- Poruka
- 90.380
Све мање брачних парова, све већи број разведених
Највише особа оба пола које су венчане региструје се у општинама и насељима Шумадије и западне Србије, а затим јужне и источне Србије, у којима преко половине особа носи бурму, показала је публикација РЗС-а „Брак и породица у раскораку”
(Фото Н. Марјановић)
Од 1.904.314 породица у Србији, скоро половину чине брачни парови са децом, трећину чине супружници без деце, 17 одсто су самохране мајке, док пет одсто породица чине самохрани очеви. Највећи број брачних парова (711.826) има једно дете, двоје деце гаји 473.669 породица, свега 102.858 породица има троје малишана, број породица са четворо деце износи 17.843, док петоро и више деце има само 5.516 породица. У последњој деценији број оних који су ступили у брак смањен је за десет одсто, док је број особа које су се развеле повећан за петину. А подаци из последњег пописа становништва говоре да сваки трећи мушкарац и свака четврта жена у Србији никада нису изашли пред матичара, док је тачку на брачну заједницу ставило 5,4 одсто мушкараца и 6,5 процената жена. Ово су бројке које скицирају поридучни пејсаж Србије уочи 15. маја, Међународног дана породице и које се налазе у публикацији „Брак и породица у раскораку” Републичког завода за статистику (РЗС), коју потписују професорка др Мирјана Бобић и доцент др Милица Весковић Анђелковић са Одељења за социологију Филозофског факултета у Београду и која је заснована на резултатима последњег пописа становништва.
Анализирајући брачни статус наших суграђана, ауторке ове публикације констатују да од 1991. уочљиво опада број особа у браку, а истовремено расте број неудатих и неожењених – свега петина наших суграђана 1991. године није носила бурму, док данас сваки трећи није изговорио судбоносно „да”. Број разведених дуплирао се за 30 година, па је 1991. године свега три одсто спадало у ту категорију, док се приликом последњег пописа чак шест одсто становника изјаснило да је ставило тачку на брачну заједницу. Ове промене уочљиве су у свим регионима, с тим да се највећи пад броја становника који су ступили у брак бележи у Војводини, у којој је и највећи пораст развода. У Београду се бележи највећи пораст неожењених и неудатих, који је изнад републичког просека, иза којег по бројности следе разведени, док је сасвим другачија ситуација у Шумадији и западној Србији, где је удео особа у браку највећи, а разведених је најмање. У јужној и источној Србији највећи је проценат удовица и удоваца. Занимљива полна статистика такође сведочи о великој несразмери у броју удовица и удоваца јер је, према последњем попису становништва, у нашој земљи скоро четири пута више жена удовица него мушкараца удоваца. Посебно је велика и уочљива разлика у Војводини, а затим у Шумадији и западној Србији.
Највише особа оба пола које су у браку региструје се у општинама и насељима Шумадије и западне Србије, а затим јужне и источне Србије, у којима преко половине особа носи бурму. Највише ожењених мушкараца живи у Прешеву, иза којег следе Александровац, Рашка, Пријепоље, Севојно, Врање и Бујановац. Најмање ожењених је у Мајданпеку, Црној Трави и Пландишту, што је вероватно последица старосно-полног састава. Највише удатих жена живи у Трговишту, иза којег следи Прешево, Бујановац, Брус, Крупањ, Александровац и Житорађа. Најмање жена које носе бурму је у београдским општинама, пре свега у Старом граду, Савском венцу и Врачару.
За развод су очигледно преломне четрдесете године, када је удео разведених дупло већи у односу на претходни узраст (30‒39) и то код припадника оба пола. Бракоразводна статистика показује да је више разведених жена у свим старосним добима, а у млађим годинама (25‒29) чак је четири пута више разведених жена него мушкараца. Општине са највећим и натпросечним уделом неожењених мушкараца су Пландиште, Мајданпек, Ковин, Костолац и Сечањ, а високи проценти мушкараца који нису никада склопили брак су у београдским општинама Палилула, Звездара, Стари град и Врачар.
Неудатих жена највише је у београдским општинама Стари град, Врачар, Звездара, Палилула, Савски венац и Вождовац, док од градова у Војводини предњачи Нови Сад, у којем свака трећа жена није у браку. Становништво градског дела Београда има веће проценте неожењених и неудатих у односу на републички просек, па је у престоници скоро 40 одсто мушкараца неожењено, док је свака трећа жена неудата. Најмањи проценат особа у браку такође је евидентиран међу градским становништвом Београда.
Подаци о националној припадности говоре да је највећи број неожењених и неудатих у ромској популацији – чак 45 одсто Рома никада није склапало брак, док је свега 42 одсто њих у формалном браку. Важи и обрнуто, код демографски релативно старијих популација Влаха, Мађара, Македонаца, Румуна и Хрвата, удео удоваца је знатно виши у односу на републички просек. Тако сваки пети припадник влашке, односно хрватске заједнице, спада у категорију удовица и удоваца. Најниже уделе особа које нису никада склапала брак имају Македонци, иза којих следе Хрвати и Власи, што је последица не само старења становништва већ и специфичног брачног понашања, односно ранијег склапања брака, посебно у случају Влаха и Македонаца. На другој страни су Албанци и Бошњаци, који се такође одликују традиционалнијим брачним моделом, али и млађом старосном структуром, тако да имају високе уделе проценте особа у браку.
Ванбрачних заједница највише у Београду и Војводини
Приликом последњег пописа становништва регистровано је 277.140 особа које живе у ванбрачним заједницама, а њих је највише у Београду и Војводини. У јужној и источној Србији 22 одсто становништва живи у ванбрачним заједницама, док у Шумадији и западној Србији 17 процената парова живи заједно без бурме. Удео ванбрачних заједници највећи је у Костолцу и Мајданпеку, где је свака пета заједница ванбрачна, а натпросечно висока заступљеност ових заједница је на истоку Србије – у Жагубици и Кучеву. У појединим општинама Војводине, проценат ових заједница такође је натпросечан у односу на регионални просек, а то важи за Ковин, Србобран, Вршац, Суботицу, Сенту и Алибунар.
Регионално посматрано, највећи број особа које живе у ванбрачном заједницама налази се у Београду – трећина жена и мушкараца старости од 30 до 39 година живи у ванбрачној унији, а то важи и за четвртину жена и мушкараца старости од 40 до 49 година. Иза Београда, следи регион Војводине, у коме ванбрачне заједнице доминирају код особа старости 30‒39 година, односно 40‒49 година. У региону јужне и источне Србије такође се региструје висок проценат жена и мушкараца у овим генерацијама који живе у ванбрачним заједницама.
У престоници највише самаца
Посматрано према регионима, највећи удео породичних домаћинстава се уочава у Шумадији и западној Србији, а најмањи у домаћинствима Београдског региона. Самачка домаћинства највише су заступљена у Београду, а најмање у региону Шумадије и западне Србије. Највише породица са једним дететом живи у општинама источне и јужне Србије – Малом Црнићу, Кучеву, Неготину, Мајданпеку, Зајечару, Бољевцу, Књажевцу, Гаџином Хану, Димитровграду, Бабушници и Црној Трава. По високом уделу породица са једним дететом издвајају се и београдске општине Савски венац и Звездара. Породице са четворо и више деце најзаступљеније су у Сјеници, Тутину и Новом Пазару, односно Бојнику, Бујановцу и Прешеву. Оно што је специфично за ове општине јесте да је у њима, поред српског становништва, доминантно и становништво других националности – у Сјеници, Тутину и Новом Пазару већину чине Бошњаци, док у општинама са југа Србије, Бујановац и Прешево, већину чине Албанци.
https://www.politika.rs/scc/clanak/677684/sve-manje-bracnih-parova-sve-veci-broj-razvedenih
