Fudbalska reprezentacija Srbije

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ko smo to mi?
Dokazali su da je srpska reprezantacija luzerska i jadna.
0 bodova, gol razlika 1-10 (i taj gol je postignut iz penala) sa sve napadačem iz Reala i krilima iz Marseja i Benfike.
Dno dna.
A mi i dalje mislimo da smo bitni i da smo sila jer imamo igrače u ovom i onom klubu.
Smejurija.

Ti prvi si pricao da trofeji u mladjim kategorijama ne sluze nicemu, a sad odjednom je bitno sto su pukli na EP. Licemerje na kub.
 
Тумбаковић десети селектор Србије

Љубиша Тумбаковић постаће десети селектор репрезентације Србије од осамостаљења 2006. Пре најтрофејнијег тренера у историји Партизана на клупи Орлова седела су деветорица стручњака, од којих су двојица били странци Хавијер Клементе и Дик Адвокат.

Интернационални тренери међутим, нису нашем државном тиму донели пласман на велика такмичења. Успешни су била двојица домаћих селектора – Радомир Антићодвео је Србију на Светско првенство 2010. у Јужној Африци, а Славољуб Муслинтакође на Мондијал, осам година касније у Русији.

Популарни Антара почео је и други циклус, али због казне проузроковане инцидентом после утакмице на планетарном шампионату против Аустралије, није имао право да седи на клупи на почетку квалификација за ЕП 2012.

Славољуб Муслин, с друге стране, није дочекао ни припреме за највеће такмичење, споразумно је раскинуо сарадњу са ФСС, што и данас изазива чуђење и недоумице!

Очекивали смо много од првог селектора Србије, Хавијера Клементеа, поготово што смо га запамтили као вођу репрезентације Шпаније, противника СР Југославије у квалификацијама за СП 1998, нашем првом такмичењеу после распада СФРЈ и санкција због којих смо пропустили три велика надметања.

Шпанац нас међутим, није одвео на ЕВРО 2008. у Аустрији и Швајцарској. Иако није изгубио од Пољске и Португалије (није ни победио) путника на континентални шампионат, наш државни тим у мандату „Малог Наполеона” платио је цех поразу од Казахстана у Астани (1:2), као и ремију са Финском (0:0) у Београду. Остаће упамћено да је две његове последње утакмице на клупи Орлова гледало укупно 1.500 људи, против Пољске на Маракани било је 500, а у дуелу са Казахстанцима у Хумској једва 1.000 људи.

Мирослав Ђукић био је избор Звездана Терзића, тадашњег председника ФСС. Садашњи генерални директор Црвене звезде, на мање од пола мандата напустио је Србију и повукао се са места првог човека нашег фудбала, нова владајућа гарнитура на Теразијама 35, предвођена Томиславом Караџићем уручила му је отказ и на клупу довела година прижељкивано име – Радомир Антић. Ђукић на пет пријатељских утакмица није победио, водио је олимпијску репрезентацију 2008. на Играма у Кини и управо тада, због сукоба са Караџићем око тадашњих играча Партизана Зорана Тошића и Љубомира Фејсе, себи потписао отказ.

Антићево довођење био је и остао најбољи Караџићев потез, без обзира на ружан растанак са Ђукићем. Радомир није био тренер у зениту каријере, али његово искуство и уважавање од стране играча, међу којима су биле звезде попут Немање Видића и Дејана Станковића, било је круцијално на путу ка успеху. Антара је лансирао у орбиту Милана Јовановића и Милоша Красића. Обојица су добијали шансе код Клементеа, међутим, нису играли ни приближно добро као код некадашњег тренера три највећа шпанска клуба.

Народ је у потпуности вратио веру у наш фудбал, Србија можда није играла тако добро колико су резултати били успешни. Ни пораз од Француске на почетку квалификација није пореметио Орлове. Ишли су нам у прилог и други резултати, па се за последње три утакмице квалификација после дуго година тражила улазница више. Стадион Црвене звезде био је препун на мечевима против Аустрије, Француске и Румуније. Против комшија је прослављен пласман на СП, од којег смо много очекивали.

Тактичке грешке у Јужној Африци ипак, су скупо коштале Антића и његове изабранике. Милован Рајевац и његова Гана су нас прочитали, па нам није вредела ни сензационална победа над Немачком, јер су се Орлови испромашивали против Аустралије на крају групне фазе (1:2).

tab(1816).jpg


Рана елиминација у Јужној Африци утицала је на брз растанак са Антаром. Казна од четири утакмице забране вођења јер је после меча са Аустралијанцима, како је сам признао, на шпанском опсовао судију Ларионду из Уругваја, послужила је и као изговор челницима ФСС да се растану са прекаљеним стручњаком.

Ни до дан данас репрезентација није изгледала исто као под Антићевом командом. Његов наследник Владимир Петровић Пижон „извисио” је и за бараж, иако је у борби за ЕП, само Италија представљала репрсепектибилног противника. Орлови су платили цех поразу од Словеније и Естоније, прекиду утакмице у Ђенови због инцидената изазваног од наших навијача.

Није се добро снашао ни Синиша Михајловић. Чак годину дана некадашњи ас државног тима тражио је тим и игру. Успео је да је направи тек кад смо изгубили све шансе да се пласирамо на Мондијал у Бразил. Кад је требало да остане и надогради све што је било добро Михајловић је прихватио понуду Сампдорије и поздравио се са нашим фудбалом за дуже времена.

Дик Адвокат представљао је највеће разочарање. Иако је имао олакшавајућу околност у прекиду утакмице са Албанијом Холанђанин дефинитивно није разумео наш менталитет. Опростио се после пораза од Данске у празној Хумској.

Радовану Ћурчићу је недостајало више харизме и искуства да буде успешан као у младој репрезентацији. На крају се сукобио са Душаном Тадићем и морао да оде кад је било извесно да ће Томислава Караџића да наследи Славиша Кокеза.

Избор Славољуба Муслина био је пун погодак. Србија није играла сјајно, али успешни резултати су се низали. Једини пораз Орлови су под Муслиновим вођством претрпели од Аустрије, али су затим савладали Грузију и отишли на Мондијал 2018.

Младен Крстајић узео је врућ кромпир у руке без искуства као први тренер. Кад нам се чинило да је можда и способан да ради селекторски посао он нас је брзо разуверио, против Швајцарске на Мондијалу и Украјине у квалификацијама за ЕП 2020.

Љубиша Тумбаковић долази на пољуљани брод Орлова, са задатком да га одведе на континентални шампионат после две деценије. Сви му желимо успеха, подршка свих на фудбалској сцени биће му преко потребна да нас усмери ка жељеном такмичењу, можда и кроз бараж уколико Португалци 7. јуна не падну на Маракани.

http://zurnal.rs/fudbal/reprezentacija/81729/tumbakovic-deseti-selektor-srbije
 
Зашто не очекујеш? Партизан је са њим попио неколико петарди у Европи.
Тад је био "млад и неискусан". :mrgreen: Очекује дефанзиван фудбал као са Муслином, само мало лошије резултате. У сваком случају, ову репрезентацију не треба пратити много све док се нешто не промени у друштву.
 
Tumba bolje resenje od bilo kog od starije klijentele ( Pizon, Petko, Kosan...) i od dosta mladjih ( Curcic, Djorovic...). Takodje, po mom misljenju bolji od Jovanovica ili bilo kog u nasoj ligi. Tu je negde u rangu Drulovica. Stanojevic, Jokanovic, Paunovic, Piksi, Mihajlovic, Nikolic bi bili bolja resenja, ali su svi zauzeti.

Antic bi nam najbolji bio u ovom momentu i cak mislim da ni ta 2 meca suspenzije ne bi predstavljali problem ako bi stvorio ponovo hemiju. Ali izgleda nista od tog posla, tako da realno osim Tumbakovica i nemamo neku opciju.

Tumbakovic nije imao neku karijeru, nasa liga nije merilo, ranije je vazilo da voli ofanzivan fudbal. Dugo nije radio ozbiljan fudbal sve do Crne Gore, tu ga nisam gledao kakav je stil gajio.
 
Kad kazem da se neke stvari poklope, mislim na slabije protivnike u grupi, kao i na to da neki mladji igraci dodju na to EP posle odlicnih sezona u klubovima, i najvaznije u sta se uzdam da ce se igraci truditi i ginuti kao pod Muslinom..... Ali i sve to da se ostvari, TOP 16 je plafon, sa Anticem bi objektivno mogli vise, ali sa Tumbom to bi bio san snova....
 
Tumba je losija verzija Muslina. Pitanje je da li ce nas odvesti na EP. Hajde da kazemo da hoce, posto ima i ta Liga nacija, ali tamo cisto sumnjam da ce proci grupu... Ne ocekujem sa njim neki zapazen rezultat. Nisam zadovoljan. Ako se neke stvari poklope u nasu korist mozda se i uguramo u TOP 16, a onda popijemo petardu kao na EP 2000. sa Holandijom..

Trebalo bi da je malo ofanzivniji, ali slazem se da je to taj kalibar, treneri koji su prerasli nasu ligu, ali nisu spolja nista znacajno postigli
 
Trebalo bi da je malo ofanzivniji, ali slazem se da je to taj kalibar, treneri koji su prerasli nasu ligu, ali nisu spolja nista znacajno postigli

Milojevic, Stanojevic i Nikolic su isti taj tip, doduse mladji, pa ti se cine blizim i boljim. A Lalatovic, Djorovic, Curcic, Drulovic nisu cak ni to. U svakom slucaju struka nam je u *****! Djukic je imo taj izlet u Spaniji, Mihajlovic pokusava u Italiji nesto, Paun se zarobio u SAD, Jokanovic jos ispada i najbolji, ali kad ti je najbolji trener dominator u jebenom Cempionshipu onda ti je sve jasno. Hrvati npr. imaju trenera u jednom Bajernu o cemu mi mozemo samo da sanjamo.
 
Bolje da igramo i bez selektora nego sa Tumbakovićem. Čovek je propas' od trenera.

Ja se opet tesim da sa Crnom Gorom nije bio los prosli ciklus... Samo neka vrati Nastasica, sa Milenkovicem bi cinio dobar tandem i na sredini da ne gledam fizikalce Milivojevica i Matica nego ljude koji znaju s loptom: SMS, Grujic i napred pusti Tadiju, Luku i Mitra, plus Kostic kao ispomoc i ko zna, mozda nesto ubodemo..
 
Nas najbolji trener od aktivnih je Mihajlovic. Nas najbolji trener ikada je Antic. (Govorim prema uspesima i velicini klubova gde su radili). Ali i taj Mihajlovic je prosecan trener koji do 50. nije napravio neki znacajan rezultat. A ipak je uradio vise od Djukica, Drulovica, Piksija, pa i Jokanovica. Malo precenjujemo nase trenere pa tako i Jokanovica. Svojim nedavnim potezom cini mi se da se oprostio od neke ozbiljne trenerske karijere.

Ehh kakvu perspektivu moze da ima ovakav izbor selektora ako mu vec prizeljkujemo odlazak.

Cinjenica je da nemamo neke igrace, ali je i cinjenica da su nam igraci 3 klase iznad trenera
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top