- Poruka
- 333.429
Džingis-kan jeste umro pre osam vekova, ali njegovo nasleđe na neki način još uvek živi kroz njegove potomke. Istoričari odavno znaju da je ovaj veliki osvajač bio otac brojne dece sa svojih šest zvaničnih žena i nebrojenim brojem konkubina, ali su zapanjujući detalji izašli na videlo tek u studiji iz 2003. godine.
Istraživanje objavljeno u američkom časopisu za ljudsku genetiku, pod nazivom “Genetičko nasleđe Mongola” otkrilo je da su 0,5 odsto svetske muške populacije Kanovi genetski potomci i da 8 odsto muškaraca koji žive na bivšoj teritoriji njegove države ima identične Y-hromozome.
Međunarodna grupa stručnjaka koja je napisala genetsku studiju iz 2003. imala je jedno pitanje na umu: “Koliko je ljudi u srodstvu sa Džingis-kanom danas?” Da bi to saznali, istražili su 5.000 uzoraka krvi prikupljenih u periodu od 10 godina iz više od 40 naroda koji naseljavaju regione unutar i blizu bivšeg Mongolskog carstva, piše portal All thats interesting.
Samo jedna populacija van bivših granica Kanovog carstva dala je tragove njegove loze - etnička grupa Hazara koji govore persijski u Avganistanu i Pakistanu.
- Hazari su nam dali prvi trag o povezanosti sa Džingis-kanom. Oni imaju dugu usmenu tradiciju koja kaže da su njegovi direktni potomci - rekao je Spenser Vels, genetičar i koautor studije.
Vels se fokusirao na praćenje Y-hromozoma u uzorcima krvi. Pošto ne prolazi kroz standardnu rekombinaciju kao drugi delovi ljudskog genoma i uvek se prenosi sa oca na sina, on obično ostaje nepromenjen. Nasumične mutacije se dešavaju, ali je uz pomoć njih svejedno moguće pratiti sve jedinstvene linije porekla.
- Identifikovali smo jedinstvenu Y-hromozomsku liniju sa nekoliko neobičnih faktora. Ona je pronađena u 16 populacija širom velikog regiona Azije koji se proteže od Pacifika do Kaspijskog mora. Učestalost ove linije na tom prostoru je velika - oko 8 odsto muškaraca je nosi što čini oko 0.5 odsto ukupne svetske populacije - navodi se u studiji.
Stručnjaci su pronašli jednu konkretnu lozu od pre 1.000 godina za koju se nedvosmisleno može potvrditi da je pripadala samom Kanu i na osnovu poređenja sa njom otkrili da je 1 od 200 danas živih muškaraca potomak Džingis-kana.
Slično, neki naučnici su procenili da je za vreme svoje vladavine ovaj osvajač oplodio više od 1.000 žena. Genetičari su dodali da su širenje Kanove teritorije i širenje njegove krvne loze u korelaciji.
Pomalo ironično, dok je 21. vek konačno učinio praćenje Džingis-kanovih potomaka mogućim, istorijski ostaje nejasno koliko je potomaka on zvanično imao. Samo njegova prva četiri sina sa Borteom su zvanično priznata. Od njih, Joči je imao najmanje 16 svoje dece, dok je Čagataj imao 15.
- Ovo je jasan primer da kultura igra veoma veliku ulogu u obrascima genetske varijacije i raznolikosti u ljudskoj populaciji. To je prvi dokumentovani slučaj kada je ljudska kultura prouzrokovala da se jedna genetska loza poveća u tolikoj meri u samo nekoliko stotina godina - objasnio je Vels.
Strastveni naučnici i istoričari nastavljaju da razmišljaju koliko je ljudi povezano sa Džingis-kanom. Odgovor na kraju ostaje donekle nepoznat,
jer bi samo otkrivanje njegovog groba i vađenje njegovog genetskog materijala moglo rešiti stvar jednom zauvek.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=23&nav_id=2188909
Istraživanje objavljeno u američkom časopisu za ljudsku genetiku, pod nazivom “Genetičko nasleđe Mongola” otkrilo je da su 0,5 odsto svetske muške populacije Kanovi genetski potomci i da 8 odsto muškaraca koji žive na bivšoj teritoriji njegove države ima identične Y-hromozome.
Međunarodna grupa stručnjaka koja je napisala genetsku studiju iz 2003. imala je jedno pitanje na umu: “Koliko je ljudi u srodstvu sa Džingis-kanom danas?” Da bi to saznali, istražili su 5.000 uzoraka krvi prikupljenih u periodu od 10 godina iz više od 40 naroda koji naseljavaju regione unutar i blizu bivšeg Mongolskog carstva, piše portal All thats interesting.
Samo jedna populacija van bivših granica Kanovog carstva dala je tragove njegove loze - etnička grupa Hazara koji govore persijski u Avganistanu i Pakistanu.
- Hazari su nam dali prvi trag o povezanosti sa Džingis-kanom. Oni imaju dugu usmenu tradiciju koja kaže da su njegovi direktni potomci - rekao je Spenser Vels, genetičar i koautor studije.
Vels se fokusirao na praćenje Y-hromozoma u uzorcima krvi. Pošto ne prolazi kroz standardnu rekombinaciju kao drugi delovi ljudskog genoma i uvek se prenosi sa oca na sina, on obično ostaje nepromenjen. Nasumične mutacije se dešavaju, ali je uz pomoć njih svejedno moguće pratiti sve jedinstvene linije porekla.
- Identifikovali smo jedinstvenu Y-hromozomsku liniju sa nekoliko neobičnih faktora. Ona je pronađena u 16 populacija širom velikog regiona Azije koji se proteže od Pacifika do Kaspijskog mora. Učestalost ove linije na tom prostoru je velika - oko 8 odsto muškaraca je nosi što čini oko 0.5 odsto ukupne svetske populacije - navodi se u studiji.
Stručnjaci su pronašli jednu konkretnu lozu od pre 1.000 godina za koju se nedvosmisleno može potvrditi da je pripadala samom Kanu i na osnovu poređenja sa njom otkrili da je 1 od 200 danas živih muškaraca potomak Džingis-kana.
Slično, neki naučnici su procenili da je za vreme svoje vladavine ovaj osvajač oplodio više od 1.000 žena. Genetičari su dodali da su širenje Kanove teritorije i širenje njegove krvne loze u korelaciji.
Pomalo ironično, dok je 21. vek konačno učinio praćenje Džingis-kanovih potomaka mogućim, istorijski ostaje nejasno koliko je potomaka on zvanično imao. Samo njegova prva četiri sina sa Borteom su zvanično priznata. Od njih, Joči je imao najmanje 16 svoje dece, dok je Čagataj imao 15.
- Ovo je jasan primer da kultura igra veoma veliku ulogu u obrascima genetske varijacije i raznolikosti u ljudskoj populaciji. To je prvi dokumentovani slučaj kada je ljudska kultura prouzrokovala da se jedna genetska loza poveća u tolikoj meri u samo nekoliko stotina godina - objasnio je Vels.
Strastveni naučnici i istoričari nastavljaju da razmišljaju koliko je ljudi povezano sa Džingis-kanom. Odgovor na kraju ostaje donekle nepoznat,
jer bi samo otkrivanje njegovog groba i vađenje njegovog genetskog materijala moglo rešiti stvar jednom zauvek.
https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=23&nav_id=2188909
Poslednja izmena:
potomci
