kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.126
Verujem ti, i zavidim ti...
Cini mi se, kad bih imala priliku, da bih donela grumencic zemlje, kao najdrazu Relikviju
Devedesetih- kad je manje-vise- sve pocelo, bila sam dete ,onda vise nije bilo sanse...
Mozda jednom, ipak...
Ja nisam od onih koji gube nadu, mozda se na izvesno vreme necega odreknem, ali je izgubljeno tek kad zaboravim.
Kosovo, nikad.
P.S. Nesto razmisljam, koliko je narod u Republici Srpskoj drugaciji od nas. Ili, su srecniji sto imaju medije koji nisu pod kontrolom. Tamo malo-malo, pa emisije o Kosovu, pa humanitarne akcije za Srbe na Kosovu...
Sinoc sam odgledala na RTRS jednu od takvih pod nazivom: Za Decane- Za Zivot...
Ne rekoh nista o Gazimestanu, ali, zar svaka stopa svete srpske zemlje na KiM nije Gazimestan?!
ЈЕСТЕ

nije , Gazimestan jer par kvadratnih desetina kilometara oko spomenickog kompeleksa i okolne poljane
...појма ти немаш ШТА је Газиместан!
sada za koji dan je jubilarnih 20 godina kako je najveci skup marve bez rogova u istoriji Srbije bio na pomenutom polju ,pa mislim da je red da se to obelezi sa posebnom temom kada dopdje vreme![]()
Овако може да напише само неко КО мрзи или свој народ или
српски народ
Spomenik na Gazimestanu je sagradjen pocetkom ' 50 znaci za vreme blistave karijere druga komuniste Aleksandra Rankovica pa posle izvesnog perioda tu se sjatio i drug Sloba ... Tik pored je Muratovo turbe( hram ) tj. u istom su dvoristu .
Obicni ljudi ( posebno zenski svet ) dolaze na Gazimestan da se mole i veruju da je to sveto mesto i da ima lekovite moci.Samo posebi sasvim normalno za one koji veruju u to .... E sada sto se to mesto koristilo i koristi za druge namene to je sasvim druga prica...
На Газиместан се долази због овога:
РЕЧИ СА МРАМОРНОГ КАМЕНА НА ГАЗИМЕСТАНУ
Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.
Деспот Стефан Лазаревић
.





) :


......а кренуће, кренуће
