fizika

  • Začetnik teme Začetnik teme fizikus
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
rasa77:
Zanimaju me knjige iz fizike cvrstog stanja al na srpskom.....ima li tako nesto?
Kliknite za proširenje...

Imas u knjizari na studentskom trgu knjigu eksperimentalnih vezbi iz fizike cvrstog stanja a sto se udzbenika tice video sam skoro kod coveka na platou neko hrvatsko izdanje ali nisam siguran da li je prodato ili ne
 
Hiroheaton:
Kako fizika stoji danas? Jel znaš nešto o nekim savremenim teorijama?

Pozdrav..
Kliknite za proširenje...

Fizika danas stoji gore nego ikad.kriza u fizici medjutim nije isto izra\ena u svim oblastima.Veliki problem savremene fizike je sto je teorija mnogo ispred prakse tj veliki deo savremenih znanja nema primenu u praksi.U doba klasicne fizike gotovo svako teorijsko istra\ivanje moglo je odmah da se upotrebi u praksi.

Ako te bas zanimaju neke savremene fizicke oblasti napisi konkretnije
 
Za par dana imam neki pismeni i kako mi je to poslednji u srednjoj skoli bih da uradim sve! No to je tesko kad ste u jezickoj gimnaziji! :)
Ja cu postaviti nekoliko zadataka pa ako neko ima volju, ali molim vas da ne pocinjete ako necete postupno da radite, jer bez toga dzabe mi je kad ne shvatam! Znaci nisam retardiran ali, polako sa zamjenama umetanjima a pogotovo polako sa tzv dijelom KOJI SE PODRAZUMIJVA DA ZNAM! Na te najvise stradam! Znaci samo ako uradite postupno znaci mi nesto!

Sastav, masa i dimenzija jezgra[/b]

1. Izracunati energiju mirovanja mase od 1 U. (kod ovog ne znam bas ni da pocnem a u rjesenju je samo dato rjesenje)

2. Izracunati dafekt mase i energiju veze Be (Berilijuma)A berilijuma je 11 a broj neutrona 5. Masa atoma Be je 11.0093505xU dok su mase neutrona protona i elektrona redom 1,008665; 1,007276xU i 0,000548xU

3. Koliko najmanju energiju treba utroshiti da bi se iy uglenika (A je 13 a N 6) izdvojio neutron? Masa uglenika je 13,003355xU

da se nebi smarali sa ukrstenicama evo nesto malo interesantnije a ipak ce ih nasmijati (koliko neki ne znaju) :)
 
a da i zanima me da li postoji knjiga kojoj je tema abc nuklearne fizike! da sam kojim slucajem isao u matematicku gimnaziju upisao bih nuklearnu fiziku! kako je meni fizika vrh! a moze i neka knjiga abc fizike jer uopste o fizici pojma nemam! :(
 
Zanima me koja je to konkretno teorija, šta opisuje?
Koja je oblast fizike danas vodeća?
I ako nije tajna da napišeš čime se ti baviš...
 
Hiroheaton:
Zanima me koja je to konkretno teorija, šta opisuje?
Koja je oblast fizike danas vodeća?
I ako nije tajna da napišeš čime se ti baviš...
Kliknite za proširenje...

Meni su najzanimljiviji radovi savremene kosmologije.Najznacajniji predstavnik je Stiven Hoking a za njega ste sigurno svi culi mada mali broj ljudi zna o cemu se zapravo radi.Savremeni kosmolozi koriste kvantnu fiziku,teoriju relativnosti i naravno matematiku (i to kakvu) da bi rekonstruisali istoriju svemira i naravno da bi predvideli njegovu buducnost

U fizici cvrstih tela takodje se vrse razna istrazivanja jer kristali imaju veliku primenu u savremenoj tehnici.

takodje su zanimljiva istrazivanja u oblastima molekulske,kvantne i nuklearne fizike

Ja sam teorijski fizicar
 
Treba mi zbirka eksperimentalnih vezbi iy svih oblasti fizike koje se proucavaju u srednoj skoli na nivou znanja od osnovnog do takmicarskog.

Da li neko ima ideju kako da mi pomogne
 
Tesla(iako se najvise bavio elektrotehnikom) koji je bio i ostace neprevazidjeni genije.I Hajzenberg,zasto, ne znam ni sama konkretno,valjda zato sto je i pored genijalnosti, imao i duha. I veru u sebe kada zna da je u pravu i m... da prkosi Ajnstajnu u vreme kada se to niko drugi ne bi usudio...
 
Čuo sam da je Tesla svoje beleške i teorije pisao više rečima, a manje formulama. Jel to tačno i šta ti (fizikuse) misliš o tome?
Koliko ja znam (a ne znam puno) valjda je Ajnštajn najviše učinio za nauku. Meni je on zanimljiv jer se najviše od svih udaljio od intuicije i od njega mogu dosta naučiti i oni koji nisu fizičari.
Ja sam nešto čitao o toj savremenoj kosmologiji (naravno na laičkom nivou bez te matematike). Ali me zanima šta to fizičari nisu objasnili od “prizemnih“ pojava?

Kažeš da je teorija ispred prakse.. Jel tu teoriju moguće proveriti u principu (kad tehnika bude omogućila eksperiment) ili je nije moguće proveriti uopšte? Npr. Nikad neće moći da praktično dokažu teoriju o Velikom prasku (zar ne?)...

I još nešto... Pročitao sam već odavno, valjda u Zabavniku, nešto od tih teorija tipa: kosmos ima 11 dimenzija itd. To ostavlja na neupućene volšeban utisak... Meni nikako nije jasno kako su oni došli do tog 11. Na osnovu čega? Znam ja da je to matematika, ali opet se mora od nečega poći (zar ne?). Kao što je Ajnštajn pošao od MM ogleda...
Odakle niču te razne savremene teorije? Negde se valjda mora imati empirijski temelj...

Ps-Bilo je predavanje u Kolarcu o teoriji struna, ja sam bio bolestan pa nisam bio... Jel neko od vas?
 
Kada kazem da je teorija ispred prakse mislim da mnoga istrazvanja u savremenoj fizici jos uvek nemaju mesta u tehnici pa samim tim emaju finansiski znacaj kako bi finansirala buduca istrazivanja.
Sto se tice eksperimentalnog potvrdjivanja teorija neke mozemo,a neke ne da potvrdimo.Ako ste citali Kosos u orahovoj ljusci od Hokinga sve ce va biti jasno.

Moji omiljeni fizicari (ne mislim i najznacajniji ili nauticajnii) su Ajnstajn,Dojson i Hoking
 
Znači treba mi suštinsko objašnjenje koriolisove sile i primene u žiroskopu.

Ono što znam (pre je mislim da znam)je:
-Nastaje kao slaganje inercijalnih sila u sistemu rotacionog i translatornog kretanja.

Ono što bih da znam je..
-Da li su koriolisove sile uvek normalne na trans. putanju tela ili normalne na vektor položaja tela u sfernom koord. sistemu
-Da li deluju i kada telo miruje u odnosu na rotirajući sferni sistem...
-Kako funkcioniše žiroskop
-Da li suštinu koriolisove sile mogu da svedem na relativno sabiranje inercijalnih sila (i brzina) u različitim referentnim sistemima, tj. kao veštačku posledicu uzimanja rotirajućeg tela kao referentnog sistema u sistemu dva tela gde samo izdvojeni referentni sistem najčistije i najprostije sagledava sva dejstva....

(primer za loše biranje referentog sistema je i vitlanje kladiva u kosmosu, koliko mi vitlamo kladivo , toliko i ono nas vitla zbog sile akcije i reakcije iliti svi se vrtimo oko zajedničkog centra mase; u našem ref. sistemu bi imao neka odstupanja koja su posledica zajedničke rotacije oko ose centra mase i da li se takvo odstupanje ubraja u koriolisa ili u nekako drugačije nazvanu silu...)
Imao bih zakrivljenje putanje kapi znoja na čelu i to u smeru od ose centra mase...
 
Tuzni_patak:
Znači treba mi suštinsko objašnjenje koriolisove sile i primene u žiroskopu.

Ono što znam (pre je mislim da znam)je:
-Nastaje kao slaganje inercijalnih sila u sistemu rotacionog i translatornog kretanja.

Ono što bih da znam je..
-Da li su koriolisove sile uvek normalne na trans. putanju tela ili normalne na vektor položaja tela u sfernom koord. sistemu
-Da li deluju i kada telo miruje u odnosu na rotirajući sferni sistem...
-Kako funkcioniše žiroskop
-Da li suštinu koriolisove sile mogu da svedem na relativno sabiranje inercijalnih sila (i brzina) u različitim referentnim sistemima, tj. kao veštačku posledicu uzimanja rotirajućeg tela kao referentnog sistema u sistemu dva tela gde samo izdvojeni referentni sistem najčistije i najprostije sagledava sva dejstva....

(primer za loše biranje referentog sistema je i vitlanje kladiva u kosmosu, koliko mi vitlamo kladivo , toliko i ono nas vitla zbog sile akcije i reakcije iliti svi se vrtimo oko zajedničkog centra mase; u našem ref. sistemu bi imao neka odstupanja koja su posledica zajedničke rotacije oko ose centra mase i da li se takvo odstupanje ubraja u koriolisa ili u nekako drugačije nazvanu silu...)
Imao bih zakrivljenje putanje kapi znoja na čelu i to u smeru od ose centra mase...
Kliknite za proširenje...

Koliko ja znam:

-Da li su koriolisove sile uvek normalne na trans. putanju tela ili normalne na vektor položaja tela u sfernom koord. sistemu : da
-Da li deluju i kada telo miruje u odnosu na rotirajući sferni sistem.. : ne deluju

f 1=f –m *d(2r)/dt^2 - m*w x (w x r)-2*m*(w x v) –m*d(w)/dt x r
redom korekcija sile usled ubrzanja ( translacionog), centrifugalna, koriolisova, azimutna.

-2*m*(w x v) znaci da je normalna na npr osu rotacije zemlje i na trenutnu translacionu brzinu tela...
 
Hiroheaton:
Kako fizika stoji danas? Jel znaš nešto o nekim savremenim teorijama?

Pozdrav..
Kliknite za proširenje...
Izgleda nestvarno ali pitanje je:Pod kojim uslovima mozete dobiti unipolarni magnet?To je takav magnet koji ima samo jedan pol Juzni ili severni.Dobije se pod uslovom da se magnetska sipka koja je normalno bipolarna t,j, ima juzni i severni pol,kao i svaki magnet,presece pod uslovima crne rupe!!Znaci gde vlada beskonacno jahka gravitacija,pa u presecenommagnetu ostaju polovi unipolarni.Jedna polovina je severni a druga polovina je juzni pol.Beskonacno velika gravitacija ne dozvoljava formiranje normalnog magneta,koji se dobije presecanjem magnetne sipke pod normalnim uslovima.
 
fizikus:
Iz naslova vidite sta hocu da vas pitam

Koji vam je (ili koji su vam) omiljeni fizicari i zasto
Kliknite za proširenje...


Mileva Maric-Ajnstajn, zato sto je izgleda poreklom iz Novog Sad, malo se o njoj zna, gotovo su sve pretpostavke, a izgleda da je imala ogroman uticaj na rad svog supruga.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top