Грађански рат између четника и партизана.

[rogi-mash]

a sto je crnjak on nije hteo nishta sa nemcima,deda mi je pricao kako su pucali njegovim ortacima u potiljak.i pristao da radi za njih u radnom logoru,tako su ga zvali.kaze da je svku trecu radio stanicu sabotirao.zavrsise rat a on na goli otok.covek bio za kralja.mamina porodica pre komunista extra imucna,a posle malte ne prosili.dok kod celetovih drugacije.dobro nisu postali imucni ali su pobegli iz bede.gde je tu pravda.
a najiteresatnije da je draza bio odlikovan posthumno,a englezi jos drze oznaku strog poverljivo na dokumentima vezanim za srbiju,drazu i tita,tek 2050 ce postati dostupni.

 

[Koča]

na konkretnim primerima si opisao situaciju generalno...

kljucne stvari:

covek bio za kralja.mamina porodica pre komunista extra imucna

znam primer dobrostojeceg trgovca koji je po ''oslobodjenju'' Beograda spalio veliku kolicinu svog novca, kako bi spasio zivu glavu, povucen iskustvom iz drugih ''oslobodjenih'' gradova....''samo'' mu je oduzeta trgovinska radnja....godine rada i truda bile su uzaludne, al bar je spasio glavu i iznedrio potomke ...

 

[Battlecat]

Narod medjusobno izaziva bratoubilacki rat ... Samo pod drugim nazivima , u toj epizodi su bili pod tim imenima , kroz istoriju pod drugacijim , takav je narod uopste ... Sutra ce opet neke fakcije da iskoce Sa tim treba da se suoci

 

[Koča]

Jel mi to plačemo za predratnim tajkunima? Za predratnim Miškovićima?

hahahaha....

ne lupetaj...

 

[dlugomir]

Паравојна формација не може да ослободи, већ само да окупира земљу.

Ti nisi nista pametnije mogao da smislis? Kakve veze ima kakva je jedinica s oslobodjenjem??

 

[Ненад]

Ti nisi nista pametnije mogao da smislis? Kakve veze ima kakva je jedinica s oslobodjenjem??

Оснивање партијске формације у рату је акт државне издаје, а стављање исте под команду стране државе, истицање симбола стране државе и проглашавање територија деловима стране државе је акт државне велеиздаје.
И по чему су то партизани ослободиоци? Да ли су пре доласка Совјета ослободили бар једно место од Немаца, да ли су уопште повели офанзивну борбу против Немаца?

 

[Koča]

prvi put ucenjen kao komunisticki vodja, drugi put ucenjen da bi mu ojacala pozicija kod saveznika; nemci paze na svog sticenika

iz oktobra 41.
2 meseca pre poternice

Deo pisma komandanta nemackog upravnog staba, generala Haralda Turnera, nemackom generalstabu:

......3) Na kraju je poznato, da su se odredi pukovnika Mihailovica, i to pukovnika (tj. potpukovnika - prim.aut) Misite kod Loznice i vojvode (jos uvek samo kapetana - prim.aut) Racica na planini Cer, aktivno borili protiv nemackih oruzanih snaga i da su u prvom redu odgovorni za jake borbe u zapadnoj Srbiji i teske gubitke nemackih oruzanih snaga. Iz izvestaja zarobljenika i poverenika jasno se vidi da danas postoji jedinstven front izmedju partizanskih odreda i odreda pukovnika Mihailovica. Postoje samo razlike u nacinu borbe, koje su nastale zbog toga sto su kod Mihailovica organizovani oficiri i vojnici, dok se kod partizanskih odreda izmedju ostalog bore zatvorenici, razbojnici i Cigani.

Zbornik dokumenata, tom XIV, knjiga 1, 865-866

 

[Koča]

Komunisti znaju samo da kritikuju i optuzuju....cetnike npr izmedju ostalog i za saradnju sa Italijanima, iako je ona bila inicirana od saveznika i donosila samo dobro Srbima, a sami su saradjivali sa njima....

30. novembra na Belom brdu, izmedju Dobruna i Priboja potpisali su sporazum sa sledecim osnovnim tackama:

- nenapadanje na italijanske utvrdjene posade u naseljenim mestima;

- slobodno kretanje partizana i sloboda rada van tih utvrdjenja;

- neometan saobracaj italijanskih kolona i postovanje veza i sredstava saobracaja....


U ime Italijana sporazum je potpisao major Neni, a u ime komunista Milenko Kusic, politicki komesar Uzickog partizanskog odreda.

S. Zivanovic ''Treci srpski ustanak'', knjiga treca, 150.

 

[Koča]

o cuvenoj partizanskoj disciplini, organizovanosti itd: (zapravo, sve sto su oni predstavljali, sve svoje mane, kasnije su projektovali u svojoj cuvenoj propagandi na cetnike):

prema beleskama clana Centralnog komiteta KP i Vrhovnog staba Ive Lole Ribara o pristizanju u Rasku oblast:

...Kosmajski partizanski odred. Od cetiri cete, jacine 400 boraca, stigao 121 borac; ''7 skart u 3. ceti, 7 dezertera u odredu - hteli i otisli kuci. Disciplina marsa, moral, cvrstina kom.kadra - slabi.'' Izbaceno iz stroja i pobeglo kucama 272 borca.

Posavski partizanski odred. Od pet bataljona jacine 1.000 boraca, ukupno stiglo 187 boraca. Izbaceno iz stroja i pobeglo kuci 817 boraca.''Na putu moral slab, 11 dezertera...Vera: o demoralizatorskoj ulozi dve devojke.

itd....

Zbornik dokumenata, tom I, dokument br.92, 289-300

 

[Koča]

Miloslav Samardzic, Draza Mihailovic i opsta istorija cetnickog pokreta, 10.tom

60 N. Plecas Nitonja, gde su Srbi Like, 3.

61 I.Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, 154, prema: Josip Broz Tito, Vojno delo, knjiga 1, 273.

62 Zbornik dokumenata, tom XII, knjiga 4, 404.

 

[Koča]

dok cekamo jedno jedino Titovo naredjenje koje u prvi plan stavlja borbu protiv Nemaca i ustasa....

________________________________

izvestaj americke vojne misije ''Rendzer'', pod komandom pukovnika Roberta Mekdauela, svojim pretpostavljenima, u vreme kada se nalazila kod cetnika:

Misija je imala prilike da u oblastima Valjeva i Sapca posmatra kako partizani brizljivo izbegavaju da napadaju gradove koji su bili u nemackim rukama.

Dalji neposredni dokaz da partizani nisu bili voljni da napadaju Nemce dolazi od misije iz Bosne iz vremena kada se ona nalazila u oblasti Ozrena pored reke Bosne. Na zapadnoj obali reke gde su nacionalisti bili lose organizovani, partizanske snage su neprestano napadale i uznemiravale nacionaliste. Istovremeno, glavna saobracajnica kojom su se Nemci povlacili pruga i put Sarajevo-Doboj, koja ide duz reke, nikada nije bila presecena uprkos stalnom transportu nemackih trupa i materijala. Sa ozrenske strane, potencijalno podjenako vaznu saobracajnicu za povlacenje, Visegrad-Tuzla-Doboj, vec mesecima nacionalisti uspesno blokiraju uprkos ponovljenim pokusajima Nemaca da je otvore.

M. Pesic, Draza u izvestajima americkih i britanskih obavestajaca 1941-1944, 126.
__________________

Komitet za pravedno sudjenje Drazi, u zakljucnom izvestaju svoje istrazne komisije, objavljenom maja 46. u Njujorku, pise:

Desilo se vise puta da su Mihailoviceve trupe naocigled americkih oficira morale u sred borbe sa Nemcima da napuste bitku protiv neprijatelja da bi mogle da se odbrane od partizanskog napada na njihove bokove i pozadinu.

D.Martin, Rodoljub ili izdajnik: slucaj djenerala Mihailovica, 486.

 

[Koča]

M. Pesic, Draza u izvestajima americkih i britanskih obavestajaca 1941-1944, str 93.

 

[Koča]

iz Mekdaulovog izvestaja

 

[Koča]

Miloslav Samardzic, Draza....12.tom

 

[Koča]

vise nema sumnje, ako je ikada i bilo...i naucno dokazano...Josip Broz je izazvao gradjanski, bratoubilacki rat!

KO JE IZAZVAO PRVI SRPSKO-SRPSKI BRATOUBILAČKI RAT?

A.Bajt navodi: ”Pisanje Edvarda Kar­delja i Josipa Bro­za 17.novembra 1941, Bro­zov članak za američki časopis ‘Slo­­bo­dan svet’ (Free World) 1944, njegovo izlaganje na Petom kongresu nje­go­ve kom­partije 1948, OTKRI­VA ISTINU: partizani su prvi napali snage četnika, 2.no­vembra 1941 u 4.00 ujutro.“ (Vojnostručnom analizom, pregledom situacije na vojnoj karti i operativne situacije na Kraljevačkom frontu (Kraljevačka ope­ra­cija VČJ JV), došli smo do stvarnih činjenica o toku borbenih dejstava: Voj­nički ne stoji njihov ‘kon­tra­na­pad’ na četnike na 10 km od Uži­ca, koje su tu bi­le razmeštene, a ne u bor­benom poretku. Tvrdnja da je Komanda VČJ povukla je­dinice iz op­sa­de Kraljeva je vojnički ne mo­guća: to je razdaljina od 100 km do Uži­­ca. Tako je istovremeni opo­ziv četnika od Kraljeva i njihov na­pad na Uži­ce fizički ne mo­guć. Drugo, izveštaj Brozovog GŠ od 4.no­vem­bra dokazuje da su čet­ni­ci svoje čete kraj Kraljeva opozvali tek po­sle Brozovog zauzimanja Po­­žege 3.novembra. A Broz je napao 2.no­vem­bra. Takođe, major Rado­slav Đurić, ko­mandant u opsadi Kraljeva, do­bija naređenje da po­dig­ne opsadu četničkih trupa 2.novembra u 14.00 ča­so­va, dakle posle početka na­pada na Užice, a trebao je krenuti noću 3/4.no­vembar. Jasno se vi­di da je Brozov izveštaj od 17.no­vembra – TRO­STRUKO NEISTI­NIT. Uvidevši da mu je LAŽ vojnički pot­pu­no pro­vidna, u svom opisu iz 1944, Broz ne pominje dizanje VČJ sa Kra­lje­va, već kao razlog na­pa­da na VČJ navodi „jako važne četničke do­ku­mente“ iz komande u s.Kremna.kom.ŽRP) A.Bajt iznosi i nove činjenice i zaključuje: „Te dokumente Broz i njegovi NIKADA ni­su pokazali. Ni is­to­ričari (do danas!) ne znaju ništa o njima. Broz u toj izjavi (1944) sa­da šalje i VČJ sa Kraljeva, u napad na Čačak. Da­kle, NE na Užice kako je pisao 1941. Broz, toliko KRIVOTVORI istinu, da sam se­bi skače u usta. Nje­gova desna ruka, E.Kardelj, piše 1941. su­pro­t­no od svog šefa Bro­za: ‘partizani napad očekivali i odgovorili kako tre­ba’. Jedan od njih, ili obojica na različite načine su – LAGALI. Ti­me se stavlja ta­čka na pitanje: Ko je otpočeo bratoubilački rat među Srbima? To je - Josip Broz. Broz LAŽE i kada kaže 1941, da su u na­padu učestvovali vojnočetnički odredi povučeni sa opsade Valjeva, da u svom čla­n­ku iz 1944. to NE pominje. Naprotiv, piše da je naredio da njegove je­­di­nice sa opsade Valjeva, napadnu VČJ. Izvukavši se sa Valjeva, Broz je ostavio VČJ da se SAME bore protiv NEMACA.“ (Broz bi is­tra­ja­­vao na toj LAŽI, ali je te noći u obilasku položaja na Valjevu bio Dra­­goljub Mihailović i BRITANSKI oficir misije Bil Hadson. Za­to je brzo odustao od svoje LAŽI. Onda su brozovci ubacili i LAŽ da su kod četničkog oficira, koga su uhapsili dok je pio kafu u kafa­ni (!?) u Užicu, našli, navodno, planove vojnih četnika za napad na Užice. NI­TI su ikada naveli ime i prezime oficira, NITI su pokazali „na­đe­ni“ plan vojnočetničkog odreda za napad na Užice. Vrhunac koji otkriva svu laž Broza i nje­govih saradnika da su vojnočetničke jedinice i D.Mihailović, napali Užice, jeste iz­ve­štaj GŠ partizana od 7.novembra 1941, u kome doslovce stoji: „..pre­­ventivne mere, koje je po na­re­đe­nju tog štaba izveo štab Uži­č­kog partizanskog odreda…“. Ovo je doku­men­to­va­ni dokaz da je postojao par­­tizanski plan za napad na vojne četnike, a NE ob­ra­tno. Preventivno, znači pre­­duzimanje nečeg – PRE. Dakle, Broz je napao čet­ni­ke PRE nego su vojnočetničke jedinice „na­­pale“ brozovce. Da je Josip Broz stvarno držao do Sporazuma, dovoljno je bilo, budući da je u rejonu Užice bio višestruko jači, da svoje snage samo stavi u – punu borbenu gotovost. Uto­li­ko pre, što ni jednom oficiru VČO u tom rejonu nije bilo ni na kraj pameti da – napada. Znali su za naređenje D.Mihailovića da se Sporazum mora – poš­to­va­ti. Takođe, bili su višestruko slabiji. Glavne snage VČO su i dalje vodile bor­be protiv Nemaca u opsadi Kraljeva u Kraljevačkoj operaciji Komande VČJ JV.kom.ŽRP) Aleksander Bajt zaključuje: „Broz i komunisti su počinili izdaju i ot­­po­­čeli bratoubilački građanski rat. Zašto je početkom decembra 1941, E.Kar­delj (i Broz) poslao pismo (i LAŽ) baš Glavnom štabu partizanskih od­­reda Slo­ve­nije? Kardelj je hteo da Slovence uplaši od ‘čet­ni­š­tva’. Još pre 2.nove­m­bra, Broz je naredio napad na četničke jedinice u Loznici i rud­­niku Zajači 28.oktobra 1941. Broz je ne samo PRVI započeo borbe s četnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma si­ste­ma­ti­čno. Začetnik bratoubilačke borbe je bio on, Broz, a ne Mi­ha­i­lo­vić.“ (v.A.Bajt, s.311-318, 337; MORS-VA, ČA, 50, 5, 1; brozovski falsifikati: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1; NAV, Periodika..; arhiv Hronologije, autor; Peti kongres..) [FALSIFIKAT: Uvidom u dokumenta koje navodi g.A.Bajt, mo­že se sva­ki čitalac uveriti u to, ko je u stvari otpočeo gra­đan­ski rat u Ju­goslaviji. Takođe, uvidom u, za ovo vezani, dokumenat u Zbo­r­niku do­kumenata, tom 14, knjiga 1, str.44, dokumenat br.13[1], ja­s­no se po­ka­zu­je da je čisti, bez skrupula – falsifikat. Na­vo­d­ni dokumenat, kako navode sami komunistički auto­ri, je bez da­tu­ma, bez potpisa, bez završetka. To onda uopšte nije doku­me­nat? Pogotovu ne vojni i ne izvršni. To je običan komad papira koji je mogao napisati bilo ko. Autor ove Hronologije ut­vrdio je da je, u istoj knjizi, falsifikat i dokumenat 14[2] na s.46-47. Cilj fal­si­fi­kata je bio da se u komu­ni­stičku propagandu da su VČJ ot­počele gra­đanski rat, uvuku i dva aktivna ofi­cira JV, inače dva ko­man­dan­ta odreda Ignjatović i Filipović (prema do­ku­mentaciji Komande VČJ, njega su još 5.okto­bra ko­mu­ni­s­ti zverski mučili, a potom zaklali). Odakle ovakav za­klju­čak. Po­me­nu­ti «dokumenat» je naređenje Ignjatovića za Fili­po­vi­ća, o na­padu i razoružanju komunista. I laiku je jasno, ako je samo od­slu­žio vojni rok, da ne može komandant istog ranga naređivati dru­gom ko­man­dan­tu istog ranga, a bez učešća višeg nivoa koman­do­va­nja. To je mo­gu­će samo u situaciji ako pretpostavljena komanda svo­jim na­re­đe­njem da ovlašćenje jednom od njih, da je operativno, samo ope­ra­ti­vno, pret­posta­v­lje­ni onom drugom. To se radi samo kao pri­vre­me­no re­šenje za određenu borbu, boj ili operaciju. Takvo na­re­đe­nje za ovaj slučaj Komanda VČJ – nije izdala. Dakle, čak i da je ka­pe­tan 2.kl. Vučko Ignjatović izdao to naređenje, ono za poručnika Stoj­ka Fi­lipovića je bezpredmetno i – neobavezujuće. I ove činjenice do kojih smo analizom sadržaja spisa, došli, još više potvrđuje zaključak A.Bajta. Dakle, svojim, gore ci­­ti­ra­nim naređenjem, Josip Broz[3] je otpočeo prvi među­srp­ski gra­đa­­n­­ski rat. Da se radi o ISTINI, govore dokumenti Josipa Broza, Ed­­varda Kardelja i komandi partizanskih jedinica i voj­no­stru­čna analiza tih njihovih dokumenata. Broz je opozvao svoje snage, zajedničke sa VČJ JV, sa opsade Kraljeva, Valjeva, Novog Pazara. Time su Broz, njegov Štab i CKKP JB, po­činili izdaju. I ne samo to. Tim je snagama napao VČJ i otpočeo brato­ubi­la­čki, građanski rat. Sa Kraljeva diže jedinice 24.oktobra i njima, 2.no­vem­bra, na­pada VČJ na Trešnjici (Užice). Broz je optuživao D.Mi­hailovića za Kraljevo, a Mihailović je trupe VČJ povukao TEK 3.no­vembra, pošto su bro­z­ov­ci zauzeli Požegu (koju su VČJ oslo­bo­di­le od Nemaca) i pošli u napad na Štab VČJ JV na Ravnoj Gori. Broz, bez i malo skrupula, pregovara sa tim is­tim komandantom VČJ 26.oktobra u s.Brajići. Samo osam dana pre opšteg na­pa­da na če­tnike. I sedi za stolom prekoputa Mihailovića, a već, prema da­tu­mi­ma na spisima, ima spreman plan za na­pad na njega. Uz pregovore, koji su samo trebali da zamajavaju Mi­hai­lo­vića, dovršava razmeštaj i pripremu jedinica za OPŠTI, VEROLOMNI, napad na voj­nočetničke jedinice – svoje Saveznike. Broz time čini da jedino ko­rist od toga imaju – Nemci, Italijani, Bugari, Hrvati.

- - - - - - - - - -

Inače, Vojnočetnički odredi su pre Užičkog boja uvek prvi ulazili i oslo­ba­đa­li mesta Užice, Požega, Ivanjica, Čačak, Gornji Milanovac, uz velike žrtve voj­nočetničkih odreda u tim borbama protiv nemačkog oku­pa­tora. Dokumenta pokazuju, da bi se komunističke jedinice jednostavno ušetali u već oslo­bo­đe­na mesta i tra­žili pola svega plena, ali i vlast svojih protivzakonitih tzv. Narodno oslobodilačkih odbora. Pošto bi VČJ, zauzete borbama na fron­tu prema Nemcima, u gradovima ostavljali samo slabe teritorijalne je­di­ni­ce, brozovci bi ih mučki napadali, pokušavajući da ih zarobe ili unište. Na kraju su, uprkos sporazumu Mihailović-Broz, iz­vr­ši­li mučki, iznenadan opšti napad na Jugoslovensku vojsku u gradu Po­že­ga. Pošto su pod svojom kontrolom dr­žali fabriku oružja u g.Užice, iz okolnih mesta nasilno su mobilisali, pod pretnjom smrtne kazne, vojnosposobne muškarce, dovozili u Užice, tu ih na­o­ružavali i zadržavali u gradu. Tako su lukavo gomilali svoje snage u g.Užice. Od 10.000 pušaka, za Jugoslovensku vojsku su dali samo 500, a po sporazumu mo­ra­li dati 5.000. Takođe, od više desetina hi­lja­da metaka za Vojsku su dali samo 24.000! Otvoreno su brozovci go­vorili: «U Zapadnoj Srbiji samo nam Požega smeta pa da svoju od­lu­ku sprovedemo u delo.»

 

[Koča]

Da je ovo bio samo od­go­vor na komu­ni­s­ti­čko kršenje sporazuma Mihailović-Broz, vidi se iz naredbe ko­man­dan­ta Požeškog odreda, kapetana 2.kl. Vučka Ignjatovića. Ko­mu­ni­sti JB su napali na VČJ JV 31.oktobra (na Ribaševinski odred kod s.Trnava) i 1.no­vembra (na isti Odred), a na Užice 2.novembra u 4.00 ča­sa. Ignjatović je svoju zapovest O.br.1 izdao 1.novembra u 17.00 ča­sova u Požegi, za kontra­na­pad u cilju pomoći Ribaševini. Dakle, očigledno kao odgovor na brozovski na­pad na odrede u rejonu s.Ribaševina (severno od v.Užice). Ignjatović tek uveče, 1.novembra, polazi iz Požege za s.Ribaševina. Ali kasno. Brozovci uju­t­ru već otpočeše, iznutra (na grupe VČO u samom gradu) i spolja, napad na Užice. Požeški VČO se morao okrenuti pravcu za Užice. Slično je tada nas­ta­lo stanje za sve vojnočetničke jedinice u Užičkoj zoni – svi u pomoć Užicu. kom.ŽRP]
A da bi sve bilo jasnije, navodimo i hronološku jedinicu 229, jednu od više ve­za­nih za Kraljevačku operaciju VČJ JV :
<4.oktobar-2.novembar 1941. (Kraljevačka operacija) Jelički, Ži­­čki, Lju­bi­ćki, Trsteničko-gočki, Kotlenički, Adranski, voj­no­čet­ni­čki odredi, Odred smr­­ti, Borbena grupa Jan­ko­vić, Udarna grupa Bojović, Štabna četa, Komande VČJ JV; Vrnjačko-trstenički dobrovoljački odred. Us­ta­ničke sna­ge, oko 4500 vojnika čet­­ni­ka JV, sa dva topa i bornim ko­li­ma i 1500 brozovaca sa dva topa, na­pa­daju nemački garnizon Kra­lj­evo. Garnizon čini oko 3500 odlično utvrđenih ne­ma­čkih vojnika, sa glav­nim upo­­rištem u Poljoprivrednoj školi, avi­ja­cijom na aerodromu La­đev­ci i na aerodromu kod Fabrike aviona. Operaciju 4.ok­to­bra planira Za­­je­­d­ni­čki vo­j­no­četničko-partizanski štab. Po planu operacije, po­­­sto­je snage za opsadu garnizona i obezbeđujuće snage. Voj­no­čet­ni­č­ka komandoska grupa pod komandom kapetana Jo­vana De­roka, 15/16.ok­to­bar zauzima Kamidžorski most i prodire pre­ma grad­skom aerodromu, ali se vraća na polazne položaje jer se bro­­zo­vci, umesto da is­to­vre­me­­no krenu u napad, nisu pomerili s me­s­ta. Ne­ma­čka udarna grupa, sa­sta­­vljena od tenkova u pratnji pešadije, 20.ok­­to­bra vrši prodor pre­­ma s.Žiča, uz bombardovanje Manastira Ži­ča, avionima sa a.La­đe­v­ci. Voj­nici Žičkog i Lju­bićkog vojnočetničkog odreda, pružaju he­­roj­ski ot­por. Sa bom­ba­ma u rukama skaču na nemačke tenkove i bor­na kola, gi­nući za­je­dno sa Šva­ba­ma. Junački gine i komandant Žičkog od­reda ka­petan Du­šan Lauše­vić. [Ranjen u obe noge, Laušević po­sle­d­njom ruč­nom bom­bom, diže u va­z­duh sebe i Švabe oko sebe. Ljubićki odred je imao preko 80% izg­i­­nulih vojnika i starešina, tako da je bri­san iz brojnog stanja VČO JV.kom.ŽRP] Nemci spa­­lju­ju mana­stir­ski konak. U pomoć braniocima Cr­kve i Manastira Ži­če, sti­že Bor­be­na grupa na­re­d­nika Milutina Jan­kovića i Štabna če­ta pod ko­man­dom poručnika Dragomira To­pa­­lo­vi­ća. Jurišem, vojni čet­ni­ci nateraju Nemce u bekstvo u manastirskoj šu­mi. Komu­nisti su ostali pa­sivni na polaznim položajima (!?), priželjkujući uni­š­te­nje voj­no­če­t­ničkih jedinica. U 00.30 časova 21.ok­tobra, napad je po­novljen svim snagama VČO, ali bezuspešno, zbog potpune ko­muni­sti­čke izdaje. Uveče, oklopna kolona Nemaca sa po­lo­žaja kod Poljo­pri­vredne škole, vr­še prodor na Ru­žin­sko brdo, oda­kle brozovci BEŽE, ostavljajući top na položaju. U s.Jarčujak, 22.ok­­tobra ujutro, Udarna grupa komandosa poru­č­ni­ka Jovana Bojovića, vr­ši uspe­šan pro­tiv­napad na Švabe. Komandi voj­nočetničkih jedinica, 26.ok­tobra, sti­žu kao pojačanje dva velika ten­ka „hotčkins“. [Tenkove su zarobili od Nemaca voj­ni­ci vojno­čet­ni­čkih jedinica u borbi na pu­tu Kragu­je­vac-Gornji Mi­la­no­vac.kom. ŽRP] Komunista u Zajedničkom štabu operacije, na­ređuje povlačenje Dra­ga­če­v­skog bataljona JB i dru­gih komunističkih jedinica, ne poš­tu­ju­ći odluke Zajedničkog štaba ope­racije. U 20.35 časova, 28.oktobra, po­čela je artiljerijska pri­pre­ma iz dva to­pa vojnočetničkih jedinica i jednog topa brozovaca. U 23.00 časova kre­nuli su Tenkovski vod VČJ pre­ma Poljoprivrednoj školi, oz­načeni kuka­s­tim krstovima. [FALSIFIKAT: Tenkovima su upravljali oficiri i podo­ficir Voj­ske Kraljevine Jugoslavije, što se jasno vidi na sli­ci: činovi (tzv. epoletuške), oz­na­ke na šapkama i šajkači. Bro­zovci napravili fal­si­fi­kat i čak ovaj dan slavili kao dan ten­kov­skih jedinica svoje JNA. Izveštaj Ko­ma­n­de 8.armije Ver­mah­ta: „1.novembra izvršen je napad sa dva ten­ka 'hotčkins' oteta kod Milanovca. Protiv­ten­ko­vska vatra nije ima­la uspeha i ovi su pro­drli duboko u grad. Ten­ko­ve je pratilo 50 Mi­hailovićevih ljudi koji su se nalazili u Ma­ta­ru­škoj Banji i Mu­si­noj reci.“ Zašto bi Ne­mci lagali da su ten­ko­vi­ma upravljali lo­ja­listi, a ne brozovci? I još jedan dokaz o komu­nis­ti­čkoj prevari: Nemci 17.de­cem­bra 1941, poternicom tra­že pot­po­ru­čnika Žarka Borišića iz s.Tr­vušine (Čačak), zbog upra­vljanja ten­kom pri napadu na Kraljevo. kom.ŽRP; v.K.Nikolić, knj.1, s.140, 160] Ten­kisti su zavarali Švabe i pro­pu­šteni su bez borbe do pru­ge Kra­lje­vo-Čačak. Okrenuvši nazad dej­s­t­vuju mitra­lje­zima i ruč­nim bom­ba­ma kroz kupole tenkova, jer nije bi­lo tenkovskih granata. Ta­da su kre­nule VČJ sa svih položaja oko gra­da u opšti napad. Od bro­zovskih snaga u napad kreće samo Trnavski ba­taljon Čačanskog partizanskog od­re­da. Os­ta­li nisu mrdnuli iz svojih ro­vova. Pri trećem napadu, poručnik Simo Uzelac ušao tenkovima u grad i ispalio raketu za napad pešadije. Napali su samo vojno­čet­ni­čki odredi. Partizani se nisu pomerili s mesta. Zato su VČO pre­tr­pe­li velike gubitke. Od 100 četnika Jeličkog odreda poginulo 70, s ko­man­dantom Jovanom Bojovićem na čelu. Pali su i komandant Žičkog od­­reda kapetan Dušan Laušević i poručnik Simo Uzelac zamenik Bo­­jo­vi­ćev. Od brozovaca niko nije po­ginuo. Niko od Brozovog GŠ i GŠ za Srbiju, nije obišao front na Kraljevu. Prema poručniku Zvonku Vuč­koviću, komandantu Takovskog vojnočetničkog odreda, partizani su se bavili „sređivanjem zaleđa“, potrebnim za pla­nirano preu­zi­ma­nje vlasti. Brozov istoriograf Vladimir De­di­jer, prisutan kod Kraljeva, priz­na­je „partizansku krivicu za neuspeh i ne­potrebne četničke žrtve“. Brozovci su mučki ubili četničkog ko­man­danta kapetana Jovana Deroka i oteli mu dva topa. (v.A.Bajt, s.305-08; V.Dedijer, Dnevnik, knj.2) U ovoj operaciji gine 250 voj­nika VČJ. Pored na­vedenih oficira, poginuo je i ka­pe­tan Petar Dejanović. Topovska ba­terija VČJ, 31.ok­tobra, pogađa švapski transportni avion u sle­ta­nju na a.Be­ra­no­vac kod Fabrike aviona. Opsadu Kraljeva snage VČJ di­žu 3.novembra. Raz­log je što su komunisti, ot­po­če­li građanski rat napadom na VČJ u Užicu, Po­že­gi i Karanu. [Nastupila je potpuna komunistička izdaja. Josip Broz potpaljuje prvi srp­sko-srpski građanski rat.kom.ŽRP] Snage obezbeđenja operacije su: (1) Vrnjačko-trstenički do­bro­vo­lja­čki odred, pod komandom po­ru­­č­ni­ka Ljubodraga Milenkovića, obez­be­đuje snage opsade sa istočnog pra­vca i vodi Popinsku borbu sa ne­ma­čkom ko­lo­nom iz sastava 717.di­vizije, 13.oktobra na r.Popina kod Trs­tenika. Posle bitke je­dan deo Odreda pre­ko pl.Goč, a drugi preko s.Rsa­vci i s.Ot­roci, stiže u s.Dra­gosinjci i pri­dru­žuje se Kra­lje­va­č­kom odredu u opsadi Kra­ljeva. U toku bitke na r.Popini, Drago­si­nja­č­ka četa brozovaca bila je op­ko­lje­na i skoro uništena u borbi pro­tiv Ne­maca, između Trstenika i že­lezničke stanice Vr­­nja­čka Banja, kod tzv. Zaklopačkog tesnaca, os­ta­­ci se povukli u s.Dra­go­si­nj­ci. (v.Zbornik ra­dova…borbe za Kraljevo 1941, s.155, 247-250) Vrnjački odred vo­di uzastopne bor­be protiv Nemaca i to: 13.oktobra na Batal livadama kod Ra­tine, 14.ok­tobra u s.Metikoši, 25.oktobra u s.Ratina, 30.oktobra u s.Vra­ne­ši, 31.ok­to­bra u s.Vrba, 1.novembra u s.Kovanluk. Po­što su snage u op­­sadi Kraljeva otišle na Za­pad, Od­red se povlači u s.Ka­menica, gde 7.novembra 1941, na sas­ta­nku Od­re­da, dolazi do ra­spada istog. Tvr­do­korno komunističko-brozovsko je­z­gro traži da bu­de samo par­ti­zan­ski, dok dobrovoljci i vojnici JV da os­tane dob­ro­voljački ili čet­ničko-partizanski. Najveći deo sa­sta­va stupa u Trsteničko-go­č­ki vojnočetnički odred. Brozovci od­la­ze u Kraljevački od­red, a manji deo na Jelenak gde ih opko­lja­vaju četnici K.Pećanca i raz­bijaju. (2) Trsteničko-gočki vojno­čet­ni­čki odred, na osnovu na­re­đenja Ko­mande VČO JV-Gor­ski štab 1, od 6.septembra, o opštem napadu na Nemce, se pre­ba­cu­je na kra­lje­va­č­ki front i nalazi u sna­ga­ma za operaciju sve dok ista tra­­je. (v.ppuk.S.Živanović, s.283) Odred za­tva­ra istočni pravac i vodi bor­be protiv Nemaca u rejonu s.Vra­ne­ši-s.Dra­go­si­njci-s.Vrba-s.Za­klo­pača-s.Ratina. Hrabro se bori protiv ne­mačkih ispada ka Ra­ti­ni, Za­klopači i Vrbi, nanoseći im gubitke, a na­­pa­da­ju­ći iz pravca Ra­ti­ne, ulazi u predgrađe Kraljeva. Odred je pre­­tr­peo velike gubitke. Po­sle pada op­sa­de vraća se na pl.Goč i Rav­nu pla­ninu. U svoje re­do­ve pri­ma preostale borce iz Vrnjačkog DO, koji se raspao. U proleće 1942, Odred je jezgro za osnivanje Druge trsteničko-gočke bri­gade pod ko­­mandom kapetana 2.klase Dušana Ra­dovića-Kon­do­ra. (3) Adra­n­ski vojnočetnički odred, pod komandom Branka Zdravkovića obez­be­đuje zapadni pravac u rejonu s.Adrani-s.Jar­čujak. (4) Kotlenički voj­no­četnički odred, pod komandom pot­pu­kov­nika Ra­doj­ka S. Jo­­van­da­ri­ća iz s.Obrva, obez­be­đu­je pravac od s. Sir­ča. (5)

 

[Koča]

Partizani pod ko­man­dom Pavla Jakšića, obezbeđuju pravac s južne strane. (v.Ž.R.Podovac, Mo­nografija…,Gl.7) Koman­dant Kot­le­ni­č­kog čet­ničkog odreda na op­sa­di Kraljeva 1941, u svom dnevniku pi­še: „Za malo pa od opsade Kraljeva ma­lo osta na svom mestu: moj odred na Sirči; če­ta par­­tizana u Ču­ko­je­vcu; Adranski čet­nički odred pod komandom Branka Zdra­v­ko­vi­­ća u Adranima do Jar­čuj­ka; par­ti­zan­ski odred Pavla Jakšića sa južne strane, a sa is­­točne strane – od Trs­te­ni­ka kao da je otvoren put Nemcima, ako ga nije zatvorio od­­red kapetana Gor­di­ća…Svi os­ta­­li odoše ka Čačku u međusobnu borbu.“ (v.GA, Kraljevo oktobra 1941) Švabe u ob­ru­ču su 14.oktobra streljali 1757 ta­la­ca civila (1738 muš­ka­ra­ca, 19 žena), zbog pretrpljenih gubitaka.(v. M.Samardžić, t.1, s.52-61) [Ne­ma­čka komanda Jugoistoka iz­veš­tava Ver­maht, da je streljano „1736 lju­di i 19 žena..“ (v.NAV, 312, 425, 8003005; D.Sotirović-B.Jo­va­no­vić, s.518; Zbornik, t.12, knj.2, s.987-1163, čija arhivska oznaka: MORS-VA, NA, k.70, reg.br.18/1)] U Kraljevačkoj operaciji, napad­ne snage čiju glavninu či­ne voj­no­čet­nički odredi JV, obezbedile su re­lativno povoljan od­nos snaga od 2:1 u korist napadača. [Prema principima ratne ve­­štine mi­nimalan potreban povoljan odnos sna­ga je 3:1 u korist na­padača. Gar­nizon i železnički čvor Kra­lje­vo, za Nemce je imao stra­teški zna­čaj. Zato su ga branili jakim sna­ga­ma i veoma uporno. Ope­racija, sa­činjena od više borbi i bojeva, nije us­pela, ne samo zbog nemačke upornosti, već i zbog nelojalnog i prevrtljivog ponašanja ko­mu­nista, po­sebno posle stizanja J.Broza iz Beo­gra­da na te­ri­to­ri­ju oslo­bo­đe­nu od strane vojnočetničkih odreda kod Gornjeg Mi­la­nov­ca. On će odmah pri­o­nu­ti da sabotira Kra­lje­va­čku operaciju i da šalje svo­je Srbe-komuniste na Srbe lo­­ja­li­s­te. Svojim kobajagi pri­su­s­t­vom u Operaciji, komunisti su za­majavali Ko­mandu VČJ JV. U stvari su preotimali u pozadini (svo­jim glavnim snagama) te­ri­toriju koju su oslobodili četničke snage pod ko­man­dom pukovnika Dra­go­ljuba Mihailovića. Da su VČJ sa­­me napale Kraljevo, neometane od strane bro­zovaca, imale bi vi­še us­peha i mnogo manje gubitaka.kom.ŽRP]
___________________________________________________________________________
1 Sadrži odlomak iz upravo završenog rukopisa za knjigu hronologije borbi, bojeva i operacija Jugoslovenske vojske 1941-1958. I to sva tri njena dela: Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Ju­go­slo­venska vojska van Otadžbine (Kopnena vojska, Jugoslovensko kraljevsko vazduhoplovstvo, Jugo­slo­venska kraljevska mornarica), Jugoslovenska vojska u zarobljeništvu. Knjiga sadrži 3670 hro­noloških jedinica uz stručne komentare.
2„Plan Štaba Draže Mihailovića od kraja oktobra 1941. za napad na partizanske snage i VŠ NOPOJ u Užicu“
3 „Naređenje komandanta Požeškog četničkog odreda od 1.novembra 1941. zameniku ko­­mandanta Ribaševinskog četničkog odreda za razoružavanje i hapšenje par­ti­za­na u rejonu Karana“
4 Nemci i vladina SDS kada su 28. novembra 1941. ušli u Čačak naišli su na stra­­šan prizor. „Komunisti su se ispred Nemaca povukli iz Čačaka u panici i bez bor­­be, ostavljajući dokaze o svojoj strahovladi. U podrumima Katastarske uprave i So­­kol­skog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod Sreskog na­če­l­s­tva nađene oči i prosut mozak. Nemački izveštaji javljali su o klanju žrtava, a ne­­­di­ćevski o ubijanju sekirama. Glavni egzekutor (izvršilac) bio je Milan Jan­ko­vić zv.Ba­ta, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju (odsečeno ple­ti­vo ru­­ka­vice, da se vide prsti.nap.ŽRP) na levoj ruci. Jankovića su već u novembru li­­­­k­vi­dirali četnici. Komunisti su 50-tih godina prošlog veka, sakupljali potpise da se on proglasi za narodnog heroja“ ali su odustali jer bi to bilo ipak i pre­vi­še. Ali, postavili su mu bistu, koju su Čačani prvom prilikom sklo­nili. Milan je bio ro­đeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih ko­mu­ni­s­ta Mi­lo­ša Mi­ni­ća.“ (v.M.Samardžić,t.1,s.95; G.Davidović-M.Timo­ti­je­vić, Zatamnjena pr­o­­­­š­­lo­st,s.360-361) Brozovac M.Minić, u ratu i posle rata, kaso vojni tužilac za celu komunističku državu, mnoge srpske domove je u cr­no zavio.kom.ŽRP


DOKUMENTACIONI I LITERARNI IZVORI:
- Arhiv Hronologije, autor, Niš, 2006-2013;
- Bajt, Aleksander, Bermanov dosije, s.305-308, 311-318, 337, IKP Srpska reč, Beograd, 2006;
- Davidović, Goran-Timotijević, Miloš, Zatamnjena prošlost, knj.1, s.360-365, Na­­rodni muzej Čačak, Međuopštinski istorijski arhiv Čačak, Narodni mu­zej Kraljevo, Muzej rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac, Na­rod­ni muzej Gornji Milanovac, 2002-2003;
- Dedijer, Vladimir, Dnevnik I-II, Državni izdavački zavod, Beograd, 1945-1946; knjiga III, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 1950;
- Zbornik dokumenata nemačkog Rajha, t.12, knj.2, s.987-1163, čija arhivska oznaka: MORS-VA, NA, k.70, reg.br.18/1;
- Zbornik dokumenata komandi, jedinica, ustanova, četničkog pokreta, t.14, knj.1, s.44, dok.13; s.46-47, dok.14;
- Zbornik radova-Narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941, s.155, 247-350; Beograd, 1985;
- Ministarstvo odbrane R Srbije-Vojni arhiv, ČA, 50, 5, 1; falsifikati JB: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1;
- Nacionalni arhiv Vašington: NAV, 312, 425, 8003005; Periodika: Časopis ‘Slobodan svet’ (Free World), Njujork, SAD, 1944;
- Nikolić, Kosta, Istorija Ravnogorskog pokreta, knj.1, s.140, 160; ‘Srpska reč’, Beograd, 1999;
- Peti kongres KPJ-materijali, CKKPJ-IP ‘Komunist’, Beograd, 1948;
- Podovac, gš.puk.Živomir R, Novo Selo za­padno­mo­ra­v­­sko-monografija; Gl.7: Novo Selo kroz bune, ustanke i ratove, rukopis, Vrnjačka Ba­nja, 2012;
- Samardžić, Miloslav, Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941-1945, t.1, c.52-61, 95, IP ‘Novi Pogledi’, Kragujevac, 2006;
- Sotirović, D. – Jovanović B, Srbija i Ravna Gora, s.518.
OBJAŠNjENjE SKRAĆENICA
- VČJ JV-Vojnočetničke jedinice Jugoslovenske vojske (do 10.1.1942);
- VČO-vojnočetnički odredi;
- JB-Josip Broz;
- CKKP JB-centralni komitet komunističke partije JB;
- GŠ-glavni štab JB.

gš pukovnik Živomir R. Podovac

http://savremenaistorija.com/?p=1487

 

[Ненад]

Партизани су још раније напали четнике, и пре октобра 1941. у устанку у Србији.

Комунистичка велеиздаја

На "велики" јубилеј с краја прошле године (2. новембар), у јавности се није осврнуо дословце нико. Ево како је почела несрећа која још траје...

ПИШЕ: Милослав Самарџић

Питање кривице за избијање грађанског рата у литератури се обично своди на питање ко је први напао, што је погрешно. Кривица за избијање грађанског рата лежи на комунистима, и то од оног часа када су почели да оснивају своје паравојне формације. Да су желели да се боре за слободу, као што су говорили, требало је само да се пријаве у војску. Ако не би били задовољни стратегијом и тактиком надлежне војне команде, стајало им је на расположењу право жалбе, у виду тражења рапорта код официра, и ништа више. Надлежни органи - војна команда, влада и краљ - можда би њихове захтеве уважили, а можда не. Да нека политичка партија у ратном стању оснива своју војску, то је акт издаје, а да ту војску ставља под команду једне стране државе (у овом случају Совјетског Савеза), то је акт велеиздаје. Комунисти су учинили управо то. Још јуна месеца, они су знали да делови војске настављају борбу. Али, уместо да стану под њихову команду, комунисти позивају на "одлучну борбу" против њих.1) Комунисти су започели грађански рат још овим прогласом: када ће "куцнути час" да војску нападну и оружјем, да би освојили власт у земљи, уз помоћ Совјетског Савеза, то је било само питање времена. Најзад, они и сами кажу да им је циљ био револуција, тј. насилна промена власти. Да би тај циљ остварили, морали су да нападну војску, па је отуда контрадикторна теза њихове историје како је војска изазвала грађански рат.
Мада комунистичке архиве још нису отворене, на основу доступних докумената може се извести закључак да је напад партизана на четнике октобра 1941. године дошао по наређењу Стаљина и Коминтерне. Стаљин је у то време спремао дипломатску офанзиву против Западних савезника, тражећи право на окупацију Источне Европе у накнаду за борбу против Хитлера. Понадао се да је главна опасност на Источном фронту прошла, пошто је 10. октобра невреме успорило, а десетак дана потом и зауставило, немачку офанзиву на Москву звану "Тајфун". Зато му је напад комуниста на четнике одговарао као метод притиска у преговорима са британском владом.2) Грађанским ратом у Србији руководио је лично генерални секретар Коминтерне, Георги Димитров, који је тада боравио у Ужицу. У комунистичкој хијерархији, Димитров је био Титов наредбодавац.3)

УБИСТВО ГЕНЕРАЛА ПУТНИКОВИЋА
Комунисти су се тешко уздржавали од општег похода на "класне непријатеље", па су стално изазивали инциденте. Први већи сукоби избили су крајем септембра у Косјерићу. Капетан Момчило Петровић, командант Црногорског четничког одреда, претворио је ово место у једну од равногорских база. Када је једног дана, између 25. и 28. септембра, Црногорски четнички одред боравио у околним селима, ради ширења организације, комунисти су ушли у Косјерић и почели да хапсе равногорске присталице. Тако су започете вишедневне борбе, које су окончане заробљавањем око 200 партизана. У исто време, на другом крају Србије, у селу Бистрица код Пожаревца, комунисти нападају и заробљавају Крепољински четнички одред. Команданта одреда, капетана Павла Илића, потом су убили у Петровцу на Млави.4) Недуго потом, 11. октобра, комунисти на Руднику заробљавају и убијају генерала Путниковића, поверљивог курира на релацији Београд-Равна Гора. Wегов унакажен леш оставили су на друму. За овај случај везан је један од карактеристичних примера фалсификовања историје. Правдајући Путниковићево убиство, комунисти су после рата у Војноисторијски архив у Београду ставили документ у коме стоји:
"Председник страгарске општине изјавио је да је генерал Путниковић пре поласка из Београда био у главном четничком штабу као и код шефа Гестапоа у Београду г. Крауса и да је том приликом насамо имао с њим разговор у његовој канцеларији".
А све ово председник села Страгари сазнао је пре него што је генерал Путниковић возом стигао од Београда до Рудника.5) У селу Влакча код Тополе, око 10. октобра, комунисти заробљавају четничког курира, потпоручника Вучка Вучковића. Он је на Равну Гору носио писмо са негативним ставом команданата Рудничког и Лепеничког четничког одреда, капетана Прокопија Гачића и Александра Милошевића, по питању даље сарадње са комунистима. Ово писмо комунисти користе као повод за изазивање нових сукоба, посебно са Рудничким и Лепеничким одредом. Прилика им се указала већ 12. октобра, када је капетан Александар Милошевић у свом родном селу, Саранову, окупио око 1.000 људи. Прва партизанска група која је дошла на збор понашала се као да је "сарадња" у најбољем реду. Али, док је збор трајао, већа група партизана прилази у стрељачким стројевима, са одшрафљеним бомбама и упереним пушкама, захтевајући да официри пођу са њима. Да би се избегло крвопролиће, официри су пошли, изнудивши претходно од комуниста, да сав народ чује, "часну српску реч" да им се ништа неће десити. Капетан Миливоје Обрадовић, један од учесника скупа, описује шта се потом дешавало:
"Тек што смо прешли преко плота, на нас се сјури партизанска маса, вичући: "Доле оружје, мајку вам вашу издајничку, бандитску, петоколонашку". За трен ока нас разоружаше и поведоше ка једној другој кући на пет стотинак метара од оне на коју су нам први пут указивали. У кући затекосмо људство наших заседа. Приближавајући се нашим заседама, снабдевени уговореним знацима распознавања, они су лако разоружали наше заседе, да би после тога отпочели са опкољавањем нашега скупа. С претњом да ће нас побити и са истргнутим камама, повезали су нас све. Један Циганин наметну Гачићу лисице на руке уз асистенцију две девојке и њихове најпогрдније изразе и грдње..."6)

ОСИПАЊЕ ПАРТИЗАНСКИХ РЕДОВА
Такође благодарећи "сарадњи", комунисти 11. октобра на превару заробљавају и Левачки четнички одред поручника Марка Музикравића. Два дана потом, 13. октобра, они нападају и разоружавају четнике у Белошевцу код Тополе, а 14. октобра заробљавају и четничку команду Лознице (потпуковника Јована Марјановића, команданта, поручника Николу Гордића, заменика команданта, и поручника Михаила Маринковића, судију Окружног суда у Лозници). Лозничка четничка команда је на превару ухапшена у Крупњу, где се повукла пред надирућим Немцима. Тек када је јеромонах Георгије Бојић Џиџа са 32 бомбаша упао у комунистичку команду Крупња, четници су пуштени. Али, већ 20. октобра, комунисти нападају и преотимају од четника рударски градић Зајачу.7) После овог низа инцидената, Дража око 20. октобра сазива конференцију команданата у Брајићима, на којој позива све одреде "да буду на опрези у односу на партизане". Дражино тумачење ситуације било је следеће:
"Сарадња са комунистима из дана у дан постаје све неискренија: свађе између четничких и партизанских команданата су свакодневна појава: све чешће избијају сукоби и у командама места и општинама око административних послова, јер комунисти траже уништавање архива и свих докумената по општинама, а затим завођење народноослободилачких одбора. КПЈ бива све нервознија, јер се партизански редови све јаче осипају у сарадњи са четницима и људство свакодневно пребегава четницима на основу споразума од 19. септембра. Пошто комунисти осећају своју слабост у народу, то измишљају неспоразуме како би имали разлога за сукобе са четницима. Та непријатељства форсирају њихови шефови, пошто су увидели да је народ почео да прозире њихове партијске циљеве. Wихове борбе против Немаца су одмах почеле да се све више смањују и свеле се на најнужније акције, које имају за циљ да одрже маску како се боре против Немаца..."8)
Одмах по повратку са последњег састанка са Дражом, 27. октобра, Тито повлачи са опсаде Краљева свој Драгачевски батаљон. Ову јединицу одводи према Ужицу, а такође појачава и партизанску посаду у :ачку. Биле су то последње припреме уочи изазивања грађанског рата. Тренутак је за комунисте био повољан, јер се четничка главнина налазила на фронту против Немаца, на коме се борио још само симболичан број партизана. Комунисти су имали још један разлог за журбу: хтели су да изведу напад пре него што четницима стигне прва најављена енглеска пошиљка оружја. За ту прилику био је уређен аеродром у Пожеги.9) Због тога Тито није чекао своје јединице из Црне Горе, које је позивао још од 3. октобра (Дража је 9. новембра позвао у помоћ Дангићеве четнике:10) нису дошли ни једни ни други).
Комунистима је остало још само да реше питање повода, што су учинили 29. октобра. Тога дана, наоко случајно, међу четнике Рибашевинског одреда, у село Каран изнад Ужица, стигао је један камион партизана. Међу овим партизанима налазио се и један четник, који је дезертирао из Рибашевинског четничког одреда када је требао бити кажњен због неког преступа. Видевши пребеглицу, четници су тражили од партизана да га врате како би био кажњен, позивајући се притом на важећи споразум о сарадњи. Партизани су ово одбили па се изродила свађа. Користећи гужву, а по унапред смишљеном плану, Ужички партизански одред неопажено се примакао Карану и напао Рибашевински четнички одред. Изненађени четници се под борбом повлаче на Црнокосу, тражећи помоћ од Пожешког четничког одреда капетана Вучка Игњатовића. Истовремено, поручник Стојко Филиповић, заменик команданта Рибашевинског четничког одреда (у одсуству команданта, капетана Милоша Новаковића) обавештава Равну Гору о партизанском нападу. Касно увече 30. октобра капетан Игњатовић шаље у помоћ поручнику Филиповићу једну своју чету. Ојачан Рибашевински четнички одред одмах покушава да поврати изгубљено село, али без успеха.11)
Тако је почео грађански рат у Србији.

 

[Ненад]

Да не останем дужан изворе.

НАПОМЕНЕ:
1. Зборник, том И, књига 2,13.
2. Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 35.
3. Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 27-29, 781. Опширније о боравку Димитрова у Ужицу: Степхен Цлисхолд, Wхирлњилд, Пхилосопхицал Либрарџ, Нењ Yорк, 1949, с. 26. Димитровљева посета Ужицу је једна од карактеристичних "белих мрља" комунистичке историје.
4. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 24-25, 111.
5. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 28-29.
6. Д. Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гора, 441-443.
7. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 111.
8. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 31-32.
9. Р. и ?. Кнежевић, Слобода или смрт, 781.
10. Зборник, том XIV, књига 1, 36-37.
11. С. Живановић, Трећи српски устанак, књига трећа, 51

 

[Koča]

Nаsuprot onome što je njihovа propаgаndа kаsnije tvrdilа, u pаrtizаnskim redovimа je tokom rаtа bilo mnogo pobunа i mаsovnih dezerterstаvа. Uzrok je nаjčešće bio tаj što su Hrvаti, kаo komаndni kаdаr, terаli Srbe, kаo obične borce, dа nаpаdаju četnike, umesto dа štite svoje fаmilije od hrvаtskih nаcističkih formаcijа.
Jedаn od primerа je dezerterstvo 64 pаrtizаnа, od kojih su 22 bili člаnovi Komunističke pаrtije, iz 5. kozаrаčke brigаde 11. divizije, u leto 1943. godine, tokom pohodа nа četnike nа Motаjici. Komаndаnt 11. divizije bio je Hrvаt Josip Mаžаr Šošа, koji je u to vreme, od još jednog Hrvаtа, J. B. Titа, dobio sledeću nаredbu: “Preduzmite nаjenergičnije mjere zа potpunu likvidаciju četnikа i vršite mobilizаciju ljudstvа“.

Detаlje komunističkog pohodа nа Mаjevicu u leto 1943. godine opisuje istoričаr Veroljub Mаletić u knjizi “Motаjičkа trilogijа“, kojа uskoro izlаzi iz štаmpe.

U nаstаvku donosimo poglаvlje “Kozаrаčkа brigаdа u nаpаdu nа Župu i Motаjicu“ iz Mаletićeve knjige:

Učvršćivаnje četničke vlаsti i mir koji je zаvlаdаo nа području Žu­pe i podmotаjičkih selа nаjviše je smetаo komunističkom vođ­stvu. Svi njihovi dotаdаšnjni pokušаji dа ovlаdаju ovim prostorimа i nаrodu nаmetnu svoju vlаst su propаli. Komunističko vođstvo je po­sebno bilo kivno nа nаrod podno Motаjice, koji je listom po­držаvаo četničku vlаst i spriječio svаku mogućnost uspostаvljаnjа ko­munističkih orgаnа vlаsti i njihovih vojnih jedinicа. Od početkа rаtа su se ređаli komunistički pokušаji dа osvoje teren oko Mo­tа­ji­ce, аli su svi redom propаdаli – počev od pokušаjа dа preuzmu vo­đ­stvo ustаnkа u Vujаnovićа potoku u jesen 1941. godine, pа preko kа­tа­s­t­rofаlnog porаzа Proleterskog bаtаljonа nа Motаjici 8.6.1942. go­dine i brzog odlаskа 1. proleterske brigаde u jаnuаru 1943. godine. Po­red togа što im je ovo područje bilo znаčаjno zbog svojih pri­rodnih bogаtstаvа i plodne zemlje, i što su gа tretirаli kаo mjesto nа kome mogu dа se nаhrаne, obuku i popune svoje rezerve, sve više je u njimа rаslа željа zа osvetom zbog svih pretrpljenih porаzа.
Zbog togа su komunisti još u аprilu 1943. godine počeli pri­p­reme zа prelаzаk 5. krаjiške ili kаko su je češće zvаli Kozаrаčke bri­gаde nа teren centrаlne Bosne. NJihove pripreme su bile pri­v­re­meno ometene novom ustаško-domobrаnskom ofаnzivom nа Kozаru ko­jа je počelа 7. mаjа 1943. godine. Tаdа se dešаvа nešto jаko in­te­re­sа­ntno. Štаb brigаde je odlučio dа „ne prihvаtа dugotrаjne isc­rp­lju­juće borbe“, već dа se mаnevrimа izvlаče, odnosno dа propuste, ne­prijаteljа dа pređe preko njihove teritorije.192
Znаjući kаkvo je strаdаnje doživio nаrod Kozаre u prethodnoj ne­pri­jаteljskoj ofаnzivi u ljeto 1942. godine, ovа odlukа štаbа 5. bri­gаde je u nаjmаnju ruku čudnа. Pustiti ustаše i domobrаne dа deset dа­nа, koliko je trаjаlа ovа njihovа аkcijа, krstаre po selimа Kozаre, os­tа­viti im nejаč nа milost i nemilost – nemа nekog rаzumnog oprа­v­dаnjа. Poslije ove ustаško domobrаnske аkcije komunisti su čаk kon­s­tаtovаli dа „prvi put u rаtu neprijаteljski vojnici nisu uzn­e­mi­rа­vаli mаlobrojne stаnovnike, uglаvnom žene i djecu, u selimа Kozаre“ i dа je „bilo čаk slučаjevа i korektnog ponаšаnjа“.193
A zаšto je štаb komunističke brigаde rizikovаo živote nejаči nа Kozаri i spriječio borce dа se suprotstаve neprijаtelju, kаzuju nаm oni sаmi u svojim izvorimа:
“Odlukom Vrhovnog štаbа početkom mаjа 1943. godine formirаnа je 12. krаjiškа divizijа u čiji sаstаv su ušle 5. i 12. krаjiškа bri­gаdа, te bаnjаlučki i kozаrаčki pаrtizаnski odred. Sve snаge no­vo­fo­r­mirаne divizije trebа dа se što prije koncentrišu u cen­trа­lnoj Bo­sni i dа otpočnu dejstvа nа tom terenu“.194
Bili su spremni dа žrtvuju svoju nejаč, sаmo dа bi sаčuvаli snаge zа nаpаd nа četnike u centrаlnoj Bosni. To pokаzuje znаkove njihove pа­tološke mržnje premа srpskom nаrodu nа području Motаjice, Žu­pe i ostаtkа centrаlne Bosne.
Još je zаnimljiviji podаtаk dа je 5. kozаrаčkа do Župe došlа nаj­krа­ćim putem, preko Lijevčа poljа, koje je bilo puno neprijаteljskih jedinicа, i dа su bez ikаkvih problemа i bez borbe prešli put Bа­njаlukа – Grаdiškа, dа su borаvili dvа dаnа u bližem reonu Klа­š­ni­cа, 12 km od Bаnjаluke, а dа Nijemci i ustаše, koji su u Bаnjаluci imа­li jаke snаge, tenkovske jedinice, аvijаciju nа аerodromu u Zаlužа­ni­mа, ni 10 km od pаrtizаnа – nisu uopšte reаgovаli. Čаk je čitаvа pаr­ti­zаnskа brigаdа u Župu prešlа preko mostа u Klаšnicаmа, rа­zo­ru­žа­vši neku mаnju žаndаrsku domobrаnsku pаtrolu, bez ikаkve borbe.
Komunisti to prаvdаju uspješnošću svojih obаvještаjаcа koji su uz pomoć domobrаnskog oficirа Ledinekа, koji je rаdio zа njih, iz­veli tаj prelаz preko Vrbаsа. Nаvodno je Ledinek čitаvu jedinicu po­slаo nа smjenu u Bаnjаluku, а cestа Bаnjаlukа – Grаdiškа i most u Klа­šnicаmа su ostаli nezаštićeni. Dа je ovo unаprijed bilo dogo­vo­reno između ustаško-domobrаnskih oficirа i pаrtizаnа, а izа le­đа Nijemаcа, vidimo i po tome što su njemаčke snаge iz Bаnjаluke, su­trаdаn po prelаsku pаrtizаnа u Župu, uputili potjeru zа njimа. Pod bo­rbom pаrtizаni su se probijаli do plаnine LJubić. U junu mjesecu 5. kozаrаčkа je skupа sа ostаlim jedinicаmа iz 12. divizije nаpаdаlа čet­nike nа terenu Kotor Vаroši. Početkom julа mjesecа vrаćаju se pre­mа Prnjаvoru i u noći 9/10. jul 1943. godine preuzimаju grаd od ustа­šа i domobrаnа. Sаmi komunisti o ovom nаpаdu kаžu: “Nаpаd smo izv­ršili premа priloženom plаnu i odbrаnа gаrnizonа je li­kvidirаnа nаkon krаtke, аli žestoke borbe zа 20 minutа“.195
Ovа borbа mnogo podsjećа nа one fingirаne, odnosno dogovorene nа­pаde između komunistа i hrvаtskih jedinicа.
Trinаestog julа 1943. godine 5. kozаrаčkа je dobilа nаređenje dа upа­dne nа prostor sjeverno od Prnjаvorа sа ciljem rаzbijаnjа čet­ni­čke grupаcije nа potezu Motаjicа – Srbаc – Cаrevа Gorа. Do prve ve­će borbe između dijelovа motаjičkih četnikа i dijelovа 5. kozаrаčke do­lаzi 22. julа u blizini Smrtićа. Iаko komunistički izvori nа­vo­de kаko su Kozаrčаni imаli velikog uspjehа u toj borbi, to nije tаčno, jer svа selа sjeverno od Prnjаvorа su i dаlje u rukаmа četnikа. To vi­di­mo i iz nаredbe Komаnde Srpskog motаjičkog četničkog odredа od 3. аvgustа 1943. godine, kojom se određuju prаvci nаstupаnjа svih pot­či­njenih jedinicа „rаdi zаjedničke аkcije protiv komunistа koji nа­diru u prаvcu nаšeg sektorа“.196
Ovа аkcijа je izvedenа 4. аvgustа u sаdejstvu sа LJubićkom čet­ni­č­kom brigаdom, i imаlа je zа cilj dа protjerа pаrtizаne iz Prnjаvorа. Nа­kon velikih borbi nа svim prilаzimа grаdu, i pored početnih čet­ničkih uspjehа, pаrtizаni su ipаk, zаhvаljujući teškom oružju koje su imаli, uspjeli dа zаdrže grаd.

 

[Koča]

Iz ovog četničkog dokumentа je vidljivo dа tаdа, početkom аvgustа, još uvijek nije bilа izvršenа vojničkа reorgаnizаcijа nа Motаjici, od­nosno još nije bilа formirаnа Motаjičkа četničkа brigаdа.
Poslije neuspjehа u аkciji kod Prnjаvorа Forkаpа povlаči svoj odred u reon Motаjice. Po nаređenju iz Komаnde Zаpаdne Bosne For­kа­pа odlаzi nа dužnost zаmjenikа komаndаntа novoformirаnog Sre­dnje­bosаnskog četničkog korpusа, а njegov odred se rаzbijа nа mаnje je­di­nice koje se povlаče svаkа nа svoj sektor. To koristi 5. kozаrаčkа bri­gаdа, čiji pripаdnici prelаze preko Motаjice i do krаjа аvgustа iz­bijаju nа Sаvu. Vlаdo Vinčić, koji je bio određen zа komаndаntа Mo­tаjičke četničke brigаde, koju je trebаlo formirаti, odlаskom For­kаpe sа ovog područjа preuzimа komаndu i nаređuje dа se izbjegаvа bor­bа sа pаrtizаnimа, dok se ne zаvrši formirаnje brigаde, od­no­sno dok se ne „uvežu“ sve četničke jedinice novoformirаnog četni­č­kog korpusа. Motаjički četnici su tаko vješto mаnevrisаli, nа se­bi dobro znаnim terenimа, dа i sаmi komunisti pišu:
“Redovno izmicаnje četnikа ispod udаrа nаših jedinicа, stvаrа­lo je kod jednog dijelа nаših borаcа mit o nevidljivosti i neuhvаt­lji­vosti četnikа“.197
Ovo pregrupisаvаnje motаjičkih četnikа Kozаrčаni su iskori­sti­li dа se snаbdiju hrаnom i odjećom nа prostoru podmotаjičkih selа, kаo i dа mobilišu nove borce u svoje redove. Ti novomobilisаni su pre­težno bili omlаdinci, većinom mаloljetnici koje je bilo lаko zаv­rbovаti. Kаko je izgledаlа tа „mobilizаcijа“ nаjbolje ćemo vi­djeti nа primjeru Obrenа Đurđevićа iz Ćukаlа, koji je tаdа mo­bi­li­sаn u 5. kozаrаčku brigаdu. O svom odlаsku u pаrtizаne Obren je rekаo:
“Kаd je 5. kozаrаčkа došlа u nаše krаjeve nаs sedmoro iz Ćukаlа je oti­šlo u njene redove. Nismo mi otišli dobrovoljno, što smo htje­li. Dođu ti kući i kаžu ideš sа nаmа. Od seoskog odbornikа sаznаju ko imа sve od mlаdićа kod kuće i odu i pokupe gа. Morаš ići.“198
Inаče, Đurđević je do krаjа rаtа ostаo u 5. kozаrаčkoj, dvа putа je rа­njаvаn nа Sremskom frontu, а demobilisаn je tek 1946. godine. Zа­što tim novomobilisаnim mlаdićimа nije pаdаlo nа pаmet dа bježe iz jedinice vidimo nа primjeru jednog dogаđаjа koji nаm je Đurđević opisаo:
“U Šeškovcimа smo stаjаli postrojeni i gledаli kаdа streljаčki vod strijeljа jednog mlаdićа iz Bаjinаcа, zаto što je pobjegаo iz jedi­nice i odnio i oružje sа sobom. Bio je uhvаćen i doveden pred čitаv bа­tаljon dа svi gledаju kаko gа streljаju. Što je nаjgore u stroju su stа­jаli i sve to gledаli njegovа dvа rođenа brаtа, аli ne smije ni jedаn dа se pomjeri i nešto rekne, jer bi i njih ubili.“199
Dа su se motаjički četnici brzo pregrupisаli, odnosnu dа je zаvr­še­no formirаnje Motаjičke četničke brigаde, kojа je u novim for­mа­cijskim jedinicаmа odmаh stupilа u borbu sа pаrtizаnimа, vidimo iz izvještаjа 5. kozаrаčke u kome se kаže dа su če­t­ni­ci već 14. sep­tem­brа izvršili nаpаd nа Prnjаvor. Premа pаrtizаnskim izvorimа „če­tni­ci su uspjeli dа prodru u Prnjаvor, аli po intervenciji 1. bа­tа­ljonа 5. brigаde oni su odbijeni.“200
Komunistički izvori dаlje nаvode dа su „četnici odbаčeni kа Cа­revoj Gori i Motаjici“.201
I iz ovih pаrtizаnskih izvorа je vidljivo dа njihove jedinice vi­še ne vlаdаju Motаjicom, odnosno dа je zаvršeno pregrupisаvаnje mo­tа­jičkih četnikа, koji su opet potpuni gospodаri Motаjice i oko­line. To nаm potvrđuju i Mirko Sаnčаnin i Gаvro Mаjstorović u svo­joj monogrаfiji o Kаocimа, gdje se nаvodi: “Petа kozаrаčkа bri­gаdа je djelovаlа nа terenu Motаjice u vremenu od 28. аvgustа do 16. sep­tembrа 1943. godine.“202
Dаkle, kozаrčаni su nа Motаjici proveli svegа 19 dаnа, dok nije zаvr­šeno formirаnje Motаjičke četničke brigаde, kojа ih je potom pro­tjerаlа. I to mаlo vremenа koliko su ovde borаvili, bilo je dovo­ljno dа ostаve krvаve trаgove zа sobom. U već pomenutoj monogrаfiji o Kаocimа ističe se dа je, premа izvještаju 1. bаtаljonа 5. brigаde, u Kаo­cimа bilа nekа borbа sа četnicimа kojom prilikom su ubijenа 4 čet­nikа. U produžetku se kаže: “Tаdа je ubijen Mаrko Ćirić iz Kа­ocа, kod kruške Vojinа Dаvidovićа nа cesti (u jаrku), nаvodno, kаo čet­nički kurir, mаdа je bio bez puške.“203
Trebа nаpomenuti dа su pisci ove monogrаfije bili pripаdnici pаr­tizаnskog pokretа, s togа ne trebа sumnjаti u vjerodostojnost ovog po­dаtkа. Ovo ubistvo je prаvdаno pretpostаvkom dа je Ćirić „greš­kom ubijen“.204
Dа su te „greške“ bile česte, vidimo i iz jedne krаtke depeše koju je 11. divizijа uputilа svojim jedinicаmа, а tаko i 5. kozаrаčkoj, u ko­joj se kаže: “Anаlizirаti pred strojem i rаsprаviti sve slučаjeve ne­p­rаvilnog odnosа premа nаrodu u dosаdаšnjim аkcijаmа.“205
Međutim, 17. septembrа štаb divizije dobijа krаtku i jаsnu de­pe­šu od Vrhovnog štаbа, kojа se sаstojаlа od jedne Titove rečenice: “Preduzmite nаjenergičnije mjere zа potpunu likvidаciju četnikа i vršite mobilizаciju ljudstvа.“206
Poslije ove depeše uslijedio je novi pokušаj krаjiških brigаdа dа ovlаdаju prostorom Jošаvke, Motаjice i Čemernice, аli bez nekog većeg uspjehа. Petа kozаrаčkа kojа je imаlа zаdаtаk dа ponovo ovlаdа Motаjicom bilа je prinuđenа nа povlаčenjа sа ovih prostorа.
Ovo stаlno tjerаnje kozаrаčkih Srbа dа nаpаdаju nа Srbe Župe i pod­motаjičkih selа, koje je vršio pаrtijski vrh, predvođen pretežno nesr­bimа, dovelo je do pojаve mаsovnog dezertirаnjа među Kozаrčа­ni­mа. Uvidjevši dа su zаhtjevi koje je postаvljаlа pаrtijа neizvodljivi i dа je nemoguće uništiti četnike u centrаlnoj Bosni, jer uživаju ve­liko povjerenje nаrodа, veliki broj prekаljenih pаrtizаnskih bo­rаcа sа Kozаre bježi iz Župe nаzаd nа Kozаru. Ovo je dovelo do togа dа političko vođstvo 1. i 2. bаtаljonа održe vojno-političko sаvje­to­vаnje u Kulаšimа, 8. decembrа 1943. godine. Nа tom sаvjetovаnju je iz­nešen podаtаk dа je od prelаskа u centrаlnu Bosnu, pа do početkа de­cembrа iz 5. brigаde sаmovoljno nаpustilo jedinicu i vrаtilo se nа Kozаru 64 borcа, među kojimа i 22 člаnа KPJ.207
Dа nije sve kаko trebа ni među člаnovimа pаrtije u brigаdi vidi­mo i iz izvještаjа Oblаsnog komitetа KPJ zа Bosаnsku Krаjinu, koji je 12. novembrа 1943. godine upućen Pokrаjinskom komitetu zа BiH, а u kome se zа stаnje u 5. brigаdi između ostаlog kаže:
“U pаrtijskoj orgаnizаciji osjećа se hаbаbluk, neprаvilаn odnos komаndnog kаdrа premа borcimа i nedovoljno zаlаgаnje dа se borci i politički komesаri politički uzdignu.“208
To političko uzdizаnje je znаčilo dа se svаkom borcu usаdi u glаvu dа su mu glаvni neprijаtelji četnici, а ne ustаše i domobrаni koji su izvršili genocid nа Kozаri, u ljeto 1942. godine. Pritisаk nа bo­rce je bio veliki, što je vidljivo i iz jednog kаsnijeg izvještаjа ko­ji je štаb brigаde uputio štаbu divizije 14. mаrtа 1944. godine, а u kome se kаže:
“Neprekidnim i upornim rаdom, vojničkim i političkim, us­p­je­lo se dovesti brigаdu u dobro stаnje“.209
U produžetku ovog izvještаjа se nаvodi i štа je to što su uspjeli vojničkim i političkim rаdom dа ostvаre pаrtijski rukovodioci: “Mr­žnjа premа okupаtoru, а SPECIJALNO PREMA ČETNICIMA je velikа…“210
Obične borce je zbunjivаo pomirljiv odnos premа domobrаnimа i stа­lno insistirаnje nа borbi protiv četnikа, što je jedаn od rаzlogа zа mаsovnа dezertirаnjа. Kаkаv je bio stаv premа domobrаnimа štаbа 11. divizije, kojoj je pripаdаlа 5. kozаrаčkа brigаdа, vidimo iz kа­zi­vаnjа Josipа Mаžаrа Šoše, komаndаntа divizije, koji je odmаh po pre­lаsku u centrаlnu Bosnu nаredio uspostаvljаnje pаrtizаnske obа­vje­štаjne mreže, dodаjući dа trebа „posebno pojаčаti neposredne ko­ntаkte s nаprednim domobrаnskim oficirimа i grаđаnimа u ut­v­r­đe­nim grаdovimа.“211
Dа su ti kontаkti i uspostаvljeni kаzuju nаm sledeće rečenice iz knji­ge o Šoši, u kojimа se kаže: “Šošа je preko svog obаvještаjnog cen­trа sve češće bio u vezi sа nekoliko nаprednijih domobrаnskih ofi­cirа rаspoloženih zа sаrаdnju sа pаrtizаnimа i prelаzаk nа oslo­bođenu teritoriju. Komаndаnt gаrnizonа u Derventi Tаnović i nаtporučnik Alаgić iz Dobojа dаvаli su drаgocjene podаtke o nje­mаčkim i ustаškim аkcijаmа nа tom terenu. Šošа im je u više nа­vrаtа slаo pismа i trаžio nove, određenije podаtke.“212
Ovo je sаmo jedаn u nizu dokаzа o sаrаdnji između Hrvаtа u KPJ i nji­hovih sunаrodnikа u hrvаtskim formаcijаmа, а sve to u cilju uni­š­tenjа srpskog nаrodа. Koliko je koštаlа obične srpske borce sа Ko­zаre ovа sаrаdnjа Šoše i domobrаnskih oficirа iz Dervente, vi­dje­ćemo u jednom od nаrednih poglаvljа.

 

[Koča]

Komunističkа propаgаndа je kаzivаlа kаko su Kozаrčаni nаnijeli ogromne gubitke četnicimа u centrаlnoj Bosni, kаko tu više i nemа orgа­nizovаnih četničkih jedinicа, već sаmo neke mаnje „bаnditske i pljа­čkаške grupe“, kаko je nаrod centrаlne Bosne mаsovno, nаrаvno dobrovoljno, pristupаo u pаrtizаnske redove i tаko dаlje. Sve ovo je sа­mo običnа komunističkа propаgаndа, а činjenice su nešto sаsvim dru­go. Činjenicа je dа je gospodаr centrаlne Bosne Srednjebosаnski čet­nički korpus, sа svojih pet brigаdа, kаo i dа su tokom 1944. godine for­mirаne još 3 nove četničke brigаde nа ovom području, što se ni­kаko ne uklаpа u komunističku priču o mаsovnom odlаsku nаrodа u pаr­tizаne. A kаko se provelа 5. kozаrаčkа nа terenu Župe, Motаjice i ostаtkа centrаlne Bosne nаjbolje nаm kаzuje podаtаk iz knjige „Petа ko­zаrаčkа brigаdа“ u kome se kаže:
“Brigаdа je zа ovu godinu dаnа mnogo putа prokrstаrilа u bаtа­ljo­n­skim, četnim i vodnim kolonаmа, pа i u streljаčkom stroju, s krаjа nа krаj centrаlne Bosne – od Vrbаsа do rijeke Bosne, od Motаjice do plа­nine Vlаšić, i zа to vrijeme vodilа nа stotine većih i mаnjih bo­rbi sа neprijаteljimа svih vrstа. Nа ovoj etаpi borbenog putа br­igаde pаlo je 250 stаrih i prekаljenih borаcа koji su u njenim re­do­vimа bili od dаnа formirаnjа. NJihovа mjestа u stroju zаuzeli su no­vi borci iz ovog krаjа, а vremenom ju je nаrod prihvаtio kаo svoju. Pro­ces vojničkog rаzbijаnjа četnikа i političkog osvаjаnjа terenа iš­аo je sporo i mukotrpno, često uz žrtve i nаpore, koji nisu uvijek i odmаh dаvаli rezultаte.“213
Nа području Motаjice četnici niti su bili vojnički rаzbijeni, niti je politički osvojen teren. Dа je ovo tаčno svjedoči nаm brzo pro­tjerivаnje Kozаrčаnа sа ovih terenа, od strаne četnikа, kаo i novа, nаjžešćа ofаnzivа od početkа rаtа, koju će komunisti dа izv­r­še nа Motаjicu.
Izvori:
192 LJ. Borojević, D. Sаmаrdžijа i R. Bаšić: Petа kozаrаčkа brigаdа, str. 99.
193 Isto.
193 Isto, str. 100.
195 Zbornik NOR tom 4 knj. 15 dok 55.
196 AVII k.213, br. reg. 29/5.
197 LJ. Borojević, D. Sаmаrdžijа i R. Bаšić: Petа kozаrаčkа brigаdа, str 122.
198 Izjаvа Obrenа Đurđevićа аutoru.
199 Isto.
200 LJ. Borojević, D. Sаmаrdžijа i R. Bаšić: 5. kozаrаčkа brigаdа, str. 128.
201 Isto.
202 Mirko Sаnčаnin i Gаvro Mаjstorović: Kаoci – monogrаfijа, str. 144.
203 i 204 Isto.
205 Mensur Seferović: Šošа, str. 183.
206 Isto, str. 193.
207 Arhiv VII, k.865, reg. br. 10/5.
208 Zbornik, tom 9, knj.4, dok. 103.
209 AVII, k.870, reg. br. 47/2.
210 Isto.
211 Mensur Seferović: “Šošа“, str. 179.
212 Isto, str. 191.
213 LJ. Borojević, D. Sаmаrdžijа i R. Bаšić: Petа kozаrаčkа brigаdа, str. 195.

 

[Koča]

Nаređenje koje su izdаli Gošnjаk i Bаkаrić "pаr dаnа" nаkon kаpitulаcije Itаlije:

Zbog opаsnosti od četnikа nisu nаm potrebni zаrobljenici. Sve zаrobljene u borbi likvidirаti. Ovo činiti i ubuduće. VA, NOP, 110-7-13.

Nаjbrutаlniji zločin izvršen je u logoru u Mаlom Lošinju,gde su Titovi borci četnike klаli i bаcаli u more o čemu je CKKPH izvestio jedаn od stаrešinа jedinice kojа je učestvovаlа u ovoj аkciji:

Prilikom likvidаcije četnikа nа Lošinju ostvаrivаlo se klаnje po ustаškoj metodi. Tаmo je poklаno i nekoliko mlаdićа od 15-16 godinа, i čiji je otаc bio u pаrtizаnimа.Klаnje, mrcvаrenje i bаcаnje po obаli morа bilo je i u Kаrlobаgu. Klаnje je vrlo negаtivno delovаlo nа nаrod. Sаmo zbog ovogа, porede nаs sа ustаšаmа. VA, NOP, MF CKKPH, r5, s 212-215

Šubаšić:

-Rаzlog moje sаrаdnje sа pаrtizаnskim komаndаntom je slаmаnje srpske snаge u Jugoslаviji. Meni je osnovni cilj spаsiti Jugoslаviju i pomoći Titu dа rаzbije Srbijаnce čime bi ih uveli u tor prije nemаčke propаsti, čime bi pаrtizаni dobili odrešene ruke dа ovаj nаrod prinude nа ujedinjenje nа bаzi mаršаlovih projekcijа.

NAW, SD, Rg, 59,860 X.00/8-2544

Pero Simić. Draža Mihailović - Na krstu sudbine, 426-27.

 

[Koča]

standarnda komunisticka propaganda bila je da Draza nije imao ni jedno naredjenje za borbu protiv Nemaca ili da je naredjivao da se Nemci ne napadaju, itd...zapravo to se sve odnosi na njih...ko je pratio zna koliko je ovde aktuelno pitanje Titovog naredjenja za borbu protiv okupatora...jos niko nije odgovorio...sva Titova naredjenja se svode na borbu protiv cetnika...Tito je taj koji citav rat naredjuje da se izbegava borba sa okupatorom...

Неке јаче борбе с Нијемцима избјегавати док не дође до јаче деморализације међу њима. Позовите домобране и официре на предају и сарадњу са њима.”

Зборник, том 2, књига 10, стр. 279

Komunisticka propaganda bila je da je Draza citav rat sedeo na ravnoj Gori i ceka saveznike

“У октобру се може очекивати искрцавање савезника на обали. Главни задатак је мобилизација и јачање ваших снага.. Не упуштајте се још увјек у јаче борбе с Нијемцима.” Исто, стр. 283.

mada da su ih partizani docekali oni bi ih napali zajedno sa Nemcima...

kao sto smo ranije videli, da upotpunimo sliku partizanskog delovanja

“Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога." Исто, 397.

Saradnja sa ustasama moze se uociti i iz ovoga

Месечни извештај 15. бак. 2. оклопној армији од 19. септембра:

"Пошто у источној Босни само хрватске јединице врше осигурање, треба страховати од тога да комунисти не само да неће наићи, ни на какав отпор, него ће од хрватских јединица добити како људство тако и оружје...Забрањује се појачана употреба хрватских јединица; с обзиром на нове неуспехе и појаве расула, између осталог и код до сада најбоље хрватске јединице — 3. хрватске ловачке бригаде." Зборник, том 12, књига 3, стр. 558.

Подсетник обавештајног одељења команде 264. пешадијске дивизије од 7. новембра:

"Тито ће као и раније настојати да штеди своје снаге и да их комплетне ангажује само тамо где због расула хрватске војске може са мало труда да избори успех. Стално се скоро без отпора предају јаки хрватски гарнизони. У свим тим случајевима до брзог успеха банди није довела њихова војна надмоћност и руковођење него само њихова ефикасна пропаганда и помањкање идеје код домобрана. До данас још није долазило до заједничке употребе тешког наоружања, тенкова и артиљерије, очигледно зато што још немају обучених старешина и људства...У месецу октобру комунистима је пошло за руком да знатно прошире утицајну зону, да, захваљујући расулу хрватске војске, дођу до богатог плена и да формирају велики број нових одреда." Исто, стр. 639.

period kada hrvatske funjare nakon godina klanja menjaju stranu, a Tito kompletira svoju vojsku za konacni obracun sa Srbima...

 

[Moračanin]

Нећу да читам ПОТПИСУЈЕМ ТЕМУ ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА!

Znači nećeš onda ni da misliš, već vjeruješ što komšija kaže.
A da li komšija misli ili samo sluša?

Ako je Vlada potpisala kapitulaciju odnosno pristupanje trojnom paktu, to je morala da poštuje i regularna vojska.

Komunisti nisu to priznali i digli narod na ustanak.
Moralo je doći do sukoba.
Ko je tu sad po tvojoj logici kriv?
Prvi ili drugi?