Filozofske ideje - kao inspiracija umetnika

Čudna neka noć...palo mi na pamet da citiram Kastanedu....šargarepa na dugačkom štapu ;)

”To smo mi: majmuni s limenim posudama za milostinju. Tako rutinirani, tako slabi. Masturbatori.
Mi smo uzvišeni, ali suludi majmun nema energiju da vidi(energiju-prim.Stalker) - pa tako mozak zveri preovladava.
Ne možemo da zgrabimo naš prozor mogućnosti, naš ’kubni centimetar šanse’. Kako bismo mogli?
Previše smo zauzeti držeći se za maminu ruku.
Razmišljajući kako smo veličanstveni, osećajni, jedinstveni.
Nismo jedinstveni!
Drugi su davno napisali scenarija naših života„; reče on, smeškajući se zloslutno.
”Mi to znamo… al’ ne marimo. *******, kažemo. Mi smo vrhunski cinici. Cono! Carajo!
Tako mi živimo! U kanalizaciji s toplim govnima.
Šta su nam to učinili? To je Don Huan imao običaj da kaže.
Često me je pitao ’Kako je šargarepa?’
’Šta hoćeš time da kažeš ?’
’Šargarepa koju su ti nabili u dupe.’
Bio sam strašno uvređen, kako je to mogao da kaže!
Onda je dodao: „Budi srećan što još nisu na nju stavili i dršku.” ..."
 
Tol:
Čudna neka noć...palo mi na pamet da citiram Kastanedu....šargarepa na dugačkom štapu ;)

”To smo mi: majmuni s limenim posudama za milostinju. Tako rutinirani, tako slabi. Masturbatori.
Mi smo uzvišeni, ali suludi majmun nema energiju da vidi(energiju-prim.Stalker) - pa tako mozak zveri preovladava.
Ne možemo da zgrabimo naš prozor mogućnosti, naš ’kubni centimetar šanse’. Kako bismo mogli?
Previše smo zauzeti držeći se za maminu ruku.
Razmišljajući kako smo veličanstveni, osećajni, jedinstveni.
Nismo jedinstveni!
Drugi su davno napisali scenarija naših života„; reče on, smeškajući se zloslutno.
”Mi to znamo… al’ ne marimo. *******, kažemo. Mi smo vrhunski cinici. Cono! Carajo!
Tako mi živimo! U kanalizaciji s toplim govnima.
Šta su nam to učinili? To je Don Huan imao običaj da kaže.
Često me je pitao ’Kako je šargarepa?’
’Šta hoćeš time da kažeš ?’
’Šargarepa koju su ti nabili u dupe.’
Bio sam strašno uvređen, kako je to mogao da kaže!
Onda je dodao: „Budi srećan što još nisu na nju stavili i dršku.” ..."
Kliknite za proširenje...


...BRAVO GOSPOĐO ...BRAVO ! ...

...u nas je poodavno i drška i uložak sa krilcima ......odavno smo postali deponija ljudskog otpada na Balkanu; dokrajčeni: intelektulno, emotivno , moralno , biološki ... mi smo svetina koja je razčovečena i polako se ozveravamo za cirkusku prestavu ...
 
123loncar:
...BRAVO GOSPOĐO ...BRAVO ! ...

...u nas je poodavno i drška i uložak sa krilcima ......odavno smo postali deponija ljudskog otpada na Balkanu; dokrajčeni: intelektulno, emotivno , moralno , biološki ... mi smo svetina koja je razčovečena i polako se ozveravamo za cirkusku prestavu ...
Kliknite za proširenje...

Lončare , darling...zar ne misliš da je šipka za modeliranje kičme odavno stavljna..lagano svet tone u podredjeno stanje..tek igračka velikanima...za razbijanje dosade..niko nije poštedjen, samo što su pojedini delovi društva iskoristili prednost pozicije i popišali ostatak jade da im ne smeta( a i taj tzv elitizam, je samo igračka u rukama moćnika..čudn neka piramida vlasti) :(
 
Tol:
Lončare , darling...zar ne misliš da je šipka za modeliranje kičme odavno stavljna..lagano svet tone u podredjeno stanje..tek igračka velikanima...za razbijanje dosade..niko nije poštedjen, samo što su pojedini delovi društva iskoristili prednost pozicije i popišali ostatak jade da im ne smeta( a i taj tzv elitizam, je samo igračka u rukama moćnika..čudn neka piramida vlasti) :(
Kliknite za proširenje...

..da !
 
Ја то доживљавам супротно. Уметници ретко кад умеју да раубују неку филозофију осим секвенцијалних излета. Сваки уметник је пре свега филозоф јер кроз свако своје дело пласира своју једну те исту филозофију по којој му је препознатљив опус.
 

Let

Oskudna svetlost. Oskudno sakrivena čežnja i strast.
Telo nagoveštava želju. I danas ću prevariti tvoje oči dodirom.
Mislićeš da sam Apolon. Orijentacija izbija u prvi plan. Ovo je let.
Sve se okreće, sve se vrti, vreme je stalo.

Hodam danas čudnim ritmom. Moji koraci su teški celu tonu.
Pravim stotrinaest koraka u minuti. To je ritam mog sećanja.

Tela i dodiri. Sladunjavi mirisi bluda. Dešifrujemo najveću zagonetku
prirode. Upisani krug tangira okolinu. On dodiruje. Opisani na kraju
doživi istu sudbinu. Neprekidni prelazak iz jednog stanja u drugo.
Bolje može postati samo iz goreg. Večito opisivanje i tangiranje.

Bez odeće, bez duše, bez razuma, bez misli, samo tela i želja.
Lažljiva čula okupirana mirisima. Oslobađanje od stida, oslobađanje
od tamnih ponora duše. Razum se predao. Sve vrline su podređene
telu. Pred dodirom um je ustuknuo.

Želja za večnošću, želja bez kraja, želja za trajanjem trenutka.
Svi ključevi imaju svoje brave. Takav je život. Da li tragati za
ioriginalom ili se tešiti? U pitanju je verovatnoća.
Vrata se otvaraju, oči raširene, telo gospodari mozgom. Želja za
bolom. Ja sam podanik. Bojim se kraja. Ropstvo je tako prihvatljivo.

Brutalnost tela uvek pobeđuje razum. Dodir je naš jezik sporazumevanja.
Sve nesuglasice lečimo dodirom. Ruke, poslušnice mozga, oslobađaju
telo. Dodiri izazivaju reakcije. Telo je rob dodira. Svaka mržnja popusti
pred dodirom. Dodir ne priznaje reči.
Žudnja, požuda, strah. Telo je gospodar duše.

I monolit puca s vremena na vreme, a onda priroda uzima stvar u
svoje ruke. Iz pukotine se pojavi cvet. Obično je lep, najčešće sa
bodljama. Brani se. Kamen ima samopouzdanje. Kamen ne voli
da postane oblutak, radije puca.


Tišina, lupanje srca, duboki uzdasi i hladan zagrljaj. Svak sa svojim telom,
vrhunac sebičnosti. Topao vazduh puni pluća.

Želje su posledica odsutnosti. Da li je smrt buđenje?
.................................................. .......................... (Timosten)
 
I KAD NISAM JESAM (moj blog 09.12.2010.)

Ajde kažite.....al pošteno
je l' ste sretni sami sa sobom?

Ja jesam.
i kad nisam
jesam
i kad jesam
jesam
i kad sam ni tamo ni vamo
jesam
jer sretan si sam sa sobom
samo
ako u srcu
sreću i ljubav nosiš
da sa njima životu prkosiš.

Nekad mi doduše
treba šećer i voda
da progutam
kad me sačeka živa soda
al' ebiga
u osnovi sve to donese roda
kad te svetu prinese
i sudbu sa tobom donese
i u koje sate i u koje dane
će da ti smrkne
a kad će da ti svane.

I čemu onda
samonesretnost služi
osim da ti naruži
i one sjajne dane
što su bez mane.
 
STVARANJE (moj blog. 11.02.2011.)



Ono što stvara
To i ubija
Ono što preživi
Je samo žilavi deo stvorenog
Njegova žilavost jača
sa svakim preživljavanjem
Postaje sve grublji, oštriji
Neosetljiviji ali oprezniji
A opet....
Preosetljiviji i impulsivniji
Što ne mora da znači i da je mudriji.
Supstanca mu se menja
Od sna prelazi u bdenja
Kao i sve ima strane dve
pitanje je samo da li ih vidimo sve.

Kao lek što je
Jedno leči a drugo razboli
Ipak......stvaranje se voli.



PS Svako stvaranje ima svoju cenu,,,,pitanje je samo da li hoćemo da je platimo.
 
LJILJA MMM:
STVARANJE (moj blog. 11.02.2011.)



Ono što stvara
To i ubija
Ono što preživi
Je samo žilavi deo stvorenog
Njegova žilavost jača
sa svakim preživljavanjem
Postaje sve grublji, oštriji
Neosetljiviji ali oprezniji
A opet....
Preosetljiviji i impulsivniji
Što ne mora da znači i da je mudriji.
Supstanca mu se menja
Od sna prelazi u bdenja
Kao i sve ima strane dve
pitanje je samo da li ih vidimo sve.

Kao lek što je
Jedno leči a drugo razboli
Ipak......stvaranje se voli.



PS Svako stvaranje ima svoju cenu,,,,pitanje je samo da li hoćemo da je platimo.
Kliknite za proširenje...


Eto i od mene neke koristi, drgo mi sto sam te podsetio, dobro je "ovo"
 

Jedinstvo duša

Geografija našeg postanka nije obećavala.
Slučajnost je promenila verovatnoću.

Stvorio sam te svojom mišlju, voljom,
zamišljao sam lepo u mnoštvu,
stvarao sam pojedinačnost.

Čovek, kamen, brdo, cvet, reka, more,
prazne reči ili misli koje postaju zvuk,
gomila individualnosti, zbirnost ideja.
Verovatnoća našeg susreta je postala nužna.

Nismo nastali po nuždi i niko nije nužan,
sve može biti drugačije, mogli smo i ne biti.
Svet se ne bi promenio, svi smo samo rođeni,
telo je tamnica, još jedno u nizu besmisla.

Ponekad zaspim, sanjam prozore tvoje duše, ogledam se u njima,
pokušavam da se preselim u tvoju prostornost.
Još uvek mogu da te zamislim sa jasnoćom i snagom zakona,
kao matematičku istinu, kao istinitost zbira.

Jedinstvo duša u svemiru*.
 

Mozaik

Vetrovi, prijatelji trava, kvarili su tišinu i simetriju.
Onda je naišla ona. Nastala je korelacija dva subjekta.
Kao i obično, tela u takvom odnosu odagnaju razum.
Razum uvek pravi ustupke telu.

Kad noć padne, samom sebi pravim društvo,
vetar se sakrije, prostor nestane, vreme zaćuti.
Kamen počinje da diše, drvo odlazi u šetnju.
Saobraćajni znak nigde ne putuje.
Često upadnem u zamku.

Samoća nije moja privilegija.
Ispovest je stvar izbora, izgubljene duše sanjaju.
Drag lik, drage oči, suze kao biseri.
Volja je posledica slobode.
Ispovest traži sažaljenje i slušaoca.

Dok sam padao u jamu zidovi su me pozdravljali,
imao sam sreće, nije bilo vode, udario sam u dno i razbio se.
Dođoše neki čudni ljudi i sastaviše me, celog, komad po komad.
Sad sam oličenje sklepanog čoveka.

I tako sklepan samujem samoću.
Samuju trave, samuju oblaci, samuje cveće u vrtu,
samuje poljubac na tvom vratu.
Lažno sam se predstavio osobi koja me ništa nije pitala,
trpim posledice, proganja me savest.

Hemija stvara ono što zovemo ljubav.
Talog je nečistoća rastvora, beg je nekom dolazak,
a biseri su proizvod sedimentacije.

Vetrovi nastaviše da povijaju trave,
vertikale da pretvaraju u lukove.
Pas i dalje grize svoj rep.
Sanjam te kao na početku.
 
Poslednja izmena:
saradnja

Da, putujem, zna se to
Al' se ne zna
Kuda idem
Šta je dobro, šta je zlo
I često se dešava
Čovjek da
Tima se svog rješava
Sistem jedan ostavlja i
Drugi ga prihvata
Hrani ga

Čovjek taj
Vidi tamo nekoga
Ko štiti ga i ne da
On sarađuje
Nečem valjda, niko ne zna
Raduje se
Biti neće ostavljen
Mislio on o tom je
I ranije
Da bude zadovoljen i
Ostvaren duhom
Van tiranije.
 
Posveceno mom drugu coviju,
koji ima stav da postmodernisti zaborave pocetak price ili pesme
pre nego sto dodju do kraja....

xmas_biggrin.gif
drinks.gif





Timostenovo čuđenje

Pobeđen snagom ćutanja,
nisam prepoznao samorazumljivost.
Sad vam kazujem pesmu koja iz mene doloazi.
Ima li nekog da je zapiše,
uvek zaboravim šta sam kazivao?

Sada bih mogao da mudrujem,
mogao bih da trućam o bilo čemu:
o vremenu, o prostoru, o mudrosti, o trajanju,
propadanju, čoveku, ljubavi,
kako sam jednom davno patio i slinio
za jednom devojkom.

Kako sve to raditi, kako,
kad ne razumem samorazumljivo?
Soba neokrečena,
nije da neću da krečim,
ja ne mogu to da uradim.
A ona kuka, vapi: “zrelo je za krečenje”!

Ne dam da se soba kreči,
volim da gledam zidove čađave,
volim da gledam površine, koje su manje čađave,
površine gde su nekad visile slike,
posmatram istoriju.

Zapalim cigaretu, duboko uzdahnem,
duboko udahnem dim i kažem:
“Da možeš samo da me pogledaš iznutra,
da vidiš samo koliko sam tamo crn.”

Tražio sam način kako da vas začudim,
verovatno nisam uspeo,
niko se ničem ne čudi,
jednostavno, sve je samorazumljivo.

Je li neko ovo zapisao,
ja se već ničeg ne sećam?
Posledice sveukupnog menjanja.

Jesam li vas začudio?
 
Ovo nije poziv na pobunu protivu države i uprave krstarice ; ovo nije pobuna protivu pinkovizacije svih pa i sajber prostora ; ovo nije pobuna protivu uređivača i ostalih tkača ništavila raskrečenih nagizdavih umova i udova ; ovo nije ništa .... može te ga videti kao lični prigovor , protest , pobunu protivu sebe sama :

Dilema : biserje pred svinje ili šta činiti

’’ a ti onda kao onaj zaratrustranac , uzmi svo svoje biserje i bud zašto razdeli jevrjeskim lihvarima , pa onda odi i uzmi onaj kamen što iznedri Geja ; pa sa krovova objavi , štasi i kako si učinio sa imetkom što ti ostaviše premudri . A kad je on u tim vremenima učinio tako , i uzeo kamen u ruke , da na suncu vidi svu zarobljenu lepotu u njemu ; Milozvučna svetlost bljesnu i prestravi jevrjske lihvare , ništavne fariseje i lažne mudrace, što u strahu ispustiše iz šaka biserje. Ono se otkotrlja pred svinje , koje bejahu tu na pazaru . Nagrnuše one kao lihvari , zajedno sa farisejima i mudracima - a svetlost pravo na njih . Biserje, rasprsnu se napole . Svetlost utihnu. Otad ljudi to što videše , prozvaše eskalibur dvosekli . I sad se sve seče, da se po sadržaju meri ; jer ljudi videše u srži biserja ništavni pesak , što je gnoj školjki stvarao ; pa rekoše : ova rđa jedaše život u školjkama i stvaraše trulež u njoj , koju ona zarobljavaše vako celog svog mučnog , teskobnog i bolnog života – pa sve što bi rđa veća , sve život u školjkama bi manji i bolniji. Pa rekoše : mnoga je rđa međ nama ko pesak školjkin , pa mi u neznanju zbog tog propadamo .
I još rekoše :
A sve što je po sebi takvo i takvo , i zbog čega je takvo , svud će biti kakvo je . Pa ako je po zlu i rđi , svud će po zlu i rđi delovati i čoveku zlo činiti , ma u kakvo ga ruho sakrivao ili pak biseran sjaj mu davao . Dobro možeš u prnje kriti i blatom ružiti , opet će dobro biti . Dobro je samo po sebi dobro i nikad ne potrbuje lažno ruho i branioce. Dok uz zlo uvek ide lažno ruho i vojska branilaca . Tako je i sa ljudima . ’’


P.S. : moderatori izraženog umetničkog dara i osećaja za mudro i lepo, mogu ovo da izbrišu ( naravno , nije lepo jednu prekrasnu temu da zaključaju zbog javnih istupa jednog ovakvog - baš ovakvog nušićiziranog vola )
 
Nek svako svoj ego skloni
Ja prva....evo, sklanjam ga.
U ova vremena za sve nas preteška
Duša mi uživanje u lepom iska.
Ne izazivajmo na dvoboj kog ne treba
Jer i za ljubav i za svadju uvek dvoje treba
Ne trošimo snagu i vreme zalud
Jer oba vek svoj imaju
Kao što i oba
U lepom i korisnom umeju da uživaju

S poštovanjem, ljubiteljima lepog

PS Dodjoh da ovde nadjem jednu pesmu svoju....za prijavu za Pesničenje. Sinoć poslah ali izgleda da mejl nije otišao, pa rekoh da probam opet, mada mislim da je kasno za prijavu....te, evo, malo reči naidjoše, tek...pozdrav da upute :)
 
Previše brineš Lončaru,mada ti mnoge na mestu...:ok::klap::klap::klap:
I ne bih rekao da će ti moderatori ovo brisati,lako će razumeti,a i
šta tu ima da se razume:da svako od nas ima grdni ego?
Evo i moj pa ga udri-kad ne valja ni pare i još zla mnoga čini,
a kukavan neda na sebe-boli ga svaka reč i peče...z:mrgreen:
Opleti ga -zahvalan ću biti...
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Steinadler
Egoizam kao izvor društvenog zla
2
Odgovora
34
Pregleda
516
Ljubo2
Ljubo2

Back
Top