Manga Hilux
Stara legenda
- Poruka
- 86.395
FLINOV EFEKAT _ FENOMEN PORASTA IQ REZULTATA TOKOM VREMENA
Džejms R. Flin bio je jedan od najpoznatijih istraživača ljudske inteligencije. Tokom osamdesetih godina 20. veka /1980, 1984, 1987/ sproveo je niz psiholoških istraživanja i otkrio da su se u periodu od oko 60 godina rezultati na testovima inteligencije postepeno povećavali iz generacije u generaciju _ i to na stabilan način.
Njegov ključni rad objavljen je 1984. godine. U tom istraživanju Flin je pokazao da su reprezentativni uzorci Amerikanaca tokom 46 godina /od 1932. do 1978./ postizali sve bolje rezultate na testovima inteligencije. Ukupan porast iznosio je oko 13,8 IQ poena, što znači približno 0,3 poena godišnje, odnosno oko 3 poena po deceniji.
Slični rezultati dobijeni su i u drugim industrijalizovanim zemljama _ Kanadi, Australiji, Kini, Japanu, Izraelu, kao i u više evropskih država, ukupno u 30 zemalja, pa čak i u ruralnim delovima Kenije. Pokazalo se da deca u proseku imaju IQ viši od svojih roditelja za 5 do 20 poena.
Flin je objasnio da, kada se testovi inteligencije standardizuju, prosečna vrednost rezultata se postavlja na 100, a standardna devijacija na 15. Međutim, kada nova generacija radi stare testove, njihov prosečni rezultat gotovo uvek prelazi 100. Upravo to stabilno povećanje IQ skorova nazvano je Flinov efekat _ termin koji su 1994. godine prvi upotrebili Harnštajn i Marej u čast njegovog otkrića.
U najkraćem #_Flinov efekat označava porast prosečnih IQ rezultata tokom vremena _#
Jedan od njih je
_veličina porodice. Istraživanja pokazuju da deca iz manjih porodica, gde ima manje braće i sestara, u proseku ostvaruju više kognitivne rezultate. Razlog je taj što porodice sa manje dece imaju više vremena i resursa da se posvete svakom detetu – kroz obrazovanje, ishranu, podršku i pažnju. U većim porodicama, ti resursi se raspoređuju na više članova, što može da utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti.
Drugi važan faktor je
_obrazovanje. Savremeno obrazovanje sve više podstiče apstraktno mišljenje, logičko povezivanje činjenica i rešavanje problema na apstraktan način. Flin je smatrao da nas moderni svet, sa svojim zahtevima, uči da svet posmatramo „naučnim očima“.
Pored toga
_pristup informacijama danas je neuporedivo lakši zahvaljujući internetu i digitalnim medijima. Svaka nova generacija ima brži pristup znanju i složenijim informacijama, što takođe utiče na razvoj intelektualnih sposobnosti.
Savremeni svet postavlja i
_složenije zahteve na radnom mestu. Poslovi postaju kompleksniji i traže veću mentalnu fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja – što se prenosi i na kognitivni razvoj.
Ne treba zaboraviti ni
_ zdravlje i ishranu. Svesnost o zdravom načinu života, boljoj ishrani i prevenciji bolesti poslednjih decenija takođe doprinosi boljim rezultatima u razvoju mozga i mentalnih funkcija.
Flin je o svemu ovome govorio i u svojim poznatim TED razgovorima _popularnim video_predavanjima o nauci, obrazovanju i društvu, koja su prevedena na više od 30 jezika i gledana više od četiri miliona puta.
Sa teorijskog aspekta, on pokazuje da faktori sredine _ obrazovanje, kultura, društvo _ imaju snažan uticaj na razvoj kognitivnih sposobnosti. Dakle, inteligencija nije određena samo genetikom, već i uslovima u kojima živimo. Flin je čak dao i konkretnu meru: IQ prosečno raste oko 0,3 poena godišnje, odnosno oko 3 poena po deceniji.
Sa praktične strane, Flinov efekat ukazuje na potrebu da se testovi inteligencije redovno ažuriraju. Stari testovi mogu preceniti rezultate savremenih ispitanika, jer su standardizovani na prethodnim generacijama. To ima ozbiljne posledice u procenama koje utiču na život _ kao što su dijagnoze intelektualnih poteškoća, pristup specijalnim službama ili pravne procene sposobnosti da se učestvuje u sudskom procesu.
Drugim rečima
#_ Flinov efekat menja način na koji razumemo merenje inteligencije, ističući da je potrebno stalno prilagođavanje testova savremenim uslovima _#
Flin je takođe postavio i intrigantno pitanje
„Da li smo mi danas zapravo pametniji od ljudi iz prošlosti _ od Darvina, Njutna, Ajnštajna, ili filozofa poput Platona i Aristotela?“
On je duhovito odgovorio
„Ako bismo inteligenciju ljudi iz 1900. godine merili po današnjim standardima, njihov prosečan IQ bi bio oko 70. Ako bismo mi merili svoju inteligenciju po njihovim starim standardima, imali bismo IQ oko 130.“
Džejms R. Flin bio je jedan od najpoznatijih istraživača ljudske inteligencije. Tokom osamdesetih godina 20. veka /1980, 1984, 1987/ sproveo je niz psiholoških istraživanja i otkrio da su se u periodu od oko 60 godina rezultati na testovima inteligencije postepeno povećavali iz generacije u generaciju _ i to na stabilan način.
Njegov ključni rad objavljen je 1984. godine. U tom istraživanju Flin je pokazao da su reprezentativni uzorci Amerikanaca tokom 46 godina /od 1932. do 1978./ postizali sve bolje rezultate na testovima inteligencije. Ukupan porast iznosio je oko 13,8 IQ poena, što znači približno 0,3 poena godišnje, odnosno oko 3 poena po deceniji.
Slični rezultati dobijeni su i u drugim industrijalizovanim zemljama _ Kanadi, Australiji, Kini, Japanu, Izraelu, kao i u više evropskih država, ukupno u 30 zemalja, pa čak i u ruralnim delovima Kenije. Pokazalo se da deca u proseku imaju IQ viši od svojih roditelja za 5 do 20 poena.
Flin je objasnio da, kada se testovi inteligencije standardizuju, prosečna vrednost rezultata se postavlja na 100, a standardna devijacija na 15. Međutim, kada nova generacija radi stare testove, njihov prosečni rezultat gotovo uvek prelazi 100. Upravo to stabilno povećanje IQ skorova nazvano je Flinov efekat _ termin koji su 1994. godine prvi upotrebili Harnštajn i Marej u čast njegovog otkrića.
U najkraćem #_Flinov efekat označava porast prosečnih IQ rezultata tokom vremena _#
Zašto se javlja Flinov efekat
Flinov efekat je rezultat delovanja više različitih faktora.Jedan od njih je
_veličina porodice. Istraživanja pokazuju da deca iz manjih porodica, gde ima manje braće i sestara, u proseku ostvaruju više kognitivne rezultate. Razlog je taj što porodice sa manje dece imaju više vremena i resursa da se posvete svakom detetu – kroz obrazovanje, ishranu, podršku i pažnju. U većim porodicama, ti resursi se raspoređuju na više članova, što može da utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti.
Drugi važan faktor je
_obrazovanje. Savremeno obrazovanje sve više podstiče apstraktno mišljenje, logičko povezivanje činjenica i rešavanje problema na apstraktan način. Flin je smatrao da nas moderni svet, sa svojim zahtevima, uči da svet posmatramo „naučnim očima“.
Pored toga
_pristup informacijama danas je neuporedivo lakši zahvaljujući internetu i digitalnim medijima. Svaka nova generacija ima brži pristup znanju i složenijim informacijama, što takođe utiče na razvoj intelektualnih sposobnosti.
Savremeni svet postavlja i
_složenije zahteve na radnom mestu. Poslovi postaju kompleksniji i traže veću mentalnu fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja – što se prenosi i na kognitivni razvoj.
Ne treba zaboraviti ni
_ zdravlje i ishranu. Svesnost o zdravom načinu života, boljoj ishrani i prevenciji bolesti poslednjih decenija takođe doprinosi boljim rezultatima u razvoju mozga i mentalnih funkcija.
Flin je o svemu ovome govorio i u svojim poznatim TED razgovorima _popularnim video_predavanjima o nauci, obrazovanju i društvu, koja su prevedena na više od 30 jezika i gledana više od četiri miliona puta.
Zašto je Flinov efekat važan
Flinov efekat je značajan i sa teorijskog i sa praktičnog stanovišta.Sa teorijskog aspekta, on pokazuje da faktori sredine _ obrazovanje, kultura, društvo _ imaju snažan uticaj na razvoj kognitivnih sposobnosti. Dakle, inteligencija nije određena samo genetikom, već i uslovima u kojima živimo. Flin je čak dao i konkretnu meru: IQ prosečno raste oko 0,3 poena godišnje, odnosno oko 3 poena po deceniji.
Sa praktične strane, Flinov efekat ukazuje na potrebu da se testovi inteligencije redovno ažuriraju. Stari testovi mogu preceniti rezultate savremenih ispitanika, jer su standardizovani na prethodnim generacijama. To ima ozbiljne posledice u procenama koje utiču na život _ kao što su dijagnoze intelektualnih poteškoća, pristup specijalnim službama ili pravne procene sposobnosti da se učestvuje u sudskom procesu.
Drugim rečima
#_ Flinov efekat menja način na koji razumemo merenje inteligencije, ističući da je potrebno stalno prilagođavanje testova savremenim uslovima _#
Flin je takođe postavio i intrigantno pitanje
„Da li smo mi danas zapravo pametniji od ljudi iz prošlosti _ od Darvina, Njutna, Ajnštajna, ili filozofa poput Platona i Aristotela?“
On je duhovito odgovorio
„Ako bismo inteligenciju ljudi iz 1900. godine merili po današnjim standardima, njihov prosečan IQ bi bio oko 70. Ako bismo mi merili svoju inteligenciju po njihovim starim standardima, imali bismo IQ oko 130.“
