„Više trgovinskih lanaca i veća konkurencija“: Zašto je hrana u Srbiji skuplja nego u EU
Nedovoljna konkurencija jedan je od ključnih razloga zbog čega su cene prehrambenih proizvoda u Srbiji višestruko više u odnosu na one u zemljama Evropske unije, ocenili su profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković i glavna i odgovorna urednica Biznis magazina i Ekonometra Radojka Nikolić.
Petković je u emisiji Novi dan na N1 rekao da kao jedini validan razlog zašto su cene visoke vidi konkurenciju koja nije dovoljna i nije efikasna na različitim nivoma „kanala marketinga“.
Svaki proizvod, kako je rekao, prolazi kroz nekoliko ruku – ruke proizvođača, uvoznika, distributera, uvoznika na malo dodajući da različitim kanalima marketinga različitih roba, različiti igrači uzimaju.
„Cene se ne mogu videti i to nije dobro. Dobro organizovano tržište pokazuje cene na različitim nivoma kanala marketinga. Ne bi me iznenadilo da prodajna cena vode iz fabrike bude različita za izvoz i domaće tržište i da je mnogo niža u izvozu. Zašto, pa tamo je konkurencija jaka i niskom cenom mogu da uđu na tržište. Ovde očigledno nije tako“, naveo je on.
N1
„Država nije garant da će cene biti niže, samo je tržište garant. Zadatak države da održava tržište da bude konkurentno. Tržište nije konkurentno ako je cena istog artikla kod različitih konkurenata ista, onda uvoznik diktira cene u maloprodaji, a država to ne sme da dozvoli“, istakao je on.
Kako je kazao, kada bi bila odlučnija akcija države, onda bi konkurencija postojala, a pošto ih ne diraju, oni drže cene.
Visoke marže i strah od ulaska u prodavnice
Glavna i odgovorna urednica Biznis magazina i Ekonometra Radojka Nikolić rekla je da imamo visoke marže i strah od ulaska u prodavnicu kod onih kojima je svaki dinar važan.
„Kod onih koji imaju, njima nije bitna cena“, istakla je ona navodeči da je socijalna nejednakost raslojila društvo na iziuzeno bogate i većinu sranovništva koje je značajno osiromašilo.
Nesporno je da nemamo dovoljno konkurencije, to je jedan od ključnih razloga zbog čega su cene više nego u zemljama Evropske unije, a drugo, zarada u trgovini je ogromna i niko ne želi da se te zarade odrekne, kaže Nikolić.
Ona je podsetila na podatak koji je objavljen u julu prošle godine, a odnosi se na 2022. godinu prema kom je trgovački sektor ostvario 214 milijardi dinara neto, odnosno 1,8 milijardi evra.
Kako je kazala, u tom sektoru radi 230.000 ljudi i ključ uspeha je na visokim maržama i jeftinoj radnoj snazi.
Navodi, međutim da država ne mođe da ograničava marže osim PDV na određene proizvode, ali može da subvencioniše neke prouizvode da bi bili jefriniji, kao što je to slučaj u Nemačkoj.
N1
Marže na prehrambene prozvode u zemljama Evropske unije kreću se oko 6,5 odsto.
„Kod nas niko od trgovaca neće reći koliko, procene su da se kreću od 18 do 22 posto. PDV na hranu je 10 posto niži, i to na osnovne prehrambene artikle a ne na sve. Zašto je tolika razlika u ceni, pa pre svega subvencije su veće, a drugo država je ograničila marže na prehrambene proizvode“, objasnila je ona.
Prema njenim rečima, ne može država da ograničava marže osim PDV na određene proizvode, ali može da subvencioniše neke proizvode da bi bili jefriniji.
„Više trgovinskih lanaca i veća konkurencija. To tera da snizi cenu da bi došao do potrošača više. Mi nemamo dovoljno velikih trgovinskih lanaca, potrebno je da ih ima bar 10 da bi mogli da drže tržišnu ravnotežu“, ocenila je ona.
