Folksdojčeri iz Vojvodine

[vučji čopor]

За ово последње си у праву. Швабе говоре дијалектом који се разликује од hoch Deutsch - а и у време њиховог фоласка у Немачку су имали великих проблема .Чак једно време нису могли да се возе градским превозом, а без онзира на професију могли су да раде само земљорадници.

Они јесу насељавани много касније на практично српске територије у оквиру К&К, али с обзиром на време када су дошли јесу староседеоци. О италијанима и да не говоримо у Истри и Далмацији.

 

[iamaphoney]

У логоре их, те који су дошли. Ено сајмиште мало дорадити, па ко 1941-1944. ил си мислио на нешто типа Јасеновац, Јадовно, Жута кућа?

Zašto u logore kad imaju svoje zavičaje?

 

[FDDD]

За ово последње си у праву. Швабе говоре дијалектом који се разликује од hoch Deutsch - а и у време њиховог фоласка у Немачку су имали великих проблема .Чак једно време нису могли да се возе градским превозом, а без онзира на професију могли су да раде само земљорадници.

Они јесу насељавани много касније на практично српске територије у оквиру К&К, али с обзиром на време када су дошли јесу староседеоци. О италијанима и да не говоримо у Истри и Далмацији.

Nisi svi bili Svabe mozda ni vecina nije bila, poreklo mojih sa jedne strane je, tako se prenelo do sada je iz oblasti Harz.
Prvi koji su dosli naseljenici bile su Svabe pa su tako starosedeoci Srbi sve ostale koji su posle dolazili nazivali Svabe.

 

[Metronomy]

Pa zato i jeste dobar NWO ima vas budaletina na sve strane,
treba vam ukinuti svako drzavljanstvo cim pocnete o nacijama i verama.

Da necete moju babu svabicu da proterate mozda? Dok je nosila lekove i jednima i drugima bila je svima dobra,
a sada bi neki poluidioti da nas dele. Mrs bre u cose i cuvajte krave da vas ne cujem.

 

[Карлос Шакал]

За ово последње си у праву. Швабе говоре дијалектом који се разликује од hoch Deutsch - а и у време њиховог фоласка у Немачку су имали великих проблема .Чак једно време нису могли да се возе градским превозом, а без онзира на професију могли су да раде само земљорадници.

Они јесу насељавани много касније на практично српске територије у оквиру К&К, али с обзиром на време када су дошли јесу староседеоци. О италијанима и да не говоримо у Истри и Далмацији.

Италијани су постали нација тек 1871, какве везе има Истра и Далмација са њима.
Романофони грађани Далмације и Истре су или колонисти из Млетака или домицилно становништво које је асимиловано у Млечиће.

Ивану Гундулићу, дубровачком песнику, је млетачко име било Ђовани Гондола.

Да ли су Италијани протеривани, то не знам, нисам упознат са тамошњом ситуацијом.

Подунавске Швабе нису протериване већ су сами одлазили и то из неколико разлога :

1. Плашили су се одмазде Црвене армије због почињених злочина у СССРу а процентуално су дали највише добровољаца Wehrmacht-у и SS јединицама од свих Немаца, као и одмазде Југословенске армије из истих разлога. Подунавске Швабе су све биле листом чланови Kulturbund-а, а многи и чланови NSDAP-а и Hitlerjugend-а.

2. Из класно-економских разлога, јербо су огромним процентом били велепоседници који се нису желели помирити са аграрном реформом и ограничавањем земљишног поседа, као и увођењем социјалистичке економије.

3. Немачка је у рату остала без 7 милиона становника, рупе у радним местима за обнову су попуњавали фолксдојчери а касније и гастоси.

 

[vučji čopor]

Италијани су постали нација тек 1871, какве везе има Истра и Далмација са њима.
Романофони грађани Далмације и Истре су или колонисти из Млетака или домицилно становништво које је асимиловано у Млечиће.

Ивану Гундулићу, дубровачком песнику, је млетачко име било Ђовани Гондола.

Да ли су Италијани протеривани, то не знам, нисам упознат са тамошњом ситуацијом.

Подунавске Швабе нису протериване већ су сами одлазили и то из неколико разлога :

1. Плашили су се одмазде Црвене армије због почињених злочина у СССРу а процентуално су дали највише добровољаца Wehrmacht-у и SS јединицама од свих Немаца, као и одмазде Југословенске армије из истих разлога. Подунавске Швабе су све биле листом чланови Kulturbund-а, а многи и чланови NSDAP-а и Hitlerjugend-а.

2. Из класно-економских разлога, јербо су огромним процентом били велепоседници који се нису желели помирити са аграрном реформом и ограничавањем земљишног поседа, као и увођењем социјалистичке економије.

3. Немачка је у рату остала без 7 милиона становника, рупе у радним местима за обнову су попуњавали фолксдојчери а касније и гастоси.

Очигледно је да много тога не знаш. На пример да је егзодус немаца наредио Хитлер и да је њега нема војска организовала у у време завршнице операција Савезника . Немчка војска је делила и инструкције шта и којим количинама може да се понесе, где су пунктови за ноћења на путу итд.Титоистичке власти суњима забраниле повратак и протеале и оне који нису отишли.
Зато су се они плашили да долазе чак и када им одобрен улаазка у земљу, што је било тек у седмој деценији прошлог века.
Што се тиче Италијана , по твоме Италијана није било ни у Италији , а камоли у Далмацији у Истри.
Иатлијани које су титоисти су протерани су веч генарцијама пре тога , од времена стварања Италије били Италијани, а не Млечани или Ђеновљани.

 

[Берекин]

Zašto u logore kad imaju svoje zavičaje?

И "Швабе" су враћене у завичај, па је вама криво.

 

[Берекин]

Nisi svi bili Svabe mozda ni vecina nije bila, poreklo mojih sa jedne strane je, tako se prenelo do sada je iz oblasti Harz.
Prvi koji su dosli naseljenici bile su Svabe pa su tako starosedeoci Srbi sve ostale koji su posle dolazili nazivali Svabe.

Недавно је била изложба "300 година од Пожаревачког мира" у Народном музеју у ПА. Било је ту промоције "еуропске уљудности", жала за КуК монархијом, предузетничког духа... Између осталог и податак да је само дио њемачких колониста био из Швабије, ал је тај назив одомаћен за све тадашње Њемце на овом простору.

 

[vučji čopor]

То зависи од краја и времна и разлога зађто су се досељавали.
Међути, то је у овом случају мање битно.Много битније да је то било и у случају Немаца и Италијана протеривање грађана Краљевине Југославије, селективно и са одређеном намером.

 

[FDDD]

Posto je tema namenjena srpskim Volksdeutscherima spomenuo bih heroja sa Kosara koji je tenkom T55 ucinio nemoguce i dosao u pomoc nasim borcima, preziva se Fingerhut. Po prezimenu bih rekao da ima sigurno nemacko poreklo.

 

[FDDD]

Posto je tema namenjena srpskim Volksdeutscherima spomenuo bih heroja sa Kosara koji je tenkom T55 ucinio nemoguce i dosao u pomoc nasim borcima, preziva se Fingerhut. Po prezimenu bih rekao da ima sigurno nemacko poreklo.

Kad smo vec kod Kosara, vojnik septembarske klase na karauli prezivao se Habensus

 

['Clint']

Kad smo vec kod Kosara, vojnik septembarske klase na karauli prezivao se Habensus

Imao sam ja klasića Angebrant i Kajsner...imaju srpska imena i deklarisu se ko Srbi ali prezime je ocigledno... U selu moje majke postoji familija Braunović...Njihov cukundeda je bio Braun,Nemac presao na pravoslavlje ..malo offtopic nevezano za folksdojcere ali ti Braunovici su bili skoro svi u partizanima a njihov deda je bio etnicki cist Nemac.

 

[Miki 75]

Италијани су постали нација тек 1871, какве везе има Истра и Далмација са њима.
Романофони грађани Далмације и Истре су или колонисти из Млетака или домицилно становништво које је асимиловано у Млечиће.

Ивану Гундулићу, дубровачком песнику, је млетачко име било Ђовани Гондола.

Да ли су Италијани протеривани, то не знам, нисам упознат са тамошњом ситуацијом.

Подунавске Швабе нису протериване већ су сами одлазили и то из неколико разлога :

1. Плашили су се одмазде Црвене армије због почињених злочина у СССРу а процентуално су дали највише добровољаца Wehrmacht-у и SS јединицама од свих Немаца, као и одмазде Југословенске армије из истих разлога. Подунавске Швабе су све биле листом чланови Kulturbund-а, а многи и чланови NSDAP-а и Hitlerjugend-а.

2. Из класно-економских разлога, јербо су огромним процентом били велепоседници који се нису желели помирити са аграрном реформом и ограничавањем земљишног поседа, као и увођењем социјалистичке економије.

3. Немачка је у рату остала без 7 милиона становника, рупе у радним местима за обнову су попуњавали фолксдојчери а касније и гастоси.

Druže, Švabe JESU proterane. Možda pola ih je otišlo svojom voljom, Oni preostali su naj..li kao žuti.
Narednih 4-5 godina nakon oslobođenja su proveli u logorima. Skoro svako selo u Vojvodini je imalo logor za Švabe.
Mnogo ih je poumiralo u tim logorima zbog loših uslova.
Ako želiš više da saznaš o ovoj temi, pročitaj roman "Povratak u Marezi" Johanesa Majdenhajma.

I ja sam, iako rođen u kolonističkom mestu svo vreme mislio da su oni otišli svojom voljom.
A onda sam nakon čitanja knjige malo više ispitivao starije ljude i svašta saznao.

 

[Карлос Шакал]

Druže, Švabe JESU proterane. Možda pola ih je otišlo svojom voljom, Oni preostali su naj..li kao žuti.
Narednih 4-5 godina nakon oslobođenja su proveli u logorima. Skoro svako selo u Vojvodini je imalo logor za Švabe.
Mnogo ih je poumiralo u tim logorima zbog loših uslova.
Ako želiš više da saznaš o ovoj temi, pročitaj roman "Povratak u Marezi" Johanesa Majdenhajma.

I ja sam, iako rođen u kolonističkom mestu svo vreme mislio da su oni otišli svojom voljom.
A onda sam nakon čitanja knjige malo više ispitivao starije ljude i svašta saznao.

Друже, белетристика и приче рекла-казала нису историјски извори и не може се на основу њих правити случај.

После другог светског рата су сви живели у веома лошим условима, не само немачки ратни заробљеници, глад и немаштина је била редовна појава и важила је за све.

А наступила је као последица ратних разарања и масовног уништавања производно-способног становништва, материјалних добара, усева итд.

Немачка окупациона власт је сво време рата одузимала пшеницу и друге пољопривредне производе од српског сељака, да би финансирала исхрану своје војске на Источном фронту.
Као и српска рудна богатства, наши рудници и фабрике за прераду руде и производњу оружја су максимално експлоатисане за производњу муниције на пример.
Да не причам како су обични грађани масовно одвођени на принудни рад.

Немаца је у Војводини било пре свега у Банату, нешто и у Бачкој (на северу пре свега) и у пар села у Срему, не разумем уопште ту бајку о томе како је свако село у Војводини малтене имало логор...

Законом о аграрној реформи и колонизацији из 1945 је ограничен земљишни посед на 35 хектара, 1 ар је 100 метара квадратних, фудбалски терен је мањи, разумеш ли која је то површна обрадивог земљишта ?
А неки су имали и (много) више од тога, пре свега Швабе јер је најбоље земљиште КундК монархија резервисала за њих.

Да ли тебе и товју породицу сад треба протерати и земљу дати Арапима као и потомцима хитлероваца који су наш народ уништавали културно, економски па и физички ?
Поведи мало рачуна о чему и за чије бабе здравље то пишеш.

 

[Gruban]

Друже, белетристика и приче рекла-казала нису историјски извори и не може се на основу њих правити случај.

После другог светског рата су сви живели у веома лошим условима, не само немачки ратни заробљеници, глад и немаштина је била редовна појава и важила је за све.

А наступила је као последица ратних разарања и масовног уништавања производно-способног становништва, материјалних добара, усева итд.

Немачка окупациона власт је сво време рата одузимала пшеницу и друге пољопривредне производе од српског сељака, да би финансирала исхрану своје војске на Источном фронту.
Као и српска рудна богатства, наши рудници и фабрике за прераду руде и производњу оружја су максимално експлоатисане за производњу муниције на пример.
Да не причам како су обични грађани масовно одвођени на принудни рад.

Немаца је у Војводини било пре свега у Банату, нешто и у Бачкој (на северу пре свега) и у пар села у Срему, не разумем уопште ту бајку о томе како је свако село у Војводини малтене имало логор...

Законом о аграрној реформи и колонизацији из 1945 је ограничен земљишни посед на 35 хектара, 1 ар је 100 метара квадратних, фудбалски терен је мањи, разумеш ли која је то површна обрадивог земљишта ?
А неки су имали и (много) више од тога, пре свега Швабе јер је најбоље земљиште КундК монархија резервисала за њих.

Да ли тебе и товју породицу сад треба протерати и земљу дати Арапима као и потомцима хитлероваца који су наш народ уништавали културно, економски па и физички ?
Поведи мало рачуна о чему и за чије бабе здравље то пишеш.

.Zemljišni maksimum je bio 10 hektara a je propisan je ako se ne varam mnogo kasnije a ne neposredno nakon "oslobođenja"Naravno to nije bio jedini nego samo jedan osnov oduzimanja .pa su mnogi ostali i sa manje od tog makismuma odnosno gubili su sve.Kad je reč o Nemcima njima je oduzimana cela imovina uključujući naravno i zemljište po osnovu etničke pripadnosti.Izuzetak su oni Nemci koji su učestvovali u tzv,.narodnooslobodilačkoj borbi."Oslobodioci" naravno nisu propiuštali priliku,kad bi im se dopala nečija imovina i da nenemca proglase za Nemce pa je bilo i slučajeva da su i preživeli Jevreji proglašavani za Nemce.

 

[Miki 75]

Друже, белетристика и приче рекла-казала нису историјски извори и не може се на основу њих правити случај.

После другог светског рата су сви живели у веома лошим условима, не само немачки ратни заробљеници, глад и немаштина је била редовна појава и важила је за све.

А наступила је као последица ратних разарања и масовног уништавања производно-способног становништва, материјалних добара, усева итд.

Немачка окупациона власт је сво време рата одузимала пшеницу и друге пољопривредне производе од српског сељака, да би финансирала исхрану своје војске на Источном фронту.
Као и српска рудна богатства, наши рудници и фабрике за прераду руде и производњу оружја су максимално експлоатисане за производњу муниције на пример.
Да не причам како су обични грађани масовно одвођени на принудни рад.

Немаца је у Војводини било пре свега у Банату, нешто и у Бачкој (на северу пре свега) и у пар села у Срему, не разумем уопште ту бајку о томе како је свако село у Војводини малтене имало логор...

Законом о аграрној реформи и колонизацији из 1945 је ограничен земљишни посед на 35 хектара, 1 ар је 100 метара квадратних, фудбалски терен је мањи, разумеш ли која је то површна обрадивог земљишта ?
А неки су имали и (много) више од тога, пре свега Швабе јер је најбоље земљиште КундК монархија резервисала за њих.

Да ли тебе и товју породицу сад треба протерати и земљу дати Арапима као и потомцима хитлероваца који су наш народ уништавали културно, економски па и физички ?
Поведи мало рачуна о чему и за чије бабе здравље то пишеш.

To što ja pišem neće promeniti ono što se desilo.
Otkucaj na google "logori za nemce u vojvodini" pa ćeš se i sam uveriti u broj i lokaciju logora.
Oni koji su zaslužili metak su uglavnom pobegli pre dolaska crvene armije i za njima partizana.

Meni je istina na prvom mestu, ali tebi izgleda nije.

 

[Pyriel23]

Prva agrarna reforma je doneta 1945 i njom je zemljisni maksimum smanjen na 35 hektara,ne znam zasto kod nas u Sremu je bio 20 hektara.1953 je izvrsena nova pljacka,tj. agrarna reforma i zemljisni maksimum smanjen na 10 hektara.U medjuvremenu je postojao prinudni otkup gde su crvendaci pokusavali skroz da uniste seljaka jer su nametali vece norme nego sto je radjalo i moj deda je tri puta po 90 dana odrobijao u Buljkesi zbog nedostatka psenice za prinudni otkup.Zanimljivo je bilo da je pricao da su mu ustase iz Slankamena 1942 normalno isplatile psenicu a oslobodioci mu 8 godina otimali.Steta sto nije doziveo period od 1991 do 1994 kad smo je poklanjali Slobi i Miri i to svojevoljno.U julu 1992 ja predam u mesnu zadrugu 35 tona psenice,posle kratkog obracuna,dobijem 5 aprila 1993 godine neke silne milijarde i za 35000 kg hlebnog zrna kupim 12 litara Apa narandze.Uvek moze gore,od ustasa bili gori komunisti a od komunista socijalisti...

 

[Lesandar]

Druže, Švabe JESU proterane. Možda pola ih je otišlo svojom voljom, Oni preostali su naj..li kao žuti.
Narednih 4-5 godina nakon oslobođenja su proveli u logorima. Skoro svako selo u Vojvodini je imalo logor za Švabe.
Mnogo ih je poumiralo u tim logorima zbog loših uslova.
Ako želiš više da saznaš o ovoj temi, pročitaj roman "Povratak u Marezi" Johanesa Majdenhajma.

I ja sam, iako rođen u kolonističkom mestu svo vreme mislio da su oni otišli svojom voljom.
A onda sam nakon čitanja knjige malo više ispitivao starije ljude i svašta saznao.

Разумљиво, наиме, на почетку теме сам елаборирао процентуално учешће Фолксдојчера у СС дивизијама и закључио да је у Србији остало таман толико њих који се нису укаљали.

 

[Fiamma]

Priča o Nemcima u Vojvodini

Apatinski Muzej podunavskih Nemaca je u Novom Sadu prikazao izložbu o životu zajednice čiji je udeo u oblikovanju jugoistočnog dela Panonske nizije, zajedno sa pripadnicima ostalih nacija, nemerljiv.

04.11.2019.

Desetak godina nakon što su Muzej Vojvodine i Muzej podunavskih Nemaca iz Ulma priredili reprezentativnu izložbu, novosadska publika, tokom protekle decenije upotpunjena mlađim generacijama, ponovo ima priliku da se upozna za životom i doprinosom nemačke zajednice tranasformaciji jugoistočnog dela Panonije iz nepregledne i teško savladive močvare u predeo za trudan i sadržajan život.

Novootvoreni Muzej podunavskih Nemaca u Apatinu, čije se osnivanje i rad zasnivaju na pregalaštvu grupe vrednih entuzijasta, žiteljima glavnog grada Pokrajine predstavio je deo sopstvenih muzealija.

Mada je reč o manjem muzeju, izložba postavljena u Muzeju Vojvodine je pun pogodak. Gotovo je neverovatno koliko je grupa zanesenjaka uspela da sakupi, sačuva i evidentira predmeta koji nam govore ne samo o jednoj naciji, već i, još više, o naseljavanju, izgradnji i preobražaju ovih krajeva.

Iz Ulma, niz Dunav

Saznajemo da je naseljavanje Nemaca započelo nakon Požarevačkog mira kojim je okončan austrijsko-turski rat 1737-39. godine. Želeći da kultiviše nova područja, posebno je za vreme vladavine Marije Terezije podsticana emigracija najviše iz južnonemačkih regiona.

Sabirno mesto bio je Ulm, odakle se transport brodovima spuštao niz Dunav, sve do Apatina. Prihvatna luka za iseljenike, koji su u pakovanju sa sobom nosili i daske za sklapanje kuća, brzo se širila, a kako bi se naseljavanje dalje odvijalo iz okolnih sela su iseljavani malobrojni dotadašnji žitelji. Samo u periodu od 1740 - 1780. godine u tadašnju Ugarsku naseljeno je više od 100.000 Nemaca.

Gro novih stanovnka bili su zanatlije i odmah su prionuli na izgradnju nasipa, kanala i puteva. Počelo je kvalitetnije obrađivanje novih poljoprivrednih površina, od prvih dana razvijala se brodograditeljska delatnost.

Ipak, prva fabrika u Apatinu bila je pivara, osnovana još 1756, dok je osam godina kasnije sa radom počela svilara. Ipak, da bi se otpočelo tkanje svilenih niti, prethodno se morala posaditi i negovati dudova šuma i kontinuirano, bezmalo svake godine, zasađivati nove mladice.

Zidarski kofer

Godine 1795. Apatin je zadesila velika poplava, naselje je u celosti potopljeno. Kada se voda povukla, prilikom obnove dotadašnji centar pomeren je nešto dalje od obale. Iz tog perioda potiče i danas najstarije apatinsko zdanje, rimokatolička crkva "Uznesenje Marijino".

Vredni trudbenici su brzo izgradili varoš, tada i počinje kasnije veoma cenjeno pečenje apatinske cigle. U jednom trenutku u varoši i okolini je bilo čak četrdeset ciglana. Na izložbi je predstavljen jedinstven zidarski kofer, podsećanje na apatinske neimare.

Mada su Nemci prvenstveno bili posvećeni poslu, nalazili su vremena i za kulturu, naročito za muziku. Kolekcija instrumenata u postavci, od violine do duvačkih, ukazuju na brojne muzičare i kompozitore iz podunavske varoši.

Tokom 19. veka varoš se snažno privredno razvila, te je i privukla velik broj stanovnika. Po popisu iz 1880. godine od 11.973 žitelja, njih 10.665 je navelo nemački kao maternji jezik. Nesporno, uz Odžake i Vrbas, Apatin je bio središte nemačke zajednice u ovom delu Ugarske.

Nemerljiv doprinos

Posle Velikog rata i promene državnih granica, vojvođanski Nemci su nastavili da žive mirnim stilom i vredno doprinose razvoju lokalne i šire zajednice. Tokom Drugog svetskog rata, pak, nacistički duh zahvatio je i veći deo ovdašnje nemačke zajednice.

Bilo je, međutim, i protivnika. Odeljak izložbe posvećen je katoličkom svešteniku Adamu Berencu, izdavaču naglašeno antinacističkog nedeljnika "Donau" sve do leta 1944. godine, kada je uhapšen i interiran u logor.

Pobednik je bio nemilosrdan, sve žitelje nemačke nacionalnosti proglasio je krivim i smestio u novooformljene logore. Znatan broj je umro u nehigijenskim uslovima, ostatak proteran.

Tako su se apatinski Nemci ponovo naselili u Ulm, odakle dobar deo njih i potiče. Ostala je samo mala grupa koja se sada brine da opstane sećanje na naciju čiji je doprinos izgradnji jugoistočnih predela Panonske nizije, zajedno sa trudom pripadnika drugih nacija, nemerljiv.

Autor: Živan Lazić

https://www.021.rs/story/Kultura/226975/Prica-o-Nemcima-u-Vojvodini.html

 

[FDDD]

Georg (Juraj) Spiller

rodjen u Zagrebu kao Juraj da bi se kasnije vratio svom ociglednom nemackom poreklu i zbog progona ustasa promenio ime u Georg. Kriminalisticki policajac Kraljevine Jugoslavije proganjao ustase i ranjen jednom prilikom u sukobu sa njima. Zbog izuzetnog doprinosa u antikomunistickoj borbi odlikovan ordenom Svetog Save. Posle osnivanja ndh morao da povuce u Vojvodinu odakle su ustase trazile njegovo izrucenje ali je on promenio ime i deklarisao se kao Nemac. U velikoj raciji bio u redu za streljanje kao bivsi policajac Kraljevine ali je preziveo streljanje i spasen od lokalnih Volksdeutschera. Zestoko progonio komuniste svih nacionalnosti u Banatu. Posle rata pobegao u Nemacku ali je izrucen komunistickim vlastima i streljan 1949.

 

[Krishna]

О насељавању Немаца у данашњу Војводину https://sites.google.com/site/nemci...abe/naseljavanje-i-poreklo-nemaca-u-vojvodini

 

[Nikita Kulganov]

Zloglasna Sedma SS dobrovoljačka brdska divizija „Princ Eugen“ osnovana je 1. marta 1942. godine. Ova Vafen-SS brdska divizija bila je specijalizovana za antigerilsko ratovanje, a osnovana je zbog rasplamsavanja ustanka na prostoru Jugoslavije, pre svega u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i delovima Dalmacije i Like. Za komandanta divizije postavljen je SS grupen-firer Artur Fleps, nekadašnji vioski oficir austrougarske i rumunske vojske. Diviziju su činili mladići od 18 do 30 godina, nemačke narodnosti (tačnije podunavski Nemci), koji su se dobrovoljno javili u njene jedinice, mahom iz Bačke (od nešto preko 20.000 vojnika, koliko je ova divizija imala, 16.527 je bilo doborovoljaca iz bačkih naselja). Ona je u svom sastavu imala dva lovačka puka sa po tri bataljona, jedan artiljerijski puk i dodatne jedinice.

Članak sa fotografijama o okupljanju SS-dobrovoljaca u Somboru iz „Deutsches Volksblatt“ od 28. marta 1942. god.

Marš SS dobrovoljaca somborskom glavnom ulicom, 20. marta 1942. god.

Nemačka porodica iz Sivca (otac i majka) ispraćaju sinove – SS dobrovoljce, na somborskoj železničkoj stanici, 20. marta 1942. god.