Generacije

medved_bg

medved_bg

Elita
Poruka
15.540
U poslednje vreme se postavilo dosta tema u vezi različitih odluka/stavova/metoda pri odgajanju i vaspitavanju dece - da li deci praviti puškice i raditi domaće zadatke, pa kriterijumi za vrtiće i vaspitačice i ocenjivanje njihovog rada, pa tema "Mama smaračica" o gušenju/brizi o detetu, pa gojaznost i zdrava hrana.....

Svaka od njih me je podsetila na jedan davno dobijen cirkularni mail:

Cestitamo generaciji...
Ne verujem da smo uspeli! Prema onom sto kazu danasnji pravnici i birokrate, svi mi koji smo bili deca u 60-ima, 70-ima i ranim 80-ima, verovatno ne bi trebalo da smo zivi.
Deciji kreveti su nam bili obojeni vristecim bojama na bazi olova!
Nismo imali zastitne poklopce ili brave na flasicama lekova, vratima i ormaricima, a kada smo se vozili na biciklu, nismo imali kacige.
Da ne spominjemo rizik kad smo autostopirali...
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojaseva i vazdusnih jastuka.
Pili smo vodu sa cesme u dvoristu, a ne iz flase. UZAS!
Jeli smo kolace, hleb i mast i pili gazirana slatka pića, ali nikada nismo bili debeli, jer smo se stalno igrali napolju. Delili smo jedno gazirano pice sa cetiri prijatelja, iz jedne flase, i niko od toga nije umro.
Provodili smo sate gradeci male automobile od raznoraznih otpadaka i onda se spustali niz brdo, da bismo tek onda otkrili da smo zaboravili na kocnice!
Nakon sto smo se nekoliko puta zabili u zbunje, resili bismo smo problem.

Otisli bismo smo od kuce ujutro i igrali se po ceo dan, vracali smo se kuci kada bi se napolju upalila ulicna svetla.
NISMO IMALI MOBILNI. Nezamislivo!

Nismo imali Play Station, Nintendo, X- Boxes, video igrice, 99 satelitskih programa na televiziji, filmove na videu, surround sistem, kompjutere ili Internet chatove.

Imali smo prijatelje! Izasli bismo iz kuce i nasli ih. Igrali smo izmedju dve vatre i ponekad bi nas lopta stvarno zabolela.
Padali smo s drveca, znali smo da se posecemo, polomimo kost ili zub, i zbog tih nesretnih slucajeva nije bilo nikakvih sudskih tuzbi.
To su bili nesretni slucajevi. Niko nije bio kriv osim nas. Tukli smo se i udarali jedni druge, dobijali modrice i naucili kako da ih prebolimo.
Izmisljali smo igre sa stapovima i teniskim lopticama, i iako nam je bilo receno da ce se to dogoditi, nikome nismo iskopali oko.
Vozili smo se na biciklu, igrali lastis i skolicu ili prosetali do prijateljeve kuce, pokucali ili pozvonili na vrata, ili samo usli i igrali se sa njim. Nisu svi drugari ulazili u ekipu.
Oni koji nisu, morali su da nauce da se nose sa razocaranjem. Zamislite samo to!
Nasi postupci su bili samo nasi. Posledice su bile ocekivane.
Sama zamisao da nas roditelji vade iz nevolje ako smo imali problema u skoli ili sa zakonom bila je nezamisliva. Oni su ustvari podrzavali skolu i zakon. Neverovatno!
Ova generacija je proizvela neke od najboljih preuzimatelja rizika, resavatelja problema i pronalazaca, IKADA !
Imali smo slobodu, neuspeh, uspeh i odgovornost i naucili smo se sa tim nosimo.
I vi ste takvi. Cestitamo!

Molim Vas da posaljete ovo drugima koji su imali srecu da kao deca odrastu pre nego sto su neke druge stvari regulisu nas zivot.
Kliknite za proširenje...
Ja se svaki put naježim kada ga pročitam...
Uglavnom, pitanje koje ovako smušeno pokušavam da postavim je: Da li poredite nekada svoje detinjstvo sa detinjstvom vašeg deteta? Pretpostavljam da većina nas pripada gore opisanoj generaciji, pa da li mislite da je nama u ovom smislu bilo bolje i da li naša deca nešto propuštaju? Koliko smo mi roditelji (sadašnji i budući, svejedno,onako generacijski gledano) "krivi" za to?
 
Videla sam ovo vec i dobro se zamislila nad time. Sve je to istina, ali mislim da su bila druga vremena. Nije bilo policajaca u civilu u skoli jer nije bilo ni droga ni sek.s-a u skoli. Nismo buljili u TV jer nije bilo sta da se gleda na tri drzavna kanala. Vodu smo pili iz cesme jer nije bila zagadjena kao danas.Roditelji nisu po ceo dan znali gde smo i nisu se preterano ni sekirali jer nije bilo dilera i trgovaca belim robljem. Po ceo dan smo se vozali biciklima i dolazili samo uvece kuci na veceru i niko se nije preterano brinuo, nije moglo nista da nam se desi. (mada sam ja odrastala u predgradju a ne centru, pa govorim s tog aspekta)
Danasnji ritam zivota diktira drugaciji tretman dece, mada iskreno, i mi malo preterujemo. Jako pazim koji procenat mlecne masti ima mleko koje dajem detetu, kad god ide na sunce mazem je zastitnim faktorom 40, ne dajem joj sokove i slatkise neproverenih proizvodjaca....itd...
Verovatno je to sve stvar i propagande, stalno nas filuju time da je sunce nezdravo, da su aditivi u hrani kancerogeni, da je meso puno antibiotika, da je hrana genetski modifikovana....i vise ne znam cime ni da je hranim ni od cega da je cuvam.
Nasa deca sigurno imaju vise sadrzaja nego mi, ali i propustaju nesto divno, a to je ona maksimalna sloboda koju smo mi imali
 
Potpuno mi je vestacka ta podela na NAS i NJIH.

Mnogo onih koji pripadaju ranim sezdesetim su roditelji onima kojoi pripadaju ranim osamdesetim. Da li je to ista generacija? Ovde su svrstani zajedno.

Ne volim zalopojke tipa "dobra stara vremena".
Svaka je generacija drugacija od roditeljske generacije i to je sasvim normalno, jer je sve u razvoju i to je normalan proces. Svakoj generaciji je tesko da se nosi sa promenama koje donosi novo vreme kome pripadaju nasa deca i onda nam je lepse da verujemo da je pre bilo bolje. Nostalgija je cudo ;)
 
Jako mi se svidja ovaj opis, pripadam bas toj generaciji. Trudim se da moje malo dete ima drugare, igra se, pokazuje emocije, radoznalo istrazuje... Sa tatom se pre neki dan penjala na raketu u parku, kaze muz to je generalka za penjanje na drvo. Voli da jede poparu i proju, jagnjetinu, pecenu i kuvanu ribu, hleb sa dzemom, pada i lupa kolena i glavu, sa drugaricom je pre neki dan razmenjivala pistaljku za loptu, i niko nije bio u stresu i panici sto su obe balavile istu stvar. Volela bih da joj omogucimo detinjstvo kao sto smo mi rasli, neoptereceno i veselo. Kao majka ucim je da bude oprezna i da se cuva opasnosti koje oduvek vrebaju, i sta se sme i ne sme, i sta je lepo i nije lepo. Naravno, XXI vek ima svoje prednosti i mane a komsijska visnja privlaci i nove generacije da preskoce ogradu...
 
Harmony:
Potpuno mi je vestacka ta podela na NAS i NJIH.

Mnogo onih koji pripadaju ranim sezdesetim su roditelji onima kojoi pripadaju ranim osamdesetim. Da li je to ista generacija? Ovde su svrstani zajedno.
Kliknite za proširenje...
Svakako da postoje velike razlike među njima, kao što si i sama rekla.
Ali ovde su svi svrstani u takoreći jednu generaciju koja je imala, da tako kažem, istu debljinu staklenog zvona pod kojim je odrastala.
O nostalgiji nisam razmišljala, možda ima i toga.
Ali mi se relativno često dešava da ostanem u čudu kad shvatim da neke sitnice koje su meni bile normalne, danas su za zgražavanje. Razne stvari kojih smo se dotakli u manjoj ili većoj meri na drugim temama.
 
Ne volim zalopojke tipa "dobra stara vremena".
Svaka je generacija drugacija od roditeljske generacije i to je sasvim normalno, jer je sve u razvoju i to je normalan proces. Svakoj generaciji je tesko da se nosi sa promenama koje donosi novo vreme kome pripadaju nasa deca i onda nam je lepse da verujemo da je pre bilo bolje. Nostalgija je cudo
Kliknite za proširenje...

Ни ја!
Цело детињство сам слушала ћалета који ми је говорио како ми немамо појма шта је право детињство, како смо ''галофак генерација'' која слуша трескавце и не зна шта је права музика, како су они били боси по цео дан, како су им давали по парче леба за доручак, па се попну на дуд, и тамо доручкују леба и дуда, а ми једемо хемијски прављене еурокреме... Све у свему, његово детињство је било оно право, а ми смо ''синтетичка генерација''....

Понекад ухватим себе како и ја размишљам на тај начин поредећи себе и своју децу, али се одмах тргнем. Вероватно ће и оне једнога дана својој деци поповати о свом иделаном детињству.
Једино што ми је искрено жао је то што се деца јако мало друже и што су све мање физички активна, јер мислим да то није добро за њихов физички и социјални развој. Све остало....па и мобилни телефони.. једнога дана биће атиквитети којих ће се наша деца са носталгијом сећати...
 
Nisam ovu temu shvatila kao negativnu, zalopojku i popovanje... Licno, svakom detetu bih pozelela detinjstvo kao moje, lepo i sigurno. Bez razvoda roditelja, svadja i urlanja, bez malicioznosti onih sto misle drugacije i gadjenja prema onom sto je bilo. Svaka generacija ima svoje, nekad su deca ohrabrivana da istrazuju-trce-upoznaju zivot uzivo. Danas vidim da ih roditelji uce da je tv i racunar izvor velikog zadovoljstva i da je super ceo dan sedeti pred ovim ili onim ekranom ili drndati mp3 i telefon. Mozda samo zahteva manje angazovanja nego penjanje na drvo.
Svako kako misli da je najbolje, a ja po svojoj savesti.
 
sanja:
Nisam ovu temu shvatila kao negativnu, zalopojku i popovanje... Licno, svakom detetu bih pozelela detinjstvo kao moje, lepo i sigurno. Bez razvoda roditelja, svadja i urlanja, bez malicioznosti onih sto misle drugacije i gadjenja prema onom sto je bilo. Svaka generacija ima svoje, nekad su deca ohrabrivana da istrazuju-trce-upoznaju zivot uzivo. Danas vidim da ih roditelji uce da je tv i racunar izvor velikog zadovoljstva i da je super ceo dan sedeti pred ovim ili onim ekranom ili drndati mp3 i telefon. Mozda samo zahteva manje angazovanja nego penjanje na drvo.
Svako kako misli da je najbolje, a ja po svojoj savesti.
Kliknite za proširenje...
Da li ce dete odrasti u harmonicnoj porodici nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji. Ljudi su se razvodili i onda i sada.

Da li ce deca biti ohrabrivana da upoznaju zivot direktno nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji.

Ne znam nikoga ko svoje dete uci da ceo dan sedi za kompjuterom, i ko dete ne podstice da bude fizicki aktivno i da se rekreativno bavi nekim sportom. Roditelji su i danas i te kako svesni potreba svoje dece. Uvek je bilo i bice roditelja koji razmisljaju o potrebama svoje dece i aktivno pristupaju vaspitavanju i onih koji smatraju da je roditeljstvo pruziti detetu hranu i higijenu. To nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji.

Sanja, da li si ove utiske stekla kao roditelj ili kao posmatrac drugih roditelja?
 
'Ajde sto je velika razlika izmedju generacije mojih roditelja i moje generacije, ali mi je nezamislivo da postoji ogromna razlika izmedju moje generacije i generacije moje sestre koja je samo 4 godine mladja od mene...
Cinjenica je da sam se ja rodila kada je u ovoj drzavi bilo najvece sr.anje (1992.) i da sam samim tim morala da imam malo drugacije detinjstvo, ali meni sa 10, 11 godina nije padalo na pamet da sednem za kompjuter i odem na neki forum da "pricam" sa virtuelnim prijateljima. Znam da ce mnogi reci da oni sa 15 godina, koliko ja sada imam, nisu otprilike znali sta je forum (izvinjavam se ako je neko ovde priblizno mojih godina, ali ono se odnosilo na odrasle...).
Ja gledam te klince, ne znaju zglavno ni lastis da igraju, ni vijacu da preskacu, ni na drvo da se popnu... A nama je to bila svakodnevna igra... Svi samo po ceo dan sede za kompjuterom ili bulje u spanske serije, sto je ranije bilo nezamislivo (meni je bilo zabranjeno da gledam te serije).

Svaka generacija kao da je sve retardiranija, maloumnija, razmazenija... Sve imaju "na izvol'te", sve im je servirano i gotovo... A za to su, ja mislim, krivi i roditelji koji, umesto sto osamostaljuju decu, oni ih tretiraju kao kretene i trce za njima da im se slucajno nesto ne desi. Da se slucajno ne ogrebu, jer ce onda da placu... Ili da im ne udje trn u prst, jer to boli...
Meni je to bolesno... Pa meni je sa nepunih sedam godina, za vreme bombardovanja, pala gvozdena kapija na glavu i rasekla me posred cela, pa moja majka nije histerisala, nego je ostala normalna i pribrana, a ja pored iste ograde svaki dan prolazim... I nemam traume od toga... A danas, kad se dete malo udari i izadje mu cvoruga, roditelji mu otprilike ne daju da vise ide na to mesto, da se opet ne desi isto... Svasta!

NARAVNO; CAST RODITELJIMA KOJI SU U DANASNJE VREME NORMALNI I NE PONASAJU SE PREMA SVOJOJ DECI KAO PREMA DEBILIMA!

P.S. Svim ovim sam u stvari htela samo da pokazem da je u danasnje vreme razlika od 5, 6, 7 godina ogromna po pitanju nacina odrastanja... Nadam se da nikoga nisam uvredila :wink:
 
Hm pa ja sam odrastala krajem 80tih i pocetkom 90tih, pa moje detinjstvo nije izgledalo mnogo drugacije od ovde napisanog u pismu. Doduse bilo je kompjutera (doduse samo kod mene u stanu) ali sam ja svejedno sve vreme bila napolju sa drugom decom. A koliko mogu da primetim i danas se deca ovde kod mene u okolnim zgradama igraju vise napolju nego unutra, i nemaju bas svi mobilni telefon.
Pre bih rekla da su telefoni i novi tehnicki uredjaji nesto cemu vise tinejdzeri posvecuju paznju nego bas deca.
 
medved_bg:
U poslednje vreme se postavilo dosta tema u vezi različitih odluka/stavova/metoda pri odgajanju i vaspitavanju dece - da li deci praviti puškice i raditi domaće zadatke, pa kriterijumi za vrtiće i vaspitačice i ocenjivanje njihovog rada, pa tema "Mama smaračica" o gušenju/brizi o detetu, pa gojaznost i zdrava hrana.....

Svaka od njih me je podsetila na jedan davno dobijen cirkularni mail:


Ja se svaki put naježim kada ga pročitam...
Uglavnom, pitanje koje ovako smušeno pokušavam da postavim je: Da li poredite nekada svoje detinjstvo sa detinjstvom vašeg deteta? Pretpostavljam da većina nas pripada gore opisanoj generaciji, pa da li mislite da je nama u ovom smislu bilo bolje i da li naša deca nešto propuštaju? Koliko smo mi roditelji (sadašnji i budući, svejedno,onako generacijski gledano) "krivi" za to?
Kliknite za proširenje...
A onda ste odrasli, uzeli puške u ruke u sjebali život nama koji smo odrastali u 90ima...
 
Da li ce deca biti ohrabrivana da upoznaju zivot direktno nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji.
Kliknite za proširenje...

upravo.......

Naravno, XXI vek ima svoje prednosti i mane a komsijska visnja privlaci i nove generacije da preskoce ogradu
Kliknite za proširenje...
lepo rečeno.....
žao mi je, medo.......pozdraljam te krilaticom iz "vaših" filmova...."napred braćo tifusari......napred!"
 
U mom okruženju preovlađuju roditelji tipa "ja mu pustim igricu i njemu super, bolje to nego da je napolju, da razmišljam šta sve može da se desi". Ili šetnja po parku k'o u onoj pesmici "Fifi pazi drvo, Fifi nisi slep, Fifi mašnu pazi, Fifi lepo gazi..." Uplaćivanje detetu 2500 din kredita pred ekskurziju od 5-6 dana, da bi moglo da se javi 35 puta na dan....A ako dete kine po povratku sa iste, panika.
Super je što ipak ima dosta ljudi koji su, da tako kažem, normalni u odgajanju svoje dece, jer meni je ovo freaky. Makar na ovoj temi ste u većini...:)
 
@tema
ne volim zal za proslim vremenima (ko stvarno zivi nema puno vremena da se time bavi), ali je on neminovan... ugradis se u vreme kada si bio srecan i bezbrizan i ono se ugradi u tebe...
kako izbeci da budes dzangrizav roditelj koji je ispao iz tokova?
pa tako sto ces da zivis, zivis saglasno sa vremenom, ali i shodno svojim godinama (tj. primereno sebi).
uglavnom vidjam ekstremne primere - ljudi dobiju decu i zivot im se svede na shopping, televizor i kredite :). ili ljudi (sa decom ili bez njih) glume vecnu mladost, odlazeci na teen mesta i skidajuci klinacki stil...

ako ne propustas svoje godine, neces zaliti za bivsim zivotom nego graditi sadasnji i buduci zivot. i bices manji smor svojoj deci.
 
Harmony:
Da li ce dete odrasti u harmonicnoj porodici nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji. Ljudi su se razvodili i onda i sada.

Da li ce deca biti ohrabrivana da upoznaju zivot direktno nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji.

Ne znam nikoga ko svoje dete uci da ceo dan sedi za kompjuterom, i ko dete ne podstice da bude fizicki aktivno i da se rekreativno bavi nekim sportom. Roditelji su i danas i te kako svesni potreba svoje dece. Uvek je bilo i bice roditelja koji razmisljaju o potrebama svoje dece i aktivno pristupaju vaspitavanju i onih koji smatraju da je roditeljstvo pruziti detetu hranu i higijenu. To nema nikakve veze sa pripadnoscu ovoj ili onoj generaciji.

Sanja, da li si ove utiske stekla kao roditelj ili kao posmatrac drugih roditelja?
Kliknite za proširenje...

Roditelj sam malog deteta. Svakom detetu bih, kao sto sam rekla, pozelela detinjstvo kao moje-da raste okruzeno ljubavlju i lepom kucnom atmosferom, u cemu sam ja rasla. Moji zive i vole se 40 godina, i odrastanje u takvom okruzenju zelim svakome.
Znam one kojima je lakse da dete zabodu pred tv jer sami sede pred racunarom, igraju se ili chatuju po forumima, njihova deca ne znaju da potrce ni da cucnu, a o igranju sa vrsnjacima da ne pricam. U mojoj generaciji deca oko mene su isla na sekcije, dramske, ritmiku, kosarku, svako dete se bavilo necim i imalo vremena i za skolu i za park. Danas, iz okruzenja, znam decu koja svakog meseca menjaju sportove i idu dok roditeljima ne dosadi da ih vode. Gledam kako su nezainteresovani, kako se vredjaju kad za rodjendan dobiju knjigu, kako u Mc prozdiru sve a na kuvano kod kuce se bekelje, kako im dupeta dobijaju formu troseda i iskreno sve me manje to zanima. Dobro je sto imam izbor sa kim cu da se druzim, a nekako se desava da su to bas ljudi iz moje generacije. Ne veselimo se uz narodnjake, ne lozimo se na Velikog brata, znamo gde su pozorista i volimo svoj grad. Tako vaspitavamo i svoju decu.
 
Slažem se sa većinom roditelja koji učestvuju u ovoj temi,ne znam koji bi post izdvojila!Ja sam 71 godište,imala sam srećno detinjstvo,volela bi da i moja deca osete draž toga ali ne namećem im ništa jer ne želim da se sutra razlikuju po bilo čemu od svojih vršnjaka!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top