електрика
Zaslužan član
- Poruka
- 123.191
Највише мрзим када морам да се гурам да бих села на седиште до прозора а особи која седи до пролаза не пада на памет да се помери.
Иритирају ме туђи гласни разговори преко мобилног, несхватљиво је како неки људи немају елементарну пристојност да бар утишају глас ако већ морају да комуницирају.
Лети, на пасјој врућини, неким чичама и бабама смета отворен прозор, па га брижно затварају. Умреће од промаје.
Ја не будем лења па га демонстративно (уз тресак) опет отворим и ошинем дотичну/дотичног погледом који убија.
Што се тиче уступања седишта, устајем трудницама, родитељима који су са ситном децом и очигледним инвалидима.
Јуче сам морала да напустим удобно седиште само да не бих морала да слушам пуцање балона од жваке иза леђа.
Ваша искуства?
Иритирају ме туђи гласни разговори преко мобилног, несхватљиво је како неки људи немају елементарну пристојност да бар утишају глас ако већ морају да комуницирају.
Лети, на пасјој врућини, неким чичама и бабама смета отворен прозор, па га брижно затварају. Умреће од промаје.
Ја не будем лења па га демонстративно (уз тресак) опет отворим и ошинем дотичну/дотичног погледом који убија.
Што се тиче уступања седишта, устајем трудницама, родитељима који су са ситном децом и очигледним инвалидима.
Јуче сам морала да напустим удобно седиште само да не бих морала да слушам пуцање балона од жваке иза леђа.
Ваша искуства?