Fenomen lažne opozicije

[Straks92]

Rusjačenje će biti zabranjeno

Francusko-nemački sporazum se parafira ove godine i to je to

Euroatlantske integracije

Vučić sve više govori da je to samo okvir za neki tamo budući sporazum. Kurti neće skoro formirati ZSO i odugovlačiće pa će Ameri ući u proces njegove smene. Sasvim je moguće da neki finalni sporazum bude tek sledeće godine i to nakon vanrednih izbora u Srbiji i na Kosovu.

 

[savasavanovic]

Све политичке странке у Србији су лажна опозиција.Ниједна од њих нема утемељење у народу или неком делу народа(радници, сељаци, ситна/средња/крупна буржазија итд.), све су то неке салонске странчице, којима Вучић дарује цензус.Ако би Вучко вратио цензус на 5%, већина њих би могла да сања скупштину.

Уколико дође до неке смене персоналних вршилаца власти, до тога неће доћи због опозиције већ због сукоба унутар режима.

 

[Tvin Konza]

Све политичке странке у Србији су лажна опозиција.Ниједна од њих нема утемељење у народу или неком делу народа(радници, сељаци, ситна/средња/крупна буржазија итд.), све су то неке салонске странчице, којима Вучић дарује цензус.Ако би Вучко вратио цензус на 5%, већина њих би могла да сања скупштину.

Уколико дође до неке смене персоналних вршилаца власти, до тога неће доћи због опозиције већ због сукоба унутар режима.

Nisi dobro razumeo definicije prave i lažne opozicije.

Prava opozicija: neko ko traži urgentnu smenu AV, s obzirom da našu realnost definiše njegova desetogodišnja samovolja.

Lažna opozicija: programska. Kažu "Promeni ovaj program, i onda možeš da ostaneš u fotelji."

 

[ZabranjeniLegenda]

DF-Narodna Stranka-Liberalni savez CG-PZP su sve lazne opozicije stvorene od UDBE, pa kasnije ANB.

 

[Tvin Konza]

DF-Narodna Stranka-Liberalni savez CG-PZP su sve lazne opozicije stvorene od UDBE, pa kasnije ANB.

U Srbiji su lažna opozicija Zavetnici, Dveri, Nada

 

[ZabranjeniLegenda]

U Srbiji su lažna opozicija Zavetnici, Dveri, Nada

I Canak i Ceda Jovanovic. Dovoljno vidjeti ko gostuje na Hepi i Pink na jutarnji da se vidi ko je na vucicevom platnom spisku.

 

[Straks92]

I Canak i Ceda Jovanovic. Dovoljno vidjeti ko gostuje na Hepi i Pink na jutarnji da se vidi ko je na vucicevom platnom spisku.

To su SNS analitičari kao i Šešelj čije su partije skoro ugašene. Ovde više diskutujemo o onima što su prešli cenzus.

 

[ZabranjeniLegenda]

To su SNS analitičari kao i Šešelj čije su partije skoro ugašene. Ovde više diskutujemo o onima što su prešli cenzus.

Pa jel Milica Zavjetnica gostuje na hepi/pink? Da Jeli Bosko Obradovic ili Jeremic gostuju? Ne. Pametnome dosta.

 

[Tvin Konza]

Pa jel Milica Zavjetnica gostuje na hepi/pink? Da Jeli Bosko Obradovic ili Jeremic gostuju? Ne. Pametnome dosta.

Ako je Ne nova reč za Da

 

[Straks92]

Pa jel Milica Zavjetnica gostuje na hepi/pink? Da Jeli Bosko Obradovic ili Jeremic gostuju? Ne. Pametnome dosta.

Gostovala je Mica često na režimskim TV nekada ali čini mi se da to nije više slučaj poslednjih meseci. Darko Obrad i Trifo su je prestigli minutažom.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ako je Ne nova reč za Da

Ne vidim Boska ili jeremica tu. Za milicu rekao sam da

 

[Tvin Konza]

Ne vidim Boska

On jedno vreme nije bio lažnjak, pa se nedavno repoturčio u SNS

Kompletan timeline:

2012. Dveri organizuju protest s jednim zahtevom: Žele da Vučić odmah dođe na vlast

Kasnije circa 2018. shvataju da su izigrani i tad upadaju u RTS i slično. Tu se već ne može reći da su lažni.

Onda ponovo 2022. izlaze s pričom da žele da daju Vučiću šansu da uradi patriotsku stvar

 

[ZabranjeniLegenda]

Onda ponovo 2022. izlaze s pričom da žele da daju Vučiću šansu da uradi patriotsku stvar

To moze samo da bude njihova politicka kalkulacija.

 

[Tvin Konza]

To moze samo da bude njihova politicka kalkulacija.

Tako su rekli: "Mi sumnjamo, čisto sumnjamo da će Vučić spasti Kosmet, ali želimo da mu damo šansu."

Mislim da je čak pre aprilskih izbora izgovarao tu rečenicu Lažne Opozicije (dakle, opozicije koja nema problem da Vučić ostane)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogodi Krstaricina anketa.

 

[Gruban]

Od kada je istorije i uređenog sistema vlasti, postojala je i opozicija njoj, a u okvirima te opozicije i oni kojima u interesu nije smena aktuelnog režima, već i sprečavanje bilo kakvih promena. U istoriji našeg višepartijskog sistema, i pre njegovog ukidanja posle Drugog svetskog rata, među najdrastičnijim primerima su politika kralja Nikole I Petrovića početkom prošlog stoleća, dok je postojao jedan deo tzv. pravaša, vrlo poltronski naklonjen crnogorskom monarhu, kao i pristup koji je dvor zauzeo u vreme Kraljevine Jugoslavije, posle uvođenja šestojanuarske diktature dekretom kralja Aleksandra I Karađorđevića. Maja 1933. godine, Svetislav Hođera, nekadašnji šef kabineta vlade premijera Petra Živkovića, osnovana je tzv. Jugoslovensku narodnu stranku koja je u narodu bila poznata pod kolokvijalnim nazivom borbaši.

Borbaši su u Jugoslaviji imali ulogu krajnje desničarske političke opcije, koja se odlikovala jeftnim populizmom, podršci teorijama zavere i privlačenjem pažnje kroz galamu i različite incidente. Po nekim svojim stavovima i ponašanjima borbaši su emulirali nacifašističke pokrete totalitarnih sistema tadašnje Evrope. Vrlo specifična karakteristika borbaša bila je da su se uvek predstavljali kao neko između režima i opozicije, jednako napadajući i jedne i druge. Opcije stvarne opozicije, redovno su sa dosta žestine napadane kao izdajničke, u službi tuđih interesa i kao antidržavni elementi koji rade na njenom rastakanju. Iako su bili relativno malobrojni, zahvaljujući pažnji i podršci koja je stizala iz režimskih kanala, borbaši su bili vrlo glasni i u društvenom mnjenju prisutni. Pred izbore 1938. godine, stranka pruža podršku vlasti i Hođera postaje ministar bez portfelja u vladi Milana Stojadinovića, a nedugo potom ona se i ugasila, što je njen potpuni stvarni doseg. U vremenu u kojem živimo, sa mnogo zajedničkih tačaka, na stare borbaše i ulogu koju su imali možda najviše podsećaju Zavetnici koje predvodi Milica Đurđević.

Dakle, fenomen lažne opozicije, istoriji je izuzetno dobro poznata činjenica. Mnogi tvrde da je, u različitim momentima, i Srpska radikalna stranka dr Vojislava Šešelja svojevremeno znala imati takvu ulogu devedesetih godina prošlog veka, za vreme režima Slobodana Miloševića. Lažna opozicija nastaje na različite načine; najčešće posredstvom državnih službi bezbednosti, a tu ulogu imaju finansijska podrška, medijski pristup i izvesna funkcionerska obećanja, koja se mogu u nekom trenutku obistiniti. Motivacije lažnih opozicionara mogu biti uhebljenje, čisto finansijski interesi, ali nekad i prosto, pažnja koju uživaju. Pretpostavljam da u nekim izolovanim slučajevima možemo govoriti i da je zaigravanje kolom lažne opozicije možda i taktika nekih opozicionara, koji žele da se okoriste u datom momentu, prihvatajući realnost da ne mogu ništa učiniti i pokušavajući da izdejstvuju na taj način neke promene.

Primer ovog poslednjeg bi moglo biti istorijsko iskustvo u Crnoj Gori (zemlji u kojoj je fenomen lažne opozicije vrlo česta pojava i taktika koju primenjuje doskorašnji samodržac Milo Đukanović, stvarajući konstantno nove stranke i pokrete i drobljeći nekadašnju opoziciju, sa možda najeklatantnijim primerom u slučaju Pozitivne Crne Gore Darka Pajovića) u kojoj su se u toj situaciji svojevremeno bili našli Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene i Srđan Milić, lider Socijalističke narodne partije Crne Gore. PZP je odigrala ulogu lažne opozicije kako bi Milo na bilo koji način došao do nužne dvotrećinske većine u parlamentu, u nameri da zacementira crnogorski jezik i nove nacionalne simbole, a što je zbog velike podeljenosti države bilo (a bogami je i ostalo) praktično nemoguće. Medojević to jeste u nekom trenutku shvatio i pokajao se, no nažalost, prekasno. Vrlo jako forsiranje Milića svojevremeno, imalo je ulogu sprečavanja ukrupnjavanja opozicije, te dovelo do toga da i na samom kraju samo jedan deo te stranke (sadašnja Demokratska narodna partija Milna Kneževića) pristupi koaliciji Demokratskog fronta, dok je SNP ostao izvan. Okolnosti su brojne, kao i motivi, pa čak i kad je srce na mestu, ali rezultati su apsolutno uvek isti — lažlna opozicija ili u potpunosti propadne i nestane (kao što je slučaj sa SRS, koja se od 2016. godine do danas gotovo u prah pretvorila) ili se priključi vlasti i pokupi nagrade.

Do nedavno, izbegavao sam ovakve diskusije, jerbo sam generalno smatrao da uvek treba biti uzdržan i svima pružati šansu, uključujući i da se pokaju. Međutim, danas, a posebno posle iskustva parlamentarnih izbora 2020. godine, mislim da ne postoje više nikakvi razlozi za izbegavanje ove teme, iz razloga što je bežanje od nje upravo posledica da mnogi ljudi budu najjednostavnije rečeno namagarčeni. A ljudi koji u srpskoj javnosti beže o ove teme, upravo su najsumnjiviji za poziciju lažnog opozicionara, jer bi to ugrozilo upravo poziciju koju imaju. Naime, čovek koji je možda najzaslužniji za definitivno utvrđivanje tog fenomena u srpskoj današnjici jeste Aleksandar Šapić. Na ovom forumu znalo se pronaći po koje mišljenje suprotno od većine, ali vreme je pokazalo kakva je uloga SPAS-a: još jedne stranke u sad već možda i podužoj listi lažnih opozicionara. To se čak donekle moglo i videti po pisanjima pojedinih forumaša, jerbo su oni koji su pristalice aktuelne vlasti na forumu iskazivali izuzetno benigno, pa čak i vrlo pohvalno, stanovište o Šapiću i njegovoj stranci. Kao što smo videli da je slučaj kako su SRS i LDP kao stranke nestale, ali zauzvrat dobile svakojake funkcije, možemo videti da su čak i neke liste koje nisu prešle cenzus od 3% (i to čak ovaj sniženi) ušle u sadašnu vladu. Mislim, naime, na Čankov LSV, kao i na Gordanu Čomić, jednu od tadašnjih lidera tzv. Ujedinjene demokratske Srbije. Među nešto prominentnjim i relativno govoreći svežijim političkim opcijama, Pokret obnove Kraljevine Srbije, čiji su rukovodioci dobili svakojake funkcije hitno posle izlaska iz aktuelne vlasti 2020. godine (odakle su i proistekli, sa dugogodišnjim stažem i vrlo bogatom istorijom menjanja svojih političkih partnera kao pelena), možda je jedan od najboljih kandidata koje bi trebalo računati u ovoj kategoriji.

Šta vi mislite o ovoj temi? Ko je za vas lažna opozicija na aktuelnoj političkoj sceni? Ima li lažnih opozicionara među strankama koje nisu primarno takve i ko su? Zašto ste takvog mišljenja i šta je po vašem sudu najbolji način za raskrinkavanje i borbu protiv lažne opozicije (u slučaju opozicije, naravno).

P. S. Važna napomena: ovo nije diskusija o simpatijama ili antipatijama, tako da ukoliko se bilo programski bilo kadrovski ne slažete sa nekim, nemojte to navoditi; tipa, ukoliko sumnjate da će neko ozbiljnije voditi iole drugačiju politiku da dođe na vlast umesto Vučića. Ovo je tema na kojoj pokušavamo da utvrdimo, razmenimo mišljenja i probamo i neke dileme otkloniti, oko toga ko ima ulogu lažne opozicije u Srbji treće decenije 21. veka.

P. P. S. Neka Miša Vacić oprosti što ga ne spomenuh niti u objavi, niti u anketi...U anketu je stavljeno, u skladu sa ograničenjima foruma, samo 10 najznamenitijih opozicionih političkih opcija.

Ne bih rekao da je SRS do 2000 ikad bila lažna opozicija.SRS na čelu sa gospodinom Šešeljom često se distancirala od većeg dela ostatka tadašnje opozicije (DS,SPO,GSS...) zbog servilnosti istog prema zapadnjacima.
SRS je odmah priznala pobedu koalicije Zajedno na lokalnim izborima 1996 kao i pobedu DOS koalicije na izborima 2000-te godine.

 

[комшија]

​

​

Sve što ne valja sa srpskom opozicijom​

Beograd, 10.8.2024, foto: Ivana Tutunović Karić


Stevan Filipović 19/08/2024

Čitam današnji intervju Dragana Đilasa i shvatam da se u njemu nalazi sve što je pogrešno u vezi s opozicijom u Srbiji danas, i svi razlozi zašto gubimo bitku za bitkom protiv mafijaškog režima.

Kao reditelj i pisac, pa i kao profesor, vidim autoportret čoveka koji ne želi da uči, koji ne zna da sluša. Đilas zvuči kao neki osioni direktor i vlasnik privatne firme, koji uvek zna najbolje i koji udarcem šakom o sto završava sastanke sa zaposlenima. To nije način na koji bi demokratija trebalo da funkcioniše.
Za početak, mislim da cela opozicija, ne samo Đilas, ima problem sa razumevanjem podrške koju dobija na izborima od građana Srbije. Ta podrška je uslovna. Niko od nas nije žrtva Vučićeve propagande, retko ko od nas veruje u propagandne laži o njima, posebno o Đilasu, koje je ovaj kancerogeni režim plasirao skoro deceniju po svojim tabloidima. Podrška nije uslovna zato što se deo te propagande „zalepio“ za nas, znamo cenu koju su i on i mnogi drugi opozicionari plaćali, zajedno sa porodicama, posle besramnih kampanja kojima ih je režim bombardovao. Tu imaju naše razumevanje i empatiju, ali bojim se da ta empatija nije dvosmerna, kao ni poštovanje. Bojim se da mi nismo ni slepi ni glupi, da to primećujemo, i da je naša podrška upravo zato – uslovna.

Jednostavno, suviše često vidimo kako opozicioni političari koriste ljude, sažvaću ih, uzmu šta im se sviđa i onda ih šutnu. Na primer, zlostavljane devojke u Jagodini. Gde je sad podrška za njih i kome su ostavljene, kad je politička upotrebna vrednost optužbi prošla? Isto i sa umetnicima i intelektualcima. Uzimaju se ključne ideje, sintagme, zaključci, a onda se ti ljudi „seku“, a biraju se poslušnici. Ljudi to pamte. Ljudi pamte opozicione sujete, greške, tvrdoglavost, nedostatak vizije i strategije, i zato je naša podrška uslovna. Trpimo ovakvu opoziciju, jer ih vidimo kao nužno zlo da se smeni neuporedivo veće zlo.
Ali, pitanje je gde je granica i da li ovakva opozicija uopšte može da pomogne da se režim promeni?

Čitam, dakle, taj intervju, i ne mogu da verujem šta čovek govori. Ni jedna jedina reč skromnosti ili pohvale ekološkim organizacijama koje se deceniju bore za vazduh, vodu i zemlju, koje su ujedinile narod i organizovale možda i najveće ekološke proteste na svetu do sad. Samo konstatacija da se „vlast neće promeniti na ulici“, već u institucijama.

Neverovatno! Od čoveka koji je propagirao selektivni bojkot lokalnih izbora, pod izgovorom da se Vučićevim institucijama ne može verovati (ali im se izgleda može verovati u Parlamentu), i tako naprednjacima isporučio na tacni prvo Šabac, pa sad delove Beograda, Novog Sada i ceo Niš. Čin čiste, belolistićarske destruktivnosti. Za to, ni reč izvinjenja. Nikakva svest o grešci, o logičkoj nekonzistentnosti, o destruktivnosti i posledicama tog čina. Pa, svaki dalji razgovor glasača i opozicije mora da počne konstatacijom greške, izvinjenjem, nekim, valjda?

Ono što je najcrnje, u trenutku kad vlast sprovodi otvoreni teror nad građanima, i bez ikakvog pravnog osnova maltretira ekološke aktiviste, privodi ih, preti im, oduzima im mobilne telefone i računare, nikakav komentar o tome, ni reč podrške, ni jedan gest ohrabrenja ili makar ponavljanje stava Marinike Tepić iz Skupštine da svi privedeni moraju da budu oslobođeni i da teror mora da prestane.

Ma, jok, mi smo samo sredstvo da ti dođeš na vlast, a onda će biti med i mleko. I Evropa i Kosovo. Tu priču smo već slušali, i završila se Aleksandrom Vučićem.

Pritom, kamo sreće da i ovakva opozicija kakva je dođe na vlast, ali trenutno ne vidim to kao opciju. Ne znam da li razumeju koliko su njihovi (bivši?) glasači ljuti i ogorčeni? Ne vidim u njihovim rečima i postupcima ni put ni strategiju, ni otvorenost za dijalog, ni prihvatanje kritike, što bi sve možda, možda moglo ponovo da napravi tako neophodan most između vlasti i opozicije.

Na kraju, znate šta je američkog predsednika Bajdena učinilo velikim i istorijski značajnim? Ne samo to što je pobedio američkog Vučića, Trampa, na izborima, već ponajviše to što je, uprkos svojoj sujeti, svojim željama i ambicijama, borbi u koju veruje, na kraju smogao snage da prizna da pobede nema dok se on ne povuče iz izborne utakmice. Da ne ulazimo sad u analizu mojih stavova o američkoj spoljnoj politici, posebno u odnosu na Srbiju – gledajmo samo taj (auto)portret čoveka, pojedinca, iz njegovog ugla. To što je uradio je mera veličine i snage jednog političara.

Peščanik.net, 19.08.2024.

 

[Stojkov Menidjer]

Шапић је без сумње опортуниста и ужасан човек, и његов политички ангажман је пуки опортунизам.

Међутим ове твоје тврдње иду даље од тога, јер мислиш не само да постоје режимски планови подршке овој или оној лжестранци, него и да су са тим плановима упознати њихови занемарљиви пропоненти овде. Кад кажем 'занемарљиви' у ствари хоћу да кажем 'више него занемарљиви, потпуно небитни на сваки само замисливи начин'. То значи да су са тим манипулацијама упознати суштински сви који имају неке везе са режимом - једна врло дуга листа симпатизера, у сваком случају.

Зар не мислиш да би у том случају бар неко од њих фотографисао те листе, налоге, инструкције и објавио их?

On je bar nešto uradio.
Ti ne bi skupio.ni stanare sa sprata a ne kućni savet.

 

[mario80]

On je bar nešto uradio.
Ti ne bi skupio.ni stanare sa sprata a ne kućni savet.

Pušikur naprednjački.

 

[Stojkov Menidjer]

Pogledajte prilog 1595949​

​

​

Sve što ne valja sa srpskom opozicijom​

Beograd, 10.8.2024, foto: Ivana Tutunović Karić


Stevan Filipović 19/08/2024

Čitam današnji intervju Dragana Đilasa i shvatam da se u njemu nalazi sve što je pogrešno u vezi s opozicijom u Srbiji danas, i svi razlozi zašto gubimo bitku za bitkom protiv mafijaškog režima.

Kao reditelj i pisac, pa i kao profesor, vidim autoportret čoveka koji ne želi da uči, koji ne zna da sluša. Đilas zvuči kao neki osioni direktor i vlasnik privatne firme, koji uvek zna najbolje i koji udarcem šakom o sto završava sastanke sa zaposlenima. To nije način na koji bi demokratija trebalo da funkcioniše.
Za početak, mislim da cela opozicija, ne samo Đilas, ima problem sa razumevanjem podrške koju dobija na izborima od građana Srbije. Ta podrška je uslovna. Niko od nas nije žrtva Vučićeve propagande, retko ko od nas veruje u propagandne laži o njima, posebno o Đilasu, koje je ovaj kancerogeni režim plasirao skoro deceniju po svojim tabloidima. Podrška nije uslovna zato što se deo te propagande „zalepio“ za nas, znamo cenu koju su i on i mnogi drugi opozicionari plaćali, zajedno sa porodicama, posle besramnih kampanja kojima ih je režim bombardovao. Tu imaju naše razumevanje i empatiju, ali bojim se da ta empatija nije dvosmerna, kao ni poštovanje. Bojim se da mi nismo ni slepi ni glupi, da to primećujemo, i da je naša podrška upravo zato – uslovna.

Jednostavno, suviše često vidimo kako opozicioni političari koriste ljude, sažvaću ih, uzmu šta im se sviđa i onda ih šutnu. Na primer, zlostavljane devojke u Jagodini. Gde je sad podrška za njih i kome su ostavljene, kad je politička upotrebna vrednost optužbi prošla? Isto i sa umetnicima i intelektualcima. Uzimaju se ključne ideje, sintagme, zaključci, a onda se ti ljudi „seku“, a biraju se poslušnici. Ljudi to pamte. Ljudi pamte opozicione sujete, greške, tvrdoglavost, nedostatak vizije i strategije, i zato je naša podrška uslovna. Trpimo ovakvu opoziciju, jer ih vidimo kao nužno zlo da se smeni neuporedivo veće zlo.
Ali, pitanje je gde je granica i da li ovakva opozicija uopšte može da pomogne da se režim promeni?

Čitam, dakle, taj intervju, i ne mogu da verujem šta čovek govori. Ni jedna jedina reč skromnosti ili pohvale ekološkim organizacijama koje se deceniju bore za vazduh, vodu i zemlju, koje su ujedinile narod i organizovale možda i najveće ekološke proteste na svetu do sad. Samo konstatacija da se „vlast neće promeniti na ulici“, već u institucijama.

Neverovatno! Od čoveka koji je propagirao selektivni bojkot lokalnih izbora, pod izgovorom da se Vučićevim institucijama ne može verovati (ali im se izgleda može verovati u Parlamentu), i tako naprednjacima isporučio na tacni prvo Šabac, pa sad delove Beograda, Novog Sada i ceo Niš. Čin čiste, belolistićarske destruktivnosti. Za to, ni reč izvinjenja. Nikakva svest o grešci, o logičkoj nekonzistentnosti, o destruktivnosti i posledicama tog čina. Pa, svaki dalji razgovor glasača i opozicije mora da počne konstatacijom greške, izvinjenjem, nekim, valjda?

Ono što je najcrnje, u trenutku kad vlast sprovodi otvoreni teror nad građanima, i bez ikakvog pravnog osnova maltretira ekološke aktiviste, privodi ih, preti im, oduzima im mobilne telefone i računare, nikakav komentar o tome, ni reč podrške, ni jedan gest ohrabrenja ili makar ponavljanje stava Marinike Tepić iz Skupštine da svi privedeni moraju da budu oslobođeni i da teror mora da prestane.

Ma, jok, mi smo samo sredstvo da ti dođeš na vlast, a onda će biti med i mleko. I Evropa i Kosovo. Tu priču smo već slušali, i završila se Aleksandrom Vučićem.

Pritom, kamo sreće da i ovakva opozicija kakva je dođe na vlast, ali trenutno ne vidim to kao opciju. Ne znam da li razumeju koliko su njihovi (bivši?) glasači ljuti i ogorčeni? Ne vidim u njihovim rečima i postupcima ni put ni strategiju, ni otvorenost za dijalog, ni prihvatanje kritike, što bi sve možda, možda moglo ponovo da napravi tako neophodan most između vlasti i opozicije.

Na kraju, znate šta je američkog predsednika Bajdena učinilo velikim i istorijski značajnim? Ne samo to što je pobedio američkog Vučića, Trampa, na izborima, već ponajviše to što je, uprkos svojoj sujeti, svojim željama i ambicijama, borbi u koju veruje, na kraju smogao snage da prizna da pobede nema dok se on ne povuče iz izborne utakmice. Da ne ulazimo sad u analizu mojih stavova o američkoj spoljnoj politici, posebno u odnosu na Srbiju – gledajmo samo taj (auto)portret čoveka, pojedinca, iz njegovog ugla. To što je uradio je mera veličine i snage jednog političara.

Peščanik.net, 19.08.2024.

na suptilan način objašnjeno čemu služi budžet
to može samo prava opozicija

 

[Stojkov Menidjer]

Pušikur naprednjački.

Kaže onaj što pored žive i zdrave motorole kupuje šaomi

 

[mario80]

Motorolu bebicu sam imao pre 20 godina. Dakle khenjaš a gradivo poima nemaš.