Evo nešto sa priprema... od 1-100 pa vi proveravajte
1. Aleksander fon Humbolt
2. Paleogeografija
3. Galaksija je zvezdani skup.
4. 150 miliona km
5. 4,5 milijardi godina
6. a) hipoteze o prvobitno usijanoj Zemlji, b) hipoteze o prvobitno hladnoj Zemlji
7. 6.371 km
8.a) Rotacija je obrtanje Zemlje oko njene zamišljene ose koja prolazi kroz Zemljino središte i geografske polove
b) Ona se obavi za 24 sata
v) Rotacija se vrši u smeru od zapada prema istoku
9. a) od polova prema ekvatoru
10. 15 stepeni
11. 6 sati kraće
12. Godina predstavlja vreme od 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi, za koje Zemlja obiđe oko Sunca.
13. a) perihelu (2.januara)
14.g)
15. Gutenbergova, 2900 km
16. Mohorovičićeva (Moho), 50 km
17. Astenosfera je gornji deo spoljašnjeg omotača jezgra, približno do dubine od 400 km. Značajna je zbog toga što se smatra da u njoj treba tražiti uzroke vulkanske aktivnosti, zemljotresa i pomeranja kontinenata.
18. v), g)
19. Zemljino jezgro-Nife sfera, Omotač jezgra-Sima sfera, Zemljina kora-Sial
20. b) ne
21. Minerali su tela određenih hemijskih i fizičkih osobina. Sastoje se od jednog ili više hemijskih elemenata.
22. Mosovom skalom se određuje tvrdoća minerala. Ima 10 stepeni.
23.PETROGENE i METALIČNE
24. magmatske, sedimentne i metamorfne
25. a) intruzivne
26. b) batolit
27. riolit, lakolit, batolit, gabro
28. klastične, organogene, hemijske
29. v) alevrolitima
30. siga- kraško podzemlje, bigar- korita kraških reka, travertin-topli kraški izvori
31. Mermer nastaje ponovnom kristalizacijom krečnjaka i dolomita
32.mineral-gips, magmatska stena-gabro, sedimentna stena-laterit, metamorfna stena-gnajs
33. kuhinjska so, gips, grafit, glina i mermer. (mada možete i neke druge iz knjige)
34. ugljeve i naftu
35. Prekambrija. Deli se na arhaik i proterozoik
36.U mezozoiku
37. b) 2,3 mil. godina
38. pleistocen i holocen
39. a) da
40. b) epirogenih tektonskih pokreta
41. sinklinale-ugnute serije slojeva, antiklinale-zasvođene serije slojeva
42. a) venačne planine
43. Rasedi su pukotine duž kojih se blokovi Zemljine kore spuštaju, izdižu ili horizontalno pomeraju.
44. b) Evropa i Afrika se približavaju jedna drugoj
45. u Kaliforniji, preko 1000 m
46. b) 200 m.n.v.
47. Himalaji, Mont Everestom, 8.848 m
48. a) brda do 500m , b) niske do 1000m, v) srednje 1000-2000m, g ) visoke preko 2000 m
49. a) visoravni
50. b) ne
51. a ) stratovulkansku kupu
52. Pompeja, Herkulanum i Stabija
53. Etna, Vezuv i Stromboli
54. Etna-Sicilija, Mauna Loa-Havaji, Sona rupa-Tibesti, Vulkano-Liparski arhipelag, Hekla-Island
55. v) marovi
56. tektonske, vulkanske, urniske, veštačke
57. b) ne
58. b) ne
59. b) Merkalijevom skalom
60. Merkalijeva 12 stepeni, Rihterova 9 stepeni
61. a) oslobođena energija u hipocentru
62. a ) insolaciono raspadanje stena
63. nagib padina, sastav podloge, izlučivanje padavina, odsustvo vegetacije
64. b) denudacije
65. dolina, rečno korito, jaruga
66. a) da
67. tektonski erozivni i akumulativni
68. b) klisure
69. Grdelička, Sićevačka, Đerdapska
70. tombolo, litoralni kordon
71. tektonske, erozivne i organogene
72. v) Francuska
73. v) na jugozapadu Floride
74. a) oko ekvatora
75. b) Aleč
76. Morene su stenoviti materijal koji transportuje lednik.
77. vetar, Sunce, mraz
78. erg-peskovita pustinja, hamada-kamenita pustinja, dina-veće peščano uzvišenje, vadi-suva rečna korita
79. b) oko povratnika
80. b) ne
81. a) mnogobrojnim škrapama
82. škrape- paralelni žlebovi i brazde, jame- podzemni vertikalni kanali, vrtače-levkasta udubljena, pećine-podzemni horizontalni kanali
83. Resavska, Rajkova i Lazareva
84. azot, kiseonik, argon i uglljen-dioksid
85. Aerosoli su lebdeće čestice prašine, čađi, soli, pepela, biljne spore, bakterije itd. u vazduhu.
86. b) stratosferi
87. Sunčevo zračenje-kratkotalasno zračenje, Zemljina radijacija-dugotalasno zračenje
88. v) severnog i južnog povratnika
89. -273, 16 stepeni Celzijusovih
90. b) maritimni
91. b) raste
92. San Luj u Meksiku, sa +57,8 stepeni Celzijusovih
93. na stanici Vostok na Antarktiku i iznosi -88,3 stepeni Celzijusovih
94. v) 1013 mb
95. ciklon-oblasti niskug vazdušnog pritiska, anticiklon-oblasti visokog vazdušnog pritiska
96. b) suptropske oblasti
97.a) sa koje vetar struji
98. v) Boforove skale
99. pasati, antipasati, zapadni vetrovi i istočni vetrovi
100. Brzina vetra predstavlja put koji čestice vazduha pređu u jednoj sekundi.
- - - - - - - - - -
aha, a koliko je maksimalan broj bodova na primemnom?
60
Hvalaaa
