četvrta zajednička karakteristika je da sve monoteističke religije, stavljaju duhovno iznad materijalnog i tjelesnog.
Не само монотеистичке него и атеистичке (будизам, таоизам) и политеистичке (хиндуизам) стављају дух изнад материје. Питаш се зашто? Зато што је то истина над истинама. Тек је нова идеалистичка филозофија ту чињеницу поставила на необориве темеље истинитости али су исто знање људи имали у интуицији миленијумима пре тога, зато све религије стављају духовно изнад материјалног.
Морамо имати на уму, када су религије у питању, да свака од њих има две различите стране, једна је ткз."религија за масе" или егзотерија, а друга је езотерична религија. Првима је потребан ауторитет који ће им рећи у шта да верују. Други, не верују већ траже и ослањају се на мистично искуство, а онда у виду метафора и аналогија покушавају приближити људима то искуство. Езотерична религија не може да убеди човека попут идеалистичке филозофије која се позива на разум и води нас до гранисе могућности искуства, али може да аналогијама и метафорама говори о тој граници и о трансценденцији изван те границе:
"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe, a koje sačinjavaju Upanišade može da se izvede kao zaključak misli koje ja saopštavam, mada obrnuto nikako nije tačno, to jest moja misao se ne nalazi već u Upanišadama." Šopenhauer
Религија за масе са друге стране, мало шта има од тога. Она се ослања на приче, буквално за малу децу, где имамо бога на небу или пројекцију ауторитета родитеља који награђује и кажњава. Сећање на рано детињство и потреба за ауторитетом, ето то је психолошка основа религија за масе. Из ње онда наравно да изничу све оне наивности о рају и паклу, о забранама које мораш поштовати, о данима у којима не смеш радити, правила којих се мораш држати а које бог (или пројекција родитеља) заповеда по цену награде и казне и све оне сличне наивности. Узгред, Фројдова констатација о богу као инфантилној пројекцији родитеља чак се и отворено исказује у речима "Бог је отац" и слично.
Ја избегавам да расправљам са таквом "децом". Ко ће "дете" убедити да његов родитељ није "свемоћан" или да не постоји као такав. Такође, не волим да расправљам ни са оним ткз "атеистима" који мисле да је атеизам исто што и "научни атеизам" агностицизам. Они верују да је свет објеката реално постојећи као такав, што је апсурд над апсурдима после Барклија. То је вера нимало различита од оне "вере у родитеља".
Дакле, права религија и право знање није "религија за масе" против науке, него езотерична религија и филозофија при чему нема никакво "против", нема сукоба, већ само истина и расправљање о истини.
Poslednja izmena:
