waterpolista
Iskusan
- Poruka
- 5.669
СВЕ СТАРЕ И НОВЕ ВЕСТИ О ФК ХАЈДУКУ КУЛЕ!!!!!
Кулски фудбалски клуб Хајдук се под именом “Хајдук” појављује први пут 1925. године, али најстарији регистровани фудбалски клуб у Кули био је КАФК – Кулски атлетски фудбалски клуб, основан давне 1912. године, док је свој први наступ на фудбалским теренима забележио 1913. године, чему се неретко пружало више простора, него ли самој години формалног оснивања. К. А. Ф. К. (K.A.F.C.) су основали кулски Немци, који су дуги низ година чинили релативну већину становништва у овом делу Бачке. Иначе Немци су овај град у својим документима називали Wolfsburg (Вучја тврђава).
С обзиром на чињеницу да је “Хајдук” настао из КАФК-а, као једна врста његове фракције, као и да се сам КАФК пре више од седам деценија угасио, Куљани себе сматрају легитимним наследницима КАФК – а, због чега је управа клуба одлучила да 2011. године, дода на грб и промовише 1912. годину као годину оснивања и самог Хајдука, односно његове претече.
Прву фудбалску лопту у овај град донели су Андраш Футо и Вељко Јерков Љубиша, лопту су купили у Будимпешти за две тадашње круне. Атрактивност фудбалске игре превасходно је била на високом нивоу код млађе кулске популације, да би брзо са одушевљењем била прихваћена и код старијих. Играло се најчешће у сопственим ципелама, а често и босоноги без дресова у властитим кошуљама.
Своју прву утакмицу новоосновани СК Хајдук одиграо је у Руском Крстуру против СК „Русин“ и славио са 5:2. Првенствене утакмице Хајдуци су играли у оквиру 3. Разреда Суботичког фудбалског подсавеза. Овај сусрет био је уједно и званичан услов за регистрацију клуба. До 1929. године Хајдук се такмичио у 3. разреду Суботичког подсавеза. Наравно, амбициозни Куљани се нису овим задовољили већ су изборили пласман у виши ранг такмичења у ком су обитавали у периоду 1929. – 1933. године, да би се управо 1933. године пласирали у највиши ранг Суботичког подсавеза, који је у суштини представљао најквалитетнију лигу Војводине.
Још тада наслућивала се Хајдукова коб, непрестане борбе са недаћама и несрећама које никада нису ишле саме, али и храбра предана борба спортских радника овог дела равнице која је, не само спасила, већ и оснажила колектив, тада већ препознатљив у спортским круговима Краљевине Југославије. Хајдуци су се суочавали са великим материјалним проблемима, несташицом и оскудицом, коју су успевали да савладају само захваљујући неуморном раду и одрицању. Новац за опрему играчи су давали сами, а у касу клуба увек се сливало, а из ње никад узимало. На утакмице се ишло често пешке и увек у сопственој режији. Аутобус је тада био само сан Хајдукових навијача, а игралиште се селило од Железничке станице до Вашаришта и Штреке, клупске просторије од Рујера до Ратара и Папуле, па тако у круг.
Неколико играча које је окупатор затекао у домовима, задесила је страшна судбина – на мучки начин су лишени живота, били су то Борислав – Браца Пејчић, Рада Почуча, Миленко Маџарев и Лаза Путник. Међу убијенима тих првих дана окупације био је и један део клупских функционера, а велики број навијача је лишен слободе, одведен у заробљеништво, малтретиран или убијан. У току рата страдало је још Хајдукових играча, тако је Новак Пејчић обешен, а Миланко Јовановић – Гага интерниран и нестао на Источном фронту.
Период реорганизације фудбала у послератним годинама трајао је све до јесени 1946. године, када је отпочело са редовним државним првенствима. У првим послератним годинама Хајдук се у првенству такмичио у главном са клубовима из околних места, а како су године пролазиле и са клубовима широм Војводине, Славоније, Барање, Мачве. Карактеристика тог времена јесте рад нашег клуба по чисто аматерским принципима, са ослонцем на сопствене снаге тј. на фудбалере које смо сами одгајали из редова масовног чланства.
У овом раздобљу променивши неколико имена (Ударник, Братство-Јединство, Јединство) и неколико степена такмичења, Хајдук је од 1949. године поново заиграо под својим старим и реномираним именом, имао је и релативно добре резултате. Такмичио се у Суботичком, Сомборском и Новосадском подсавезу. Први значајнији успех у том периоду, под стручним руководством Слободана – Бате Анђелковића, постигнут је 1949. године освајањем првог места у Сомборском подсавезу, чиме је ФК Хајдук стекао право играња квалификација за улазак у Војвођанску лигу. Хајдук је тада кренуо ка самом врху војвођанског фудбала, врху на ком је и данас.
Такмичење у Трећој зонској фудбалској лиги представљало је највећи успех Хајдука. Пошто је у сезони 1955/56. године убедљиво освојио прво место у Суботичко-сомборској лиги, са 10 бодова више од најближег пратиоца, кулски тим постигао је највећи успех од свог оснивања – квалификовао се у трећу зону. Такмичећи се у систему зонских лига, Хајдук се нашао међу 75 најквалитетнијих фудбалских клубова у СФР Југославији.
Великим радом, те мудро искоришћеним новчаним средствима Хајдук у сезони 2005/06. године остварује највећи успех у својој историји, пласман у куп УЕФА. Хајдук се те године пласирао на четврто место последње сезоне заједничког првенства Србије и Црне Горе, са само бодом заостатка иза трећепласираног Вождовца, који је одустао од Европе. Жреб је у другом колу претквалификација Хајдуку је доделио реномирани, софијски ЦСКА, који је само сезону раније палио и жарио најквалитетнијим европским теренима. Правила УЕФА–е, нису дозволила Хајдуку да утакмицу одигра на Градском стадиону. Хајдук је испао након два ремија, у Софији 0:0 и на неутралном терену у Београду 1:1, због правила о важењу гола у гостима и то након продужетака примивши гол у 120. минуту (погодак Тунчева). Стрелац за официјелног домаћина на том мечу, био је Станчић у 104. минуту утакмице.
Ово није поколебало Хајдук који је и следеће сезоне успео да избори пето место и пласман на евро сцену. Хајдук је претходно преузео Жарко Солдо. У тој сезони 2006/07. године Хајдук је стигао и да нанесе потпуну резултатску катастрофу Партизану резултатом 3:0. Стрелци су били два пута Милан Перић и једном Љубомир Фејса, за ког ће управо Партизан 2008. године издвојити највећу суму новца за једног домаћег играча у историји дотичног клуба.
Куљани су се тако десет година касније поново нашли у Интертото купу. Такмичењу које је изменило правила и полако ишло ка гашењу. Но, освајачи Интертото купа (укупно девет) имали су право учешћа у купу УЕФА, што је свакако био велики мотив.
Хајдук је у првом колу био слободан, да би се у наредној рунди сусрео са словеначким Марибором. Иако је прву утакмицу неочекивано изгубио 2-0, Хајдук се победом у реваншу осветио (5-0) и тако прошао даље. У финалу је играо са Леириом. Након победе на неутралном терену у Београду од 1:0, Хајдук одлази у Португалију, где бива поражен 4:1 након продужетака, иако је до 94. минута имао резултат који га је водио до трофеја и такмичења у купу УЕФА.
Потом следе три тешке године, у којима се Хајдук грчевито бори за опстанак, захваљујући намноженим дуговима одлази и у стечај, док је инфраструктура комплетно девастирана.
Ипак, као по правилу, клуб се подигао из пепела, 2011. године долази до нове промене у управљачкој структури, на место председника долази Зоран Осмајић чиме је спречено гашење овог спортског колектива и створен основ за поновно грађење успешног клуба.
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Играчи
Сезона 2010/11
Голмани
01 - Србија Бојан Браћ
22 - Србија Никола Перић
01 - Србија Немања Латиновић
Одбрана
02 - Србија Ахмед Мујдрагић
05 - Србија Мирослав Гегић
27 - Србија Дарко Фејса
28 - Србија Слободан Лалић
39 - Србија Бранко Пауљевић
45 - Србија Александар Јовановић
40 - Flag of Montenegro.svg Милош Ковачевић
Средњи ред
10 - Србија Дејан Кекезовић
17 - Србија Мирослав Човило
21 - Flag of Montenegro.svg Јован Николић
24 - Србија Милан Бубало
25 - Flag of Croatia.svg Борис Варга
26 - Србија Новица Максимовић
27 - Србија Кенан Рагиповић
28 - Србија Александар Ћовин
50 - Србија Александар Аврић
15 - Србија Саша Киш
33 - Србија Немања Бошковић
34 - Шаблон:ЗД/ГХА Квинси Осеи
Напад
11 - Србија Срђан Новковић
19 - Босна и Херцеговина Сеад Хаџибулић
13 - Србија Ненад Панић
09 - Србија Срђан Вујаклија
31 - Србија Родољуб Пауновић
32 - Србија Феђа Балетић
Шандор Јанес
Милан Влашки
Душко Грујић
Душан Башић
Ибрахим Муратовић
Ранко Делић
Ристо Павић
Дејан Османовић
Анђелко Ђуричић
Александар Давидов
Мирко Радуловић
Жељко Рачић
Ниша Савељић
Золтан Сабо
Драган Стојисављевић
Љубомир Фејса
Ђорђе Томић
Саво Павићевић
Жарко Булатовић
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ФК Хајдук је водио:Драгољуб Беквалац,Небојша Вигњевић и други познати тренери.....
У 2012 години ФК Хајдук Куле ће водити славни играч ФК Цемента(Беочин) Золтан Сабо.
Кулски фудбалски клуб Хајдук се под именом “Хајдук” појављује први пут 1925. године, али најстарији регистровани фудбалски клуб у Кули био је КАФК – Кулски атлетски фудбалски клуб, основан давне 1912. године, док је свој први наступ на фудбалским теренима забележио 1913. године, чему се неретко пружало више простора, него ли самој години формалног оснивања. К. А. Ф. К. (K.A.F.C.) су основали кулски Немци, који су дуги низ година чинили релативну већину становништва у овом делу Бачке. Иначе Немци су овај град у својим документима називали Wolfsburg (Вучја тврђава).
С обзиром на чињеницу да је “Хајдук” настао из КАФК-а, као једна врста његове фракције, као и да се сам КАФК пре више од седам деценија угасио, Куљани себе сматрају легитимним наследницима КАФК – а, због чега је управа клуба одлучила да 2011. године, дода на грб и промовише 1912. годину као годину оснивања и самог Хајдука, односно његове претече.
Прву фудбалску лопту у овај град донели су Андраш Футо и Вељко Јерков Љубиша, лопту су купили у Будимпешти за две тадашње круне. Атрактивност фудбалске игре превасходно је била на високом нивоу код млађе кулске популације, да би брзо са одушевљењем била прихваћена и код старијих. Играло се најчешће у сопственим ципелама, а често и босоноги без дресова у властитим кошуљама.
Своју прву утакмицу новоосновани СК Хајдук одиграо је у Руском Крстуру против СК „Русин“ и славио са 5:2. Првенствене утакмице Хајдуци су играли у оквиру 3. Разреда Суботичког фудбалског подсавеза. Овај сусрет био је уједно и званичан услов за регистрацију клуба. До 1929. године Хајдук се такмичио у 3. разреду Суботичког подсавеза. Наравно, амбициозни Куљани се нису овим задовољили већ су изборили пласман у виши ранг такмичења у ком су обитавали у периоду 1929. – 1933. године, да би се управо 1933. године пласирали у највиши ранг Суботичког подсавеза, који је у суштини представљао најквалитетнију лигу Војводине.
Још тада наслућивала се Хајдукова коб, непрестане борбе са недаћама и несрећама које никада нису ишле саме, али и храбра предана борба спортских радника овог дела равнице која је, не само спасила, већ и оснажила колектив, тада већ препознатљив у спортским круговима Краљевине Југославије. Хајдуци су се суочавали са великим материјалним проблемима, несташицом и оскудицом, коју су успевали да савладају само захваљујући неуморном раду и одрицању. Новац за опрему играчи су давали сами, а у касу клуба увек се сливало, а из ње никад узимало. На утакмице се ишло често пешке и увек у сопственој режији. Аутобус је тада био само сан Хајдукових навијача, а игралиште се селило од Железничке станице до Вашаришта и Штреке, клупске просторије од Рујера до Ратара и Папуле, па тако у круг.
Неколико играча које је окупатор затекао у домовима, задесила је страшна судбина – на мучки начин су лишени живота, били су то Борислав – Браца Пејчић, Рада Почуча, Миленко Маџарев и Лаза Путник. Међу убијенима тих првих дана окупације био је и један део клупских функционера, а велики број навијача је лишен слободе, одведен у заробљеништво, малтретиран или убијан. У току рата страдало је још Хајдукових играча, тако је Новак Пејчић обешен, а Миланко Јовановић – Гага интерниран и нестао на Источном фронту.
Период реорганизације фудбала у послератним годинама трајао је све до јесени 1946. године, када је отпочело са редовним државним првенствима. У првим послератним годинама Хајдук се у првенству такмичио у главном са клубовима из околних места, а како су године пролазиле и са клубовима широм Војводине, Славоније, Барање, Мачве. Карактеристика тог времена јесте рад нашег клуба по чисто аматерским принципима, са ослонцем на сопствене снаге тј. на фудбалере које смо сами одгајали из редова масовног чланства.
У овом раздобљу променивши неколико имена (Ударник, Братство-Јединство, Јединство) и неколико степена такмичења, Хајдук је од 1949. године поново заиграо под својим старим и реномираним именом, имао је и релативно добре резултате. Такмичио се у Суботичком, Сомборском и Новосадском подсавезу. Први значајнији успех у том периоду, под стручним руководством Слободана – Бате Анђелковића, постигнут је 1949. године освајањем првог места у Сомборском подсавезу, чиме је ФК Хајдук стекао право играња квалификација за улазак у Војвођанску лигу. Хајдук је тада кренуо ка самом врху војвођанског фудбала, врху на ком је и данас.
Такмичење у Трећој зонској фудбалској лиги представљало је највећи успех Хајдука. Пошто је у сезони 1955/56. године убедљиво освојио прво место у Суботичко-сомборској лиги, са 10 бодова више од најближег пратиоца, кулски тим постигао је највећи успех од свог оснивања – квалификовао се у трећу зону. Такмичећи се у систему зонских лига, Хајдук се нашао међу 75 најквалитетнијих фудбалских клубова у СФР Југославији.
Великим радом, те мудро искоришћеним новчаним средствима Хајдук у сезони 2005/06. године остварује највећи успех у својој историји, пласман у куп УЕФА. Хајдук се те године пласирао на четврто место последње сезоне заједничког првенства Србије и Црне Горе, са само бодом заостатка иза трећепласираног Вождовца, који је одустао од Европе. Жреб је у другом колу претквалификација Хајдуку је доделио реномирани, софијски ЦСКА, који је само сезону раније палио и жарио најквалитетнијим европским теренима. Правила УЕФА–е, нису дозволила Хајдуку да утакмицу одигра на Градском стадиону. Хајдук је испао након два ремија, у Софији 0:0 и на неутралном терену у Београду 1:1, због правила о важењу гола у гостима и то након продужетака примивши гол у 120. минуту (погодак Тунчева). Стрелац за официјелног домаћина на том мечу, био је Станчић у 104. минуту утакмице.
Ово није поколебало Хајдук који је и следеће сезоне успео да избори пето место и пласман на евро сцену. Хајдук је претходно преузео Жарко Солдо. У тој сезони 2006/07. године Хајдук је стигао и да нанесе потпуну резултатску катастрофу Партизану резултатом 3:0. Стрелци су били два пута Милан Перић и једном Љубомир Фејса, за ког ће управо Партизан 2008. године издвојити највећу суму новца за једног домаћег играча у историји дотичног клуба.
Куљани су се тако десет година касније поново нашли у Интертото купу. Такмичењу које је изменило правила и полако ишло ка гашењу. Но, освајачи Интертото купа (укупно девет) имали су право учешћа у купу УЕФА, што је свакако био велики мотив.
Хајдук је у првом колу био слободан, да би се у наредној рунди сусрео са словеначким Марибором. Иако је прву утакмицу неочекивано изгубио 2-0, Хајдук се победом у реваншу осветио (5-0) и тако прошао даље. У финалу је играо са Леириом. Након победе на неутралном терену у Београду од 1:0, Хајдук одлази у Португалију, где бива поражен 4:1 након продужетака, иако је до 94. минута имао резултат који га је водио до трофеја и такмичења у купу УЕФА.
Потом следе три тешке године, у којима се Хајдук грчевито бори за опстанак, захваљујући намноженим дуговима одлази и у стечај, док је инфраструктура комплетно девастирана.
Ипак, као по правилу, клуб се подигао из пепела, 2011. године долази до нове промене у управљачкој структури, на место председника долази Зоран Осмајић чиме је спречено гашење овог спортског колектива и створен основ за поновно грађење успешног клуба.
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Играчи
Сезона 2010/11
Голмани
01 - Србија Бојан Браћ
22 - Србија Никола Перић
01 - Србија Немања Латиновић
Одбрана
02 - Србија Ахмед Мујдрагић
05 - Србија Мирослав Гегић
27 - Србија Дарко Фејса
28 - Србија Слободан Лалић
39 - Србија Бранко Пауљевић
45 - Србија Александар Јовановић
40 - Flag of Montenegro.svg Милош Ковачевић
Средњи ред
10 - Србија Дејан Кекезовић
17 - Србија Мирослав Човило
21 - Flag of Montenegro.svg Јован Николић
24 - Србија Милан Бубало
25 - Flag of Croatia.svg Борис Варга
26 - Србија Новица Максимовић
27 - Србија Кенан Рагиповић
28 - Србија Александар Ћовин
50 - Србија Александар Аврић
15 - Србија Саша Киш
33 - Србија Немања Бошковић
34 - Шаблон:ЗД/ГХА Квинси Осеи
Напад
11 - Србија Срђан Новковић
19 - Босна и Херцеговина Сеад Хаџибулић
13 - Србија Ненад Панић
09 - Србија Срђан Вујаклија
31 - Србија Родољуб Пауновић
32 - Србија Феђа Балетић
Шандор Јанес
Милан Влашки
Душко Грујић
Душан Башић
Ибрахим Муратовић
Ранко Делић
Ристо Павић
Дејан Османовић
Анђелко Ђуричић
Александар Давидов
Мирко Радуловић
Жељко Рачић
Ниша Савељић
Золтан Сабо
Драган Стојисављевић
Љубомир Фејса
Ђорђе Томић
Саво Павићевић
Жарко Булатовић
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ФК Хајдук је водио:Драгољуб Беквалац,Небојша Вигњевић и други познати тренери.....
У 2012 години ФК Хајдук Куле ће водити славни играч ФК Цемента(Беочин) Золтан Сабо.
