Geometrija i ikonografija

Mnogo stosta nije direktno pomenuto u Starom Zavjetu. Stariji od dana (Ancient of Days) i Sin covjeciji pomenuti su u Danilovom prorostvu (vidjenju) o cetiri zvijer kao cetiri posljednja carstva.

Mora biti i u SZ i u NZ povezica.
Jer ako nije onda je tu nešto trulo.
Nije li HRIST rekao da je bio došao ispuniti SZ???
Znači Logos bi trebao imati neku povezicu s SZ.
Ja ne znam ima li .
Znaš li ti?
Zato te pitam.
 
Osmokraka zvijezda i jesu ova dva ukrstena kvadrata. A to sti ti iz svoje glave samouko izvodis zakljucke, to ti ne zamijeram, ali je ,da znas, potpuno djetinjasto. Ovo je geometrija (G) iz malo vise skole.

Ништа је не изводим самоуко али и не "продајем" овде као ти само виђење једног аутора - јер врло добро знам да има више тумачења и да је прича о Геометрији и иконографији исувише ОПШИРНА за један пдф, поготово ако неко као што си ти није довољно упознат.

Иначе, осмокрака звезда представља ОСАМ ЕОНА БУДУЋЕГ ВЕКА, е сада ако си успео да сазнаш значење мандорле или ауреола или шта то значи када се на некој осмокракој звезди спајају два крака па она постаје седмокрака то би био дијалог само између нас а то није сврха пдф.
 
Ништа је не изводим самоуко али и не "продајем" овде као ти само виђење једног аутора - јер врло добро знам да има више тумачења и да је прича о Геометрији и иконографији исувише ОПШИРНА за један пдф, поготово ако неко као што си ти није довољно упознат.

Иначе, осмокрака звезда представља ОСАМ ЕОНА БУДУЋЕГ ВЕКА, е сада ако си успео да сазнаш значење мандорле или ауреола или шта то значи када се на некој осмокракој звезди спајају два крака па она постаје седмокрака то би био дијалог само између нас а то није сврха пдф.

Pa hajde upoznaj i mene, zivota ti!Daj mi spisak te literature o Geometriji u ikonografiji, kupujem ne pitajuci za cijenu!

Osam eona buduceg vijeka!? Haaaaaaa-haaaaa-haaaaaa! Koja je to Crkva? Je li to ucenje Pravoslavne Crkve?

Iz koje to teologije? Iz Midiceve?
 
Poslednja izmena:
Pa hajde upoznaj i mene, zivota ti!Daj mi spisak te literature o Geometriji u ikonografiji, kupujem ne pitajuci za cijenu!

Osam eona buduceg vijeka!? Haaaaaaa-haaaaa-haaaaaa! Koja je to Crkva? Je li to ucenje Pravoslavne Crkve?

Iz koje to teologije? Iz Midiceve?

Е, сваашта од тебе... читај мало...мрзи ме да прекуцавам ... ево нешто са интернета...:


Свештеник Александар Михаиловић

Светосавска беседа


У последњој књизи Новога Завета, у Откровењу Светог Јована Богослова, глава 4-ој, читамо:


"И одмах бијах у Духу; и гле, престо стојаше на небу, и на престолу сјеђаше Неко. По изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около престола бијаше друга на изглед као смарагд. И около престола видјех двдесет и четири престола, и на престолима видех двадесет и четири стрешине где сед, обучене у беле хаљине, и са венцима златним на главама својим. И од престола излажаху муње и гласови и гомови..."


Ова Есхатолаошко-литургијска слика представља прототип Хришћанства, његов узрок и почетак. Још пре Великог Праска као почетка Васионе, пре Еона Еона и пре сваког Времена, Бог је "измислио" разлог ради ког је створио све што је створио. Једним стваралачким ФИАТ, једним – Нека Буде, гледајући пред собом циљ, Господ је створио свет и човека. Циљ стварања био је сабрање свих и свега око Сина Човечијег, око Христа Богочовека . Разлог је Велики и Славни Последњи Дан Осми.

Спокој невечерњег Дана, као Одмор свеукупног Космоса и Зора Тајанственог Еона као почетак космичке недеље од осам хиљада година, јесу смисао и назначење сваког поклоњења. Први дан новог еона, новог миленијума је слика времена Месије, Дана који никада не застарева, мира, утехе, радости и Вечне Славе Сина Божијег, окруженог пријатељима који Га, окупани нествореном Светлошћу, динамички прослављају, бивајући у бесмртном блаженству бесконачних векова.


Дан Господњи, Дан Месијанског Чина који превладава седмицу постојања, изводећи је изван њених унутар светских граница и самодовољних оквира, јесте Догађај који ће доћи на крају светске Историје, али не, као по себи саморазумљиви завршни акт изнедрен из саме Историје њеним самоодмотавањем и довођењем до крајње нити, попут клупка Аристотелове ентелехије, не чак ни као саморазвиће и самоусавршавајући раст Хегеловог Апслолутног духа, већ, као изненадни, одозго дошавши догађај, попут јеванђељског "лупежа у ноћи".
Да сва творевина трпећи исчекује тај Дан, Дан Господњи, и вечну, ритуално-међузависну игру свих и свега око Долазећег Христа, не сведоче само невидљиве елементарне честице чији је живот слободни чин и догађање (сетимо се Ајнштајна, Маркса Планка и Вернера Хајзенберга), нити пак сведоче разноврсна животињска царства својим хармоничним безазленим кретањем, већ то вековима, свеобухватајући, сведочи сама Црква Христова, Евхаристијски у Епископу повезујући Незазлени дан осми, прошле векове од Великог Праска (Биг Банг-а), па све до садашњих збивања, на прагу III миленијума, у који сви ми активно учествујемо.


Есхатолошки бљесак Будућег Века, Хришћанство опитује у Цркви, у Којој се, као у Икони Вечне Истине, могу решити сви човекови вапаји за смислом и сви трагични вапаји против смрти и изчезнућа. Већ два миленијума, одсликавајући Истину постојања, Хришћанство као Црква, присуством отвара перспективу бесмртног бића.
 
Ова Есхатолаошко-литургијска слика представља прототип Хришћанства, његов узрок и почетак. Још пре Великог Праска као почетка Васионе, пре Еона Еона и пре сваког Времена, Бог је "измислио" разлог ради ког је створио све што је створио. Једним стваралачким ФИАТ, једним – Нека Буде, гледајући пред собом циљ, Господ је створио свет и човека. Циљ стварања био је сабрање свих и свега око Сина Човечијег, око Христа Богочовека . Разлог је Велики и Славни Последњи Дан Осми.

Спокој невечерњег Дана, као Одмор свеукупног Космоса и Зора Тајанственог Еона као почетак космичке недеље од осам хиљада година, јесу смисао и назначење сваког поклоњења. Први дан новог еона, новог миленијума је слика времена Месије, Дана који никада не застарева, мира, утехе, радости и Вечне Славе Сина Божијег, окруженог пријатељима који Га, окупани нествореном Светлошћу, динамички прослављају, бивајући у бесмртном блаженству бесконачних векова.

Nebuloze jednog duhovnog drogerasa i sa Pravoslavljem nemaju nikakve dodirne tacke.
 
Nebuloze jednog duhovnog drogerasa i sa Pravoslavljem nemaju nikakve dodirne tacke.

Човече, има пуно књига које обрађују иконографију и њене симболе од самог почетка хришћанства. а ја највише уважавам Типик Епископа Нектарија из града Велеса из 16. века... разне друга страна и преведена издања Ерминије, затим Технологију Бркићеву... и многа квалитетна тумачења историчара уметности у црквеним монографијама... (било би опширно да све набрајам)...
 

Back
Top