Блокада
http://www.imdb.com/title/tt0144111/
Извињавам се унапред што ће пост, уз опис контура филма, садржати и моје псеудо мудролије о свему и свачему. Зато, они са слабијим живцима, не читајте овај коментар.
Филм о опсади Лењинграда, односно, данашњег Санкт Петербурга, за време нацистичке агресије на Русију у Другом Св. Рату. Опсада је трајала од 8. септембра 1941. до 18. Јануара 1944. Филм се одликује документаристичким приступом, приказујући реалне ситуације и судбине, стварних, историјскох ликова. Наравно да је филм проткан и стимулативном, меланхоличном, совјетском пропагандом, која је ипак, мачји кашаљ за данашње спин докторе и бесрамне маркетинг лажњаке.
Филм се не бави искључиво дешавањима у Лењинграду, већ и једном широм сликом великог рата, његовим узроцима и актерима који су пресудно утицали на његову судбину. Као што смо данас сведоци, покушаја наметања рата Русији, и ондашњи рат јој је наметнут од стране поремећених структура којима ће Русија увек представљати трн у оку и препреку за остваривање апсолутне и потпуне, планетарне хегемоније . Стаљин је са неверицом слушао информације које су говориле о томе да Хитлер довлачи огромне трупе у Финску. Веровао је у споразум са Рибентропом. Вест о нападу Хитлерове армаде, потпуно га је затекла и сломила. Био је свестан да совјетска ратна индустрија, упркос огромним напорима и производњи, још није спремна за рат великог обима. Историографи кажу да је неколико дана само ћутао и да није личио на оног гвозденог човека, каквим га историја памти. Међутим, после почетног шока, сабрао се и вратио у нормалу.
Иначе, када је Стаљин у питању, у претходном периоду, мало сам се више дао у истраживање његове стварне историјске улоге, које превазилази информације добијене од ЦИА експозитура и ватрених непријатеља Русије. На српском језику има јако мало аутентичних и објективних текстова о њему, али сам прочитао доста докумената на енглеском и руском. Без жеље да од њега правим неко невинашце, евидентно је да је Западу било потребно да се он и Хитлер изједначе, како би се касније изједначили и комунизам и фашизам, па је с тим у вези вођена невиђено прљава кампања са изношењем гомиле лажи и неистина, континуирано и систематски. Као пример, навешћу да је америчка штампа, својевремено писала да Стаљин има харем састављен од 13-годишњих девојака. Дакле, фуј Стаљин, фуј СССР, они су још одвратнији од Хитлера. Такође, једна моја наставница из средње школе, иначе, жена, апсолутно фашистичке провинијенције са којом сам имао сукобе до нивоа избачења из школе, ничим изазвана, на једном часу, изјавила је да је разлика између Хитлера и Стаљина, само у томе што Стаљин није волео ни рођеног сина, а Хитлер је ипак волео свог пса. Већ тада ми је западна прича о Стаљину, постајала сумњива. Но, оставимо Стаљина...
Даље, филм приказује ужасне услове у којима је град живео у то време. Глад, немаштина, болест, зима, али и невероватан дух и отпорност који је народ показао. Историја каже да је за време блокаде од глади и болести живот изгубило милион људи. И поред свих тешкоћа, градска фабрика је производила тенкове, што сведочи о моралу и духу руског народа. Из тог периода настала је крилатица на коју су Ленинграђани и данас поносни: ,,Рим је пао, Троја је пала, Лењинград је опстао“. У критичним моментима за одбрану града, на место команданта одбране стиже велики Жуков. Он својим генијалним потезима, учвршћује и стабилизује ситуацију, али и ствара услове за противудар.
Сцене борбе су рађене аматерски, мада су поједине добро осмишљене, али само када нема крупног кадра и борбе прса у прса које изгледају заиста лоше. Но, овде и није толико акценат на самим сценама борбе, тако да му тај недостатак, можемо опростити. И тако, има ту још доста ствари које могу заинтересовати оне који сматрају да је историја учитељица живота.