Страдање српског народа у двадесетом веку, у великој мери условљено разноразним изнуђеним, брзоплетим и недовољно прорачунатим интеграцијама, почев од југословенства, преко комунистичког квази братства и јединства, закључно са евроунијатством по сваку цену, од нас у 21. веку захтева да спољну политику апсолутно подредимо српским интересима. Ако смо били последњи верници југословенства и комунизма док су се ове две утопије у крви распадале на наше очи, не смемо себи дозволити да будемо последњи следбеници пропале идеологије евроунијатства док се ЕУ у овом часу распада.
Добро разликујемо Европу од Европске Уније, и насупрот еврофанатизму и утопизму, ако ЕУ уопште опстане - ми ћемо остати евроуздржани. Инсистирамо на одговорном дијалогу са ЕУ, који се ни у територијалном ни у политичком ни у економском смислу не може одвијати на штету Србије.
Сматрамо да и ЕУ и НАТО имају алтернативу. Неопходни спољно-политички дијалог са ЕУ, посебно у економском правцу, не може бити препрека за чвршћу политичку и привредну сарадњу са земљама убрзаног развоја, на првом месту чланицама БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), али и појединачним суседним и другим државама Европе. У овом погледу, Русија је наш први и најважнији стратешки партнер.
За нас су прихватљиви само они европски стандарди који су у складу са раније изнетим главним начелима нашег Новог народног договора (породица на првом месту, социјална солидарност, домаћинска економија, одбрана културног идентитета, Европа нација, сузбијање монопола, итд). Хоћемо Србију по мери њених грађана и народа, а не по мери безимених бриселских чиновника ЕУ и САД.
Противимо се сваком виду приближавања НАТО-пакту.
Разлози за овакав став су геополитичко-безбедоносне природе (зато што је ера униполарног света под америчком доминацијом за нама а нови мултиполарни свет пред нама), економско-социјалне (зато што је, имајући у виду огромне трошкове прилагођавања НАТО-стандардима, укључивање у ову агресивну војну формацију финансијска омча око врата Србије) и - што је најзначајније -морално-етичке природе (зато што је НАТО бомбардовао Републику Српску Крајину, Републику Српску и Србију, поубијао на хиљаде људи и значајно уништио нашу државну инфраструктуру, као и зато што и данас људи умиру од последица бомби са осиромашеним уранијумом).
Двери се залажу за активну војну неутралност Србије.
Дугорочнија безбедност је могућа једино општим европским прихватањем предлога Споразума о недељивој колективној безбедности који је предложила Руска Федерација, који би окончао блоковску поделу северне хемисфере. У одсуству тога, као први корак залажемо се за посматрачки статус у ОДКБ-у (Организација договора о колективној безбедности), као једином безбедносном пандану НАТО-у на европском простору, чиме би Србија делом уравнотежила своје чланство у Партнерству за мир. Уз то, сматрамо да је од виталне економске важности за Србију да што активније учествује, у складу са могућностима, у дефинисању Евроазијске уније, и свим бенефицијама које она нуди.
Српски народ живи у Србији, Републици Српској, бившим југословенским републикама Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Македонији, Словенији, у околним земљама у југоисточној Европи, али и у расејању на свим континентима широм планете. Не сме више бити оволике неповезаности и неорганизованости српског народа, морамо искористити све технолошке и материјалне могућности да, без обзира на то где живе, Срби буду међусобно добро повезани и организовани, и да знају да Отаџбина о њима брине.
Српска мрежа је нови српски одговор за ново светско време. Она је савремени концепт заједничког деловања у коме се форма деловања непрестано прилагођава актуелној ситуацији.
Српска мрежа је вид српских интеграција у духовном, географском, економском, културном, хуманитарном, медијском и политичком смислу.
Глобализација носи пуно опасности по личност и породицу, са којима се морамо изборити, али нуди и епохалну прилику да се поново повежемо са Србима из целог света и тако своју глобалну расељеност искористимо као стратешку предност. Двери се боре за државу Србију која ће потребу за умрежавањем и интеграцијом свих Срба увек имати као свој примарни задатак на коме никада и ниједна власт не сме престајати да ради!
Ми смо против фалсификовања наше старе и новије историје и измишљања нове правне, научне, политичке и медијске биографије српског народа. Једна од првих државних обавеза морала би бити прављење Музеја жртава геноцида над Србима у 20. веку и стављање превенције геноцида у темеље унутрашње и спољне политике Србије.