Za njega kažu da je čovek tišine koji zna da svetli...
Upoznati Ralfa Fajnsa ne znači znati njegove filmove.
To znači: osetiti prostoriju kad on uđe.
Jer on ne ulazi kao glumac...
Ulazi kao tišina koja zna da govori.
Bez pompe.
Bez teatralnosti.
Sa pogledom koji zna da stoji.
I zna da čeka...
U mladosti je bio pozorišni glumac - Šekspir mu je bio dom.
Ali nije tražio svetlo reflektora.
Tražio je dubinu.
Uloge koje ne traže aplauz, nego preživljavanje.
Kad je dobio ulogu nacističkog komandanta u „Šindlerovoj listi“, nije glumio zlo.
On ga je nosio.
Ne iz taštine, već iz potrebe da razume.
Da oseti težinu.
Ružnoću.
Da pokaže da zlo ne viče - nego da zlo ćuti.
Da je strpljivo.
Da je ljudsko.
Posle toga, svet je pokušao da ga svrsta.
neki su ga svrstavali u negativca...
Drugi u hladnokrvnog šamera...
Treći u...
Ali on je rekao:
“Ne želim da budem shvaćen.”
I ukazao da je misterija jedina moć koju glumac ima kad sve drugo utihne.
Zato je lutao.
Od ljubavnika do pesnika.
Od sveštenika do špijuna.
Od Engleskog pacijenta do Crvenog zmaja.
A onda — Voldemort.
Lik bez nosa, bez duše, bez milosti...
Ralf je rekao:
“Ne radim fantaziju.”
Ali deca njegove sestre su ga molila.
Pristao je tek kad je pronašao način da ga učini stvarnim.
Ne kao karikaturu.
Već kao smrt koja je naučila da hoda.
Na setu nije bilo potrebe za efektima.
Kad bi ušao, prostorija bi se sledila.
Ali iza te tame stoji čovek koji piše poeziju.
Koji izbegava slavu.
Koji nema pametni telefon.
Koji kaže:
“Slava je buka. Ja volim tišinu.”
Upoznati Ralfa Fajnsa znači znati da gluma nije imitacija.
Gluma je granica.
Između čoveka i praznine...
Između tišine i vriska...
Između onoga što jesmo - i onoga što ne smemo postati.
Zato, kad ga pogledaš,
imaš osećaj da te već poznaje.
Da zna gde si slab.
Da zna gde ćutiš.
I da zna - kako da to pretvori u čoveka.
To je Ralf Fajns.
Ne glumac.
To je...
Tišina koja zna da svetli.
Glumac Ralf Fajns je rođen 1962. godine u Engleskoj, kao jedno
od šestoro dece Dženifer En Meri Alejn (Leš), koja je pisac i Marka
Fajnsa, fotografa.
On je engleskog, irskog i škotskog porekla, a od 2017. godine je i
vlasnik srpskog pasoša.
- Nikad nisam mislio da ću postati Srbin, a sada izgleda jesam.
Moj život je obogaćen srpskom hranom, dobrotom, prijateljstvom.
Hvala što ste prihvatili Engleza u vašu otadžbinu - rekao je Fajns u
Predsedništvu Srbije na srpskom jeziku.
Mira Adanja-Polak je napravila divan intervju sa ovim Srbinom...
Upoznati Ralfa Fajnsa ne znači znati njegove filmove.
To znači: osetiti prostoriju kad on uđe.
Jer on ne ulazi kao glumac...
Ulazi kao tišina koja zna da govori.
Bez pompe.
Bez teatralnosti.
Sa pogledom koji zna da stoji.
I zna da čeka...
U mladosti je bio pozorišni glumac - Šekspir mu je bio dom.
Ali nije tražio svetlo reflektora.
Tražio je dubinu.
Uloge koje ne traže aplauz, nego preživljavanje.
Kad je dobio ulogu nacističkog komandanta u „Šindlerovoj listi“, nije glumio zlo.
On ga je nosio.
Ne iz taštine, već iz potrebe da razume.
Da oseti težinu.
Ružnoću.
Da pokaže da zlo ne viče - nego da zlo ćuti.
Da je strpljivo.
Da je ljudsko.
Posle toga, svet je pokušao da ga svrsta.
neki su ga svrstavali u negativca...
Drugi u hladnokrvnog šamera...
Treći u...
Ali on je rekao:
“Ne želim da budem shvaćen.”
I ukazao da je misterija jedina moć koju glumac ima kad sve drugo utihne.
Zato je lutao.
Od ljubavnika do pesnika.
Od sveštenika do špijuna.
Od Engleskog pacijenta do Crvenog zmaja.
A onda — Voldemort.
Lik bez nosa, bez duše, bez milosti...
Ralf je rekao:
“Ne radim fantaziju.”
Ali deca njegove sestre su ga molila.
Pristao je tek kad je pronašao način da ga učini stvarnim.
Ne kao karikaturu.
Već kao smrt koja je naučila da hoda.
Na setu nije bilo potrebe za efektima.
Kad bi ušao, prostorija bi se sledila.
Ali iza te tame stoji čovek koji piše poeziju.
Koji izbegava slavu.
Koji nema pametni telefon.
Koji kaže:
“Slava je buka. Ja volim tišinu.”
Upoznati Ralfa Fajnsa znači znati da gluma nije imitacija.
Gluma je granica.
Između čoveka i praznine...
Između tišine i vriska...
Između onoga što jesmo - i onoga što ne smemo postati.
Zato, kad ga pogledaš,
imaš osećaj da te već poznaje.
Da zna gde si slab.
Da zna gde ćutiš.
I da zna - kako da to pretvori u čoveka.
To je Ralf Fajns.
Ne glumac.
To je...
Tišina koja zna da svetli.
Glumac Ralf Fajns je rođen 1962. godine u Engleskoj, kao jedno
od šestoro dece Dženifer En Meri Alejn (Leš), koja je pisac i Marka
Fajnsa, fotografa.
On je engleskog, irskog i škotskog porekla, a od 2017. godine je i
vlasnik srpskog pasoša.
- Nikad nisam mislio da ću postati Srbin, a sada izgleda jesam.
Moj život je obogaćen srpskom hranom, dobrotom, prijateljstvom.
Hvala što ste prihvatili Engleza u vašu otadžbinu - rekao je Fajns u
Predsedništvu Srbije na srpskom jeziku.
Mira Adanja-Polak je napravila divan intervju sa ovim Srbinom...
