Процес "приближавања" Србије ЕУ, изазива низ недоумица, али и разних противуречних ставова, нарочито оних који су политички острашћени, помало испраног мозга, стално поновљеном мантром о свим благодетима ЕУ.
Тзв. Споразум о (де)стабилизацији и придруживању, сликовито објашњава политику ЕУ према Србији, а такође и полтронско, тајкунско и антидржавно деловање домаће политичке "елите". Наравно, ЕУ је наставила са даљим условљавањем и одложила примену споразума, док је Србија повукла један несхватљив потез, почевши једнострано да примењује наведени споразум, на штету сопственог буџета, доношењем Закона о допунама Закона о царинској тарифи. У Економским односима, поново долази до изражаја тзв.
Према изјави министра финансија, Диане Драгутиновић, од 6. децембра, дакле, на дан када је представљан буџет због једностране примене споразума с Европском унијом, Србија губи око 23 милијарде динара, или по курсу Народне банке Србије из тог периода, то је око 267 милиона евра. То је већа сума од оне која је била предвиђена за улагање са „Фијатом“. То је сума која је већа од оних, минималних и тако нападаних од стране ММФ-а, 12, 7 милијарди динара, предвиђених у ребалансу буџета за повећање пензија. Експерти Института за тржишна истраживања су оценили да ће, ако се примени ССП, доћи до већег пораста спољнотрговинског дефицита.
У светским економским односима, многе државе поново почињу да воде јаку царинску политику. Eкономски патриотизам и протекционизам, поново постају доминантни. Рецимо, Русија је подигла царине на увоз аутомобила са 25 одсто на 30 одсто. Индија је повећала чак за 20 одсто царине за неке прехрамбене производе. Индонезија је повећала царине за око 500 врста производа. Царине су подигли или то намеравају да ураде и Аустралија, Бразил и Аргентина. Поред тога и многе западне земље, раде супртоно од онога, шта чини наша влада.
Ко због овакве политике највише трпи? Грађани, сиротиња!!! Док западне земље смањују пореска оптерећења, Влада Србије повећава порезе и додатно оптерећује сиромашнији део становништва, све зарад финансирања несхватљиве одлуке о једностраној примени Прелазног споразума. Због једностране примене Прелазног споразума, по најавама из власти, плаћати и већи ПДВ.
На пример, на сајту Би-Би-Сија су 5. јануара 2009. године објављени детаљи економског програма новоизабраног америчког председника. Пакет економских мера о коме се преговара у америчком Конгресу предвиђа пореске олакшице у износу од око 300 милијарди долара.
Ко од овога има највећу корист?
Управо ће компанија „Делта“, као монополиста у сектору трговине имати користи од једностране примене прелазног споразума.Истовремено, та примена споразума ће, у суштини, 267 милиона евра пребацити на леђа најсиромашнијих грађана Србије, преко наплате акциза и повећања ПДВ-а. Заузврат, грађани неће добити велико смањење цена, што се најављује из пропагандних разлога, како би се замаглила сама суштина овог споразума. Да великог смањења цена неће бити, признаје чак и министар трговине.
Делови текста, преузети са сајта www.nspm.rs
Тзв. Споразум о (де)стабилизацији и придруживању, сликовито објашњава политику ЕУ према Србији, а такође и полтронско, тајкунско и антидржавно деловање домаће политичке "елите". Наравно, ЕУ је наставила са даљим условљавањем и одложила примену споразума, док је Србија повукла један несхватљив потез, почевши једнострано да примењује наведени споразум, на штету сопственог буџета, доношењем Закона о допунама Закона о царинској тарифи. У Економским односима, поново долази до изражаја тзв.
Према изјави министра финансија, Диане Драгутиновић, од 6. децембра, дакле, на дан када је представљан буџет због једностране примене споразума с Европском унијом, Србија губи око 23 милијарде динара, или по курсу Народне банке Србије из тог периода, то је око 267 милиона евра. То је већа сума од оне која је била предвиђена за улагање са „Фијатом“. То је сума која је већа од оних, минималних и тако нападаних од стране ММФ-а, 12, 7 милијарди динара, предвиђених у ребалансу буџета за повећање пензија. Експерти Института за тржишна истраживања су оценили да ће, ако се примени ССП, доћи до већег пораста спољнотрговинског дефицита.
У светским економским односима, многе државе поново почињу да воде јаку царинску политику. Eкономски патриотизам и протекционизам, поново постају доминантни. Рецимо, Русија је подигла царине на увоз аутомобила са 25 одсто на 30 одсто. Индија је повећала чак за 20 одсто царине за неке прехрамбене производе. Индонезија је повећала царине за око 500 врста производа. Царине су подигли или то намеравају да ураде и Аустралија, Бразил и Аргентина. Поред тога и многе западне земље, раде супртоно од онога, шта чини наша влада.
Ко због овакве политике највише трпи? Грађани, сиротиња!!! Док западне земље смањују пореска оптерећења, Влада Србије повећава порезе и додатно оптерећује сиромашнији део становништва, све зарад финансирања несхватљиве одлуке о једностраној примени Прелазног споразума. Због једностране примене Прелазног споразума, по најавама из власти, плаћати и већи ПДВ.
На пример, на сајту Би-Би-Сија су 5. јануара 2009. године објављени детаљи економског програма новоизабраног америчког председника. Пакет економских мера о коме се преговара у америчком Конгресу предвиђа пореске олакшице у износу од око 300 милијарди долара.
Ко од овога има највећу корист?
Управо ће компанија „Делта“, као монополиста у сектору трговине имати користи од једностране примене прелазног споразума.Истовремено, та примена споразума ће, у суштини, 267 милиона евра пребацити на леђа најсиромашнијих грађана Србије, преко наплате акциза и повећања ПДВ-а. Заузврат, грађани неће добити велико смањење цена, што се најављује из пропагандних разлога, како би се замаглила сама суштина овог споразума. Да великог смањења цена неће бити, признаје чак и министар трговине.
Делови текста, преузети са сајта www.nspm.rs
Poslednja izmena:
