Narodna banka prodala 20 miliona evra. NBS prodala 40 miliona, NBS prodala 75 mil. evra, ovo slušamo skoro svaki dan, a siguran sam da će mo slušati i nadalje, ko zna dokle???
Jedino što niko nikad ne pominje a to je podatak, gde završavaju dinari koji se dobiju za prodate evre iz deviznih rezervi NBS???
Kad grubo tumačimo informacije koje kažu "NBS potrošila do sada 800 mil." ispada da dinari od prodatih deviza završe u potrošnji, što me ne bi ni malo čudilo... znači slamarica se polako prazni na džabalebaroše, budžetske rupe i jubilarne nagrade.... srećno Srbijo...
Pravo pitanje bi bilo gde završavaju devize a ne dinari. Ta količina dinara od prodatih deviza završava u NBS, tj. povlači se iz opticaja.
Treba objasniti suštinu, problem je katastrofalnoj monetarnoj politici i inozaduživanju - taj novac se troši pre svega za održavanje precenjenog dinara. To traje godinama, sa finansijskim sistemom u inostranim rukama, sa pogrešnim instrumentima koji NBS koristi domaća inflacija se može obuzdati jedino po cenu satiranja privrede i privrednog rasta.
A taj katastrofalan model monetarne politike i ekonomije uopšte nam je nametnut spolja. Kako to sve funkcioniše? Deo teksta Nebojše Katića
"Novac koji ulazi u Srbiju po osnovu kredita iznuđuje primarnu emisiju (štampanje novca), povećava količinu novca u opticaju i podstiče rast inflacije. Evra ili dolari se konvertuju u dinare i to povećava novčanu masu u sistemu. Dinarska masa koja je naštampana za otkup deviza, nema svoje pokriće u ekonomskom sistemu Srbije. Inokapital koji je u Srbiju ušao, svoje pokriće ima van Srbije, u inostranoj robi ili uslugama. Sve što u Srbiju ulazi kao inokredit, pre ili kasnije mora iz Srbije izaći. U protivnom, domaći monetarni sistem će biti preplavljen i potopljen viškom novca.
Mehanizam uglavnom tako i funkcioniše, pa Srbija inokreditima finansira svoj ogromni deficit trgovinskog bilansa. Domaća preduzeća tim novcem kupuju strane robe i vrše sva druga plaćanja u inostranstvu. Kada se plaća inostranim dobavljačima ili bankama, dinarima se kupuju devize (dinari se „poništavaju“), količina dinara u opticaju se za toliko smanjuje. Inflatorni efekat u zemlji je neutralisan. Drugi i teži efekti nisu neutralisani. Novac je ušao, novac je izašao…a Srbija je ostala sa inostranom robom i dugovima. Inokredit uvek vrši pritisak na domaće cene, osim ako se novac troši van Srbije.
Kada se država zadužuje u inostranstvu da bi popunila budžetske rupe, a ne kod centralne banke, krajnji ishod je povećani uvoz u Srbiju. Devizni priliv po osnovu zaduživanja pomaže da se kurs dinara održava na precenjenom nivou čime se kontinuirano stimuliše uvoz i razara trgovinski bilans. Inokreditiranje je zato odličan mehanizam za stimulisanje ekonomija, pre svega tuđih, jer indirektno stimuliše uvoz.
Uzgred, i devizne doznake emigranta imaju isti efekat na monetarni sistem, iznuđujući emisiju dinara bez pokrića. Tako uneta evra, franci ili dolari, svoje pokriće takođe imaju u inostranstvu gde su i zarađeni. I oni moraju izaći iz Srbije da ne bi podsticali inflaciju. Ovako unete devize će napustiti Srbiju i njima će biti plaćen uvoz. Nešto ipak, nije isto – doznake ne povećavaju zaduženost
Uvek postoji i deo inostranog novca koji je u Srbiju ušao, a da nije izašao kroz uvoz. Taj novac ostaje u zemlji (u dinarima) i vrši pritisak na cene. Efekat tog novca na cene je u dlaku isti, kao i kada bi centralna banka izvršila primarnu emisiju bez ikakvog robnog pokrića. Ovaj oblik primarne emisije kao da nikoga ne brine. Naravno, Narodna banka ovaj višak novca mora povući iz opticaja (sterilisati). NBS to radi na pogrešan način i pogrešnim instrumentima, i time dodatno pomaže destabilizaciju sistema. Bez stroge kontrole unosa kapitala, praktično bez domaćih banaka, NBS je izgubila efektivnu kontrolu nad upravljanjem finansijskim sistemom.
Zastrašuje nerazumevanje ili ignorisanje monetarnih mehanizama koju su na sceni, ili iza scene. U ekonomiji kojom dominiraju predrasude, ideologija i ideološke fraze, maligne posledice inozaduživanja ostaju skrivene od očiju javnosti."
