Tako je. Kralj (a da se ne lažemo i veliki deo naroda) je bio opsednut veličinom države. Tako je i sad, samo što nema kralja. Mnogi misle da je srećna država ona koja je velika i zato čežnjivo gledaju u tu Rusiju u kojoj je većina ljudi još u većem bedaku nego ovde.
niko nije odgovarao, pa se izgubio strah za sopstvne zivote i zivote svojih porodica...da su se glave gubile, bilo bi mnogo postenije i bolje
Katastrofa a ne greška: Jugoslavija, jedna pa druga, odatle prvo šestojanuarska diktatura pa Brozna strahovlada, neograničeno popuštanje baš svima koji Jugoslaviju i nisu baš hteli, naravno na naš račun, tzv “autonomne pokrajine” radi “pravljena ravnoteže”…
Na žalost to je potpuno tačno, a ako je za utehu tako je baš svuda, nema nigde tolerancije za ideološke protivnike, koliko god da neko isticao baš toleranciju kao jedini ili jedan od glavnih ciljeva svog bavljenja politikom.
Pa i nedostatak politike je politika. Na žalost.
O da... A kada slušam kako se govori o njemu da je bio nacionalista, prosto ti se sve okrene.. nacionalista nikada takve poteze ne bi pravio.
Upravo zbog toga mnogi Srbi u Hrvatskoj i BiH nisu vjerovali da će do rata uopšte doći, još manje da će neko pokušati da ih ubije.
a cija je? da nije liliputanska mozda?
ja mislim baš naprotiv. Plašili su se zbog sećanja iz II sv rata. Zato su im i reakcije bile iracionalne, umesto da su bile racionalne.
Ne misliš da su događaji iz II sv. rata i rata devedesetih, iz hrvatske perspektive gledano, jedan isti proces, tj. njegov početak i kraj?
Pa to kažem da su Srbi tamo i mislili.. da jeste, da je cilj smaostalne HR istrebljenje Srba, zato su se uplašili. A ovde u Srbiji nije bilo nikog normalnog političara na kojeg su se moli osloniti, ko ima dobre veze sa starim saveznicima i vodi mudru politiku, pa su bili prepušteni buzdovanima sa obe strane. Msm, pričam moje utiske.
Na žalost to je tačno, ali srpski problem sa Jugoslavijom je bilo to što je previše uloženo u nju, pa se posle potpuno zapostavila Srbija zbog fantazmagorije zvane Jugoslavija. Dodaj na to veoma teške posledice vekovne osmanlijske okupacije i teško zaostajanje - zbog Osmanlija nam je potpuno propao ceo XIX vek, kad su se drugi bavili razvojem industrije mi smo po hodnicima cupkali pred zatvorenim vratima dvorana u kojima su drugi odlučivali o nama, posle su sledili predatorni napad tzv K und k, pa onda Nemačke, što je Srbiju koštalo prvo četvrtinu populacije, posle stotine hiljada pobijenih - neverovatan gubitak ljudskog kapitala, pa onda sulud Brozov sistem koji iz ideoloških razloga nije dozvolio da se opšta svetska posleratna konjunktura iskoristi ni upola koliko se moglo. Onda je tako izmučenu i osiromašenu Srbiju uzjahao Zlobodan i mamuzao dok se nije našla u ropcu pa pala i povukla i njega. Ljudi koji traže krivicu samo “u nama samima” ili nas prosto ne vole su tako dobili priliku da nas dodatno uništavaju i ponižavaju, odatle i ona o Zlobinom “nacionalizmu”, kao da je oportunista ikad brinuo za bilo šta osim za svoj presto.
Siromaštvo zemlje i njena slabost dovode do toga da ona (bilo koja) ne može čak ni da bude nekom saveznik, nego samo vazal, interesna sfera i pion na tabli koji se žrtvuje zarad svojih najperifernijih i najefemernijih interesa. Da bi te neko gledao kao saveznika a ne kao (voljnog ili nedobrovoljnog, svejedno) vazala, moraš da budeš dovoljno jak da drugoj strani bude mnogo lakše da svoje interese ostvaruje saradnjom sa tobom, a ne da te prosto prinudi zavrtanjem ušiju.
Ali zašto je to iracionalno, ako činjenice idu u prilog toj tezi?
Stipe Mesić se nije složio, hvala ljepa.
pa da, dobar ti je prigovor. No, i da bi bio dobar sagovornik i saradnik, treba ipak biti na nekom nivou, trebalo je da se održavaju nekakvi odnosi. A mi smo sve te odnose bili prekinuli. I posle se pitali pa gde su ti naši saveznici? Pa jel ste se isto pitali svih tih decenija posle II sv rata?
