Počinjala sam ovu temu na nekoliko PDF-a ali sam uvek umesto podrške ili dobronamernih saveta dobijala na PP da manem, ljudi ne vole o tako nečem da divane. Aj i ovde da pokušam, poslednja stanica.
Imam polusestru, otac zajednički, majke ne, boluje od shizofrenije već 16.g. sada je 48.g.
Kada je bolest konstatovana stvarno je bilo strašno. Do juče cura koja je fax završila pre roka sa ocenom 9,90 ili tako nešto, postaje biljka kojoj je bitno samo to zašto u kutiji cigareta ima 6kom. i nikako joj nije jasno ni da je popušila ostale cigarete, ni da ono što pita nema veze s mozgom, ona tera svoje i konačno shvatam da je u pitanju bolest.
Godine prolaze, ona se konačno leči, pre toga smo se nosile kako smo znale i umele, samo je meni verovala, samo je samnom htela da komunicira.
Godine 1999 je prestala da uzima lekove a ja to nisam znala, zvala me telefonom, pričala priče koje su zaista imale smisla dok nisam ukapirala da je prestala da uzima lekove.
Kako sam ukapirala, htela je da ostane trudna, naišla na momka koji boluje od iste bolesti ali je stvarno u besprekornom stanju, uzima lekove i fantastično funkcioniše.
Neuzimanje lekova ju je ponovo vratilo na početak, počela je ponovo da halucinira, mene optuživala za sve i svašta, najviše da se udvaram njenom mužu.
Štagod, danas je koliko-toliko normalna, ali je krenula da pravi testament, mojoj deci ostavlja jedan stan u kome momentalno živi sa mužem, s tim da on ima pravo plodouživanja, njegovoj deci ostavlja neki drugi stan, i tako...
Pokušavam svakojako da joj objasnim da mojoj deci ništa od nje ne treba, nema vajde, kažem joj da nije fer nekome išta ostaviti onako na neviđeno, iliti daj da ti kažem šta ti ostavljam, a ti posle gledaj kako ćeš, probam da joj objasnim da moja deca od nje ne žele ništa, ona je uporna da tako TREBA, i opet jovo nanovo.
Shvatam ja da je njen brak isto tako ranjiv i nikakav kao i mnogi drugi, ali je ona super senzitivna, pa neke stvari drugačije shvata, shvatam i to da bi želela da sa mojom decom ima neki dublji kontakt, ali ni dosad nije sa njima umela da komunicira, kako misli da će ubuduće moći, samo time da im ostavi neku imovinu koju će moći da koriste posle njene smrti.
Sve mi je to budibogsnama, najviše me nervira to da je ona od moje dece samo malko starija, nekih desetak godina, a ponaša se kao da će sutra umreti i njima ostaviti neznamnijašta.
Stvarno sam frustrirana neviđeno.
