MJK
Elita
- Poruka
- 18.477
-
- Popularno:
- Da li su Ameri za Rat u Vijetnamu...
- Zasto se blokaderi nazivaju...
- Зашто Вучић не објави по чијем то...
- Trebalo bi da promenim vrstu cafe
- Dva jaja
- Četiri horoskopska znaka koja mnogima...
- Ko će biti premijer ako "studentska...
- Koje su moguće posledice po Borane zbog...
- Ljibav pokretač svega...
- Masakr u Sidneju: Najmanje dvanaestoro...
GRCKA KRIZA
- Začetnik teme Тихи
- Datum pokretanja
- Poruka
- 205.482
ne bi rekao da znas ..samo se prisjecas i to od davno
vreme ide i stvari se mjenjaju
ja govorim o sadasnjosti
a i nije cilj usporedba turistickih mogucnosti i potencijala obje drzave ...u svakom slucaju ni jedna ih ne iskoristava ni 50 %
samo kazem da grcka nije neka top destinacija i to po nicem sem sto ima ljepo more stvarno
a i ova šposljedna kriza nije koristila vec je samo odmogla grckom turizmu
Krkane, more je isto, ne menja se. Kamenjarčine po plažama su iste, ne menjaju se. Loša usluga se možda i promeni, ali i dalje ostaje vrhunska grčka kuhinja vs hrvatska... pa recimo kuhinja, iako je vi nemate. Ma ne zezaj me, može se u Hrvatskoj provesti, ali za mnogo više potrošenih para se dobije daleko manje, u svakom pogledu.
Mystic+
Zaslužan član
- Poruka
- 100.775
Grčko „ne“ i potonji kompromis jasno su pokazali da Grci nemaju iluzija o demokratskoj kooperaciji i solidarnosti u EU. Svaka ozbiljna analiza situacije bila je predupređena. Grčka je brutalnom ucenom naterana da popusti. Junački čin Grka sastoji se u tome što su to javno rekli. Katastrofalna stvar u vezi s grčkom krizom je sledeće: čim se odlučivanje pojavilo kao izbor između greksita i kapitulacije pred Briselom, bitka je bila izgubljena jer parametri obe opcije leže u preovlađujućem evrokratskom viđenju. (Prisetimo se da su tvrdi nemački pregovarači, poput nemačkog ministra finansija Wolfganga Schäublea, takođe bili za greksit!) Vlada Sirize nije se borila samo za veći otpis dugova i za više novog novca u okviru istih koordinata već i za buđenje Evrope iz dogmatskog dremeža.
Lingvistička teorija elaborirala je suprotnost između sintagme (govornog lanca) i paradigme (strukture koja održava taj lanac). Igrajući se neodređenošću reči „sintagma“ (koja na grčkom znači i „ustav“), možemo opisati autentičnu veličinu Sirize. Utoliko što je ikona narodnog nemira u Grčkoj bio protest na Sintagmi (Trgu ustava), Siriza se upustila u herkulovski poduhvat izvođenja pomaka od sintagme u paradigmu, dugim i strpljivim radom prevođenja energije pobune u konkretne mere koje će promeniti svakodnevni život ljudi. Budimo precizni: „ne“ grčkog referenduma nije bilo „ne“ štednji u smislu nužnih odricanja i teškog rada, već „ne“ evropskom snu o nastavljanju po starom.
Varufakis je u više navrata jasno rekao: da bi grčka ekonomija dobila šansu da se pokrene nije potrebno više zajmova nego sveopšte restrukturiranje. Prvi korak u tom pravcu bio bi povećanje demokratske transparentnosti u vršenju vlasti. Naše demokratski izabrane državne aparate sve više oštećuju i mreža „sporazuma“ (TISA itd.) i neizabrana „ekspertska“ tela koja imaju stvarnu ekonomsku (i vojnu) moć. Evo Varufakisovog izveštaja o jednom izvanrednom trenutku u pregovorima sa Jeroenom Dijsselbloemom:
„U jednom trenutku predsednik Evrogrupe odlučio je da krene protiv nas i da nas isključi, i obznanio je da je Grčka u suštini na putu da izađe iz evrozone… Postoji konvencija da takve odluke moraju biti jednoglasne i da predsednik ne može sazvati sastanak Evrozone i isključiti neku članicu. A on je rekao: ’Siguran sam da to mogu da uradim.’ Zatražio sam pravno mišljenje, što je izazvalo malu uzrujanost. Sastanak je prekinut na pet do deset minuta; službenici i zvaničnici su razgovarali među sobom ili telefonom i na kraju mi je jedan pravni ekspert rekao sledeće: ’Evrogrupa po zakonu ne postoji jer nema sporazuma kojim je osnovana.’ Imamo, dakle, nepostojeću grupu koja ima najveću moguću moć da utiče na život Evropljana. Ona nikom ne polaže račune pošto po zakonu ne postoji; ne vodi se zapisnik; njen rad je poverljiv, što znači da nijedan građanin ne zna šta je tu rečeno… To su bezmalo odluke o životu i smrti, a nijedan član ne mora nikom da odgovara.“
Lingvistička teorija elaborirala je suprotnost između sintagme (govornog lanca) i paradigme (strukture koja održava taj lanac). Igrajući se neodređenošću reči „sintagma“ (koja na grčkom znači i „ustav“), možemo opisati autentičnu veličinu Sirize. Utoliko što je ikona narodnog nemira u Grčkoj bio protest na Sintagmi (Trgu ustava), Siriza se upustila u herkulovski poduhvat izvođenja pomaka od sintagme u paradigmu, dugim i strpljivim radom prevođenja energije pobune u konkretne mere koje će promeniti svakodnevni život ljudi. Budimo precizni: „ne“ grčkog referenduma nije bilo „ne“ štednji u smislu nužnih odricanja i teškog rada, već „ne“ evropskom snu o nastavljanju po starom.
Varufakis je u više navrata jasno rekao: da bi grčka ekonomija dobila šansu da se pokrene nije potrebno više zajmova nego sveopšte restrukturiranje. Prvi korak u tom pravcu bio bi povećanje demokratske transparentnosti u vršenju vlasti. Naše demokratski izabrane državne aparate sve više oštećuju i mreža „sporazuma“ (TISA itd.) i neizabrana „ekspertska“ tela koja imaju stvarnu ekonomsku (i vojnu) moć. Evo Varufakisovog izveštaja o jednom izvanrednom trenutku u pregovorima sa Jeroenom Dijsselbloemom:
„U jednom trenutku predsednik Evrogrupe odlučio je da krene protiv nas i da nas isključi, i obznanio je da je Grčka u suštini na putu da izađe iz evrozone… Postoji konvencija da takve odluke moraju biti jednoglasne i da predsednik ne može sazvati sastanak Evrozone i isključiti neku članicu. A on je rekao: ’Siguran sam da to mogu da uradim.’ Zatražio sam pravno mišljenje, što je izazvalo malu uzrujanost. Sastanak je prekinut na pet do deset minuta; službenici i zvaničnici su razgovarali među sobom ili telefonom i na kraju mi je jedan pravni ekspert rekao sledeće: ’Evrogrupa po zakonu ne postoji jer nema sporazuma kojim je osnovana.’ Imamo, dakle, nepostojeću grupu koja ima najveću moguću moć da utiče na život Evropljana. Ona nikom ne polaže račune pošto po zakonu ne postoji; ne vodi se zapisnik; njen rad je poverljiv, što znači da nijedan građanin ne zna šta je tu rečeno… To su bezmalo odluke o životu i smrti, a nijedan član ne mora nikom da odgovara.“
MJK
Elita
- Poruka
- 18.477
Evo pa citajte ko zna njemacki
Amerika je kriva za masivno ulazanje izbjeglica iz Afrike u EU
http://www.info-direkt.at/insider-die-usa-bezahlen-die-schlepper-nach-europa/
MJK
igi192
Buduća legenda
- Poruka
- 30.198
da ne uvlacimo politiku urealan pogled na more i turizam
ja sam bio na rodosu,grckoj i njenim otocima kao i na dsrugim mjestima na jadranu ali i drugdje
promatranje turizma kroz politiku je glupo irekaobi aljkavo
nisam usporedjivao grcki i hrvatski turizam ali ne bi se slozio sa tvojoj tvrdnjom, malo prouci svijetskew turisticke portale pa ces da vidis kako stoji hrvatska a kako grcka
obidji par razlicitih destinacija pa onda daj realan sud ...to se odnosi i na refera
hehehh smesan si ..Porediš Grcku koja je kolevka civilizacije sa nekakvom Hrvatskom ..Sama cinjenica da gradove kao Rim Veneziu Atinu poseti vise turista pojedinačno za godinu nego celu Hrvatsku je dovoljna za bilo kakvo poredjenje ..Akropolis i sl mesta istorijske i kulturoloske vrednosti celog covecanstva je nesto sto svaki covek na planeti ima zelju da vidi ....Samo vi mislite da imate nesto naj a taj naj ima osnovu u nicemu jako siromasna zemoja sa jako siromasnim programom gde domaci pokusavaju da prezime na racun stranih gostiju... ... Sa Bugarskom Albanijom i sl bi se vec mogli usporediti ...Dalje komsija nemoj
Nemacka na grčkoj krizi zaradila čak 100 MILIJARDI EVRA
Nemačka je od krize u Grčkoj zaradila oko 100 milijardi evra, rezultati su istraživanja Instituta za ekonomske studije "Lajbnic".
U istraživanju se ističe da navedena suma predstavlja novac koji je Nemačka zaradila niskim kamatama fondova koje je Vlada pozajmljivala.
"Ove uštede prevazilaze troškove krize, čak i u slučaju da je Grčka bankrotirala. Jasno je da je Nemačka imala korist od krize u Grčkoj", tvrde autori istraživanja sa Instituta, čije je sedište u gradu Hale.
Autori istraživanja navode da kada se investitori suoče sa problemom na tržištu, onda oni traže "utočište" za svoj novac i Nemačka je imala ogromnu korist od njih.
"U proteklih nekoliko godina, kad god su se finansijska tržišta suočavala sa negativnim vestima, kamatne stope nemačkih državnih obveznica opadale su, a kada su vijesti dobre, onda su one u porastu", podsećaju autori.
Berlin je zahtevao fiskalnu disciplinu i oštre ekonomske reforme u Grčkoj u zamenu za saglasnost sa novom pomoći od međunarodnih kreditora.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble bio je protiv otpisivanja dugovanja Grčke ukazujući pri tom na "uravnoteženi" budžet njegove zemlje.
Institut, međutim, tvrdi da je uravnoteženi budžet bio moguć u najvećem delu zbog kamate dobijene od uštede usled krize u Grčkoj.
Iznos od 100 milijardi evra Nemačka je uštedela od 2010. godine i to je tri odsto domaćeg bruto proizvoda.
"Zaradom od obveznica i druge zemlje su imale koristi, uključujući SAD, Francusku i Holandiju, ali u znatno manjoj meri. Udeo Nemačke u finansijskim paketima za Grčku, uključujući i novi, iznosi oko 90 milijardi evra. Čak i u slučaju da Grčka ne vrati ni cent, državna kasa Nemačke imala je finansijsku korist od krize", ističe se u istraživanju.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/581839/Jedna-drzava-je-na-grckoj-krizi-zaradila-cak-100-MILIJARDI-EVRA
Nemačka je od krize u Grčkoj zaradila oko 100 milijardi evra, rezultati su istraživanja Instituta za ekonomske studije "Lajbnic".
U istraživanju se ističe da navedena suma predstavlja novac koji je Nemačka zaradila niskim kamatama fondova koje je Vlada pozajmljivala.
"Ove uštede prevazilaze troškove krize, čak i u slučaju da je Grčka bankrotirala. Jasno je da je Nemačka imala korist od krize u Grčkoj", tvrde autori istraživanja sa Instituta, čije je sedište u gradu Hale.
Autori istraživanja navode da kada se investitori suoče sa problemom na tržištu, onda oni traže "utočište" za svoj novac i Nemačka je imala ogromnu korist od njih.
"U proteklih nekoliko godina, kad god su se finansijska tržišta suočavala sa negativnim vestima, kamatne stope nemačkih državnih obveznica opadale su, a kada su vijesti dobre, onda su one u porastu", podsećaju autori.
Berlin je zahtevao fiskalnu disciplinu i oštre ekonomske reforme u Grčkoj u zamenu za saglasnost sa novom pomoći od međunarodnih kreditora.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble bio je protiv otpisivanja dugovanja Grčke ukazujući pri tom na "uravnoteženi" budžet njegove zemlje.
Institut, međutim, tvrdi da je uravnoteženi budžet bio moguć u najvećem delu zbog kamate dobijene od uštede usled krize u Grčkoj.
Iznos od 100 milijardi evra Nemačka je uštedela od 2010. godine i to je tri odsto domaćeg bruto proizvoda.
"Zaradom od obveznica i druge zemlje su imale koristi, uključujući SAD, Francusku i Holandiju, ali u znatno manjoj meri. Udeo Nemačke u finansijskim paketima za Grčku, uključujući i novi, iznosi oko 90 milijardi evra. Čak i u slučaju da Grčka ne vrati ni cent, državna kasa Nemačke imala je finansijsku korist od krize", ističe se u istraživanju.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/581839/Jedna-drzava-je-na-grckoj-krizi-zaradila-cak-100-MILIJARDI-EVRA
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
По идеји ММФ-а Грчкој ће отписати око 100милијарди$ што ће произвести масовни сепуку домаће либтрандије.
- Poruka
- 8
Koliko drahmi si se kladio na taj ishod?
- Poruka
- 205.482
Drahma ili Marka, svejedno Grčka ima najlepše more i zemlju. I divan pravoslavni bratski narod. I zato smo mi svi srećni i volimo Grčku.
MJK
Elita
- Poruka
- 18.477
Sve se okrece oko Grcke,
a ona najmanji problem
MJK
a ona najmanji problem
MJK
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 93.926
И ја исто мислим да Грци морају да упуте званичан захтев Германији за ратну одштету.
А не само да прете по форумима и предизборним кампањама.
MJK
Elita
- Poruka
- 18.477
Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 93.926
НА ТУЂОЈ МУЦИ: Немци од грчке кризе имају 100 милијарди евра!
Упркос томе што су доминантни немачки таблоиди у немачкој јавности развили мишљење да Немачка „баца паре пореских обвезника” учествујући у европским пакетима помоћи презадуженој Грчкој, најновија немачка студија утврдила је управо супротно – Немачка је зарадила око 100 милијарди евра захваљујући грчкој дужничкој кризи.
Према резултатима истраживања Лајбниц института за економске студије из Минхена, ову суму је Немачка уштедела по основу нижих камата на хартије од вредности које је немачка влада емитовала у време када су оне биле веома тражене, јер су их страни инвеститори сматрали сигурним уточиштем, насупрот осталим земљама еврозоне.
„Оваква уштеда је већа од трошкове кризе у Грчкој. Немачка је очигледно имала користи од грчке кризе”, истиче се у истраживању овог непрофитног института Универзитета у Минхену.
Истраживачи истичу да увек када су суочени са кризом, улагачи се традиционално окрећу сигурном уточишту за њихов новац, а то уточиште у случају грчке кризе и уопште кризе еврозоне била је Немачка.
„Сваки пут када су се финансијска тржишта у протеклим годинама суочавала са лошим вестима из Грчке, каматне стопе на обвезнице немачке владе су падале, а сваки пут када би била објављена добра вест, приноси су расли”, наводи се у студији и додаје да су захваљујући грчкој кризи добит на обвезницама имале и друге земље, попут САД, Француске и Холандије, али не у тако великом обиму као Немачка,
И док званични Берлин још није дао коментар на ове налазе, немачки званичници не одустају од своје политика захтевања строге фискалне дисциплине и великих резова у јавној потрошњи Грчке, у замену за трећи пакет финансијске помоћи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел се вратила са годишњег одмора и њен портпарол је јуче пожурио да новинарима каже да је у преговорима о трећем пакету помоћи Грчкој за Немачку важнија темељитост од брзине. Он је тиме разбио наде да ће убрзо бити постигнут договора између кредитора и званичне Атине. Преговори се, према његовим речима, воде веома интензивно, али немачка влада, како је рекао, још није добила никакав документ који садржи услове потенцијалног аранжмана.
„Брз завршетак преговора свакако би био пожељан, али не смемо заборавити да разговарамо о трогодишњем програму, односно о програму који обухвата широку листу реформи”, изјавио је Зајберт, а слична порука је стигла и од портпарола немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, који је рекао да Немачка апелује на Грчку да изнесе амбициозан предлог буџета, као и прихватљиву стратегију приватизације и одрживу реформу пензионог система.
И док се очекује да до 20. августа Грчка и њени кредитори договоре коначне услове за добијање пакета помоћи у вредности од 86 милијарди евра, унутар Меркелиних демохришћана поново је дошло до свађе око давања новца Грчкој. Посланици њене Хришћанско-демохришћанске уније (ЦДУ) јуче су се побунили због тога што им је шеф посланичке групе ЦДУ у Бундестагу, Фолкер Каудер, рекао да сви они посланици, који се противе одлуци немачке владе у вези са пакетом помоћи Грчкој, нису погодни да буду чланови кључних парламентарних одбора. Каудер је то поручио у интервјуу недељном издању дневног листа „Велт”, истичући да пре свега мисли на чланство у парламентарним одборима задуженим за буџет и европске послове.
Када је средином јула Бундестаг на ванредној седници гласао о одобравању преговора о трећем пакету помоћи за Грчку, чак 60 посланика ЦДУ је гласало против жеље Меркелове и Шојблеа.
„Таква (Каудерова) претња ме уопште није уплашила”, каже демохришћанин Кристијан фон Штетен, који не одустаје од противљења помагању Грчкој и истиче да „ниједан нови аргумент није представљен у прилог томе да се дају још милијарде Грчкој”.
Чини се да ни резултати истраживања Лајбниц института за економске студије неће променити мишљење многих посланика у Бундестагу.
http://www.pravda.rs/2015/08/14/na-tudjoj-muci-nemci-od-grcke-krize-imaju-100-milijardi-evra/
Упркос томе што су доминантни немачки таблоиди у немачкој јавности развили мишљење да Немачка „баца паре пореских обвезника” учествујући у европским пакетима помоћи презадуженој Грчкој, најновија немачка студија утврдила је управо супротно – Немачка је зарадила око 100 милијарди евра захваљујући грчкој дужничкој кризи.
Према резултатима истраживања Лајбниц института за економске студије из Минхена, ову суму је Немачка уштедела по основу нижих камата на хартије од вредности које је немачка влада емитовала у време када су оне биле веома тражене, јер су их страни инвеститори сматрали сигурним уточиштем, насупрот осталим земљама еврозоне.
„Оваква уштеда је већа од трошкове кризе у Грчкој. Немачка је очигледно имала користи од грчке кризе”, истиче се у истраживању овог непрофитног института Универзитета у Минхену.
Истраживачи истичу да увек када су суочени са кризом, улагачи се традиционално окрећу сигурном уточишту за њихов новац, а то уточиште у случају грчке кризе и уопште кризе еврозоне била је Немачка.
„Сваки пут када су се финансијска тржишта у протеклим годинама суочавала са лошим вестима из Грчке, каматне стопе на обвезнице немачке владе су падале, а сваки пут када би била објављена добра вест, приноси су расли”, наводи се у студији и додаје да су захваљујући грчкој кризи добит на обвезницама имале и друге земље, попут САД, Француске и Холандије, али не у тако великом обиму као Немачка,
И док званични Берлин још није дао коментар на ове налазе, немачки званичници не одустају од своје политика захтевања строге фискалне дисциплине и великих резова у јавној потрошњи Грчке, у замену за трећи пакет финансијске помоћи.
Немачка канцеларка Ангела Меркел се вратила са годишњег одмора и њен портпарол је јуче пожурио да новинарима каже да је у преговорима о трећем пакету помоћи Грчкој за Немачку важнија темељитост од брзине. Он је тиме разбио наде да ће убрзо бити постигнут договора између кредитора и званичне Атине. Преговори се, према његовим речима, воде веома интензивно, али немачка влада, како је рекао, још није добила никакав документ који садржи услове потенцијалног аранжмана.
„Брз завршетак преговора свакако би био пожељан, али не смемо заборавити да разговарамо о трогодишњем програму, односно о програму који обухвата широку листу реформи”, изјавио је Зајберт, а слична порука је стигла и од портпарола немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, који је рекао да Немачка апелује на Грчку да изнесе амбициозан предлог буџета, као и прихватљиву стратегију приватизације и одрживу реформу пензионог система.
И док се очекује да до 20. августа Грчка и њени кредитори договоре коначне услове за добијање пакета помоћи у вредности од 86 милијарди евра, унутар Меркелиних демохришћана поново је дошло до свађе око давања новца Грчкој. Посланици њене Хришћанско-демохришћанске уније (ЦДУ) јуче су се побунили због тога што им је шеф посланичке групе ЦДУ у Бундестагу, Фолкер Каудер, рекао да сви они посланици, који се противе одлуци немачке владе у вези са пакетом помоћи Грчкој, нису погодни да буду чланови кључних парламентарних одбора. Каудер је то поручио у интервјуу недељном издању дневног листа „Велт”, истичући да пре свега мисли на чланство у парламентарним одборима задуженим за буџет и европске послове.
Када је средином јула Бундестаг на ванредној седници гласао о одобравању преговора о трећем пакету помоћи за Грчку, чак 60 посланика ЦДУ је гласало против жеље Меркелове и Шојблеа.
„Таква (Каудерова) претња ме уопште није уплашила”, каже демохришћанин Кристијан фон Штетен, који не одустаје од противљења помагању Грчкој и истиче да „ниједан нови аргумент није представљен у прилог томе да се дају још милијарде Грчкој”.
Чини се да ни резултати истраживања Лајбниц института за економске студије неће променити мишљење многих посланика у Бундестагу.
http://www.pravda.rs/2015/08/14/na-tudjoj-muci-nemci-od-grcke-krize-imaju-100-milijardi-evra/
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 188.254
CIPRAS PODNOSI OSTAVKU VECINA U SIRIZI TRAZI IZLAZAK GRCKE IZ EVROZONE!
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=20&nav_category=78&nav_id=1029352
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=20&nav_category=78&nav_id=1029352
- Poruka
- 23.453
Izgleda da je Putinov prijatelj Aleksis zglajzo.
Svakim danom, slobodni svet beleži nove pobede protiv rusije.
Svakim danom, slobodni svet beleži nove pobede protiv rusije.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Ne, nije, on ce ponovo dobiti izbore, ali to nije vise onaj covek koga se secamo iz januara. On je sada Papandreu II,
a i njegov deo SIRIZE danas je PASOK.
- Poruka
- 92.891
Tako ćemo i mi jednog dana ako ikada udjemo u EU hteti pre ili kasnije da izadjemo. Po tome jesmo braća sa Grcima.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
LINK?
- - - - - - - - - -
Ah, malo morgen....
Kada su samo 5 dana Grci ostali bez evrica, svi su poskidali pantalone i natrcili se....
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Nema linka jer nece biti otpisano nista, ali ce svakako biti nekog prolongiranja sto mu dodje kao i otpis, ali njima ni to ne moze da pomogne.
LINK?
- - - - - - - - - -
Ah, malo morgen....
Kada su samo 5 dana Grci ostali bez evrica, svi su poskidali pantalone i natrcili se....
- - - - - - - - - -
Nas niko ne poziva u evro zonu, pa nisu sve drzave clanice EU i clanice Evro zone.
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
Грчка тај дуг не може сервисирати.
LINK?
- - - - - - - - - -
Ah, malo morgen....
Kada su samo 5 dana Grci ostali bez evrica, svi su poskidali pantalone i natrcili se....
Отпис је неминован.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
NIKADA NIKOM dug nije bio otpisan.
.gif "nono3 :nono3:")
Mogu se dati neke olaksice, ali ne velike.
Otpisani su neki beznacajni dugovi nekim africkim zemljama koje su potpuno bankrotirale.
Grcka ima ostrva, moze da ih proda i sa njima moze da plati dug.
Znaci, ima nacina da se prisile.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Pola Sirize je za to da Grcka bankrotira, to je trebalo da urade jos u februaru.NIKADA NIKOM dug nije bio otpisan.
Mogu se dati neke olaksice, ali ne velike.
Otpisani su neki beznacajni dugovi nekim africkim zemljama koje su potpuno bankrotirale.
Grcka ima ostrva, moze da ih proda i sa njima moze da plati dug.
Znaci, ima nacina da se prisile.
Na taj nacin nestaju svi dugovi, ali pa sa druge strane od necega mora i da se zivi.
Poznavalac stvari
Legenda
- Poruka
- 60.338
Ајд да те питам јер сам ти већ постављао линкове што правиш будалу од себе?NIKADA NIKOM dug nije bio otpisan.
Mogu se dati neke olaksice, ali ne velike.
Otpisani su neki beznacajni dugovi nekim africkim zemljama koje su potpuno bankrotirale.
Grcka ima ostrva, moze da ih proda i sa njima moze da plati dug.
Znaci, ima nacina da se prisile.
Опроштен је рецимо Србији.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=07&dd=01&nav_id=144886
http://www.arhiva.srbija.gov.rs/vesti/2001-11/16/321424.html
Од оба удружења поверилац и у Паризу, и у Лондону са преко 60% опроста.
Опростили су Немачкој дуг Грци после ДСР, такође.
Немој да си џуџан и опет се изглупираш.
Slične teme
