Harry Potter Fan Club

  • Začetnik teme Začetnik teme Harijeva sestra
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Uf koliko imam da citam! :x Ali nema veze! :D Bili ste fantasticni sto se tice rp-a.Ozbiljno!Ostalo mi je samo jos jedan mali delic da procitam.CMOK svima

P>S>Ovih dana necu moci bas puno da dolazim jer nemam puno sati.Mozda jednom na dan!Smrc... :cry:
 
Elishabeth:
Uf koliko imam da citam! :x Ali nema veze! :D Bili ste fantasticni sto se tice rp-a.Ozbiljno!Ostalo mi je samo jos jedan mali delic da procitam.CMOK svima

P>S>Ovih dana necu moci bas puno da dolazim jer nemam puno sati.Mozda jednom na dan!Smrc... :cry:
Kliknite za proširenje...
Bas bezveze :roll:
Nemoj da brines, odrzavacemo rp :wink:
Evo ja cu da se potrudim... :lol:

p.s. Da li smo se izjasnjavali ko je za vracanje Voldemora??? Ili ste odlucili da se vraca...? :roll:
 
Pisala sam malo rp,ali radnja se odvija poslije onoga sa Fran I Edijem.
Vas 2 napisite sta se desilo u medjuvremenu.Ok?
Btw,meni se bas I ne svidja ozivljavanje Voldemora,ali kako god vi hocete.Mozda ce biti zanimljivo…

Dani u Hogvortsu su prolazili,a Rejcel je sve manje razgovarala sa svojim prijateljima….
“Svi su zauzeti nekim svojim problemom….Jos sad ova frka sa Voldemorom…Hm….Ponekad pozelim da imam normalno djetinjstvo.Bez ovih svih cudnih,magicnih “stvari” I stvorenja koje me okruzuju…
Ipak,s druge strane,ovdje makar nikada nije dosadno….Samo,zapostavili smo druzenja,opustene razgovore u boravku,zajednicka okupljanja.Sve je nesto “na brzinu”.”,razmisljala je Rejcel dok je sama hodala prema ucionici,sa knjigama u rukama.Imali su cas istorije magije.Zajedno sa mladim carobnjacima I vjesticama iz Sliterina.
Kada je usla u ucionicu,gotovo svi su bili na svojim mjestima.Sjela je do Frances kao I obicno,I promrmljala:”Fran,sta se to desava sa Edijem?”
“Ne pitaj me nista sad….Ne znam sta da ti kazem…Sve je ovo cudno,I za mene strano…Razgovaracemo nakon casova.Vazi?”,rekla je Frances.
Rejcel je osjetila malo tuge u njenom glasu…….


Nakon zanimljivog casa istorije magije,Rejc je bila oraspolozena.Taj joj je predmet bio najdrazi,a ovog puta saznala je jos mnogo toga,upravo o magiji.Bila je fascinirana nekim stvarima o kojima je profesor pricao.
Dok je sakupljala stvari sa stola,prisla joj je Sara.
“Rejc,cas je bio zanimljiv zar ne?”,nasmijala se.
“Naravno!”,slozila se Rejcel
“Znas,meni se ni malo ne svidja ova mrznja izmedju Sliterina I Grifindora….Mislim da je doslo vrijeme da se pocnemo druziti I voljeti”,tuzno je rekla Sara.
“Saro,ne znam da li cemo docekati da mrznja potpuno nestane,ali sigurno cemo se potruditi da to postignemo.Znas,meni ne smeta sto se sa vama druzim.”,ohrabrila ju je Rejcel.
“Znam,hvala ti.Ali Edi…?”,Sara je pognula glavu.
“Nista se ti ne brini za Edija.Iako se ponasa kao da ne voli nas djevojcice,a posebno vas iz Sliterina,on to ne misli tako.Ma znas ti njega…”,nasmijala se Rejcel,”ne obracaj paznju.Vidjeces da ce ga to proci…”
“Upravu si.Idemo sada napolje.Da udahnemo malo svjezeg zraka.”,I Sara se nasmjesila….
“Naravno”,slozila se Rejcel.Njih dvije su potrcale prema vratima kabineta.

pozdravljam vaaaaaaasss! :wink:
 
Sve se desilo tako brzo. Edi je bio u cudu. Sta sad, bilo je pitanje. Edi se okrete ka Lajonelu trazeci odgovor. Lajonel je stajao u cudu, ni on nije znao sta se desilo. Edi pogleda Fren. Suze su se slivale niz njeno lice. On se saze i podize je sa poda. Jezik mu se zavezao, nije znao sta da kaze.
- Hajdemo malo napolje, na svez vazduh. - progovori Edi posle duzeg vremena.
Gledao je i dalje u nju. Nije mogao da je zamisli takvu.
Napolju je bilo lepo i suncano vreme, vetric je pirkao sa jezera. Otisli su cutke do starog drveta pored jezera. Edi sede pored Fren i rece - Oprosti. Ne znam sta se desava. Stvarno ne znam sta se desava. Jesam li te ja rasplakao? Stvarno ne znam sta mi je bilo? Daj bre, Fren, sta se ovo desava?
Savio je noge, obgrlivsi ih rukama i naslonivsi bradu na kolena zagleda se u neku tacku ispred sebe.
Jos uvek je mogao da cuje njeno brzo disanje nakon placa, i jecaje smirenja.
Zatvorio je oci. Vetar, sum jezera, daleki cvrkut ptica iz sume, zvuci Hogvortsa iza njih i njeni jecaji pored, svi su se slivali u kakofoniju zvukova
u njegovoj glavi. Pogledao je ka Fren. Ona je sedela gledajuci u vrh svojih patika, tako skoncentrisano kao da se bojala da skrene pogled na bilo koju drugu stranu.
- Sta se ovo desava? - progovori Edi jos jednom nezno i oprezno spustivsi dlan na njeno blize rame.
 
bleach:
Elishabeth:
Uf koliko imam da citam! :x Ali nema veze! :D Bili ste fantasticni sto se tice rp-a.Ozbiljno!Ostalo mi je samo jos jedan mali delic da procitam.CMOK svima

P>S>Ovih dana necu moci bas puno da dolazim jer nemam puno sati.Mozda jednom na dan!Smrc... :cry:
Kliknite za proširenje...
Bas bezveze :roll:
Nemoj da brines, odrzavacemo rp :wink:
Evo ja cu da se potrudim... :lol:

p.s. Da li smo se izjasnjavali ko je za vracanje Voldemora??? Ili ste odlucili da se vraca...? :roll:
Kliknite za proširenje...

POZ Bleach!Nego nisam ni ja za Voldemora.Vreme je za nove stvari! :wink:
 
mystical_ocean:
Pisala sam malo rp,ali radnja se odvija poslije onoga sa Fran I Edijem.
Vas 2 napisite sta se desilo u medjuvremenu.Ok?
Btw,meni se bas I ne svidja ozivljavanje Voldemora,ali kako god vi hocete.Mozda ce biti zanimljivo…

Dani u Hogvortsu su prolazili,a Rejcel je sve manje razgovarala sa svojim prijateljima….
“Svi su zauzeti nekim svojim problemom….Jos sad ova frka sa Voldemorom…Hm….Ponekad pozelim da imam normalno djetinjstvo.Bez ovih svih cudnih,magicnih “stvari” I stvorenja koje me okruzuju…
Ipak,s druge strane,ovdje makar nikada nije dosadno….Samo,zapostavili smo druzenja,opustene razgovore u boravku,zajednicka okupljanja.Sve je nesto “na brzinu”.”,razmisljala je Rejcel dok je sama hodala prema ucionici,sa knjigama u rukama.Imali su cas istorije magije.Zajedno sa mladim carobnjacima I vjesticama iz Sliterina.
Kada je usla u ucionicu,gotovo svi su bili na svojim mjestima.Sjela je do Frances kao I obicno,I promrmljala:”Fran,sta se to desava sa Edijem?”
“Ne pitaj me nista sad….Ne znam sta da ti kazem…Sve je ovo cudno,I za mene strano…Razgovaracemo nakon casova.Vazi?”,rekla je Frances.
Rejcel je osjetila malo tuge u njenom glasu…….


Nakon zanimljivog casa istorije magije,Rejc je bila oraspolozena.Taj joj je predmet bio najdrazi,a ovog puta saznala je jos mnogo toga,upravo o magiji.Bila je fascinirana nekim stvarima o kojima je profesor pricao.
Dok je sakupljala stvari sa stola,prisla joj je Sara.
“Rejc,cas je bio zanimljiv zar ne?”,nasmijala se.
“Naravno!”,slozila se Rejcel
“Znas,meni se ni malo ne svidja ova mrznja izmedju Sliterina I Grifindora….Mislim da je doslo vrijeme da se pocnemo druziti I voljeti”,tuzno je rekla Sara.
“Saro,ne znam da li cemo docekati da mrznja potpuno nestane,ali sigurno cemo se potruditi da to postignemo.Znas,meni ne smeta sto se sa vama druzim.”,ohrabrila ju je Rejcel.
“Znam,hvala ti.Ali Edi…?”,Sara je pognula glavu.
“Nista se ti ne brini za Edija.Iako se ponasa kao da ne voli nas djevojcice,a posebno vas iz Sliterina,on to ne misli tako.Ma znas ti njega…”,nasmijala se Rejcel,”ne obracaj paznju.Vidjeces da ce ga to proci…”
“Upravu si.Idemo sada napolje.Da udahnemo malo svjezeg zraka.”,I Sara se nasmjesila….
“Naravno”,slozila se Rejcel.Njih dvije su potrcale prema vratima kabineta.

pozdravljam vaaaaaaasss! :wink:
Kliknite za proširenje...


Evo malo ja da piskaram:

Dok su se Rejcel i Sara veselo uputile napolje,Kelly je morala d aide da polaze OCN test iz magijskih stvorenja.To joj nije predstavljalo problem jer ih je inace mnogo volela.Sa sobom je morala da ponese Nimfu i sovu koju joj je Varvik poklonio kako bih lakes uradila test.Kad je usla u ucionicu ugledala je samo petoro djaka koji su vec krenuli sa radom.-Gospodjice Roberts pozurite!Ostali su vec poceli!-Opomene je nastavnik.Kelly se brzo smestila u trecu klupu od nastavnikovog stola.Uzela je papir i krenula da radi.

***
Kelly pogleda na sat.Proslo je vec pola sata.Morala je da pozuri.-Smiri se!Prekini!-Vikala je Kelly na sovu kojoj je ocigledno bilo neprijatno da je Kelly ispituje i bocka svakih pet minuta.-Izvinite!Mogu li da izadjem?-Upitala je.
-Gospodjice Roberts!Radite test zaboga!-Namrsti se nastavnik.
-Znam ali mojoj sovi nije dobro.Ovaj ne u bukvalnom smislu.Nija bila dosta dana napolje.Mislim da joj to smeta.
-Dobro!Ali pozurite!Samo minut!-Kelly je uhvati i izadje iz ucionice.-Hajde!Idi!-Kelly se okrete da udje u ucionicu ali joj odjednom neki prijatan zvuk privuce dalje.Bio joj je poznat odnegde.Krenula je da ga prati.Zvuk je bio sve jaci.Sve dok nije stigla do portreta koji je Edi pre neki dan gledao.Muzika je prestala.Sada je osecala kao da mora da otvori portret.Mora videti sta se nalazi unutra.Sa druge strane.Ruke su joj se same priblizavale.Sve blize i blize…..-Zum!-U jednoj sekundi Kelly se nasal na drugoj strani hodnika.Lezala je skoro nepomicno.Tako bledo i suvo……..

Toliko od mene1Pozdrav.Izvinite sto sam isla malo preko reda ali sam htela da ozivim lik.Nadam se da mi ne zamerate!
 
Evo i mene... Samo svratio sa vidim sta se radi kod vas... Vidim da skoro niko nije za vracanje Voldemora, pa zbog cega onda da ga vracamo...?
E da, pozdravila vas je Ireth sve... Ona ne moze jos uvek da dodje zbog skole. Mora da uci, tako da... :(
Evo napisacu i ja malo rp-a, samo da ozivim njen lik, posto je niko nije pominjao...
Lajonel je bio u cudu, i zatecen nakon onoga sto je Edi ucinio, ali ipak, nije pokusao da ih prati, nego ih je ostavio nasamo. Sutradan su trebali da imaju OCN, i on je resio da ovoga puta legne ranije na spavanje. Pozdravio se sa svima u boravku, i pozeleo im laku noc u sedam sati, dok su ga ostali posmatrali u cudu, i otisao je u krevet. Zaspao je istog trena.
Sedeo je u mracnoj prostoriji, i jedva je razaznavao zidove. Uskoro je shvatio da se nalazi u kolibi. Svetlost je provirivala kroz poluotvorena vrata. Vetar je sumio skoro necujno. Polako je ustao i izasao. Odjednom, sunce mu je zablesnulo oci, i on je sakrio oci, polako pokusavajuci da se privikne na svetlost. Proslo je desetak minuta, koliko se njemu cinilo, i onda je pogledao oko sebe, i dalje trepcuci. Poceo je da razaznaje stvari. Iza kolibe lezala je suma, koliko se njemu cinilo, hrastovog drveta. Mesec je bledo i neprimetno stajao kraj sunca, dok ga nije predivan paperjasto-beli oblak zaklonio. Potok se kotrljao dolazeci sa obliznjeg brda, i zureci nekud u dolinu ispod. Nesto crno se videlo dole, ali Lajonel nije mogao da razazna sta je to. Spustio se malo niz strminu, i seo na jednu zaravan uzivajuci. Uvek je zeleo da vidi ovako nesto. Mastao je da zivi na ovakvom mestu. Sam, u tisini bez igde ikoga. Slusao je umilnu pesmu ptica, i uskoro je zaspao na toplom suncu. Nedugo zatim, osetio je nesto mekano na licu, i otvorio je oci. I dalje je lezao na toj livadi, a zec je stajao iznad njega i radoznalo ga njuskao. On se nasmejao od zadovoljstva, i seo. Protrljao je oci, i primetio da sedi u svom krevetu u spavaonici, i da je skoro devet sati. Razocarao se sto je ono bio samo san, i nevoljno ustao iz kreveta oblaceci se. Znao je da kasni na dorucak. Ubrzo je trcao hodnicima i skoro se sudario sa Elenom. Bilo mu je drago sto nije jedini koji kasni:
"Cao!" rekao je ubrzano
"Cao... Kasnimo na dorucak! MIslim da bi trebali da pozurimo."
"MIslim da si u pravu" i uskoro su upali u dvoranu smejuci se. Dorucak je tek poceo, i nisu mnogo zakasnili. Elena se okrenula ka Lajonelu:
"Hoces da mi se pridruzis za nasim stolom?" gledala ga je puna nade.
On je pogledao sumnjicavo na Sliterinski sto, i nakon nekoliko sekundi razmisljanja, nasmejao se:
"Naravno! Sto da ne..." i rekao je ostalima da ide sa Sliterincima da doruckuje, a Edi ga je gledao sa nevericom.
On i Elena su seli malo dalje od ostalih, i zapoceli pricu o OCN-u koji ih ocekuje. Svi u sali su bili zaprepasceni sto je jedan Grifindorac otisao do stola Sliterinovaca, ali oni mu nisu smeli nista, s' obzirom da je bio prefekt, a direktor se samo zadovoljno smesio.
Uskoro, dorucak je bio gotov, i oni su otrcali po knjige, a zatim se nasli pred ucionicom gde su trebali da polazu ispit. Usli su samouvereno u ucionicu, sigurni da ce poloziti ispit, i bez imalo treme.Vec je pola sata proslo, kada je Kelly zatrazila da izadje napolje na trenutak, zbog njene sove. Lajonel se malo na to obazirao, ali Elena je pogledala sumnjicavo za njom, i nevoljno nastavila da radi test.
 
infidel:
Sve se desilo tako brzo. Edi je bio u cudu. Sta sad, bilo je pitanje. Edi se okrete ka Lajonelu trazeci odgovor. Lajonel je stajao u cudu, ni on nije znao sta se desilo. Edi pogleda Fren. Suze su se slivale niz njeno lice. On se saze i podize je sa poda. Jezik mu se zavezao, nije znao sta da kaze.
- Hajdemo malo napolje, na svez vazduh. - progovori Edi posle duzeg vremena.
Gledao je i dalje u nju. Nije mogao da je zamisli takvu.
Napolju je bilo lepo i suncano vreme, vetric je pirkao sa jezera. Otisli su cutke do starog drveta pored jezera. Edi sede pored Fren i rece - Oprosti. Ne znam sta se desava. Stvarno ne znam sta se desava. Jesam li te ja rasplakao? Stvarno ne znam sta mi je bilo? Daj bre, Fren, sta se ovo desava?
Savio je noge, obgrlivsi ih rukama i naslonivsi bradu na kolena zagleda se u neku tacku ispred sebe.
Jos uvek je mogao da cuje njeno brzo disanje nakon placa, i jecaje smirenja.
Zatvorio je oci. Vetar, sum jezera, daleki cvrkut ptica iz sume, zvuci Hogvortsa iza njih i njeni jecaji pored, svi su se slivali u kakofoniju zvukova
u njegovoj glavi. Pogledao je ka Fren. Ona je sedela gledajuci u vrh svojih patika, tako skoncentrisano kao da se bojala da skrene pogled na bilo koju drugu stranu.
- Sta se ovo desava? - progovori Edi jos jednom nezno i oprezno spustivsi dlan na njeno blize rame.
Kliknite za proširenje...
Frances je i dalje sedela bez reci. Napolju je bilo veoma prijatno. A Fran se nikako nije tako osecala...
Odjednom joj se obod njenih patika ucinio veoma zanimljivim, toliko, da se zagledala u njega, i ne odvajajuci pogled, razmisljala o njemu.
Okrenula se kada je osetila Edijevu ruku na svom ramenu. Nije znala sta da radi. Jedino sto je mogla da uradi, jedino sto je mogla da izusti bilo je - Izvini.
A zatim je zarila lice u ruke, a suze su ponovo krenule. Nije mogla da se zaustavi.
Podigla je glavu - Izvini. Nisi ti u pitanju. Nisi ti kriv...
Razmisljala je da se okrene i potrci u sobu, gde ce moci da zaboravi na sve, ali su joj noge u trenutku otezale. Nije htela tek tako da ode... Nije to bila ona.
Taj "trenutak" je trajao mesecima,godinama. I to su mali pojmovi da se to opise. Sedeli su u tisini, a polako se smrkavalo.
Frances je plakala. U sebi. Osecala se tako iznureno, tesko... Nije nalazila resnje.
Bilo joj je potrebno "nesto", "neko"... sve je bilo tako nedefinisano.
Zahladnelo je. Kroz Frances je prolazila hladnoca, jos dok je bilo i sunce. U nju se uvukla neka tuga...
Toplina, to joj je potrebno.
 
Feanor the elf king:
Evo i mene... Samo svratio sa vidim sta se radi kod vas... Vidim da skoro niko nije za vracanje Voldemora, pa zbog cega onda da ga vracamo...?
E da, pozdravila vas je Ireth sve... Ona ne moze jos uvek da dodje zbog skole. Mora da uci, tako da... :(
Evo napisacu i ja malo rp-a, samo da ozivim njen lik, posto je niko nije pominjao...
Lajonel je bio u cudu, i zatecen nakon onoga sto je Edi ucinio, ali ipak, nije pokusao da ih prati, nego ih je ostavio nasamo. Sutradan su trebali da imaju OCN, i on je resio da ovoga puta legne ranije na spavanje. Pozdravio se sa svima u boravku, i pozeleo im laku noc u sedam sati, dok su ga ostali posmatrali u cudu, i otisao je u krevet. Zaspao je istog trena.
Sedeo je u mracnoj prostoriji, i jedva je razaznavao zidove. Uskoro je shvatio da se nalazi u kolibi. Svetlost je provirivala kroz poluotvorena vrata. Vetar je sumio skoro necujno. Polako je ustao i izasao. Odjednom, sunce mu je zablesnulo oci, i on je sakrio oci, polako pokusavajuci da se privikne na svetlost. Proslo je desetak minuta, koliko se njemu cinilo, i onda je pogledao oko sebe, i dalje trepcuci. Poceo je da razaznaje stvari. Iza kolibe lezala je suma, koliko se njemu cinilo, hrastovog drveta. Mesec je bledo i neprimetno stajao kraj sunca, dok ga nije predivan paperjasto-beli oblak zaklonio. Potok se kotrljao dolazeci sa obliznjeg brda, i zureci nekud u dolinu ispod. Nesto crno se videlo dole, ali Lajonel nije mogao da razazna sta je to. Spustio se malo niz strminu, i seo na jednu zaravan uzivajuci. Uvek je zeleo da vidi ovako nesto. Mastao je da zivi na ovakvom mestu. Sam, u tisini bez igde ikoga. Slusao je umilnu pesmu ptica, i uskoro je zaspao na toplom suncu. Nedugo zatim, osetio je nesto mekano na licu, i otvorio je oci. I dalje je lezao na toj livadi, a zec je stajao iznad njega i radoznalo ga njuskao. On se nasmejao od zadovoljstva, i seo. Protrljao je oci, i primetio da sedi u svom krevetu u spavaonici, i da je skoro devet sati. Razocarao se sto je ono bio samo san, i nevoljno ustao iz kreveta oblaceci se. Znao je da kasni na dorucak. Ubrzo je trcao hodnicima i skoro se sudario sa Elenom. Bilo mu je drago sto nije jedini koji kasni:
"Cao!" rekao je ubrzano
"Cao... Kasnimo na dorucak! MIslim da bi trebali da pozurimo."
"MIslim da si u pravu" i uskoro su upali u dvoranu smejuci se. Dorucak je tek poceo, i nisu mnogo zakasnili. Elena se okrenula ka Lajonelu:
"Hoces da mi se pridruzis za nasim stolom?" gledala ga je puna nade.
On je pogledao sumnjicavo na Sliterinski sto, i nakon nekoliko sekundi razmisljanja, nasmejao se:
"Naravno! Sto da ne..." i rekao je ostalima da ide sa Sliterincima da doruckuje, a Edi ga je gledao sa nevericom.
On i Elena su seli malo dalje od ostalih, i zapoceli pricu o OCN-u koji ih ocekuje. Svi u sali su bili zaprepasceni sto je jedan Grifindorac otisao do stola Sliterinovaca, ali oni mu nisu smeli nista, s' obzirom da je bio prefekt, a direktor se samo zadovoljno smesio.
Uskoro, dorucak je bio gotov, i oni su otrcali po knjige, a zatim se nasli pred ucionicom gde su trebali da polazu ispit. Usli su samouvereno u ucionicu, sigurni da ce poloziti ispit, i bez imalo treme.Vec je pola sata proslo, kada je Kelly zatrazila da izadje napolje na trenutak, zbog njene sove. Lajonel se malo na to obazirao, ali Elena je pogledala sumnjicavo za njom, i nevoljno nastavila da radi test.
Kliknite za proširenje...

Hvala Feanore!Sada cu da prekopiram onaj moj deo:

.-Hajde!Idi!-Kelly se okrete da udje u ucionicu ali joj odjednom neki prijatan zvuk privuce dalje.Bio joj je poznat odnegde.Krenula je da ga prati.Zvuk je bio sve jaci.Sve dok nije stigla do portreta koji je Edi pre neki dan gledao.Muzika je prestala.Sada je osecala kao da mora da otvori portret.Mora videti sta se nalazi unutra.Sa druge strane.Ruke su joj se same priblizavale.Sve blize i blize…..-Zum!-U jednoj sekundi Kelly se nasla na drugoj strani hodnika.Lezala je skoro nepomicno.Tako bledo i suvo……..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top