Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.359
Grenland, najveće ostrvo na svetu, je poluautonomna teritorija pod upravom Danske. Oko 80% njenog kopna prekriveno je ledom, dok preostalih 20% naseljava samo 56.000 ljudi, uglavnom autohtonog porekla. Grenland se opet našao u centru pažnje jer SAD žele da ga pripoje, bilo kupovinom ili aneksijom.
Zapadne zemlje vide Grenland kao balans prema Kini, budući da poseduje najveće rezerve retkih minerala izvan Kine. Kina trenutno kontroliše oko 70% proizvodnje i 90% prerade ovih minerala, što joj daje geopolitički „monopol“. Ovi minerali su ključni za proizvodnju savremenih tehnologija, poput baterija, električnih vozila i moderne obrambene opreme. Istraživanje (za Evropsku komisiju) iz 2023. pokazalo je da Grenland ima 25 od 34 kritična sirovinska materijala prema. Ukupna vrednost mineralnih resursa Grenlanda procenjuje se na više od 4,4 triliona dolara, iako je samo deo njih, oko 186 milijardi dolara, isplativo za eksploataciju.
BDP Grenlanda iznosi samo 3,2 milijarde dolara, s malim delom iskoristivih rezervi minerala i nestabilnom ekonomijom koja zavisi od ribarstva. Grenland se oslanja i na velikodušnost danskog vlade: otprilike 20% njegove ekonomije dolazi iz socijalne pomoći. Danska šalje oko 8.000 dolara po stanovniku Grenlanda i obezbeđuje polovinu prihoda grenlandske vlade, koja zauzvrat zapošljava oko 40% radne snage na ostrvu. Ako bi Grenland postao nezavistan, što ima široku podršku među stanovništvom, morao bi pronaći način da zameni ovaj izvor prihoda. Bela kuća još nije komentarisala da li bi preuzela taj teret.
Lideri Grenlanda pokazuju interes za ulaganja u rudarski sektor, ali su izrazito restriktivni prema dolasku kompanija u ovu oblast. Godine 2021, premijer Múte Bourup Egede zabranio je eksploataciju koja bi rezultirala iskorišćavanjem uranijuma iznad 100 delova na hiljadu (ppm). Iako je izlaganje uranijumu stvarna opasnost, dodatni problem je- za svaku tonu retkih minerala dobijenih rudarenjem, proizvede se oko 2.000 tona toksičnog otpada. Zabrana bi mogla biti ukinuta ako kompanije ubede vladu Grenlanda da rad može biti izveden bezbedno. Oštri uslovi na Grenlandu dodatno otežavaju premeštanje teških materijala, letenje helikoptera i obezbeđivanje smeštaja za radnike u blizini rudarskih lokacija.
Dok bi vlasništvo nad Grenlandom omogućilo SAD-u potpunu kontrolu nad politikom ostrva, oni i dalje mogu koristiti svoju ekonomiju i kapital kako bi podstakli Grenland na poslovno povoljniji pristup rudarstvu. Administracija predsednika Bidena, Evropska unija i Kina nastojale su da steknu uticaj na Grenland. Bela kuća je često vršila pritisak na ovu dansku teritoriju da omogući više rudarskih investicija i proširi prisustvo američke vojske. U isto vreme, Kina je pokušavala da proširi svoje poslovne aktivnosti na ostrvu, što su SAD i EU pokušavale da obuzdaju.
Dobijanje ekskluzivnog pristupa retkim mineralima na Grenlandu ili drugde (SAD, takođe, traži "dogovore" sa Ukrajinom i Demokratskom Republikom Kongo) možda neće rešiti američke probleme. Iako su SAD drugi najveći proizvođač retkih minerala, sa samo 12% svetskog snabdevanja, dve trećine svojih minerala izvoze u Kinu na preradu. Kineske savremene rafinerije mogu da pretvore rudu u gotove proizvode (poput magneta) koje zatim izvoze nazad u SAD—umeće kojem američki proizvođači nisu dorasli. Na kraju, osvajanje prava SAD-a na rudarenje na Grenlandu može biti još jedna pobeda za Kinu.
Zapadne zemlje vide Grenland kao balans prema Kini, budući da poseduje najveće rezerve retkih minerala izvan Kine. Kina trenutno kontroliše oko 70% proizvodnje i 90% prerade ovih minerala, što joj daje geopolitički „monopol“. Ovi minerali su ključni za proizvodnju savremenih tehnologija, poput baterija, električnih vozila i moderne obrambene opreme. Istraživanje (za Evropsku komisiju) iz 2023. pokazalo je da Grenland ima 25 od 34 kritična sirovinska materijala prema. Ukupna vrednost mineralnih resursa Grenlanda procenjuje se na više od 4,4 triliona dolara, iako je samo deo njih, oko 186 milijardi dolara, isplativo za eksploataciju.
BDP Grenlanda iznosi samo 3,2 milijarde dolara, s malim delom iskoristivih rezervi minerala i nestabilnom ekonomijom koja zavisi od ribarstva. Grenland se oslanja i na velikodušnost danskog vlade: otprilike 20% njegove ekonomije dolazi iz socijalne pomoći. Danska šalje oko 8.000 dolara po stanovniku Grenlanda i obezbeđuje polovinu prihoda grenlandske vlade, koja zauzvrat zapošljava oko 40% radne snage na ostrvu. Ako bi Grenland postao nezavistan, što ima široku podršku među stanovništvom, morao bi pronaći način da zameni ovaj izvor prihoda. Bela kuća još nije komentarisala da li bi preuzela taj teret.
Lideri Grenlanda pokazuju interes za ulaganja u rudarski sektor, ali su izrazito restriktivni prema dolasku kompanija u ovu oblast. Godine 2021, premijer Múte Bourup Egede zabranio je eksploataciju koja bi rezultirala iskorišćavanjem uranijuma iznad 100 delova na hiljadu (ppm). Iako je izlaganje uranijumu stvarna opasnost, dodatni problem je- za svaku tonu retkih minerala dobijenih rudarenjem, proizvede se oko 2.000 tona toksičnog otpada. Zabrana bi mogla biti ukinuta ako kompanije ubede vladu Grenlanda da rad može biti izveden bezbedno. Oštri uslovi na Grenlandu dodatno otežavaju premeštanje teških materijala, letenje helikoptera i obezbeđivanje smeštaja za radnike u blizini rudarskih lokacija.
Dok bi vlasništvo nad Grenlandom omogućilo SAD-u potpunu kontrolu nad politikom ostrva, oni i dalje mogu koristiti svoju ekonomiju i kapital kako bi podstakli Grenland na poslovno povoljniji pristup rudarstvu. Administracija predsednika Bidena, Evropska unija i Kina nastojale su da steknu uticaj na Grenland. Bela kuća je često vršila pritisak na ovu dansku teritoriju da omogući više rudarskih investicija i proširi prisustvo američke vojske. U isto vreme, Kina je pokušavala da proširi svoje poslovne aktivnosti na ostrvu, što su SAD i EU pokušavale da obuzdaju.
Dobijanje ekskluzivnog pristupa retkim mineralima na Grenlandu ili drugde (SAD, takođe, traži "dogovore" sa Ukrajinom i Demokratskom Republikom Kongo) možda neće rešiti američke probleme. Iako su SAD drugi najveći proizvođač retkih minerala, sa samo 12% svetskog snabdevanja, dve trećine svojih minerala izvoze u Kinu na preradu. Kineske savremene rafinerije mogu da pretvore rudu u gotove proizvode (poput magneta) koje zatim izvoze nazad u SAD—umeće kojem američki proizvođači nisu dorasli. Na kraju, osvajanje prava SAD-a na rudarenje na Grenlandu može biti još jedna pobeda za Kinu.
