"Tesio je uvek bio pametniji."
To je krajnje diskutabilna ocena pameti dvojice šefova uzimajući u obzir kako je prošao jedan, a kako drugi,
ali nismo ovde da govorimo o tome, već da još jednom pohvalimo koliko je pametan bio kasting koji su Kopola
i producenti izveli kada su se birali ljude za "Kuma"...
Budući Salvatore Tesio je već imao preko pet banki i skoro pa nikakvo iskustvo na filmu i televiziji, došao bez
menadžera na audiciju i rasturio sve. Prisutnom "žiriju" nije ostalo ništa drugo nego da odbiju svakoga ko nije
sedokosi surduklija imena - Ejb Vigoda.
Posle te uloge, Ejbu su bila sva vrata otvorena, a skroman momak poput njega se i tada, a i pre i posle toga
vodio parolom koju je i recimo Preža Milinković imao: "Ja sam samo zahvalan što sam u mogućnosti da radim
i da na taj način donosim hranu ženi i svojoj deci." Sa takvim stavom nije baš često odbijao role, pa je nakon
takođe ogromnog uspeha u sitkomu "Barni Miler" u drugoj polovini sedamdesetih ipak nastavio svoj put ispod
radara, a neki od naslova u kojima je igrao dve decenije kasnije spadaju u najgore koje američka kinematografija
ima: "North" Roba Rajnera, "Jury duty" s Polijem Šorom i "Good burger" sa dva meganetalentovana crnca čija
imena nisu vredna guglanja, a ništa od toga nije bilo vredno Vigode.
Verovatno u tim godinama nije znao za lakši način da zaradi koji dinar.
Pomenuta uloga u "Barniju Mileru" mu je donela možda i veću slavu u Americi nego "Kum", a igrao je otprilike
Jeremiju iz "Alana Forda" od krvi i mesa. Kada se održavala audicija Ejb je bio na džogingu, onda mu je agent
(kog je već imao u tom trenutku) saopštio da smesta ode i prijavi se.
"Ali u šortsu sam, mrtav umoran", bio je odgovor.
"Samo idi."
I otišao je, a producenti su se oduševili verodostojnošću izmrcvarenog lika, bez obzira što tu čak i nije bilo glume.
Godine 1982., magazin "Pipl" je greškom objavio vest o njegovoj smrti.
Ejb je odgovorio tako što se slikao kako sedi na mrtvačkom sanduku i drži izdanje pomenutog časopisa...
Zaista nas je napustio u svojij 95. godini, 34 godina kasnije...
