Ne, ne čini mi se.
Sasvim pogrešno! 100%! Ono "drugim rečima" jednostavno nije istina. Čak i ako se prostor širi to prostorno mesto u trenutku prijema informacije na Zemlji se udaljilo i ima SADA drugu i veću brzinu od one kad je s njega poslata informacija u skladu sa promenjenim rastojanjem između njega i Zemlje.
Ne, Galet, i dalje promašuješ poentu. Ja ne govorim o
objektu sa koga je poslat talas, već o tački u prostoru sa koje je poslat talas. Objekt može da nestane, da se ugasi, da ode na neku desetu stranu, to nije bitno. Tačka u prostoru u kojoj se nalazi početak talasa, o tome govorimo. I mi danas, sada, znamo da se ta tačka udaljava od nas.
Ni slučajno! Zemlja bi samo promenila brzinu prema talasima koji nose informaciju, a kakva je relativna brzina SADA između Zemlje i tačke odakle je informacija krenula - to ne znamo. Gledajući udaljene vasionske objekte mi ustvari gledamo u daleku i manje daleku prošlost
Tsk, tsk, Galet. Hajde da ovo nacrtamo.
Prvo, da objasnimo kako možeš da definišeš koordinatu. Uzmi da na nekom mestu, bilo kom, nastaje foton. Odaberi koji god želiš koordinatni sistem, i označi ovu tačku sa x. Jednu sekundu kasnije, novonastali foton je prešao neku udaljenost, i u istom koordinatnom sistemu se sada nalazi na tački y. Povuci pravu koja prolazi kroz x i y.
U bilo kom trenutku u budućnosti, foton će se nalaziti negde na ovoj pravi. Ako u bilo kom trenutku označiš tu tačku sa z, možeš sa nje da se vratiš nazad do tačke x. Širenje prostora između tačke x i fotona komplikuje stvar, ali ovo je faktor proste integracije.
Evo ti i sličica:
Da li misliš da ima nekih problema sa ovim? Trebalo bi da bude očigledno. Ako nema širenja prostora, i ako znaš brzinu kojom se kreće foton, ti možeš prosto da ga pratiš po pravoj liniji do tačke u kojoj je nastao, prosto tako što pomnožiš tu brzinu sa vremenom koje je prošlo od trenutka kada je foton poslat. Ako ima širenja prostora, na ovu cifru moraš da dodaš integral funkcije koja pokazuje razdaljinu između početne tačke i tačke na kojoj se foton nalazi danas.
Ali u oba slučaja, postoji tačka x sa koje je foton krenuo. I ona je potpuno nezavisna od objekta. Objekt koji je poslao foton može da upadne u crnu rupu, da ode sa te tačke u bilo kom pravcu, da ostane tu - nije bitno.
Pređimo na sledeći crtež:
U trenutku A, neki objekt (označen velikim crvenim krugom), iz svog centra (označenog crnom tačkom) oslobađa talas fotona. Zemlja u ovom trenutku uopšte još i ne postoji. Crna tačka time postaje tačka x o kojoj smo prethodno govorili.
U trenutku B, taj objekt se pomerio sa mesta na kome se nalazio. Takođe se proširio i prostor između tačke x i fotona. Zemlja još uvek ne postoji.
U trenutku C, imamo dalje pomeranje i proširenje prostora. Zemlja nastane tamo negde napred u prostoru.
U trenutku D, foton stiže do Zemlje.
Njegov crveni ili ljubičasti pomeraj zavisi od relativne brzine Zemlje u odnosu na tačku x. Potpuno je nebitno šta se desilo sa objektom koji je originalno poslao signal. Mi znamo kakva je brzina te tačke u prostoru u odnosu na Zemlju.
Radi potpunog razumevanja, uzmimo i tvoj scenario. Prvo ilustracija:
U trenutku A (recimo pre milijardu godina), neki objekt (crvena tačka) oslobađa talas. Označimo mesto tačno mesto polaska talasa sa crnom tačkom. Onda taj objekt, recimo, nestane bez traga (ili se pomeri, ili bilo šta). U ovom periodu, univerzum se širi, i Zemlja se udaljava od ove pozicije.
U trenutku B, foton ide kroz prostor brzinom svetlosti. Prostor se i dalje širi, i Zemlja se udaljava od tačke sa koje je foton krenuo.
U trenutku C, međutim, Univerzum počne da se sažima. Zemlja počne da se približava tački sa koje je foton krenuo. Foton i dalje ide kroz prostor brzinom svetlosti.
U trenutku D, foton stiže do Zemlje. Pošto se Zemlja sada kreće u pravcu tačke sa koje je foton krenuo, on će imati ljubičasti pomak.
Da apsolutno uklonimo bilo kakvu zbunjenost, uzmimo i tvoj primer sa kamenom i prijateljem (ili neprijateljem možda, kakav to prijatelj baca kamenje na tebe). Uzmi da se ti udaljavaš od prijatelja. Prijatelj zabode zastavicu na mesto na kome se nalazi, i baci kamen prema tebi. Onda on ode sa tog mesta, bilo gde.
Ti se brzo okreneš i počneš da trčiš prema zastavici, i naletiš pravo na kamen. Intenzitet udara kamena će biti mnogo jači.
Dakle, ti ne znaš gde je prijatelj sada, samo znaš gde je on bio kada je bacio kamen. Ali ti svakako znaš da se
u trenutku kada te kamen pogodi krećeš prema zastavici, a ne od nje.
Mi kada gledamo u svemir, vidimo poziciju objekata u davnoj prošlosti. Ali pošto svi fotoni koji dolaze do nas imaju crveni pomak, mi znamo da se tačke u prostoru sa kojih su ti fotoni poslati - dakle, prostor koji je milijardama svetlosnih godina daleko od nas - danas, sada, u ovoj sekundi i dalje udaljava od Zemlje.
Zamisli jedan savršeno okrugao balon napunjen vazduhom pod ogromnim pritiskom. Između čestica vazduha postoje odbojne sile koje se protive povećanju količine vazduha u balonu. Ako balon eksplodira t.j. ako odjednom nestane onda će se čestice vazduha pod dejstvom odbojnih sila razbežati na sve strane, ali kako. Najveću brzinu će imati periferne čestice t.j. one koje su bile u kontaktu sa balonom, a ona čestica koja je bila u centru balona neće imati nikakvu brzinu.
Ovo je potpuno tačno, Galet. Ali imaš jedan problem. Da bi smo mi videli ono što vidimo danas,
Zemlja bi morala slučajno da se nalazi u samom centru tog balona. Samo tada bi smo mi videli kako se bliske stvari od nas odaljavaju polako, a daleke brzo.
Na bilo kojoj drugoj poziciji u "balonu", mi bi smo videli potpuno drugačije stvari. Evo malo proste geometrije.
Uzmi balon, i zamisli da je Zemlja negde van centra. Označi tu tačku sa Z. Označi centar balona sa A, neku tačku između A i Z označi sa B.
Povuci onda pravu kroz A i Z, pa onda još jednu pravu koja je pod pravim uglom na pravu AZ, i prolazi kroz tačku Z. Označi na toj pravi tačku C, tako da je ZC = ZA.
I šta se sada događa? Zemlja se udaljava od tačke A nekom brzinom v. Tačka B je bliža Zemlji, i udaljava se brzinom manjom od v, što se uklapa. Ali tačka C, koja je od zemlje isto onoliko udaljena koliko i tačka A će se od Zemlje odmicati potpuno drugačijom brzinom. Uopšte, svi bliski objekti bi se udaljavali od nekakvog centra univerzuma u skladu sa "odbojnim silama", a ne ravnomerno u odnosu na udaljenost od Zemlje.
(Kao što moram da ponavljam neprestano, imamo i još jedan problem. Ako se univerzum ne širi, onda se neke daleke galaksije - objekti sa masom - od nas udaljavaju brzinom većom od brzine svetlosti. Ako je to tako, onda zakoni elektromagnetizma nikako ne mogu biti onakvi kakve vidimo u svetu. Dakle, ili je celokupna elektromagnetna fizika pogrešna, i naši električni i elektronski uređaji uopšte u stvari ne funkcionišu, ili postoji nekakvo drugačije objašnjenje.)
Zašto se dogodio veliki prasak? I koja eksplozija se događa bez uticaja ogromnih odbojnih polja sila?
Veliki prasak nije eksplozija. Kao što se lepo može videti na WMAP podacima, univerzum nije imao neki "centar" iz koga je odbojnim silama počelo širenje.
Da li si čuo za Fridmanove modele vasione?
Naravno, ali kakve veze oni imaju sa ovim što pričaš? Fridmanove jednačine predstavljaju deo rešenja za generalnu relativnost, koju ti poričeš.
Kakva li je ovo nebuloza? Šta se dešava s tobom? Jesi li u u relativnom mirovanju prema toj galaksiji ili se od nje udaljavaš?
I jedno i drugo. Ako se dva objekta nalaze u uzajamnom mirovanju
u smislu kretanja kroz prostor, širenje prostora proizvodi udaljavanje između njih.
Ako želiš da se dva objekta nalaze u apsolutnom mirovanju jedan prema drugom, moraš da upotrebiš silu proporcionalnu masi jednog od tih objekata i proporcionalnu udaljenosti između objekata. Tom silom proizvedeš ubrzanje, kojim ubrzaš objekte tako da se kreću
kroz prostor jedan prema drugom istom brzinom kojom se prostor širi.
Ako ja stojim u Novom Sadu, a ti u Beogradu, a put između se rasteže brzinom 1m/s. Ja stojim i ne krećem se, ti stojiš i ne krećeš se. Ne postoje nikakvi vektori brzine između nas. Ali ipak se udaljavamo, zbog rastezanja puta. Ako želimo da zaista budemo u stanju mirovanja jedan prema drugom, moraćemo da počnemo da hodamo jedan prema drugom tako da je naša kombinovana brzina jednaka 1 m/s.
Ali ne isključuje ni postojanje odbojnih sila koje su uzrokovale veliki prasak - inače zbog čega bi se vasionski objekti razmicali ubrzano?
Zbog ubrzanog širenja prostora. Ovde matematika prevazilazi ono što mogu da objasnim na forumu. Dovoljno problema imamo sa Doplerovim efektom.
Kao što vidiš mnogo toga, a posebno ubrzano razmicanje vasionskih objekata bez uticaja sile, eksplozije ili praskovi bez uticaja polja odbojnih sila, procena udaljenosti vasionskih objekata na osnovu crvenog pomaka a da nisi definisao koliko na taj pomak utiče "širenje" prostora, a koliko relativno kretanje i t.d. i t.d.
Kako nisam definisao? Dao sam ti tačno faktor brzine: oko 74 km po sekundi po megaparseku. Dakle, za bilo koji objekt ti možeš da izračunaš udaljenost, i otud da nađeš koji deo relativne brzine je rezultat širenja prostora. Ostalo je rezultat relativnog kretanja kroz prostor.
