Force Majeure
http://www.imdb.com/title/tt3630276/
Muž i žena, Tomas i Eba, sa dvoje dece, odlaze na skijanje u jedan luksuzni hotel, na elitnoj destinaciji. U pitanju je vrlo dobar film, sa odličnom idejom, prelepim planinskim predelima, sasvim pristojnom glumačkom postavom, izuzetnim muzičkim sekvencama, ali sa traljavim poentiranjem, tačnije, sa izrazito neuverljivom i usiljenom poslednjom scenom koja je trebala da bude šlag na torti. Na ovakav način, poenta celog filma je značajno osakaćena, a mi, filmofili, ostajemo uskraćeni za onaj katarzični osećaj, koji nam se javi kada pogledamo vrhunski film. Kada bi ovo preveo na fudbalski rečnik, bila bi to situacija kao da si sjajno, u Barseloninom maniru odigrao veći deo utakmice, i kada si trebao dati gol, umesto Mesija, u napadu se zatekne Andrija Kaluđerović ili slična boranija, i naravno promaši čitav gol.
Motor ovog filma je scena koja se odvija na terasi hotela dok naši malograđančići ručaju. Gorska služba je bacila mine, kako bi izazvala kontrolisanu lavinu, koja se u jednom momentu otima kontroli i ide pravo ka terasi na kojoj ovi, mislim Šveđani, jedu svoj parmezan i ostrige. I, kako reaguje naša junačina Tomas, glava porodice? Pa on se dohvatio svojih skijaških rukavica i Ajfona, te uhvatio maglu u nepoznatom pravcu, dok je naša sirota Eba, ostala sa decom. Srećom, bio je to samo snežni dim od lavine, tako da je sve prošlo kako treba. Nije bilo žrtava. E, ali sada se žena, logično, počne pitati, sa kakvom ja to jajarom živim i tu počinju problemi jer naša junačina nije spremna da se suoči sa svojim kukavičlukom. I, ajde da i probamo da razumemo instikt za preživljavanje i te stvari, ali zašto si pobogu pokupio Ajfon sa stola? Ovo mi je izvanredan potez režisera. Dakle, Ajfon je nešto što se povezuje sa samim bivstvom našeg malograđanskog kukavca. Bez Ajfona, on nije to što jeste. Eba svoju frustraciju zbog neprijatne scene, jasno ispoljava pred svima sa kojima su posle toga bili u kontaktu.
Deca su tu da odstatiraju i režiser se nije mnogo bavio njima, ali jasno je da su u pitanju razmažena deca vaspitana po novoj evroformuli po kojoj su oni ustvari autoritet roditeljima.
Kada ne skijaju, drndaju tablet i kukaju što su izgubili wi-fi domet.
I, tako, film ima šmekerske kadrove, scene i dijaloge i jako lepo kotrlja do te poslednje scene sa autobusom, koja, da se pravnički izrazim, nije u logičkoj vezi sa ostatkom filma. Nikako. Apsolutno odstupanje od svega što je film do tada bio. Kao da si na Zidanove noge stavio telo Jerka Leka. Ne ide. 2 ocene manje...
