Господ проклиње смокву

Sizif:
Eh kad bi ovi momci imali barem najblaži osećaj šta je jedna svetlosna godina... pogledajmo ovu sliku:

Antares.jpg

Na slici vidimo koliko je zvezda Antares veća od Betelgeza, pa ova od Aldebarana... pa tako dalje, naše Sunce se na ovoj slici i ne vidi, manje je od vrha čiode, tamo levo od Sirijusa. E sad, taj vrh čiode je više nego milion puta veći od naše male Zemljice, a ta malena zemljica je 10 na 26-ti stepen puta veća od te male smokvice..... e sad, ovakvih zvezda svih veličina kao na slici iznad samo u našoj galaksiji ima oko 100 milijardi... a procena je da je ukupan broj galaksija oko 10 milijardi..... a onda dolazimo do druge slike:

Pogledajte prilog 336257

Ako neko misli da se onaj ko je sposoban da napravi ceo univerzum sa svojih 10 miljardi galaksija, i da gubi vreme na smokvu, da bi nešto pokazao malim beznačajnim zrncima prašine koji žive na tom zrncu prašine u sred svega toga, onda postoji samo jedan zaključak:

Tog "Boga" su izmislila upravo ta zrnca prašine, jer i ne shvataju koliko su mala i beznačajna u celom Univerzumu.
Kliknite za proširenje...

i kad je stvarao nije stvorio najednom..zrnce po zrnce pogaca..bolje da je unistio samo jedno zrnce nego celu pogacu..:D
 
828. Ko ti je učitelj?

Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.

Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.

Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.

Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.

U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.

Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.

Ađahn Chah: Priroda Dhamme

http://forum.krstarica.com/showthread.php/238958-%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC?p=26564216&viewfull=1#post26564216

Buda je baš imao sreće. Da je pre njega naišao neko ko bi prokleo taj nesrećni magno bez ploda, nikada
ne bi našao učitelja.
 
svesnaglista:
828. Ko ti je učitelj?

Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.

Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.

Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.

Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.

U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.

Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.

Ađahn Chah: Priroda Dhamme

http://forum.krstarica.com/showthread.php/238958-%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC?p=26564216&viewfull=1#post26564216

Buda je baš imao sreće. Da je pre njega naišao neko ko bi prokleo taj nesrećni magno bez ploda, nikada
ne bi našao učitelja.
Kliknite za proširenje...

a istina je..kad nemas ploda niko te zarezaju ni za suvu sljivu a niti prepoznaje..:D
 
svesnaglista:
828. Ko ti je učitelj?

Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.

Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.

Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.

Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.

U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.

Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.

Ađahn Chah: Priroda Dhamme

http://forum.krstarica.com/showthread.php/238958-%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC?p=26564216&viewfull=1#post26564216

Buda je baš imao sreće. Da je pre njega naišao neko ko bi prokleo taj nesrećni magno bez ploda, nikada
ne bi našao učitelja.
Kliknite za proširenje...
сизиф има срећу ал није срећан.
сидарта је није имао створио је,буду.
а свесна глиста претерала без тиховања.
 
SDG (Soli Deo Gloria):
Isus Hrist koji je stvorio svemir ima saosećanja prema čoveku...

#569
#570

#565
#563

ali ako i dalje budete pokazivali preziranje i odbacivanje Božjeg dara spasenja kroz Isusa Hrista, onda ćete morati da podnesete pravednu kaznu za sve svoje grehe na dan suda!

#562
Kliknite za proširenje...

koje saosecanje.nema ni 1 posto istinski srecnih osoba.ovaj svet je izuzetno los.

koliko osoba umre dnevno od gladi.

koliko nevinih umre zbog tudjih zlocina.

istina je sasvim ocita a to sto deo ne zeli da je vidi je zbog zelje za vecim smislom.
 
svesnaglista:
828. Ko ti je učitelj?

Onome ko vežba svesnost nije neophodno da ima nekoga da ga mnogo savetuje i podučava kako bi bio u stanju da vidi i razume. Jedan primer je sam Buda, koji je u jednom od svojih prethodnih života bio kralj Mahađanaka. On nije morao mnogo da uči. Sve što mu je bio potrebno jeste da posmatra drvo mangoa.

Jednoga dana, dok je jašući na slonu išao parkom u pratnji svojih savetnika, opazio je da su se grane nekih stabala povijala od bogatog roda. Pošto nije mogao da se tom prilikom zaustavi, odlučio je da se kasnije vrati i da nabere mango. Nije mu, međutim, ni na kraj pameti padalo da su pohlepni savetnici koji su išli za njim obrali sve što se moglo obrati; da su koristili motke kako bih sve plodove otresli, udarali i lomili grane i razbacivali lišće na sve strane. Kada se uveče kralj vratio u voćnjak mangoa, unapred je zamišljao izuzetni ukus plodova, da bi odjednom otkrio da nema nijednog, svi su bili obrani! I ne samo to, već su i grane bile polomljene, a lišće svuda po zemlji.

Sasvim razočaran i uznemiren, kralj onda opazi još jedno stablo mangoa u blizini, ali na njemu nijedna grana nije bila slomljena, niti list otrešen. Zapitao se zašto je to tako. I onda shvati da na njemu nema nijednog ploda. Ako drvo nema ploda, niko ga ni ne primećuje i njegovi lišće i grane ostanu neoštećeni. Ova lekcija ga je zaokupila tokom povratka u palate: “Muka je, teret i teškoća biti kralj. Potrebno je neprekidno brinuti o svakom podaniku. I šta ako neko pokuša da napadne, opljačka ili osvoji delove kraljevstva?” I tako nije mogao mirno da zaspi; a i kad je zaspao, mučili su ga teški snovi.

Posle buđenja ponovo je u mislima video drvo mangoa bez plodova i njegove nedirnute grane i lišće. “Ako i mi postanemo slični tom mangou”, razmišljao je, “I naše ‘lišće’ i ‘grane’ će takođe ostati neoštećeni”.

U svojoj odaji kralj je sedeo i meditirao. Na kraju, nadahnut lekcijom koju mu je dao mango, odlučio je da se zaredi. Upoređivao je sebe sa tim drvetom i zaključio da ako se neko ne zapetlja u poslove ovoga sveta, postaće istinski nezavistan, oslobođen briga i poteškoća. Njegov um biće miran. Posle takvog razmišljanja, postao je lutajući monah.

Nadalje, kud god bi došao, kad bi ga pitali ko je njegov učitelj, odgovorio bi: “Mango”. Nije mu toliko bilo potrebno bilo kakvo drugo učenje. Drvo mangoa bilo je povod njegovom probuđenju za Opanayiko-Dhammu, za učenje koje vodi ka unutra. I sa tim probuđenjem je on postao monah, onaj ko ima malo briga, zadovoljan je malim i raduje se samoći. Kraljevski status je napustio i konačno je njegov um našao svoj mir.

Ađahn Chah: Priroda Dhamme

http://forum.krstarica.com/showthread.php/238958-%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC?p=26564216&viewfull=1#post26564216

Buda je baš imao sreće. Da je pre njega naišao neko ko bi prokleo taj nesrećni magno bez ploda, nikada
ne bi našao učitelja.
Kliknite za proširenje...

Кад се упореде две приче, види се како је будизам парсецима испред хришћанства
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

hi7026770
Погледајте! Господње речи нам говоре о условима за улазак у царство небеско Господ Исус је рекао:„„Покајте се, јер се приближило Царство небеско!““(М
Odgovora
1
Pregleda
195
RIA77
R
Gedeon
Литанија Господу Богу за здравље
Odgovora
18
Pregleda
259
Dobro situirani gospodin
Dobro situirani gospodin
Gedeon
Anđeo Gospodnji (Angelus Domini)
Odgovora
6
Pregleda
386
Gedeon
Gedeon

Back
Top