Hereditary (2018) (
5-/5)
Ari Aster није толико познат широј јавности што некада и није толико лоше јер не очекујеш ништа и готово да заједно с филмом упознајеш први пут озбиљан рад младог очигледно перспектвиног режисера.
"Наслеђено зло" је најављено као хорор године па и више,ја обично не волим такве најаве али вредело је чекати у сваком смислу,не знам ко би други могао изнети овакву улогу сем легендарне Toni Collette.
А шта тек рећи за младу Milly Shapiro,ужасно језовиту и мрачну дјевојчицу и брата јој такође младог глумца Alex Wolffа који има неколико улога иза себе али не толико значајних,али ова му је сјела на кеца.Дакле глумачка постава пун погодак.
Од музике,сценарија,визуелног ефекта,кореографије па и саме глуме до ситних детаља, све је временски каналисано врло интелигентно на моменте чак иритантно предвидљиво и преспоро али нам не дозвољава да се опустимо него да стрепимо у једној мрачној, неизвјесној, ужасно језовитој, крајње бизарној на моменте морбидној породичној атмосфери, шокантно хладном ужасу преливања емоција од врхунског страха до апатије,равнодушности равне лудилу.Морам признати да у последње вријеме ријетко који филм помјери моју субјективну личну границу-црвену линију толерантности на страх и језу а овај је помјерио,полако миц по миц,како се филм приближавао крају тако је и граница постајала све уздрманија и нарушенија и на крају закуцавање равно ремек дјелу.
