Herman Nojbaher

[Koča]

Него прокане, шта ће бити када ископам Ратни дневник и прегледам стр. 31...ајде чека те сутра изненађење, било би ти превише за данас
а до тад цитирам извор који си поставио, овако на прву, а ти реци ако се којим случајем не уклапа у тему

Операције које су Немци предузимали против Михаиловићевих снага и њега лично у лето и јесен 1943. године указују, заправо, да је немачко командовање у том периоду још увек било окренуто четницима као главном непријатељу у Србији. 29 На удару немачких снага у операцији „Моргенлуфт“, која је организована непо- средно по Михаиловићевом повратку у Србију, средином 1943. године, нашли су се у јулу месецу, поред Михаиловића, и други четнички команданти: генерал Мирослав Трифуновић, Никола Калабић, Драгутин Кесеровић и други. Седма брдска СС дивизија „Принц Еуген“ извела је, октобра 1943, операцију на Копаонику против Кесеровићевих четника, у пределу Јастрепца, Гоча и Копаоника. Немачким потрагама и претраживањима терена био је изложен и Михаиловићев командант у источној Србији Велимир Пилетић, посебно око Хомоља. Према Ивану Авакумовићу, из објављених немачких извора следи да су жртве рација, хапшења, слања у логоре или на стрелишта биле идентификоване као припадници Михаиловићеве организације, иако је евидентно да Немци своје противнике нису увек јасно разазнавали. 30 Нарочито подозрење Немци су исказивали према четницима који су се по Михаиловићевом наређењу инфилтрирали у Српску државну стражу, што им је додатно отежавало разликовање присталица окупатора од његових противника унутар СДС-а. Тим поводом, И. Авакумовић пише о тешкоћама немачког сналажења у „лавиринту бивших дражиноваца и псеудодражиноваца“.31 У лето 1943. истовремено је организована и акција против Николе Калабића на Руднику; јула 1943. Михаиловић је уцењен са 100.000 рајхсмарака у злату (ко доведе жива или мртва „вођу банди Дражу Михаиловића“); октобра исте године отпочеле су операције „планског претреса терена“ у захвату комуникација Пожега – Косјерић – Маљен – Равна гора (подухват „Maiskolben“) и чишћење терена западно од Ужица (подухват под шифром „Krum“). Истовремено, СС јединице, Бугари и љотићевци организовали су операцију „Herbstnebel“ у пределу између Ужица и Кокиног Брода. 32


Што би реко наш друг прока, обратите пажњу на извор

стр 331
http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbra...arhiva/VD_2014-prolece/66-2014-1-18-Zoric.pdf

браво ти га проко! еботе не могу више, заболела ме она ствар

ал ако се не уклапа у тему проко, да бришемо? него ја само копирао ово што си поставио...да не буде забуне

 

[proka]

Шта га је споразума потписаних. а нигде потписа

jel ti fali i pečat ???

 

[proka]

Што би реко прока, обратите пажњу на извор

стр 331
http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbra...arhiva/VD_2014-prolece/66-2014-1-18-Zoric.pdf

браво ти га проко! еботе не могу више, заболела ме она ствар

.
a dalje piše, što i to nisi preneo ?????

Повлачење британских официра из четничких штабова било је знак да се од Велике Британије немају више чему надати и да се оружје мора тражити на другој страни. Међутим, страхујући да би се четничка сарадња са Немцима под наведеним условима могла неповољно одразити у народу, па и у делу четничких старешина и јединица на терену, у позадини ових преговора доминирало је настојање да им се обезбеди апсолутна тајност. У супротном, четничким командантима сугерисано је да изговор налазе у тактичким разлозима које је диктирала ситуација на терену и борба са комунистима или да их у јавним наступима упорно негирају.

Ова сарадња одвела је многе четнике на партизанску страну па је и то, између осталог, био разлог што су њихови команданти били заинтересовани да очувају тајност потписаних споразума.

.

KAKO TI JE OVAJ PASUS PROMAKAO?

 

[Koča]

.
a dalje piše, što i to nisi preneo ?????

Повлачење британских официра из четничких штабова било је знак да се од Велике Британије немају више чему надати и да се оружје мора тражити на другој страни. Међутим, страхујући да би се четничка сарадња са Немцима под наведеним условима могла неповољно одразити у народу, па и у делу четничких старешина и јединица на терену, у позадини ових преговора доминирало је настојање да им се обезбеди апсолутна тајност. У супротном, четничким командантима сугерисано је да изговор налазе у тактичким разлозима које је диктирала ситуација на терену и борба са комунистима или да их у јавним наступима упорно негирају.

Ова сарадња одвела је многе четнике на партизанску страну па је и то, између осталог, био разлог што су њихови команданти били заинтересовани да очувају тајност потписаних споразума.

.

KAKO TI JE OVAJ PASUS PROMAKAO?

јел си то почео да се губиш? па ти си то поставио већ пост пре мене, како мислиш да ми је промакао а за то ћемо наћи ратни дневник, полако бре прокане, зар ти није доста?

само кад смо ми установили да су крајем 43. четници и даље главни непријатељи Немаца који су против њих организовали силне операције, да мало одморимо...ајде наћи ћемо ми још свашта ту...опусти се за вечерас, може? па наставимо сутра...одмори..имаш и ти душу

 

[proka]

JEL TI OVO PROMAKLO??

Одбијање да лично склапа било какав посао с непријатељем, била је политика од које је Михаиловић одступио само у четири или пет наврата: на састанку у Дивцима средином новембра 1941, на два састанка с представником изасланика Нојбахера Рудолфом Штеркером у јесен 1944. (први у западној Србији на којем је Михаиловића пратио пуковник Роберт Мекдаул, шеф америчке војне мисије, а други у североисточној Босни) и последњи састанак са Штеркером, на планини Вучјак, почетком априла 1945. године.

 

[Koča]

jel ti fali i pečat ???

него шта! па замисли ту спрдачину без печата и потписа

 

[Koča]

JEL TI OVO PROMAKLO??

Одбијање да лично склапа било какав посао с непријатељем, била је политика од које је Михаиловић одступио само у четири или пет наврата: на састанку у Дивцима средином новембра 1941, на два састанка с представником изасланика Нојбахера Рудолфом Штеркером у јесен 1944. (први у западној Србији на којем је Михаиловића пратио пуковник Роберт Мекдаул, шеф америчке војне мисије, а други у североисточној Босни) и последњи састанак са Штеркером, на планини Вучјак, почетком априла 1945. године.

чек бре проко што си блесав...па нисам ја капацитет ко ти да једним погледом пређем толике стране

задовољан сам ониме што сам до сада нашао...

значи кажеш проко да су четници и крајем 1943. били Немцима главни непријатељи и да су Немци организовали све те силне операције против четника? ко би реко... јел сам ти лајковао тај пост? извини ако нисам... ево сад ћу

 

[proka]

a ovo?

Многи немачки извештаји из тог периода (пролеће 1944) указују на интензивну четничко-немачку сарадњу против партизана: у дневном извештају војног заповедника Југоистока од 8. априла пише да су партизани тешко поразили четничке одреде капетана Раковића; десет дана касније (18. априла) начелник штаба Српског добровољачког корпуса известио је генерала Фелбера да је „сарадња са Цветићевом групом врло добра“; у наредби генерала Фелбера од 28. априла, у завршним фазама операција против 2. и 5. дивизије НОВЈ близу Пожеге у југозападној Србији, спомиње се и четничко учешће на страни немачких и бугарских снага; у Фелберовом извештају од 1. маја 1944. помиње се чак око 1.000 четника прикључених јединици немачког мајора Вејела који је тесно сарађивао са четничким капетаном Нешком Недићем у координирању немачко-четничких операција против партизана, а у истом извештају наводи се и податак да се на правцу Пожега–Косјерић–Ражана– Повлен налази око пет хиљада четника у чијим јединицама су постављени немачки официри за везу и да ће „Дража Михаиловић, који је преузео сву команду над овим четничким снагама успоставити радио-везу с немачком командом“.

Милан Борковић помиње преговоре о сарадњи против НОВЈ које је у марту 1944. водио командант четничких снага у Србији генерал Мирослав Трифуновић са изаслаником војноуправног команданта, обавештајним официром Рудолфом Штеркером

vidi saradnje koliko hoćeš a ugovori koje su četnički komandanti u srbiji potpisali sa okupatorom nemaju pečat???

nema četnika u srbiji koji nije lizao čizmu okupatoru

 

[Koča]

Ауу сунце ти, шта све овде пише...па проко открио си право благо...браво! ајде заједничким снагама једном за свагда да станемо на пут трулој пропаганди...ево ти си предузео први корак

У време када је од краја 1941. до средине 1943. године партизански покрет у Србији пролазио кроз фазу озбиљне стагнације, за немачке окупационе власти у Србији Михаиловићеве снаге су биле највећи непријатељ. Захваљујући обавештајним и добро организованим прислушним службама (полицијским и војним), Немци су већ од почетка 1942. располагали поузданим информацијама о Михаиловићевом покрету, о плановима његовог штаба, његовој стратегији да своју акцију (устанак) везује за савезнике и успостављање другог фронта, Михаиловићевом позиву из новембра 1942. на „општу (грађанску) непослушност“ у Србији, као и о потезима четничких команди и јединица на терену. Догађаји с краја 1942. године који су покренули питање новог фронта у Европи, с тим у вези и улоге југословенског ратишта у предстојећим збивањима, за немачко командовање били су довољан разлог да, у склопу мера које ће у првој половини 1943. предузети на овом простору, планирају да разреше и питање потенцијалне четничке опасности. Крајем 1942. за команданта Југоистока најважнији задатак у Србији било је „савладавање Михаиловићевог покрета свим расположивим средствима“ (Зборник НОР-а, XII-2, стр. 895–897). Почетне позиције немачког врха према том покрету ослањале су се на познату Хитлерову србофобију и његово неповерење према снагама које су у себи носиле српски национални предзнак. Такви ставови доћи ће нарочито до изражаја приликом планирања до тада највећих операција на југословенском ратишту – „Вајс“ и „Шварц“, са којима је такође разматрана и опсежна акција разоружавања четника у подручју јадранског залеђа, Далмације, Херцеговине и Црне Горе. Од средине 1943. године, када Михаиловић преноси тежиште своје активности у Србију, Немци се окрећу неутрализацији његових снага и на том простору

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbra...arhiva/VD_2014-prolece/66-2014-1-18-Zoric.pdf

морам признати да су многе ствари и за мене непознаница...сјајно штиво! Завидим што си први наишао на ово...ако немаш ништа против наставио бих да цитирам...ако се не уклапа у тему, само реци, и нећу

 

[proka]

борбену сарадњу против НОВЈ у јулу и августу 1944. четничке команде у Србији условљавале су снабдевањем својих јединица већим количинама оружја и муниције. У белешкама фелдмаршала фон Вајкса, припремљеним за састанак са Хитлером 22. августа 1944. године, изражавала се „апсолутна спремност“ четника Драже Михаиловића да се активно укључе у борбу против „комунистичког непријатеља“ у Србији, НДХ и Црној Гори и, у том смислу, „послушају тактичке директиве немачких официра за везу“, а у замену за „доказану лојалност“ добију оружје и муницију.

Након састанка са Михаиловићем, у првој половини августа 1944, у кампању за наоружавање и снабдевање четника активно се укључује и сам генерал Недић

 

[Koča]

a ovo?

Многи немачки извештаји из тог периода (пролеће 1944) указују на интензивну четничко-немачку сарадњу против партизана: у дневном извештају војног заповедника Југоистока од 8. априла пише да су партизани тешко поразили четничке одреде капетана Раковића; десет дана касније (18. априла) начелник штаба Српског добровољачког корпуса известио је генерала Фелбера да је „сарадња са Цветићевом групом врло добра“; у наредби генерала Фелбера од 28. априла, у завршним фазама операција против 2. и 5. дивизије НОВЈ близу Пожеге у југозападној Србији, спомиње се и четничко учешће на страни немачких и бугарских снага; у Фелберовом извештају од 1. маја 1944. помиње се чак око 1.000 четника прикључених јединици немачког мајора Вејела који је тесно сарађивао са четничким капетаном Нешком Недићем у координирању немачко-четничких операција против партизана, а у истом извештају наводи се и податак да се на правцу Пожега–Косјерић–Ражана– Повлен налази око пет хиљада четника у чијим јединицама су постављени немачки официри за везу и да ће „Дража Михаиловић, који је преузео сву команду над овим четничким снагама успоставити радио-везу с немачком командом“.

Милан Борковић помиње преговоре о сарадњи против НОВЈ које је у марту 1944. водио командант четничких снага у Србији генерал Мирослав Трифуновић са изаслаником војноуправног команданта, обавештајним официром Рудолфом Штеркером

vidi saradnje koliko hoćeš a ugovori koje su četnički komandanti u srbiji potpisali sa okupatorom nemaju pečat???

nema četnika u srbiji koji nije lizao čizmu okupatoru

чек што се узбуђујеш, управо сам те похвалио...него, сад ми ништа није јасно...јел и ово што си болдовао и увеличао стоји у тексту и на којој страници

"nema četnika u srbiji koji nije lizao čizmu okupatoru"

 

[Koča]

Богте неисцрпан извор

Ратни дневник Врховне команде Вермахта у току пролећних и летњих месеци 1943. готово свакодневно бележи податке о акцијама четничких и партизанских снага, о масовним хапшењима и стрељањима комуниста и четника, као и њихових јатака, у циљу одмазде за почињена дела саботаже и препаде на комуникације, посебно железничке, нападе на немачку оружану силу, општинске управе, разоружавања СДС-а, антинемачку пропаганду, пљачку и друге облике угрожавања немачких интереса у Србији. (Ратни дневник Врховне команде Вермахта (1. април – 30. април 1943), превео Константин Павловић, Војноисторијски гласник, 3/1988, стр. 395–427; Срби у Ратном дневнику Вермахта, приредио Никола Живковић, Београд, 203, стр. 61–81).

пише и да су се партизани жестоко борили против Немаца...да не буде забуне да су само четници, с обзиром да се тврди да су четници били највећи и главни непријатељ Немаца, а партизани стагнирали итд...треба бити објективан

 

[proka]

Притиснути, средином 1944. године, на свим фронтовима, Немци објективно нису ни били у могућности да одвоје значајнију помоћ за националне покрете на Балкану, чиме се Хитлер првенствено и руководио када је на састанку 22. августа експлицитно одбацио затражено формирање српске националне армије од 50.000 људи, наглашавајући при том да „нема ништа против ‘малих тактичких маневара’ с покретом ДМ“.

Тај став потврдио је и накнадним телеграмом фон Вајксу: „Смеју се употребити искључиво поједине четничке формације које су се и до сада добро показале и то у локално ограниченим и тактички малим потхватима, те под немачком командом и контролом“.

dakle, nemci su praktično i komandovali svojim četničkim slugama

dobro kažeš bratac, odličan izvor iz koga se nesumljivo vidi da su četnici u potpunosti služili naciste kao i fašiste !!!

 

[proka]

u tom članku ministarstva odbrane republike srbije svuda piše se o saradnji dražinih četnika sa nacistima, ajde nadji neki pasus o saradnji partizana i nacista

 

[Koča]

борбену сарадњу против НОВЈ у јулу и августу 1944. четничке команде у Србији условљавале су снабдевањем својих јединица већим количинама оружја и муниције. У белешкама фелдмаршала фон Вајкса, припремљеним за састанак са Хитлером 22. августа 1944. године, изражавала се „апсолутна спремност“ четника Драже Михаиловића да се активно укључе у борбу против „комунистичког непријатеља“ у Србији, НДХ и Црној Гори и, у том смислу, „послушају тактичке директиве немачких официра за везу“, а у замену за „доказану лојалност“ добију оружје и муницију.

Након састанка са Михаиловићем, у првој половини августа 1944, у кампању за наоружавање и снабдевање четника активно се укључује и сам генерал Недић

ово је занимљиво из перспективе Мартовских преговра...

Да ли се можда спомиње спремност четника да се боре и против савезника или само против комуниста...С обзиром да имамо немачка документа по којима су комунисти изразили спремност да се боре и протв савезника ако се искрцају? дисктујмо лепо, без острашћености и сујете...мислим да се може?

 

[proka]

a posledica te saradnje dražinih četnika sa okupatorom je bila sledeća:

Расуло у четничким редовима, које је Нојбахер приметио августа 1944. године, било је већ извесно време очигледно.

Мајор Радослав Ђурић, четнички командант југоисточне Србије, у мају исте године прешао је партизанима с неколико својих официра и војника, а у августу је партизанима пришла Ибарска четничка бригада.

„Ђурићеве акције у критичним данима октобра и новембра 1941. у западној Србији и његова каснија настојања да сведе на најмању меру борбу између четника и партизана указује на то да је био посве другачији од већине осталих четничких команданата.

Након преласка постао је заменик начелника Главног штаба НОВЈ у Србији“.

eto još četnika koji su prešli u partizane, zar ne?

 

[Koča]

u tom članku ministarstva odbrane republike srbije svuda piše se o saradnji dražinih četnika sa nacistima, ajde nadji neki pasus o saradnji partizana i nacista

е искрено нисам куцао ништа у вези комуниста, сутра ћу...иначе, фино дело, рекло би се...

ко би рекао да су четници све до краја 1943. били главни непријатељи Немцима и да су Немци предузели против њих све оне силне операције...

 

[proka]

е искрено нисам куцао ништа у вези комуниста, сутра ћу...иначе, фино дело, рекло би се...

ко би рекао да су четници све до краја 1943. били главни непријатељи Немаца и да су Немци предузели против њих све оне силне операције...

hahhahahahhahah

o tome možeš samo da sanjaš

jer u članku ima nebrojeno primera četničke saradnje sa nacistima, okupatorima koje ti poričeš, jer ti fali pečat

 

[Koča]

hahhahahahhahah

o tome možeš samo da sanjaš

jer u članku ima nebrojeno primera četničke saradnje sa nacistima, okupatorima koje ti poričeš, jer ti fali pečat

што да сањам проко?

сад те ама баш ништа не разумем...јел ми цитирамо исто дело...извињам се унапред ако сам нешто помешао

Ево линка, провери молим те, не бих волео да износим нетачне информације

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbra...arhiva/VD_2014-prolece/66-2014-1-18-Zoric.pdf

Операције које су Немци предузимали против Михаиловићевих снага и њега лично у лето и јесен 1943. године указују, заправо, да је немачко командовање у том периоду још увек било окренуто четницима као главном непријатељу у Србији. 29 На удару немачких снага у операцији „Моргенлуфт“, која је организована непо- средно по Михаиловићевом повратку у Србију, средином 1943. године, нашли су се у јулу месецу, поред Михаиловића, и други четнички команданти: генерал Мирослав Трифуновић, Никола Калабић, Драгутин Кесеровић и други. Седма брдска СС дивизија „Принц Еуген“ извела је, октобра 1943, операцију на Копаонику против Кесеровићевих четника, у пределу Јастрепца, Гоча и Копаоника. Немачким потрагама и претраживањима терена био је изложен и Михаиловићев командант у источној Србији Велимир Пилетић, посебно око Хомоља. Према Ивану Авакумовићу, из објављених немачких извора следи да су жртве рација, хапшења, слања у логоре или на стрелишта биле идентификоване као припадници Михаиловићеве организације, иако је евидентно да Немци своје противнике нису увек јасно разазнавали. 30 Нарочито подозрење Немци су исказивали према четницима који су се по Михаиловићевом наређењу инфилтрирали у Српску државну стражу, што им је додатно отежавало разликовање присталица окупатора од његових противника унутар СДС-а. Тим поводом, И. Авакумовић пише о тешкоћама немачког сналажења у „лавиринту бивших дражиноваца и псеудодражиноваца“.31 У лето 1943. истовремено је организована и акција против Николе Калабића на Руднику; јула 1943. Михаиловић је уцењен са 100.000 рајхсмарака у злату (ко доведе жива или мртва „вођу банди Дражу Михаиловића“); октобра исте године отпочеле су операције „планског претреса терена“ у захвату комуникација Пожега – Косјерић – Маљен – Равна гора (подухват „Maiskolben“) и чишћење терена западно од Ужица (подухват под шифром „Krum“). Истовремено, СС јединице, Бугари и љотићевци организовали су операцију „Herbstnebel“ у пределу између Ужица и Кокиног Брода. 32

У време када је од краја 1941. до средине 1943. године партизански покрет у Србији пролазио кроз фазу озбиљне стагнације, за немачке окупационе власти у Србији Михаиловићеве снаге су биле највећи непријатељ. Захваљујући обавештајним и добро организованим прислушним службама (полицијским и војним), Немци су већ од почетка 1942. располагали поузданим информацијама о Михаиловићевом покрету, о плановима његовог штаба, његовој стратегији да своју акцију (устанак) везује за савезнике и успостављање другог фронта, Михаиловићевом позиву из новембра 1942. на „општу (грађанску) непослушност“ у Србији, као и о потезима четничких команди и јединица на терену. Догађаји с краја 1942. године који су покренули питање новог фронта у Европи, с тим у вези и улоге југословенског ратишта у предстојећим збивањима, за немачко командовање били су довољан разлог да, у склопу мера које ће у првој половини 1943. предузети на овом простору, планирају да разреше и питање потенцијалне четничке опасности. Крајем 1942. за команданта Југоистока најважнији задатак у Србији било је „савладавање Михаиловићевог покрета свим расположивим средствима“ (Зборник НОР-а, XII-2, стр. 895–897). Почетне позиције немачког врха према том покрету ослањале су се на познату Хитлерову србофобију и његово неповерење према снагама које су у себи носиле српски национални предзнак. Такви ставови доћи ће нарочито до изражаја приликом планирања до тада највећих операција на југословенском ратишту – „Вајс“ и „Шварц“, са којима је такође разматрана и опсежна акција разоружавања четника у подручју јадранског залеђа, Далмације, Херцеговине и Црне Горе. Од средине 1943. године, када Михаиловић преноси тежиште своје активности у Србију, Немци се окрећу неутрализацији његових снага и на том простору

 

[proka]

a posledice po okupatorske sluge su bile sledeće:


Од средине 1943. године позиције Михаиловићевог покрета у земљи и у односу на савезнике знатно се погоршавају. Помоћ западних савезника четницима почела се значајно смањивати, да би од новембра 1943. „велика тројица“ у Техерану, прихватајући партизане у Југославији као савезничку оружану силу, овима обећала сву могућу војну и материјалну помоћ.

Успеси Црвене армије на Источном фронту значили су велику пропагандну и политичку предност за комунисте у Југославији, а одлуке Другог заседања АВНОЈ-а представљале су директан изазов Михаиловићевом покрету како на унутрашњем, тако и на спољно-политичком, дипломатском плану.

Повлачењем војних мисија из четничких штабова почетком 1944. и изнуђивањем оставке Пурићевог кабинета, чиме је Михаиловић смењен с функције министра војске, морнарице и ваздухопловства у Југословенској влади, Британци су у мају исте године избрисали и последње трагове службене подршке Михаиловићу.

У августу месецу њему је одузета и функција начелника штаба Врховне команде, да би завршни ударац Михаиловићу задао лично његов краљ када је 12. септембра 1944, на британско инсистирање, преко ББС-а позвао све Србе, Хрвате и Словенце да се уједине и приступе Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом (

Књига о Дражи, II, Уредио Радоје Кнежевић, Виндзор 1956, стр. 118–119).

Овај позив пратило је и краљево упозорење, које је за Михаиловића имало посебну тежину: „Сви они који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности и који се не би одазвали овом позиву, неће моћи да се ослободе издајничког жига ни пред народом ни пред историјом“

 

[Koča]

Ништа ја тебе проко не разумем...те највећи непријатељи немаца до краја 1943, те силне немачке операције, те потерница.....те "окупаторске слуге"....ко ће тебе да похвата

Еј али позвао си се на једно сјајно дело

Књига о Дражи, II, Уредио Радоје Кнежевић, Виндзор 1956, стр. 118–119).

ако си за да цитирамо и то? ово што смо до сада урадили је било сјајно...само да не уводиш повремене конфузије

 

[proka]

Ништа ја тебе проко не разумем...те највећи непријатељи немаца до краја 1943, те силне немачке операције, те потерница.....те "окупаторске слуге"....ко ће тебе да похвата

Еј али позвао си се на једно сјајно дело

Књига о Дражи, II, Уредио Радоје Кнежевић, Виндзор 1956, стр. 118–119).

ако си за да цитирамо и њега? ово што смо до сада урадили је било сјајно...само да не уводиш повремене конфузије

.
hahhahhah

pa kako je draža od najvećeg neprijatelja nemaca postao najveći prijatelj nemaca

i zašto nemce ne zoveš pravim imenom - NACISTI ili OKUPATORI??

svojevremeno i italijani su za tebe tek bili italijani a ne FAŠISTI

tipično ponašanje radi umanjenja ratnih zločina i izdaje od strane četnika prema svome narodu

kao nisu saradjivali sa fašistima nego sa italijanima

nisu saradjivali sa nacistima nego sa nemcima

vidi se iz aviona da voliš pitome okupatore, da voliš fašiste i naciste

 

[Koča]

.
hahhahhah

pa kako je draža od najvećeg neprijatelja nemaca postao najveći prijatelj nemaca

i zašto nemce ne zoveš pravim imenom - NACISTI ili OKUPATORI??

svojevremeno i italijani su za tebe tek bili italijani a ne FAŠISTI

tipično ponašanje radi umanjenja ratnih zločina i izdaje od strane četnika prema svome narodu

kao nisu saradjivali sa fašistima nego sa italijanima

nisu saradjivali sa nacistima nego sa nemcima

vidi se iz aviona da voliš pitome okupatore, da voliš fašiste i naciste

чек бре како сад постао највећи пријатељ немаца....то сам пропустио, ебига не могу све да прочитам одједном...де цитирај ми то или ме упути на страницу

и чек бре јел ти то хоћеш Немце да одвојиш од нациста...значи за тебе нису Немци били нацисти, иако су довели Хитлера на власт...то оно, као кад браниш Хрвате...нису сви Хрвати усташе или? па што комунисти побише оне силне Немце по Војводини ако нису сви били нацисти? ништа ја тебе проко не разумем.

 

[proka]

чек бре како сад постао највећи пријатељ немаца....то сам пропустио, ебига не могу све да прочитам одједном...де цитирај ми то или ме упути на страницу

и чек бре јел ти то хоћеш Немце да одвојиш од нациста...значи за тебе нису Немци били нацисти, иако су довели Хитлера на власт...то оно, као кад браниш Хрвате...нису сви Хрвати усташе или? па што комунисти побише оне силне Немце по Војводини ако нису сви били нацисти? ништа ја тебе проко не разумем.

.
.
o daaa, razumeš ti dobro, samo se praviš

dakle, na pdf istorija, pravilno bi bilo nemačke okupatore zvati nacistima, zar ne?

a italijanske okupatore zvati fašistima !!

to što su bili dobri prema tvojim gubitnicima iz ww2, ne znači nama potomcima pobednika baš ništa

 

[Koča]

.
.
o daaa, razumeš ti dobro, samo se praviš

dakle, na pdf istorija, pravilno bi bilo nemačke okupatore zvati nacistima, zar ne?

a italijanske okupatore zvati fašistima !!

to što su bili dobri prema tvojim gubitnicima iz ww2, ne znači nama potomcima pobednika baš ništa

не знам, можда је проблем у мени, трудим се стварно...али надам се да те други схватају...

тако је, драго ми је да си то сконтао...па колико сам само ја говорио о томе.... зато сам се увек питао зашто комунисти никада нису спомињали "анти-нацизам", "смрт нацизму" итд... за њих нацисти као да не постоје читав рат, у том смислу...а често када спомињу фашисте мисле на Србе, краља итд...

ајмо мало о овоме...зашто нема "анти-нацизма", "смрт нацизму" ,итд код комуниста...можеш ли нам наћи један такав документ? па нису побогу ваљда фашисти (Италијани) били једини и главни непријатељи комуниста? ал кажем ти има доста случајева где са фашисти ословљавају и српску владу у Лондону, краља, или пре рата "српску буржоазију", итд...баш конфузно...ајде да пробамо то да објаснимо