zdravstveno stanje, stalno su u nekoj brizi oko istog, analiziraju svaki "simptom" ( ili pak pravi simptom) i znake, do detalja ... što je često povezano sa opsesivnom strukturom ličnosti ... jesam li u pravu ? ;)
 
Elle_77:
Koliko sam ja upoznata sa ovom tematikom, hipohondri su uglavnom stalno (ili jako često) fokusirani na svoje zdravstveno stanje, stalno su u nekoj brizi oko istog, analiziraju svaki "simptom" ( ili pak pravi simptom) i znake, do detalja ... što je često povezano sa opsesivnom strukturom ličnosti ... jesam li u pravu ? ;)
Kliknite za proširenje...
Bravo pametnice ;-)
 
WithdrawnWater:
Jako je tesko iz samo par naznaka nekog klasifikovati da tako kazem - da li je nesto bolest ili stanje ili nije zavisi u mnogome od cele covekove istorije i celokupnog nacina funkcionisanja. POstoije ljudi koji su naglaseno plasljivi i zabrinuti za svoje zdravlje ali to ih ne svrstava ni u nozoofobe ni u hipohondre. Uslov je da celokupno zoivotno funkcionisanje u manjoj ili vecoj meri bude naruseno i prozeto brigom/strahom od bolesti.....
Kliknite za proširenje...
Hvala WW. Jasno mi je da je teško bilo šta reći ovako na osnovu nekoliko rečenica.
U svakom slučaju zahvaljujem.

Pozrav! (I smajlić) :)
 
WithdrawnWater:
Elle: ne, hipohondri nemaju po pravilu opsesivnu strukturu licnosti (dakle, nisu anakasticni tipovi licnosti), sto jeste zanimljivo obzirom na njihovu preokupiranost bolestima.
Kliknite za proširenje...

Mislim da sam to negde bas tako pročitala ... zato sam i ponovila ovde. Ali Ok, hvala na ispravci ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top