Gladovanje

*pustinjakinja:
Konkretno kod posta, slušajući duhovnike i primerima koje si navela, ističe se i podvlači da svako samovoljno podvižništvo ( kako oni to nazivaju ), nije ni njima preporučljivo bez blagoslova. No to je već neka druga priča, daleko od same teme.

Što se tiče lečenja... mislim da se sa tim ne treba igrati, a sklona sam verovati da to i nije baš u potpunosti u našim rukama šta god izabrali od načina lečenja...

Lično, onoliko koliko sam razumela svrhu samog posta i kako ga doživljavam, ne bih nikome preporučila da posti samo iz zdravstvenih razloga. Post je puno više od načina ishrane...
Kliknite za proširenje...
Напротив
 
Не знам за њу конкретно али верујем у позитивну реакцију организма на уздржавање од хране.
Ко је навикао на оно да снага на уста улази, без обзира што се болесници шаљу на дијете да се енергија не троши на варање него на опоравак, мислим да не вреди инсистирати. Мислим да они више утрупују да губе снагу него што је то истина.
Мени се дешавало да недељама не једем, када се заљубим. Сетим се после неколико дана, узмем брескву, погледам је и вратим, не могу. Ништа ми се не једе и само се смејем.
 
onaj lebac sa pekarskim kvascom je nepečen

jede se živ pekarski kvasac

bakterije naseljavaju želudac i bukvalno kradu minerale i vitamine iz organizma

zato organizam traži nove vitamine i minerale tj nov unos hrane

a zapravo imamo pekarske parazite


ruski doktor tvrdi da ako želimo da se otresemo bakterija pekarskog kvasca ne smemo unositi ništa pravljeno s njim tri godine...
 
zendeli:
Ali baš ništa da nisi jeo? Toliko me zainteresovala za ovo da bih probala, samo me zanima još nečije iskustvo.
Kliknite za proširenje...
Nemam lično iskustvo ali ću preneti iskustvo moje, na žalost pokojne drugarice.
Imala je 38 god i kancer pluća. U Sremskoj Kamenici je čula i pročitala knjigu "dijeta po dr Brojsu". 42 nije ništa jela. Pila je dnevno oko 15 vrsta čajeva.
I nije uspela. Samo je ubrzala smrt. Umrla je gladna.
Sećam se, pitala sam je kako izdržava bez hrane. Rekla je da ne misli o tome. Imala je jaku volju i želju za životom...
 
Ne znam sta reci...Znam samo da bolestan covjek kad dodje do faze da ne moze vise nista da jede,da je tu i kraj blizu.
Moj otac pred smrt nije mogao ni kasiku supe da proguta.Htio je,ali nije mogao.
Mislim da to gladovanje nije dobro po organizam.
Covjek je stvoren da hranom dobija energiju.
Samo jednom u zivotu sam bila tri dana na onoj dijeti,da li bjese Atkinsonova...gdje se jedu samo proteini,bez ugljenih hidrata.
Iako sam tad bila mlada,bez suvisnih kilograma...ne znam ni zasto mi je ta dijeta uopste pala na um..sjecam se da posle tri dana takve dijete nisam mogla da se popnem stepenicama...nisam imala snage.
Post je vec nesto drugo.Ali i kod posta se preporucuje postepenost,a ne odjednom da postimo na vodi,a prije toga nikad nismo.
 
zendeli:
Ali baš ništa da nisi jeo? Toliko me zainteresovala za ovo da bih probala, samo me zanima još nečije iskustvo.
Kliknite za proširenje...
Чекај, полако.

Дај да прво рашчланимо ову твоју намеру.

Зашто те је толико заинтересовало да би пробала?

Ок, можда то гладовање има смисла, а можда и нема. Чини ми се да не можемо да знамо без дужег истраживања.

Ако би пробала због, нпр. мршављења, то значи да си ти годинама у калоријском суфициту, и сад, одједном, би да не једеш ништа 40 дана? Ако је мршављење разлог, онда, зар није једноставније, логичније, да направиш план исхране који би се састојао од намирница помоћу којих ћеш доћи до калоријског дефицита, па да губиш недељно пола килограма, евентуално килограм. Тако би, нпр. уз нормалан начин исхране, са калоријским дефицитом, смршала 2-3 кг. месечно, за 6 месеци то му дође 12-15-18 килограма. То не би ни приметила, а смршала би.

Ако је разлог здравствени проблем какав је имала ћерка форумашице Поли, онда је то друга ствар. Тешка болест са собом вуче и тешке мере одзрављења (ако је истина да се ћелије рака хране оним што једемо, па ако не једемо, ћелије рака нестају. Не знам да ли је то тачно, има логике, али може и да нема. Можемо да истражимо. Ипак, није то, јер би вероватно написала.

Ако ти је само "радозналост" разлог, онда ти је разлог потпуно погрешан.

Ако мислиш да то може да доведе до општег здравља организма, зашто не би изучавала мало ту област, па онда кренеш, не са гладовањем од 40 дана, већ, нпр. са аутофагијом (има данас доста тога на нету), али неку нормалну и безбедну варијанту. Ону најчешћу 16-8 (16 сати гладовања - 8 сати јела). Временом можеш да повећаш тај број на 18-6 или 20-4, ако навикнеш на претходно, и одговара ти.

Није да хоћу нешто да напишем против Весне Да Винча, али она ми не делује као нека интелектуална громада која може да открије тајне свемира и вечног живота, већ бих пре рекао да је то што ради због што је ушла у старост, а посао којим се бави подразумева да мора да буде млада и лепа, па у очајању тражи начин да некако преокрене сат, и врати некадашњу младост.

Лично, мислим да је гладовање добро за здравље, али не периодично гладовање где се ништа не једе, већ свакодневно, у смислу да сваког дана у тих 24 сата, у сваком тренутку треба да будемо свесни шта уносимо у ограднизам и колико, и да не треба да се преждеравамо, да треба да престсанемо са јелом много раније у току јела, пре него што се преждеремо, да треба да једемо мање порције, тј. да у сваком тренутку будемо "мало" гладни у току дана. Сматрам да свака гојазност није здрава, па и она мала, нормална, већ да је мршавост рецепт за дуг и здрав живот. Не екстремна мршавост, већ она нормална. Тако да мислим да сви екстреми, углавном, нису добри.

Ако хоћеш гладовање због здравља организма, пре бих ти препоручио да будеш у калоријском дефициту, тј. не једеш превише и једеш нискокалоричну храну, такође, од гладовања бих ти препоручио аутофагију, за почетак најједноставнију варијанту 16-8 (и то не мораш одмах да ускочиш на 16-8, већ крени први дан на 12-12 па повећавај на 13-11, 14-10, 15-9, па 16-8.
 
Iskreno,meni ova Vesna da Vinca,djeluje opiceno u svemu sto radi,pa se bas ne bih povela njenim primjerom ni za sta.
Pocevsi od imena koje je sama sebi izmislila,do nekakvog zivljenja na brodu,do sumnjivih prica sa misicama...
Ne poznajem je licno pa ne bih da tvrdim nista,ali takodje mislim da nijedan fanatizam,pa i u tome sta cemo jesti,nije dobar.
U redu mi je ne prejedati se, jesti samo kad si gladan,postiti u izvjesnoj mjeri...ali gladovati mi bas nije normalno.
Cak ni kod ovih teskih bolesti nekako mi nema logike da organizmu kom je potrebna dodatna energija za borbu protiv bolesti,to uskracujes.
Ne znam,mozda grijesim.
Da li postoji neka naucna studija o tome da li je kome ta Brojsova dijeta pomogla da se izlijeci?
 
Ja sam i ti probala,jer mi je zvucalo interesantno...ali nije mi to bilo u skladu sa mojim organizmom nekako.Bila sam gladna kad ne treba jesti,a sita kad teba.🙂
Mislim da nema opsteg modela,osim u kaloricnoj vrijednosti.Cim jedes kalorijski vise,a ne trosis,udebljaces se...i obratno.
 
limunada:
Ja sam i ti probala,jer mi je zvucalo interesantno...ali nije mi to bilo u skladu sa mojim organizmom nekako.Bila sam gladna kad ne treba jesti,a sita kad teba.🙂
Mislim da nema opsteg modela,osim u kaloricnoj vrijednosti.Cim jedes kalorijski vise,a ne trosis,udebljaces se...i obratno.
Kliknite za proširenje...
Ja uopšte trenutno ne želim da omršavim. Biće da mi je malo dosadno pa tražim izazove :mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top