Motivi koji sramote rad profesora Miloja V. Vasića
Kao prigodno izdanje Pošte Srbije, među markama sa likovima znamenitih ličnosti Srbije, nedavno je objavljena i marka sa likom profesora Miloja M. Vasića, izuzetno značajne ličnosti za razvoj arheologije u našoj zemlji.
Prateći tekst navodi detalje iz njegove biografije, kao i podatak da je u izradi ove marke obezbeđena stručna saradnja Narodnog muzeja iz Velikog Gradišta.
Na samoj marki, a posebno na kovertu koji je prati, prikazan je lik profesora Vasića, kao i predmeti i motivi koji, pretpostavljamo, treba da ilustruju njegov rad i dostignuća na osnovu kojih je svrstan među značajne ličnosti naše istorije.
Međutim, motivi koji su izabrani uglavnom ne odslikavaju naučne činjenice, niti imaju ikakve veze s Vasićevim arheološkim radom, već ukazuju na pogrešne i pseudoarheološke tvrdnje, temeljno osporene u stručnoj literaturi.
Prikazane pravougaone pločice poznate su među arheolozima pod imenom „pločice iz Tartarije“, po nalazištu u zapadnoj Rumuniji, a njihova autentičnost i pronalazak (1961) su pod opravdanom sumnjom.
Uostalom, one nisu ni na koji način povezane s prof. Vasićem. Drugi keramički disk (na koverti), čak i nije iz vinčanske kulture, već potiče iz kasnijeg nalazišta bronzanog doba u okolini Pančeva (koje takođe nije Vasić iskopavao).
Čitava likovna kompozicija je nesrećan izbor artefakata koji većinom nemaju veze s Milojem M. Vasićem, a trebalo bi da sugerišu naučno sasvim neutemeljenu tvrdnju da je na teritoriji Balkana u ranoj praistoriji postojalo pismo.
Znaci koji se pojavljuju na marki i koverti u pozadini Vasićevog lika potpuno su slobodna i naučno besmislena rekonstrukcija tog pisma, koje se u javnosti često pojavljuje pod imenom „vinčansko pismo“.
Ne znamo da li je kompozicija na marki i koverti rezultat arheološkog neznanja, inače vrsnog likovnog umetnika Savića, ili su mu iz muzeja u Velikom Gradištu sugerisali pogrešne i sumnjive podatke. U svakom slučaju, u ovoj zemlji postoje i meritornije institucije kojima su se autor i izdavači markice mogli obratiti, pa ne bi osramotili lik i delo Miloja M. Vasića, što su učinili.
Zapažamo da ovo nije jedini primer prisustva pseudoarheoloških ideja u kontekstu koji nije primeren, kao što je slučaj i sa veoma obimnim intervjuom sa Semirom Osmanagićem, koji je 8. decembra 2019. emitovao Drugi program Radio Beograda u okviru emisije „Dionis“.
Osmanagićevo navodno otkriće „piramida“ (zapravo prirodnih formacija) u Visokom u Bosni, tobože većih i starijih od egipatskih, osporili su poznati egiptolozi, kao i međunarodna arheološka udruženja.
Sistematsko zanemarivanje stanovišta naše struke čak i od strane najviših državnih činovnika dovelo je i do toga da je, povodom projekta izgradnje žičare na Kalemegdanu, Beogradska tvrđava nedavno uvršćena u najuži izbor za sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi, koju godišnje objavljuje međunarodna ekspertska organizacija Evropa Nostra.
Izražavamo ozbiljnu zabrinutost da sistematsko nipodaštavanje našeg stručnog znanja od strane državnih institucija i medija vodi u dalje ozbiljno ugrožavanje kulturne baštine Srbije, koja je dragoceno i neobnovljivo dobro od najvišeg opšteg značaja.
https://www.danas.rs/dijalog/licni-...6Qp4I5IOgbEa6hIdN-1yiOATLMzCSG3yTV9g2r0Hr30Yw
