На конто Шаргићеве емисије о Душановом царству до Украјине. Шиме Љубић, Листине одношајних Јужнога Славенства са Млетачком Републиком. Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium, на страни 192, налази се списак јужнословенских владара са којим је Млетачка Република била у одношају са почетка XIV века.
За Михаила III Шишмана се каже: Michael dispoti Bulgariae, dominus del Vigdino, gener regis Urosiii (дакле, Михаило деспот Бугарске, господар Видина, зет краља Уроша тј. Милутина).
Из овакве титулатуре Михаила Шишмана коју је исти носио пре него што се зацарио у Трнову 1323. године, можемо закључити више ствари:
Прво, у његовој титули се јасно разликује да је он dispoti Bulgariae (деспот Бугарске) и dominus del Vigdino (господар Видина). Он је постао деспот Бугарске на основу титуле коју му је дао бугарски цар Теодор Светослав који је владао у то време Бугарском. Али је он уједно и господар Видина, где се јасно види да Видинско Деспотство у то време се није рачунало у Бугарску. Дакле, област Шоплука, односно Старог Браничева, која се протеже све до Никопоља, није под суверенитетом Другог Бугарског Царства, већ српске државе. Бугарска се протеже на Трновску област, односно територију некадашње римске провинције Доња Мезија.
Друго, Михаило није суверени владар, већ му је уз допуштење краља Милутина, као његовом зету дозвољена ограничена дипломатска комуникација са Млетачком Републиком.
И најзад, поставља се питање, зашто би владар једне државе (Бугарске), који је притом и цар, удостојио владара једне суседне области (Видина), којом не влада, да му подари титулу деспота Бугарске, ако већ ефективно не контролише његове територије, већ су исте под врховном суверенитетом суседне државе - Српског Краљевства? Одговор је сасвим јасан: Трновска Бугарска је у некој врсти вазалства у односу на српску државу у доба краља Милутина или барем у некој врсти персоналне уније.
Теодор Светослав је шурак краља Милутина, слично као што је и Јован Александар био Душанов шурак. Након смрти кана Ногаја престала је реална претња по српску државу од татарске најезде и Милутин је помогао Бугарској да се ослободи од татарског ропства. Бугарска је у то време била родбинским везама у потпуности везана за српски двор. За Теодора Светослава је познато да је осим Бугарске (Загорја) и Добруџе, владао и Влашком, као и целом Бесарабијом, укључујући ту и област око данашње Одесе (Буџак). Млетачки и папски извори потврђују да Теодор Светослав држи тврђаву Акерман (Билгород Дњестровски) на десној обали Дњестра.
Ако се ово има у виду, намеће се закључак да је већ Милутин преко Бугарске контролисао Црно море и предворје Крима. На овај закључак нас упућују у археолошки докази, односно сребрни новац краља Милутина пронађен у међуречју између Прута и Дњестра, надомак Одесе. Такође, близу Кишињева у месту Стари Орхеј, пронађен је новац краља Милутина. Све ово говори колики је био утицај српске државе на ове крајеве још пре Душана, те да Душан те територије уопште није освојио, већ их је само наследио, тј. повратио оно што је Милутин држао.