Sta, zivot vam je ispunjeniji kada se potucete sa nekim? Osecate se nadmocno kada isprebijate lika da ne zna za sebe? Do jaja vam je ako nekog izbodete, ili ga premlatite stanglom? Ako nosite noz u desnom, a bokser u levom dzepu? Mora da je super biti musko tada, tacnije pravi muskarac! Ili ako ste na mestu onog slabijeg (pa vi u tom trenutku nastradate), ako prezivite, zajedno sa svojom ekipom svetite se dok se sve ne ponovi? I tako u krug... A sve samo zato sto ste navijaci razlicitih klubova, zivite u dva razlicita kraja, drugacije se oblacite ili slusate drugu vrstu muzike... I zato sto vam je dosadno, pa ne znate sta cete od sebe. A kada neko zavrsi u urgentnom, iskrvari na smrt, ili ode na sudjenje, pa u popravni ili u zatvor, kazite sta onda? Pocinje se sa naizgled naivnim tucama u kraju, organizovanim ''ferkama'' (gde je dozvoljeno sve osim fer pleja), a posle slede mnogo gore stvari. Razumem ja da hocete da se dokazete, da budete neko i nesto u drustvu. Razumem i da ulecete u tuce za ortake, za kraj, zbog devojke... Ali zbog cega se od toga pravi nacin zivota... Mozda ja nisam osoba koja treba da komentarise ovu temu, mozda se nikada u zivotu nisam potukla. Ali povucena iskustvom mojih drugova, ortaka, kako god, koji su zbog takvih gluposti imali samo probleme u zivotu, ne mogu da ostanem ravnodusna...
