Hm... ajde maloooo rp-a...
Tek da se nadje, nisam dugo pa pisala...
U toku je bio cas cini. Frances je bila duboko zamisljena, ali je nekako uspevala da ukapira sve sto se desavalo. Uspela je i da izvede tu novu cin - Vandaset, koja je cinila nevidljive predmete vidljivim, a na vidljivim otkrivala nevidljive tragove. Cak je i test cini na kraju godine trebalo da bude neka vrsta resavanje detektivskog slucaja. Frances je jedva cekala... ali, to nije bilo ono o cemu je razmisljala. Toliko se stvari sada desavalo, da je glava bolela od razmisljanja.
Sta se to desava sa Edijem? Da li je Voldemor ponovo tu? I sta bi oni mogli da urade povodom toga?! Ocigledno nista...
Zatim, Fran je mucio razlog njene odsutnosti i izbegavanja drustva. Da ona ne gresi? Ma da li srodne duse i postoje...? To je teralo da se u nekim trenucima potpuno izgubi, ne znajuci gde se nalazi, samo se prepustajuci mislima - da li...? ili mozda ipak ne... To ju je duboko mucilo.
-Hej..., promrlja Rejcel dok je prolazila pored nje. U medjuvremenu je i zvonilo za kraj casa. -Zdravo, odgovori Frances. Posle ovoga sa Edijem i Voldemorom, Frances je imala dobar izgovor za svoju rasejanost. A ipak... nije joj bilo do razgovora o tome...
-Vas dve! Da popricamo, sta mislite?, dosla je i Gven.
-Ma ne znam. Moram i da provezbam ove cini. A sad ce i sledeci cas, a moramo i da rucamo., pokusala je Fran.
-Ne, neces se ponovo izvuci. Cudne stvari se desavaju, a mi nemamo priliku ni da razgovarano. A sta se desava sa Redom vise...?, rece Gven brzo.
-Dakle, hocemo li...?, podje Rejcel polako.
Frances je bez reci posla za njima.
Usle su u prvi slobodni kabinet i zatvorile vrata za sobom.
-I...?! Reci sta imas..., bukvalno u isto vreme okretose se Rejcel i Gven prema Frances fiksirajuci je pogledom.
-Ja... ma nista. Hocemo li da pricamo ili ne?!
-Pa evo pricamo. Izvoli.
-Ne, ne, ne.... necemo tako.
Sta je sa Redom i Edijem?, upitno pogleda Fran.
-Nemamo pojma. Sve je cudno. Za Red nema vremena, a sto se Voldemora tice... Da li se vratio?!
U tom trenutku udje Keli u ucionicu. Bila je iznenadjena sto ih je zatekla tu. Ocigledno joj je bila potrebna privatnost.
-A tu ste...? Lepi sto smo sve tu!, uzviknu Keli. Jel pricate o navodnom povratku? Da li vi uopste verujete u to?, pricljiva Keli je vec zapocela pricu.
Sve cetiri ostale su veoma dugo u kabinetu pokusavajuci da shvate zasto, kako, se sve to desava... Mora da ima nekog smisla...
Jako kasno su se osvestile da nije raspust, da se nalaze u skoli, da su, na zalost, propustile rucak...
-Hm... pa lepo, promrlja Fran neraspolozeno. Nista nismo razumele, a jos cemo i da kasnimo na cas.
Sreca, pa je kabinet astronomije bio veoma blizu i uspele su da stugnu na vreme. Ne vreme da vide Lajonela kako razgovara sa Lisom. I oni su ocigledno imali istu temu.
-Hm... da li se to meni cini ili su svi zaokupljni misticnim stvarima koje se desavaju...?! Mene prosto bas briga.
Na srecu, zvonilo je, posli su u kabinet, a Fran je kao odgovor primila samo zacudjene poglede.
Da su jos trenutak ostali napolju, cinilo joj se, da bi osuli paljbu po njoj. Mislila je da im najvise smeta ta njena ravnodusnost. A ona nije bila ravnodusna... cak naprotiv. "Samo" je razlicite, veoma razlicite stvari smatrala misticnim i vrednim paznje.
A meni je to omiljena boja!
, a DAMBLDOR koristi narandzastu, al on ne dolazi cesto, pa nema problema... 8)
