Градски превоз и све око њега

електрика

Zaslužan član
Poruka
123.191
Највише мрзим када морам да се гурам да бих села на седиште до прозора а особи која седи до пролаза не пада на памет да се помери.

Иритирају ме туђи гласни разговори преко мобилног, несхватљиво је како неки људи немају елементарну пристојност да бар утишају глас ако већ морају да комуницирају.

Лети, на пасјој врућини, неким чичама и бабама смета отворен прозор, па га брижно затварају. Умреће од промаје.
Ја не будем лења па га демонстративно (уз тресак) опет отворим и ошинем дотичну/дотичног погледом који убија.

Што се тиче уступања седишта, устајем трудницама, родитељима који су са ситном децом и очигледним инвалидима.

Јуче сам морала да напустим удобно седиште само да не бих морала да слушам пуцање балона од жваке иза леђа.

Ваша искуства?
 
Најнепријатнија сцена ми је била кад су се двоје љубакали испред мене.
Чуј љубакали. То је био малтене коитус. :eek:
Била сам згрожена. А о осећају непријатности да не причам.

Јуче сам констатовала да су људи веома неосетљиви, бар овде код нас.
Стао фрајер поред мене, ухватио се за горњу , попречну шипку и мене, мал-мало, па у главу лактом.
Хало??? Момак, имаш ли осећај да неког удараш све време??:roll:
Кад сам му скренула пажњу почео да се извињава...мислим се, је л' толико тешко проценити ситуацију у кругу од 20 цм??
 
Оно што ме дефинитивно и највише излуђује у превозу јесу људи којима не пада напамет да се склоне са врата да неко изађе
и праве се луди или мисле да су сламчице па да свако може да се провуче поред њих, грррррррррррр!
 
Сметају ми претопли бусеви... вани зимоћа, уђеш унутра забундан и презнојиш се најгоре, да би те чим изађеш стрефила минушчина.
Или препуне 95 и 96 у које не можеш да уђеш, љети нема шансе да бих се возила њима
Сметају ми људи средњих година који гунђају што им млађи не уступају сједишта а поред њих би неки старац могао да умре, а њихова позадина би остала срасла за столицу
Или када отворе прозор, при чему јак вјетар струји право мени по челу и синусима, а неће да отворе онај мало њиже да шипчи по њима, врло мудро, још се буне кад им се предложи да замијенимо мјеста, изволите господине преузмите промају

Ал највише од свега мрзим кад видим маторане како се лијепе за дјевојчице, и људе који то виде а окрећу главу
 
nervira me kad sam sa cerkom i drzim je u rukama a niko da se seti da ustane, nego svi bleje u nas....pa se neko posle 5 minuta seti da kaze....onda namerno kazem da ne treba, samo nek oni svi sede(to ako ne idemo daleko, ako idemo onda ipak sednem da se ne bi strmeknule negde)
ne volim leti kad je guzva pa se svi znojavi lepe za mene...
nervira me i kad sa detetom udjem i hocu da sednem a pametna osoba koja sedi nece da prodje do prozora nego ja sa sve detetom treba da se provlacim dok je autobus u pokretu....to se desavalo i dok sam imala stomak do zuba
i nervira me sto se svi kao stoka nabiju kod vrata a prostor izmedju sedista zvrji prazan
 
Еее, а ја се прошле недеље свађала у бусу!
:mrgreen:
Код нас се улази само на предња врата, а једна жена стала на сред предњег дела буса и закрчила цео пролаз. Улази нас петнаестак на станици и сви се гомиламо и гурамо у предњем делу, а две трећине буса празно. И како ме је маса притискала одназад, ја јој кажем:''Извините, само да прођем'', пошто видим да она нема намеру да се помери јер ћаска са неком женом која седи. И прођем ја поред ње, провлачећи се, јер је пролаз био баш узан...и вероватно је мало закачим торбом...КАД ЈЕ ОНА ПОЧЕЛА ДА СЕ ДЕРЕ?!:eek:
Вришти жена на мене како сам је ударила торбом, како сам неваспитна, како сам је гурнула.. Ма свашта...:roll:
И сви ћуте....:roll:
И онда сам јој одговорила истом мером....:mrgreen: Гуска!

Иначе, ретко идем градским превозом, само кад сам баш екстремно лења. Школа м је удаљена 20 минута ходом, а скоро исто толико треба и аутобусу док се пробије кроз смафоре и гужву...
Него, украли ми мој плави пацикли....:(:(:(
 
Ne idem cesto gradskim prevozom pa se i ne nerviram narocito .Zanimljivije su mi smijesne situacije koje vidim.Guzva je najcesce velika i svi grabe da sjednu i jednom se dvije zene posvadjale oko mjesta.Kaze ova jedna,kao kako vas nije sramota ,trudna sam ,treba da sjednem.Druga,malo starija,ljuta na sebe i na cijeli svijet joj odgovori-Sta me briga?Jel mislis da ja nosim ultra zvuka sa sobom i pregledam ko je trudan?Pa i ceif je bio tvoj,nije moj,sad fino stani i vozi se.Oplakala sam od smijeha.
 
U Japanu na primer ako ponudiš mesto u busu starijima (naročito penzionera) samo ćeš ih smrtno uvrediti, jer to za njih znači da im govoriš da su nesposobni. Za trudnice i žene sa malom decom, mesto se podrazumeva.
Ja sam imao problem pre godinu dana, kada sam u skoro praznom busu lepo sedeo i slušao muziku, i odjednom me je jedna baba počela gurati štapom. Pošto je sve oko mene prazno, ne vidim u čemu je problem, ustao sam, a ona me je počela prozivati da sam nevaspitan, neodgovoran, bahat itd :lol: .
Nisu svi cvećke ;)
 
nervira me kad sam sa cerkom i drzim je u rukama a niko da se seti da ustane, nego svi bleje u nas....pa se neko posle 5 minuta seti da kaze....onda namerno kazem da ne treba, samo nek oni svi sede(to ako ne idemo daleko, ako idemo onda ipak sednem da se ne bi strmeknule negde)
ne volim leti kad je guzva pa se svi znojavi lepe za mene...
nervira me i kad sa detetom udjem i hocu da sednem a pametna osoba koja sedi nece da prodje do prozora nego ja sa sve detetom treba da se provlacim dok je autobus u pokretu....to se desavalo i dok sam imala stomak do zuba
i nervira me sto se svi kao stoka nabiju kod vrata a prostor izmedju sedista zvrji prazan
док су моји били бебе, имала сам 2-3 пута прилике да чујем како сам намерно повела децу да бих имала место да седнем :roll:
има нас разних

- - - - - - - - - -

U Japanu na primer ako ponudiš mesto u busu starijima (naročito penzionera) samo ćeš ih smrtno uvrediti, jer to za njih znači da im govoriš da su nesposobni. Za trudnice i žene sa malom decom, mesto se podrazumeva.
Ja sam imao problem pre godinu dana, kada sam u skoro praznom busu lepo sedeo i slušao muziku, i odjednom me je jedna baba počela gurati štapom. Pošto je sve oko mene prazno, ne vidim u čemu je problem, ustao sam, a ona me je počela prozivati da sam nevaspitan, neodgovoran, bahat itd :lol: .
Nisu svi cvećke ;)

значи у јапану сви који седе су неспособни :mrgreen:
 
Причепих данас прст до крви отварајући прозор у бусу.
Они прозори, што се на кант отварају, ја глупача подметнух другу руку у подножје стакла.
Хорор у тридесетпетици. Крв свуда по поду.
На сву срећу, у близини је био ДЗ Стари град.
 
Иритирају ме туђи гласни разговори преко мобилног, несхватљиво је како неки људи немају елементарну пристојност да бар утишају глас ако већ морају да комуницирају.
Pazi, nekad je vrlo teško onom sa druge strane da čuje od buke koju motor autobusa i neke druge stvari proizvode. Nije da volim da slušam šta drugi pričaju (pogotovo što čujem samo jednu stranu pa ne mogu da znam o čemu se radi :per:), ali mi ne smeta. Kad hoću izolaciju od zvukova koji mi ne prijaju stavim sluške i to je to.

Што се тиче уступања седишта, устајем трудницама, родитељима који су са ситном децом и очигледним инвалидима.
Isto, ali dodao bih da ipak ustanem i kad vidim stariju osobu, makar da se ponudim, jer u poslednje vreme ima i seniora koji više vole da stoje,
 
Btw, jedina stvar koja me natera da popizdim je kad vidim vozača koji telefonira dok vozi.

Данас, кад сам се враћала кући трамвајем 12, возач који телефонира уопште није чуо младића који је водио инвалида да сачека мало са кретањем са станице.
Трамвај креће, младић долази до возачеве кабине и овај тек тада капира да треба да угаси проклети телефон.
 
Највише мрзим када морам да се гурам да бих села на седиште до прозора а особи која седи до пролаза не пада на памет да се помери.

Иритирају ме туђи гласни разговори преко мобилног, несхватљиво је како неки људи немају елементарну пристојност да бар утишају глас ако већ морају да комуницирају.

Лети, на пасјој врућини, неким чичама и бабама смета отворен прозор, па га брижно затварају. Умреће од промаје.
Ја не будем лења па га демонстративно (уз тресак) опет отворим и ошинем дотичну/дотичног погледом који убија.

Што се тиче уступања седишта, устајем трудницама, родитељима који су са ситном децом и очигледним инвалидима.

Јуче сам морала да напустим удобно седиште само да не бих морала да слушам пуцање балона од жваке иза леђа.

Ваша искуства?

Ja ne volim babe... babe i dede tačnije.... msm da im treba zabraniti ulaz u autobuse gradskog prevoza.
 
Код нас се улази само на предња врата, а једна жена стала на сред предњег дела буса и закрчила цео пролаз.
Svakodnevni slučaj, pa zato pokušavam da što manje koristim gradski prevoz, a dosta sam primoran da ga koristim.
Nikad mi neće biti jasno šta imaju od te priče u autobusu, kao da posle izlaska iz njega neće nastaviti priču? A najgore je zime kad takve žene (još one punije) obuku one perjane jakne, pa je prosto nemoguće zaobići ih.
 

Back
Top