Тумбаковић десети селектор Србије
Љубиша Тумбаковић постаће десети селектор репрезентације Србије од осамостаљења 2006. Пре најтрофејнијег тренера у историји Партизана на клупи Орлова седела су деветорица стручњака, од којих су двојица били странци
Хавијер Клементе и
Дик Адвокат.
Интернационални тренери међутим, нису нашем државном тиму донели пласман на велика такмичења. Успешни су била двојица домаћих селектора –
Радомир Антићодвео је Србију на Светско првенство 2010. у Јужној Африци, а
Славољуб Муслинтакође на Мондијал, осам година касније у Русији.
Популарни
Антара почео је и други циклус, али због казне проузроковане инцидентом после утакмице на планетарном шампионату против Аустралије, није имао право да седи на клупи на почетку квалификација за ЕП 2012.
Славољуб Муслин, с друге стране, није дочекао ни припреме за највеће такмичење, споразумно је раскинуо сарадњу са ФСС, што и данас изазива чуђење и недоумице!
Очекивали смо много од првог селектора Србије,
Хавијера Клементеа, поготово што смо га запамтили као вођу репрезентације Шпаније, противника СР Југославије у квалификацијама за СП 1998, нашем првом такмичењеу после распада СФРЈ и санкција због којих смо пропустили три велика надметања.
Шпанац нас међутим, није одвео на ЕВРО 2008. у Аустрији и Швајцарској. Иако није изгубио од Пољске и Португалије (није ни победио) путника на континентални шампионат, наш државни тим у мандату „
Малог Наполеона” платио је цех поразу од Казахстана у Астани (1:2), као и ремију са Финском (0:0) у Београду. Остаће упамћено да је две његове последње утакмице на клупи Орлова гледало укупно 1.500 људи, против Пољске на Маракани било је 500, а у дуелу са Казахстанцима у Хумској једва 1.000 људи.
Мирослав Ђукић био је избор
Звездана Терзића, тадашњег председника ФСС. Садашњи генерални директор Црвене звезде, на мање од пола мандата напустио је Србију и повукао се са места првог човека нашег фудбала, нова владајућа гарнитура на Теразијама 35, предвођена
Томиславом Караџићем уручила му је отказ и на клупу довела година прижељкивано име –
Радомир Антић.
Ђукић на пет пријатељских утакмица није победио, водио је олимпијску репрезентацију 2008. на Играма у Кини и управо тада, због сукоба са
Караџићем око тадашњих играча Партизана
Зорана Тошића и
Љубомира Фејсе, себи потписао отказ.
Антићево довођење био је и остао најбољи Караџићев потез, без обзира на ружан растанак са
Ђукићем.
Радомир није био тренер у зениту каријере, али његово искуство и уважавање од стране играча, међу којима су биле звезде попут
Немање Видића и
Дејана Станковића, било је круцијално на путу ка успеху.
Антара је лансирао у орбиту
Милана Јовановића и
Милоша Красића. Обојица су добијали шансе код
Клементеа, међутим, нису играли ни приближно добро као код некадашњег тренера три највећа шпанска клуба.
Народ је у потпуности вратио веру у наш фудбал, Србија можда није играла тако добро колико су резултати били успешни. Ни пораз од Француске на почетку квалификација није пореметио Орлове. Ишли су нам у прилог и други резултати, па се за последње три утакмице квалификација после дуго година тражила улазница више. Стадион Црвене звезде био је препун на мечевима против Аустрије, Француске и Румуније. Против комшија је прослављен пласман на СП, од којег смо много очекивали.
Тактичке грешке у Јужној Африци ипак, су скупо коштале
Антића и његове изабранике.
Милован Рајевац и његова Гана су нас прочитали, па нам није вредела ни сензационална победа над Немачком, јер су се Орлови испромашивали против Аустралије на крају групне фазе (1:2).
Рана елиминација у Јужној Африци утицала је на брз растанак са
Антаром. Казна од четири утакмице забране вођења јер је после меча са Аустралијанцима, како је сам признао, на шпанском опсовао судију
Ларионду из Уругваја, послужила је и као изговор челницима ФСС да се растану са прекаљеним стручњаком.
Ни до дан данас репрезентација није изгледала исто као под Антићевом командом. Његов наследник
Владимир Петровић Пижон „извисио” је и за бараж, иако је у борби за ЕП, само Италија представљала репрсепектибилног противника. Орлови су платили цех поразу од Словеније и Естоније, прекиду утакмице у Ђенови због инцидената изазваног од наших навијача.
Није се добро снашао ни
Синиша Михајловић. Чак годину дана некадашњи ас државног тима тражио је тим и игру. Успео је да је направи тек кад смо изгубили све шансе да се пласирамо на Мондијал у Бразил. Кад је требало да остане и надогради све што је било добро
Михајловић је прихватио понуду Сампдорије и поздравио се са нашим фудбалом за дуже времена.
Дик Адвокат представљао је највеће разочарање. Иако је имао олакшавајућу околност у прекиду утакмице са Албанијом Холанђанин дефинитивно није разумео наш менталитет. Опростио се после пораза од Данске у празној Хумској.
Радовану Ћурчићу је недостајало више харизме и искуства да буде успешан као у младој репрезентацији. На крају се сукобио са
Душаном Тадићем и морао да оде кад је било извесно да ће
Томислава Караџића да наследи
Славиша Кокеза.
Избор
Славољуба Муслина био је пун погодак. Србија није играла сјајно, али успешни резултати су се низали. Једини пораз Орлови су под
Муслиновим вођством претрпели од Аустрије, али су затим савладали Грузију и отишли на Мондијал 2018.
Младен Крстајић узео је врућ кромпир у руке без искуства као први тренер. Кад нам се чинило да је можда и способан да ради селекторски посао он нас је брзо разуверио, против Швајцарске на Мондијалу и Украјине у квалификацијама за ЕП 2020.
Љубиша Тумбаковић долази на пољуљани брод Орлова, са задатком да га одведе на континентални шампионат после две деценије. Сви му желимо успеха, подршка свих на фудбалској сцени биће му преко потребна да нас усмери ка жељеном такмичењу, можда и кроз бараж уколико Португалци 7. јуна не падну на Маракани.
http://zurnal.rs/fudbal/reprezentacija/81729/tumbakovic-deseti-selektor-srbije